Mašina je oprala veš. Nek’ čeka! Trebalo bi skuhati ručak za naredni dan. Može, kasnije!

Priča o pivu počinje, gdje drugo, nego u pivari. U Banjaluci, logično, u “Banjalučkoj pivari”. Uz hladno pivo, U TOKU RADNOG VREMENA, Lole su popričale sa Dejanom Čatom, marketing menadžerom tvornice.

Kada neko spomene pivo, pomislimo na utakmicu, kikiriki i testosteron. Na šta Vi pomislite?
Sve što se naveli, ali i na društvo, raju, zezanje, dobar provod… U stvari, pivo je u najvećem broju slučajeva tamo gdje je zabava. Teško da možemo zamisliti druženje, a da pivo nije sastavni dio toga. Može se reći da je pivo osnov društvenih mreža još od pamtivijeka. Mi smo, u stvari, jedna tvornica zabave.

Ako bismo zanemarili ove predrasude, koliki bi udio žena bio u postocima popijenog piva?
Moram reći da nemamo istraživanje koje se bavilo isključivo temom udjela žena u ukupnom procentu popijenog piva. Ali mogu reći da na osnovu iskustva, svakodnevnih informacija sa terena i onoga što sami možemo vidjeti, žene nimalo ne zaostaju za muškarcima. Prošla su vremena kada su vladale predrasude da je pivo isključivo muška stvar, odnosno, da je namijenjeno samo muškoj populaciji. Teško da ćete danas izaći u grad, a da ne vidite ženu koja ne pije pivo. Većini žena se pivo sviđa, sviđalo se to nama (muškarcima) ili ne. I moram reći, to su jedni od najvjernijih konzumenata. Žene se ne odlučuju lako na promjene i, barem što se piva tiče, ne mijenjaju često svoj izbor.

Kada je “Nektar” postao “ženska stvar”?
Ne mogu reći da je “Nektar” postao ženska stvar. Ali mogu reći da je “Nektar” namijenjen podjednako i ženama i muškarcima i mi nikada, u našoj komunikaciji ili aktivnostima, nismo posebno ciljali samo jedan pol. Vjerujem da zbog toga danas imamo tako vjerne konzumente. Sa druge strane, ženama se sviđa ukus “Nektar” piva. U posljednjoj deceniji desilo se dosta promjena u smislu ukusa piva. Nema nijednog dijela koji iskače: gorčina, miris, boja, reskosti. Vjerujem da je ta izbalansiranost i pitkost većini ljudi, u ovom slučaju ženama, najviše i odgovara. To je prava snaga “Nektar” piva.

Kakvo pivo žene vole?
Činjenica jeste da žene više vole slađe stvari. Crna piva u kojima preovlađuju note karamela i prženog slada su ženama vrlo prihvatljive. Isto i sa voćnim pivima, gdje je procenat alkohola manji i gdje prevladavaju voćne note. Mada, kada se pogleda cjelokupna slika potrošnje, najveći udio ipak ide na svijetlo pivo.

Da li je istina da se piva s ukusima prave mahom zbog žena?
Moram reći da to jeste bila početna premisa, ali kako je vrijeme odmicalo dosta toga se promijenilo. Išli smo sa time da ponudimo našim potrošačima jedno novo osvježenje tokom vrućih ljetnih dana koje bi, pored “slatke” arome, imalo i značajno niži procenat alkohola. Stoga nam se činilo da su žene predodređene da ovo konzumiraju. Tek na drugom mjestu bili su muškarci. Na kraju se ispostavilo da su i jedni i drugi odlično prihvatili voćna piva i danas ih podjednako konzumiraju. Danas možete vidjeti čak i okorjele pivopije kako konzumiraju voćna piva, sve u zavisnosti od raspoloženja.

Umanjuje li ispijanje krigle ženstvenost?

Meni lično ne. Ne vjerujem da iko ima zamjerku što žene piju pivo iz krigle. Pošto su se i šolje za kafu dosta povećale zadnjih godina, tako i krigla uopšte ne izgleda čudno u ženskim rukama. Ako bih trebao reći šta mi se ne uklapa u ženstvenost, onda je to pijenje piva iz boce. To mi nije nimalo ženstveno, naprotiv.

Znate za muške izreke o pivu “da je bolje od žene”, “da nikada ne kaže ne”, da “nema glavobolju”… Sada kada i zvanično znamo da žene vole “Nektar”, hoćete li organizovati neku igru na temu “ženske izreke o pivu”?
Dobra ideja. Samo nisam siguran za koga da je organizujemo, za žene ili muškarce? Sve izreke koje ste naveli su muške. Ukoliko je organizujemo za žene bojim se da se muškarcima neće dopasti to što će čuti, na primjer, bolje hladno pivo nego hladan muškarac. (Smijeh) Opet, ruku na srce, i žene imaju pravo da nas bockaju pa slobodno neka uživaju.

S obzirom na to da su istraživanja pokazala da su žene velika armija pivopija, razmišljate li da, na primjer, u Banjaluci osnujete damski pivski klub koji bi okupljao žene koje uživaju u ovom piću, po ugledu na one u svijetu?
Nisam siguran da bi to ovdje uspjelo. Šta bi to ona značilo? Da nema većine žena u lokalima. Nisam siguran da bi iko od muške populacije želio ići u lokale u kojima su samo muškarci. Barem ne većina. Dobra posjećenost u lokalima kod nas je direktno vezana za broj žena koje se u njima nalaze. Ukoliko većina žena pređe iz jednog lokala u drugi sigurno će opasti ukupna posjeta gostiju u taj lokal. Mogu samo da zaključim da, bez žena u lokalima, muškarci ne bi znali gdje da idu.

Svake godine prosječan Amerikanac popije tri galona vina, dok piva popije dvadeset i sedam galona. Ne bi li onda bilo sjajno kad bismo znali da osim što dobro popijemo uradimo još nešto dobro za sebe? Čini se da imamo odgovore. I to njih devet. Po jedan razlog za svaki galon, odnosno za svaka skoro četiri litra piva.

Poboljšava probavu

Kao što većina pivopija zna, hmelj je jedan od glavnih sastojaka piva, napravljen od cvjetova biljke hmelja. Upravo on je zadužen za gorkasti ukus. Cvjetovi hmelja sadrže različite hemikalije, gorke kiseline koje imaju nekoliko zdravih karakteristika. Jedna od najvažnijih je da regulišu želučanu kiselinu u stomaku. Ona je odgovorna ne samo za svarivanje hrane, već takođe kontroliše i suzbija štetne bakterije u crijevima.

Borba protiv raka

Studija iz 2010. godine iz Austrije otkrila je da su hemikalije u pivu, ksantohumol jedan od njih, odgovorni i zaduženi za spriječavanje rasta kancerogenih ćelija i prevenciji oštećenja DNK. Ono što je posebno obećavajuće u ovoj priči jeste kako je unos ksantohumola korišten u svrhe ovog istraživanja veoma mali, u poređenju sa tipičnim iznosom piva koje čovjek može konzumirati. Ranija studija iz 2007. godine govori o tome kako lupulon, gorka kiselina u pivu eliminiše rizik od nastanka tumora.

Smanjuje upale

Upale su okarakterisane kao najčešći mogući okidači za većinu bolesti savremenog doba. Studija iz 2009. godine, potvrđuje da humulon, jedan od najzdravijih kiselina u pivu pomaže prilikom smanjenja upala. Posebna studija potvrđuje da nivo humulona pomaže prevenciji i liječenju infekcija pluća.

Jača kosti

Mineralni silikoni su važni za izgradnju kostiju. Oblik silikona koji preovladava u pivu je otosilicilna kiselina, koja se lako metabolizira u ljudskom tijelu. Piva sa visokim udjelom slatkog ječma, najveći su izvor minerala. Starije žene, kojima prijeti osteoporoza, pivo u ruke!

Čisti zube

Biofilm je naslaga koja se skuplja na vašim zubima, ako ih ne perete redovno i dovoljno puta. Danas se povezuje i sa razvojem gingivitisa. Međutim, studija iz 2012. godine pokazuje da ekstrakt piva spriječava razvoj biofilmnih bakterija, što znači da vam zapravo štiti zube. Kako god, ne savjetujemo da ujutru ispirate usta pivom, jer četkica ipak nečemu služi.

Srce

Istraživanja koja su za rezultat imala da crveno vino smanjuje rizik od srčanih bolesti do 25% otkrila su da i pivo ima jednak potencijal. Na Univerzitetu Harvarda, 2012. godine izvještaj je pokazao da su ljudi koji su preživjeli srčani napada jednom, nakon što su pili pivo bili dugovječniji od onih koji ga nisu pili.

Hrana za mozak

Kinesko istraživanje u 2015. godini otkrilo je kako ksantohumol, isti sastojak koji pomaže u prevenciji raka, takođe djeluje efikasno za razvoj moždanih ćelija. Takođe se spominje kako potiče razvoj i rast neurona, čime vas direktno čini sposobnijima.

Spriječava nastanak bubrežnog kamenca

U velikom istraživanju u kojem je učestvovalo gotovo 200000 učesnika, otkrilo se kako osobe koje piju pivo imaju čak 40% otporniji organizam i manju mogućnost od dobijanja bubrežnog kamenca od onih koji ne piju.

Oporavak i odmor od vježbanja

Istraživanje Univerziteta u Španiji obuhvatilo je grupu studenata koji su bili pivo zajedno nakon treninga, što se pokazalo boljim za rehidraciju za razliku od vode ili sportskih pića, energetskih napitaka.

Kao i uvijek kada je u pitanju alkohol, mjera je ključna. Sve dobrobiti nestaju, ako vi pretjerate u konzumaciji alkohola i naštetite svom organizmu. Pivo ili vino bi trebalo da bude ograničeno na ne više od dva pića dnevno. Takođe, trebali biste znati od svog doktora koji medikamenti reaguju na alkohol i naravno – nemojte sjedati za volan pod alkoholom.

Odlučio je rizikovati, odvažiti se i krenuti u avanturu zvanu “proizvodnja piva u zanatskoj pivari”. Plan mu je otvoriti pivaru u Jakupovcima u blizini Laktaša, na porodičnom imanju. Zanatska piva se veoma razlikuju od industrijskih, jer se koriste prirodni sastojci i posebna pažnja posvećuje ukusu, boji i aromi. Postoje razne vrste piva pa vjerovali ili ne, možete piti i pivo sa ostrigama. Osim toga, okus varira od slatkastog meda, preko ljekovitog bilja sve do onih sa oštrijim okusom.

U vremenu kada ljudi žive “elitne živote” i hrle u grad, on ima drugačije ambicije.

Zašto mijenjati plodno tlo, prirodu i zdravu domaću hranu za stan u gradu i vožnje taksijem? Ipak, svako sebi bira najbolje.

Iako sticajem okolnosti živi u gradu, proizvodnju će pokrenuti na selo i živjeti na relaciji između oba mjesta. Ove godine krajem jula, tačnije 30., svoje pivo će predstaviti i na Festivalu zanatskog piva u Mostaru. Na pitanje kako su reagovali prijatelji i porodica odgovara:

Baka voli pivo pa je vjerni degustator. Omiljeno joj je Brown Ale. Tata je podržao ideju, jer je srećan što ću iskoristiti zemlju i prostor koje imamo. Osim toga, djevojka je velika podrška, iako na početku nije bilo dovoljno razumijevanja. Nekada sam znao 200 maraka uložiti u neki lonac ili dio opreme, a reći joj da nemam za izlazak. Tada je to bilo teško za prihvatiti, ali danas kada vidi rezultate srećna je i podržava me.

U Srbiji i Hrvatskoj proizvodnja zanatskog piva postoji duži niz godina. Stoga je Medvedgrad iz Zagreba počeo sa proizvodnjom još devedesetih.  U BiH priča počinje intenzivno prije dvije godine. Najznačajnije u regionu su Kabinet, Zmajska, Obridž i drugi.

Mišljenje da su muškarci veliki pivopije, a da ono nije žensko piže, pogrešno je. Prvo zato što prva ja obožavam pivo pa sam zato i dobila kao zadatak ovaj intervju i degustaciju piva, a drugi taj zato što sam od Nikole saznala kako su žene prve proizvodile zanatsko pivo.

Prije je žena trebala da skuva ručak i skuva pivo.

Vjerujemo da to niste znali. Ono što ja nisam znala je da ću htjeti još ovog piva. Okus meda, zlatna boja i ambalaža Gorštaka, ono su što ovo pivo odlikuje. Međutim, Nikola proizvodi i do šest različitih vrsta. Objasnio mi je postupak, pokazao opremu i shvatila sam da je on svoj životni prostor podredio upravo poslu koji voli. Stoga me nije začudio odgovor na pitanje šta bi se desilo da ideja “propadne”:

Ne postoji plan b. Znam da će uspjeti.

Takav entuzijazam je nešto što vas pokreće i navodi da se zapitate koliko se svi možemo potruditi. Od svih industrijskih piva izdvaja Nektar, jer kako navodi: “Trebamo piti domaće. Podržavati našu proizvodnju, a ne toliko uvoziti.” Kroz različita putovanja probao je pedesetak vrsta piva, a ističe kako se konkurencije ne boji.

“Mi proizvođači piva se ne gledamo međusobno kao konkurencija, već sarađujemo. Razmijenjujemo ideje i odajemo “tajne sastojke” jedni drugima. Naravno, nešto se zadrži i za sebe, ali bili bismo srećni da se naša piva nađu na karti pića, jednog dana u pabovima i da ljudi piju sve.”

Ideja o prenosu posla na nove generacije je ono što bi ga najviše usrećilo, jer ne želi da priča nestane zajedno s njim. Pažljivo vodi dnevnik piva i svaki put dodatno eksperimentiše sa novim ukusima, sastojcima i dodacima. Ipak, pokretanje pivare nije tako jednostavno, uzevši u obzir nemogućnost dobijanja poticaja za samozapošljavanje. Nikola radi u jednoj organizaciji, ali to mu omogućava samo dobru startnu poziciju. Iako kako naglašava, probao bi sve i da nije imao posao. Diploma mu nije zanemariva, iako primjećuje porast hiperprodukcije nepotrebnih kadrova.

Ljudi čekaju posao u struci, umjesto da se samozaposle. Ne treba biti vezan za struku, jer ljudi u drugim zemljama mijenjaju poslove, ako vide da je nešto unosno.

Pokrenuo je nedavno kampanju putem indigogo pomoću koje želi skupiti neophodan novac za pokretanje pivare Gorštak. Vidjećete, u paketima koje je osmislio, a koje možete kupiti i tako pomoći Gorštaku, vidi se sva njegova kreativnost i ljubav prema poslu.

Mi smo već uložile simboličan iznos u svrhu proizvodnje dobrog piva, kvalitete i njegovanja domaćeg. Stoga pozivamo sve Lole i njihove Lole da takođe pomognu u realizaciji ove ideje, koja garantuje kvalitet, zabavu i optimizam u jednoj bočici. Ako vam je lakše uplatiti na žiro račun Nikole, dodatne informacije možete saznati na stranici Gorštak zanatska pivara.

Ja ću sigurno biti Nikolin vjerni kupac, čim proizvodnja počne!

Živjeli!

Smeštaj i kretanje po gradu

Sa koliko novca raspolažete? Koliko god da je to, bolje da sve potrošite na perece, kolenice i buradi piva nego na smeštaj. Zar ne? Naša preporuke je da se smestite što dalje na periferiji ili u okolnim seocima. Minhen je prepun javnih Park + Ride garaža. U zavisnosti od udaljenosti od centra grada parkiranje ćete platiti od 0,5 do 2 evra po danu…ili ništa! Evo je imapa parkirališta sa ucrtanim linijama gradskog prevoza. Legenda ispod mape je na nemačkom, pa da napomenemo da kostenlos znači – za dž. Jedino je još ostalo da se vidi ko je iz ekipe imao najkraću slamčicu i mora da vozi tog dana.

Ako vam se i vozač zapije, alternativa je da jednu partiju odremate na Kotzhugel-u, obližnjem brdašcetu na kojem ćete svakoga dana sresti na stotine pospanih i pijanih ljudi. Seks, mokrenje, velika nužda…sve se to dešava baš na Kotzhugel-u . Ni tuče nisu izuzetak. Neki prosto ne vole da se mokri po njima dok spavaju. Pa ako vam ne smeta, vi se ispružite.Kotzhugel vam toplo NE preporučujemo.

Ukoliko imate svoj smeštaj, pa još i u centru Minhena, zaboravite da smo uopšte pominjali garaže i obližnja seoca. Vama je kašika u medu.

Minhenski GSP i metro funkcionišu savršeno. Dalo se očekivati od Nemaca. Ukoliko ste smešteni u samom gradu sve će vam biti brzo i jednostavno. Ukoliko ste na periferiji, kao što smo gore predložili, javne garaže u blizini obilaznice su odlična opcija. A odatle javnim prevozom. Dnevna karta košta 6,60 evra. Međutim, postoji mogućnost da kupite grupnu kartu po ceni 12,60 evra koja važi za 5 osoba. Cena pojedinačne trodnevne karte iznosi 16,50 evra, a grupne 29,10 evra.

Grad Minhen za vreme Oktobarfesta uvodi nove i pojačava postojeće linije ka Theresienwiese.Pitate se šta je koji đavo Theresienwiese? Razumemo vas, čak je i Gugl smatrao da na mapi treba pre da stoji Munchner Oktoberfest nego Theresienwiese. U pitanju je poljana od 42 hektara, “domaćica” ovog događaja.

Četiri metro stanice opkoljavaju Theresienwiese i na kojoj god da izađete, samo pratite more pivopija koji će vas odvesti na pravo mesto. Stanice su: Theresienwiese, Goetheplatz, Poccistraße i Schwanthalerhöhe.

Šta poneti a šta ne

Recite joj da ne bude luda i da ne ide na štiklama! Iako šatre imaju daščane podove, Oktobarfest je opštenarodno veselje. Pivo se prosipa svuda, sve je lepljivo i prljavo. Ljudi se guraju.

Tradiconalna nošnja je skupa. Nije pametno uzimati je u Minhenu tokom trajanja festivala. Odraće vas! Bolje da dirndl ili lederhoze kupite u nekom selu na putu do Minhena.

Gledajte da nosite što je moguće manje stvari. Samo u 2016. godini ljudi su izgubili 660 novčanika, 580 pasoša, 410 telefona, 250 naočara, 220 ključeva, 25oro dece i jednu baku. Na svu sreću, baka i deca su bezbedno vraćeni starateljima.

Na Oktobarfestu u 2016. godini bilo je zabranjeno nošenje velikih torbi zbog terorističkih pretnji, a možda i zato što su idealne za uzimanje krigli? Hm…i to ima smisla. Prema procenama prošle godine je čak 96.000 krigli našlo nove vlasnike širom sveta. U svakom slučaju, usred nedavnih napada po Evropi pravilo da torba veća od 20 x 15 x 10 ne sme da se nosi i dalje je na snazi. Takođe su zabranjeni sprejevi sa aerosolima i predmeti koji mogu da ubodu ili poseku.

Kada se kafana otvara

Ove godine je ceremonija otvaranja planirana za subotu, 16.09. Zatvaranje je 03.10. Radnim danima se može očekivati opuštenija atmosfera jer vikendom uglavnom navraćaju medijske ekipe, zatim fudbaleri Bajerna i druge slavne ličnosti. Atmosfera je uštogljenija jer su to velikim delom korporativne rezervacije. I dalje je fenomenalno, ali nije kao provod radnim danima, kada se pod šatrama nalaze mladi koji su tek tako banuli. Hiljade njih, žedni, gladni i neiživljeni.

Radno vreme točilica:

• radnim danima od 10.00 do 22.30
• vikendom i praznicima od 09.00 do 22.30

Radno vreme šatri:

• ponedeljak – červrtak od 10.00 do 23.30
• petak od 10.00 do 00.00
• subota od 09.00 do 00.00
• nedelja od 09.00 do 23.30

Važnije pitanje je kada u toku dana doći. Naša preporuka je da banete rano izjutra. Ne treba vam rezervacija i nije bitno da li vas dolazi dvoje ili trinaestoro. Dolazak ujutru nije ništa drugačiji od večernjeg izlaska. Sve je puno, muzika trešti. Brzo i teško se pije. Atmosfera je živa. Ima mesta i na parteru i na balkonima, ali treba uzeti u obzir da se šatre neverovatno brzo pune.

Kako ne bi nastao kolaps, što u prošlosti i nije bila tako retka pojava, grad Minhen je obezbediouživo praćenje posete koje vam može pomoći oko organizovanja. Stranica je na nemačkom, al’ boje su više nego jasne. Što crvenije, to gore.

Koja šatra je prava šatra

Mnogima će se ovo činiti kao ključno pitanje. Stvarno nije. U 14 glavnih šatri provod je dosta sličan. Ni u jednu od njih se ulaz ne plaća. Zbog velike gužve i teškog pronalaženja mesta najbolje je da se smestite pod jednu šatru za jedan dan.

Pored velikih šatri koje mogu da prime i do 10.000 ljudi možete izabrati i neku od manjih koje primaju jedva par stotina. Takvih ima 20tak i najveći broj njih nalazi se na glavnoj Wirtsbudenpromenadi.

Izabrali veliku ili malu, u svakoj šatri se služi pivo koje je pravljeno u skladu sa minhenskim Zakonom o čistoći piva iz 1487. i nemačkim Zakonom iz 1906. godine. Piti isključivo čista piva za Nemce je stvar ponosa i identiteta. Zanatsko pivo sa, recimo, đumbirom nije nešto što možete naći na ovom mestu.

Glavne šatre i njihovi sajtovi, ukoliko poželite da rezervišete mesto u nekoj od njih, što će vam svakako trebati ako odlučite da navratite tek popodne:

Hacker-Festhalle – 9.200 mesta. Služe se piva Hacker–Pschorr pivare.

Käfer’s Wies’n-Schänke – 3.300 mesta. Služe se piva Paulaner pivare. Käfer je ujedno i food brend tako da je klopa ovde originalnija. Radi duže od ostalih (01.00h) i često je poprište džet seta.

Löwenbräu-Festhalle – 8.500 mesta. Služe se piva Löwenbräu pivare. Ova šatra je poznata po formiranju i okupljanju Društva slavih žena Nemačke koje je započelo ’89.

Hofbräu Festzelt – 10.000 mesta. Služi se omiljeno Hitlerovo pivo po imenu HB. Ukoliko ste prvi put na festu ova šatra je odličan izbor. Adekvatno će vas upoznati sa ludilom koje je uobičajeno za Oktobarfest. Samo u ovoj šatri se za vreme Oktobarfesta popije oko 600.000 litara piva.

Fischer Vroni – 3.800 mesta. Služe se piva Augustiner pivare. Licencu je porodica Fišer dobila davne ’49. Veronika Fišer, glava pivare, je od tada pa sve do svoje smrti ’98. svake godine bila prisutna na festivalu. Ova šatra je poznata i po okupljanju LGBT zajednice.

Armbrustschützen-Festhalle – 5.800 mesta. Služi se Paulaner pivo.

Pschorr-Bräurosl – 8.500 mesta. Služe se piva Hacker–Pschorr pivare.

Weinzelt – 2.500 mesta. Služe se piva Paulaner pivare, vino i šampanjac.

Schützen-Festzelt – 5.300 mesta. Služe se piva Löwenbräu pivare. Poznato je i po nadmetanju streličara.

Winzerer Fähndl – 11.000 mesta. Zvanična šatra pivare Paulaner koja služi istoimena piva.

Schottenhamel – 4.000 mesta. Služe se piva Spaten–Franziskaner pivare. Ovo je šatra u kojoj gradonačelnik zabija slavinu u prvo bure i zvanično otvara Oktobarfest. Ujedno je i domaćin mnogobrojnih studentskih udruženja, zato na fasadi i vise razni grbovi.

Marstall – 4.500 mesta. Služe se piva Spaten–Franziskaner pivare.

Ochsenbraterei (Spatenbräu-Festhalle) – Ne znamo broj mesta. Ove godine se gradi nova šatra. Vlasnici, porodica Resler, obećava da ćemo se svi prijatno iznenaditi. Služe se piva Spaten–Franziskaner pivare. Ova šatra je poznata i po pečenju volova i bizarnom običaju da se ime svakog pojedenog vola ispisuje na tabli, dok orkestar tu čitavu ceremoniju ispraća posmrtnim maršem.

Augustiner-Festhalle – 8.000 mesta. Služe se piva Augustiner pivare. Kad god da se pojavite, ispred ove šatre će vas dočekati redovi.

Napominjemo da rezervacije ujedno znače da ćete verovatno određenu količinu piva i hrane morati da popijete odnosno pojedete. Naravno, tu je i cena same rezervacije.

Pivo ili nešto drugo

Pa pivo! Na Oktobarfestu nema hoću ovo ili ono. Glavno pitanje je koliko komada. Pivo se toči u litrama. Ne postoji manje “pakovanje”. Cene su standardizovane, utvrđuju se svake godine pred  početak festivala i važe za sve. Uzmite u obzir da su to piva sa povišenim nivoom alkohola, takozvane Oktobarfest serije koje pivare izbacuju isključivo pred ovaj događaj. Uglavnom imaju između 6 i 9%.

Ukoliko niste ljubitelj piva, nemamo pojma šta tražite na ovom mestu, ali i za vas postoji ponuda, pogotovo u šatri Weinzelt.

Kad je u pitanju tehnika pijančenja prenosimo vam savet Hejli Aleksis, koja već duže vreme živi u Minhenu i redovan je gost Oktobarfesta. “Jedna krigla piva, jedna krigla vode, jedna pereca ili podelite s nekim kolenicu sa kupusom. Pa u krug satima”. Verovatno ste pomislli – „Ovo je glupost. Šta zna ta Hejli.“ Ne zaboravite da je Oktobarfest maraton. Treba imati OZBILJAN plan za desetočasovno (ili duže) pijančenje, a da kući ne odete četvoronoške. I što je najbitnije, da posle svega i sutradan dođete.

Preporuka je da konobaricama date bakšiš. U šatri vas ima nekoliko hiljada, ako hoćete da vam sledeća tura uopšte stigne, motivišite cure da obrate pažnju na vas.

Kol’ko para

Mnogo para. Obavezno nosite keš. Bankomata, par njih, ima ali redovi su veći nego za toalet. Cene koje možete očekivati na Oktobarfestu ove godine:

• Pivo (litarska krigla, naravno) od 10.40 do 10.80 evra
• Pereca oko 5.00 evra (ogromna je, može glava da prođe kroz nju…omanja)
• Kolenica oko 18.00 evra
• Piletina oko 10.00 evra
• Kobaje na 100 načina od 6 do 10 evra

Na Oktobarfestu se ni na čemu ne štedi. Primera radi, kada kažu piletina misle na pola otfikarenog pileta sa sve kostima. A pod kolenicom, gledajte obrok za dvoje.

Jedna pesma, jedna želja

Kažu da je pesma koja se zapeva na Oktobarfestu pesma koja će biti večna. Takvih već ima podosta, malo narodnih, a malo i svetskih hitova. Tradicija nalaže da orkestar na kraju svakog segmenta zasvira himnu Oktobarfesta. To je Ein Prosit. Ako je ne znate, naučićete je. Brzo uđe u glavu.

Večna lista Oktobarfest hitova izgleda ovako:

• Ein Prosit, evo vam i link za karaoke da se ne sramotite tamo.
• Hey baby (I wanna know if you would be my girl)
• Highway to Hell
• Bergwerk
• Griechischer Wein
• Sweet Caroline
• Iha Iha Iha Oh
• Hulapalu

Tradicija je tradicija

Da nosite lederhoze ili dirndl baš i ne morate, pogotovo jer iznajmljivanje kreće od 40 evra pa naviše, ali da pijete iz cipele morate. Tradicija nalaže da izujete patiku/cipelu, ustanete, popnete se na klupu (pentranje na sto je zabranjeno i najverovatnije će vas pokupiti obezbeđenje pre nego što završite), sipate pivo u svoju obuću i ispijete na keca sve. To je momenat kada cela šatra gleda u vas i navija. Ukoliko se zagrcnete ili zastanete, to je momenat kada vam ta ista šatra zviždi i gađa vas čime god stigne. Uglavnom maramicama. Nema teških predmeta, na svu sreću. Pa se vi popnite i izdominirajte. Evo kako to izgleda, doduše ne iz cipele, što možda opravdava negodovanje ostalih pivopija.

Bezbedno povlačenje sa festa

Povlačenje sa Oktobarfesta vam izgleda kao povlačenje sa fronta. Uvek neko nekoga vuče ili nosi. Zato je dobra ideja da bar neko bude trezan i sposoban da povede. Pa sad…gde god da se krenulo. Kući ili pod drugu šatru.

Ako si istrenirani pivopija ostavi nam komentar kada je u pitanju borba protiv mamurluka. Pomozimo ljudima da lakše podnesu drugi ili treći dan. Dalje od toga ionako ne može da se izdrži.

Priča ispričana u saradnji sa Turističkom organizacijom Nemačke.

Tripblogpost.com