Usled toga, u nastojanju da privuku pažnju svog deteta, mnogo roditelja pravi veliku grešku – pristupaju mališanima kao da su odrasli. A takav stav može samo da uplaši dete!

Ruski pedijatar i neonatolog Marja Sajfulina ističe da taj stav najbolje oslikava fraza koju roditelji često izgovaraju deci: “Moramo o nečemu da propričamo, hajde da sednemo i razgovaramo”.

Ovakav uvod u razgovor, ili bilo koja varijanta ove fraze, kod dece najčešće izaziva stanje povećane anksioznosti i agresivnosti.

Ovu rečenicu, koja je ipak prikladnija za odrasle, možete da zamenite nekim neutralnim pitanjem kao što je: “Šta ti misliš o ovome?” Pitajte svog malog sagovornika o čemu razmišlja ili šta misli o nekoj temi; to će na duge staze vaspitanje učiniti lakšim poslom.

“Bolje je da razgovarate sa svojim detetom bez žurbe i da pravite pauze, odnosno da sačekate dok ne bude spremno da nastavi razgovor”, savetuje Sajfulina za “Hibinu.ru”.

Još jedna važna preporuka jeste da malom detetu nikako ne saopštavate važne informacije u trenucima histerije. To je uzaludno, ono neće razumeti uputstva. Najbolje je sačekati da se dete vrati u normalu, pa mu tek onda reći ono što ste želeli.

Zamislite da jedne iste gaćice nosite nekoliko dana. Da vas voda i sredstva za higijenu ne dodirnu od ponedjeljka do petka. Kupanje je vikend -ritual. U tih sedam dana po koji put malo se “onjušite”. Čisto da provjerite kakav “utisak” ostavljate na okolinu.

“Nije strašno, mogu još koji dan.”

Okolina je u nesvijesti.

Nije vam ugodno da čitate? Rekli ste: “Fuj, ko još ovo radi?”

Zamislite da jedne iste gaćice nosite nekoliko dana. Da vas voda i sredstva za higijenu ne dodirnu od ponedjeljka do petka. Kupanje je vikend -ritual. U tih sedam dana po koji put malo se “onjušite”. Čisto da provjerite kakav “utisak” ostavljate na okolinu. “Nije strašno, mogu još koji dan.”

Sjećate li se pjesmice iz kade: “Ala je to lepo kad se neko kupa. Što se ne bi kupali, voda nije skupa…”

Nije skupa voda, ali su skupe pamet i odgovornost.

Priča dolazi iz Srbije, mada sam sigurna da ni BiH ne zaostaje po ovom pitanju. Ljekari i vaspitači u vrtićima tvrde da roditelji sve češće dovode djecu koju nisu istuširali i presvukli danima. Naslage prljavštine pod noktima i neuredna i zapuštena kosa svakodnevna su slika. Ne, nije riječ o djeci iz siromašnih porodica, već o onim čiji roditelji prilično dobro materijalno stoje. Vaspitači pribjegavaju raznim metodama pa još dodatno uprljaju djecu ne bi li roditelji odreagovali, ali te tempere, hrana ili slatkiš najčešće ostanu zalijepljeni na ručicama i sljedećeg dana.

“Deca nose prljav veš, uši i noge im danima nisu oprani, a ispod noktiju je mnogo prljavštine. Jednom dečaku stalno smrde noge, a hulahopkice nosi i po nekoliko dana. Kada primetim da dete nije presvučeno danima, namerno ga uprljam bojom kako bih dala znak roditeljima da je krajnje vrijeme da ga operu i presvuku”, kazala je jedna vaspitačica.

Ljekari i vaspitači u vrtićima tvrde da roditelji sve češće dovode djecu koju nisu istuširali i presvukli danima. Naslage prljavštine pod noktima i neuredna i zapuštena kosa svakodnevna su slika. Ne, nije riječ o djeci iz siromašnih porodica, već o onim čiji roditelji prilično dobro materijalno stoje.

Ovo je tako porazno. I ove redove ispisujem sa toliko stida, jer ne mogu da vjerujem na šta sve roditelje moraš da upozoriš. Svakodnevna higijena oduzima dvadesetak minuta. Podrazumijeva tako malo – pranje ruku, zuba, umivanje, tuširanje… I nema potrebe da sada govorimo u korist sopstvene nemarnosti pa da kažemo kako kupanje nije poželjno više od dva puta ili, još gore, jednom sedmično. Posljednja istraživanja pobila su i te sve teorije ljendoguza.

Koža je kao spužva, na nju se nakuplja sve i svašta. Taloženje tog svega i svačega začepiće pore, a onda ćete imati potpuno onečišćenu kožu. O neprijatnim mirisima da ne govorim. Nećete vjerovati, isto je i kod djece. Loše higijenske navike mogu da dovedu do pojave glista, raznih bakterija, kandide, gljivica, ali i brojnih opasnih virusnih oboljenja.

Pedijatar Saša Milićević kazao je da prljavština nije rijetkost ni u njegovoj ambulanti. Apeluje i moli da roditelji djecu presvlače svaki dan. Njegove kolege stomatolozi sve češće su u borbi protiv karijesa u najmlađem uzrastu. Jer, valjda, mliječni zubi ničemu ne služe pa nema potrebe ni da se peru…

“Deca nose prljav veš, uši i noge im danima nisu oprani, a ispod noktiju je mnogo prljavštine. Jednom dečaku stalno smrde noge, a hulahopkice nosi i po nekoliko dana…”

Ako neko u 21. vijeku mora da me opominje da okupam dijete, onda ja, saglasićete se, i nisam neka majka. Jer, sve ovo stane u jednu jedinu riječ – ZANEMARIVANJE! A zanemarivanje djeteta je slučaj za socijalne radnike. Zvuči grubo? Ne baš. Jer, ako niste u stanju da o elementarnim stvarima vodite računa, onda se ispostavi da nije problem samo higijena.

A ima li išta ljepše od čistog djeteta koje se, istina, i uprlja, ali su tu tata i mama da sve ponovo bude u savršenom redu? Nema!

Ali, da ne dužim. Važno je da ste se vi jutros napirlitali i krenuli u kancelariju. Jer, kako bi vaspitači i pedijatri drugačije zaključili da dijete nije iz siromašne porodice?!

Dijete. Ah, pa ono se ionako isprlja. Ništa mu neće biti. I mi smo hodali musavi i prlj…

Neka vas je sramota!

Dodaje da su higijenske mere i dalje jedina prevencija kada je kovid u pitanju.

„Pranje ruku, naučiti decu, nošenje maske kod dece starije od dve godine, pravilno preko nosa i usta. Vakcinacija dece, preko 12 godina, u svetu, posebno u SAD, milioni dece od 5-12 godina su vakcinisani Fajzerom, dosta je delotvorna. Fajzer ubrzano sprema novu vakcinu koja će biti specifična i za omikron soj, očekuje se u martu“, kazala je Raketić.

Govoreći o omikronu, doktorka kaže da od Nove godine imamo taj soj i da je on prevladao u odnosu na delta varijentu sa čak 98 odsto.

“Brže se širi među decom, srećom to su blaži oblici, o omikronu još uvek učimo, tek je mesec dana u polulaciji. Moramo da vidimo da li postoje komplikacije, za sada ne, da li postoji postokovid sindrom kao što je bio sa deltom.

Najnovija studija kovid-19 kod dece pokazuje da kod omikron varijante postoji sedam znakova – malaksalost, glavobolja, bol u grlu, kijanje, curenje nosa, povišena temperatura i kašalj. Po tome se razlikuje u odnosu na deltu gde su bila zahvaćena pluća, sada su okmironom zahvaćeni gornji respiratorni putevi, javlja se laringitis i ređe se javlja dijareja, sve je u blažem obliku”, objašnjava doktorka dodajući da roditelji treba da obrate pažnju.

“Ako duže vreme postoji visoka temperatura moguće da uporedo ide i bakterijska infekcija, kakav je opšti izgled deteta – ako je kašalj koji traje duže od nedelju dana, ako dete ometa i budi tokom noći, prvo se obratiti pedijatru i videti da li treba još nešto dodatno dijagnostički da se preduzima”, rekla je Raketić.

Ona navodi da je neminovno da se deca vrate u školu, jer su u pitanju blaži oblici, i da je to tendencija i u svetu.

“Lečenje kovida kod dece praktično ne postoji, lečenje je simptomatsko – ublažavanje temperature i mirovanje se preporučuju 10-14 dana, odsustvo iz škole, ne preporučuje se fizička aktivnost najmanje mesec dana, dok se organizam potpuno ne oporavi od kovida”, kaže doktorka Raketić i dodaje kako je teško razlikovati kovid od virusa gripa, ali i od kijavice.

“Praktično imaju potpuno iste simptome, jedina razlika je gubitak čula mirisa i ukusa. Taj simptom je mnogo ređi kod omikrona, treba pratiti dete, može da se uradi krvna slika, često vidimo u praksi da ukoliko uradimo krvnu sliku dolazi do pada broja leukocita, a u leukocitarnoj formuli rastu monociti i limfociti.

Često vidimo i porast hemoglobina, ne znamo mehanizam kako omiron dovodi do ovih promena, ali dete treba dovesti kod pedijatra”, zaključila je doktorka Nevenka Raketić.

Preuzeto sa: rs.n1info.com/vesti