“Postoji svetla i tamna strana tehnologije i za decu i za odrasle. Što se dece tiče, telefone još ne koriste. Imam desetogodišnjakinju koja nema svoj mobilni telefon iako mi se juče žalila da ih većina dece u njenom razredu ima. Nije me briga”, izjavila je.

Ipak, to ne znači da ih u jednom trenutku neće dobiti: “Ne možemo biti poput dinosaurusa. Moraćemo to da prihvatimo”, dodala je.

Pink smatra da je tehnologija može biti sjajna za decu kada je u pitanju uspavljivanje: “Kada noću požele da slušaju bajke, naravno da ću im to dozvoliti. To im pomaže da lakše utonu u san, da se ne boje mraka i da se ne osećaju usamljeno”, objasnila je pevačica.

Ona nije jedina poznata mama koja je zabrinuta zbog preteranog gledanja u ekrane. I Dženifer Lopez je svojevremeno izjavila da deci ne dozvoljava korišćenje tableta preko nedelje, kao i igranje videoigara.

“Škola je na prvom mestu i moraju biti dobri učenici, a nedelja je rezervisana za takav oblik zabave”.

Stručnjaci upozoravaju da su pametni telefoni dvosekli mač, i da ih ne treba davati deci dok ne postanu dovoljno zrela i odgovorna da bi mogla da ih pravilno koriste. Studije pokazuju je da adolescenti koji provode više vremena na pametnim telefonima češće imaju probleme s mentalnim zdravljem.

Preuzeto sa: detinjarije.com

Tada nije odreagovala niti odgovorila svojoj djevojčici, ali je ubrzo otišla kući i za nju napravila, ni manje ni više, nego PowerPoint prezentaciju.

“Prezentacija je sadržavala androgene rok zvijezde koji žive svoj način života. Vjerovatno su ih ismijavali svakog mogućeg dana, ali oni mašu svojim zastavama i inspirišu sve nas.

To su Majkl Džekson, Dejvid Bouvi, Fredi Merkuri, Princ, Dženis Doplin…”, govori ona, te dodaje da joj je na pitanje zašto se tako osjeća, kćerka odgovorila da izgleda kao dječak, samo sa dugom kosom.

Djevojčica  joj je rekla da nju, svoju majku smatra lijepom, ali nije očekivala ono što će joj Pink reći.

“Kad su me ljudi ismijavali, govorili su da ličim na muškarca, da imam previše mišljenja o svemu i da mi je tijelo previše snažno. Ja ne puštam svoju kosu niti mijenjam svoje tijelo. Ne mijenjam način na koji se predstavljam, a i dalje punim koncertne dvorane širom svijeta. Dušo, mi se ne mijenjamo. Mi uzimamo šljunak i od njega pravimo bisere. Pomažemo drugim ljudima da se promijene i vide ljepotu na druge načine”, naglasila je Pink, te zahvalila svim umjetnicima koji su upravo ono što jesu i inspirišu ostale svojim radom.

“Nastavite da sijate. A ti, dušo moja, si prelijepa”, rekla je ona na kraju.

I sećam se tog nelagodnog osećaja koji sam imao gledajući film, i da sam pomislio – Sreća pa je ovo film, kome bi normalnom palo da ovako nešto uradi, ovo su stvari koje ne bih uradio ni najgorem neprijatelju.

Međutim, vidite, porodici Mitrović je palo na pamet da urade takav jedan nadljudski gest i usvoje dete, samo da bi ga ubacili u rijaliti gde će biti do svoje 18. godine. Ne znam tačno šta mi je ovde strašnije, to što će neko dete da bude zatočeno 18 godina tu ili što će rijaliti da traje toliko dugo. Zapravo, znam šta mi je strašnije.

E sad, neko kaže da je ovo samo lukav marketinški potez, da od ovoga nema ništa, nego da se ovime samo pravi reklama predstojećem televiizjskom programu. Ali opet, mi smo zemlja gde za ovakve stvari nije ni potrebna reklama, tako da mi je sve ovo poprilično sumnjivo. Sa druge strane, mogu da kažem da me više ovde teško šta i začudi, kada je u pitanju rejting gledanost i pomeranje granica, stoga sam prilično skeptičan i mislim da je ovo zaista ovako kako kažu da jeste.

Da ne ulazimo sad u detalje da li je sam čin usvajanja deteta mimo zakona i da bi ljude koji su učestvovali u ovome trebalo pokupiti na gomilu, od pravnika do radnika socijalne službe, vezati za stolice i terati ih da gledaju Leu Kiš dok im oči i uši ne prokvare. I to samo za početak.

Dati dete Mitrovićima da bi ga ubacili u rijaliti i misliti da je to jedan plemenit gest je isto kao i dati mitraljez mamunu u cirkusu i posle se čuditi što je rafalom ubio ceo prvi red publike. S tim što Mitrovići ubijaju naciju, sivu ćeliju po sivu ćeliju, dok ne ostane samo masa bez mozga koja gleda u tv i balavi po tepihu.

Znači, da uprostimo – Željko Mitrović je došao do zaključka da bi odlično bilo da usvoji dete, i ne da mu pruži neki normalan život, da ga upiše u vrtić, u školu, da odrasta sa vršnjacima (za šta ima i više nego potrebnih sredstava), nego će da ga ubaci u rijaliti, među kurve, starlete, krimose, propale pevače navučene na mnogo loše belo, i još kurvi. Pa da odrasta sa njima, jer to bi nacija volela da vidi.

Da je dete ostalo da odrasta samo na ulici, bez roditelja, porodice, prijatelja i skoro bez ikakve pomoći, mislim da bi više šanse imalo da izraste u neko iole normalno ljudsko biće nego ovako. Ovde nema apsolutno nikakve šanse. Ali nikakve. Kad te vaspitava televizija. Već si u problemu, ali kad si vaspitavan U TELEVIZIJI, to je onda već u startu propao pos'o.

Jedan deo mene se zaista nada da je ovo marketinška fora, i da se ovo zaista neće desiti, nego da će se Mitrović nasmejati i reći AL’ SAM VAS URADIO, ali opet, drugi deo mene, koji živi i radi i razmišlja u Srbiji ne bi bio iznenađen da je ovo, jebiga, stvarno ovako. U oba slučaja će Mitrović biti nasmejan, u to sam siguran.

Jedina da kažemo dobra stvar je što će to dete biti bezbedno dok je unutra, u rijalitiju, jer svi znamo kako prolaze ljudi koji se nađu na putu Mitrovićima za volanom.