Uprkos poslu u industriji savršenstva, Tamara ostaje verna svom prirodnom izgledu i planira da znanje stečeno u Brazilu jednog dana prenese u Srbiju.

Njen razvojni put zvuči kao scenario za holivudski film – završila je Medicinski fakultet u Beogradu, specijalizirala plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju na VMA, a onda je jedan poziv promenio sve. Dr Tamara Redža, prelepa Zemunka koju zbog neverovatne fizičke sličnosti često nazivaju “srpskom Andželinom Džoli”, spakovala je kofere i otišla u Brazil.

Na poziv kolege koji je osmislio novu tehniku za podizanje grudi, otišla je u Sao Paulo kao počasni gost. Tamo se oduševila nivoom posvećenosti pacijentima, neverovatnom tehnologijom, ali i nesebičnim deljenjem znanja među hirurzima. Iako se u međuvremenu desila i jedna ljubavna priča koja se nije slavno završila, pa su je čak na mrežama vređali i ponižavali, Tamara Redža je odlučila da njen život i karijera ostanu vezani za zemlju sambe, kafe i, kako se ispostavilo, vrhunske estetske hirurgije.

Danas Tamara radi u bolnici u Sao Paolu koja, kako sama kaže, izgleda poput svemirskog broda. U zemlji u kojoj je estetska hirurgija tela dovedena do savršenstva, ona ima priliku da učestvuje u operacijama koje se gotovo nigde u svetu ne rade.

– Jedna od njih je i inovativna robotska hirurgija uz pomoć “Da Vinči” robota, kojom se minimalno invazivno rešava dijastaza (razmaknuti trbušni mišići nakon trudnoće), bez potrebe za klasičnim zatezanjem stomaka – objašnjava dr Tamara Redža.

Život u metropoli od preko 23 miliona stanovnika neverovatno je brz. Njen radni dan često počinje već u četiri ujutru, a u operacionoj sali provodi i po 12 sati. Ipak, svaki slobodan trenutak koristi za uživanje u prelepim parkovima, druženje sa prijateljima i obilazak restorana po kojima je Sao Paolo poznat.

Šta traže Brazilke, a u čemu greše Srpkinje?

– Kada je reč o trendovima ulepšavanja, razlike između našeg podneblja i Latinske Amerike su drastične. Dok Brazil neprikosnoveno prednjači u hirurgiji tela, oni više cene prirodniji izgled lica nego mi – ističe Tamara.

– Kod nas gotovo svaka žena ima urađene usne, i to često tako da se iz aviona vidi da nisu prirodne. Sa druge strane, Brazilke rade takozvanu harmonizaciju lica – zahvate na tako visokom nivou da niko ne može da primeti da je bilo šta rađeno. Ipak, kada je reč o telu, u Brazilu je apsolutni hit “Lipo HD” (liposukcija visoke definicije) i uvećanje zadnjice. Zanimljivo je da je tamo sada trend ugradnja manjih implantata u grudi, prvenstveno zbog tehnika brzog oporavka, jer moderne žene žele da se što pre vrate svojim porodicama i poslu.

Bizarni zahtevi i vađenje rebara zbog užeg struka

Iako ispunjava estetske snove mnogih žena, Tamara je pre svega savesna doktorka koja ne pristaje na sve. Sebe naziva “dosadnim hirurgom” jer vrlo često odgovara pacijente od operacija ukoliko za njih nema medicinske ili estetske indikacije.

– Najbizarniji zahtev sa kojim sam se susrela bio je kada mi je došla pacijentkinja sa već minijaturnim strukom, tražeći tehniku prelamanja rebara kako bi bila još uža – seća se.

Tamara ju je, naravno, glatko odbila. Hirurg, kako kaže, mora da bude i psiholog, da oseti kada osoba želi da operacijom zapravo izleči neki svoj unutrašnji, duševni bol. U takvim situacijama, skalpel nije rešenje.

Prava lepota posla: Rekonstrukcija tela i duše

Iako je estetika najkomercijalnija, Tamarina najveća ljubav je rekonstruktivna i mikrohirurgija. Za nju ne postoji lepši osećaj nego kada pacijentu nakon teške nesreće ili bolesti vrati funkcionalnost i nadu.

– Učestvovala sam u operacijama koje su trajale i po 14 sati, spajala milimetarske krvne sudove i nerve, a nikada neću zaboraviti pacijenta kojem je noga bila gotovo potpuno smrskana i amputirana u nesreći sa liftom. Nakon višemesečne borbe, svakodnevnog previjanja u šest ujutru i nadljudskog truda celog tima, taj čovek je na svojim nogama odšetao iz bolnice – kaže.

Posebnu empatiju gaji prema ženama koje su preživele rak dojke. Pomaže im da kroz rekonstrukciju ponovo pronađu svoju ženstvenost i samopouzdanje.

“Volim svoju grbicu na nosu!”

Uprkos tome što radi u industriji koja teži savršenstvu i što joj je sve dostupno, Tamara je ostala verna svojoj prirodnoj lepoti. Kao što smo već pisali, Tamaru porede sa Andjelin Džoli, a ipak mnoge kolege su je pitale zašto ne operiše nos. Njen odgovor oduševljava:

“Imam grbicu na nosu i ja to znam. Ali meni moj nos ne smeta, on je moj identitet i ne mogu sebe da zamislim bez njega. Takođe, imam male grudi i volim svoje telo ovakvo kakvo jeste!”

Ova inspirativna mlada doktorka, koja zrači samopouzdanjem i lepotom, planira da jednog dana svoje ogromno znanje stečeno u Brazilu donese nazad u Srbiju. Njena priča je najlepši podsetnik da estetska hirurgija ne služi menjanju ličnog opisa, već isticanju onog najboljeg u nama, dok prava lepota uvek dolazi iz energije koju nosimo u sebi.

Izvor: Blic Žena

Nakon što je dobila hormonsku terapiju za bolest, Ebi se za dva meseca ugojila sa 42 na 62 kilograma.

Promena nije prošla nezapaženo kod njenog učitelja glume.

„Moj nastavnik mi je rekao: ‘Bila si naša zvezda, ali sada si predebela. Ili odustani, ili brzo smršaj'”, priseća se Ebi, koja se u to vreme pripremala za ispite iz glume.

U pomoć joj je pritekla njena majka, koja ju je odvela na liposukciju da bi odstranila salo sa njenog stomaka i nogu.

Ebi se priseća majčinih reči dok je čekala na klinici u bolničkoj odori, nervozna zbog predstojeće operacije.

„Samo uđi hrabro. Bićeš lepa kad izađeš.”

Operacija je bila traumatična.

Ebi je dobila samo lokalnu anesteziju i ostala je budna tokom čitavog zahvata.

„Mogla sam da vidim koliko je sala izvučeno iz mog tela i koliko krvi sam izgubila”, kaže ona

Sada, sa 35 godina, Ebi je u međuvremenu imala više od 100 zahvata, u vrednosti od više od pola milion dolara.

Ona je suvlasnica klinike lepote u centru Pekinga i postala je jedno od najprepoznatljivijih lica buma kineske estetske hirurgije.

Ali operacije su za nju imale i određenu fizičku cenu.

Sedeći ispred ogledala u vlastitom luksuznom dupleks apartmanu u Pekingu, ona nežno tapka korektorom po modricama od skorašnje injekcije za mršavljenje lica – što je postupak kroz koji prolazi jednom mesečno da bi pomogla licu da izgleda „glatkije i manje bucmasto” nakon što su tri operacije redukcije vilice uklonile previše kosti.

Ali ona insistira na tome da ne žali ni za čim u vezi sa tim operacijama i veruje da je njena majka bila u pravu pre onoliko godina.

„Operacija je uspela. Postala sam samouverenija i srećnija, dan za danom. Mislim da je moja majka donela pravu odluku.”

Nekada doživljavana kao tabu tema, plastična hirurgija u Kini eksplodirala je po popularnosti u poslednjih 20 godina, motivisana rastom raspoloživih prihoda i promenama u društvenim stavovima, u ogromnoj meri podstaknuto društvenim mrežama.

Svake godine za kozmetičke zahvate plaća 20 miliona Kineza.

Oni koji žele hirurške zahvate u ubedljivoj većini su mlade žene – pod pritiskom da dostignu sve veće standarde lepote.

Osamdeset odsto pacijenata su žene, a prosečne godine onih koje se podvrgavaju operacijama su 25.

Iako je u kineskoj kulturi izgled oduvek bio važan, naročito za žene, standardi lepote u zemlji se menjaju.

Godinama su najtraženije osobine bile mešavina zapadnjačkih ideala, fantazije iz anima i kej-pop inspiracija: dvostruki očni kapak, izvajana vilica, istaknut nos i simetrično lice.

Ali u poslednje vreme, u porastu su zahvati koji malo više uznemiravaju — jurenje za nerealističnim, hiper-ženstvenim, skoro infantilnim idealom.

Botoks se sada ubrizgava iza ušiju da bi ih malo nagnuo napred, stvarajući iluziju manjeg, delikatnijeg lica.

Hirurški zahvat na donjim kapcima, inspirisan staklastim pogled junakinja iz anima, širi oči da bi se postigao nevini, dečji izgled.

Skraćivanje gornje usne sužava prostor između usne i nosa, za šta se veruje da signalizira mladost.

Ali većina ove lepote osmišljena je za ekrane.

Pod filterima i scenskom rasvetom, rezultati umeju da izgledaju besprekorno.

U stvarnom životu, efekat je često sablastan – lice koje nije sasvim ljudsko, niti je sasvim dečje.

Aplikacije za estetsku hirurgiju kao što su SoYoung (New Oxygen) i GengMei (More Beautiful) – koje tvrde da nude analizu prema algoritmu za takozvane „nesavršenosti lica” – postaju sve popularnije.

Nakon što skeniraju i procene lica korisnika, one daju hirurške ponude iz obližnjih klinika, uzimajući procenat od svake ugovorene operacije.

Ovi i drugi trendovi lepote dele i promovišu slavne ličnosti i influenseri na društvenim mrežama, rapidno menjajući ono što se smatra poželjnim i normalnim.

Kao jedna od najranijih influenserki za estetsku hirurgiju u Kini, Ebi je beležila vlastite zahvate na svim platformama društvenih mreža i pridružila se aplikaciji SoYoung ubrzo nakon što je ova bila lansirana.

A opet, uprkos tome što je uradila više od 100 operacija, kad skenira lice uz pomoć funkcije „Magično ogledalo” na SoYoung, aplikacija i dalje ukazuje na „nesavršenosti” i sugeriše dugi spisak preporučenih zahvata.

„Ona kaže da imam podočnjake. Uradite uvećanje vilice? Pa to sam već radila.”

Ebi deluje kao da joj je sve to zabavno.

„Stanjivanje nosa? Zar zaista treba da uradim još jednu operaciju nosa?”

Za razliku od tipičnih internet stranica za e-trgovinu, aplikacije za lepotu kao što su SoYoung imaju i funkciju društvene mreže.

Korisnici dele detaljne dnevnike „pre” i „posle” zahvata, i često traže savete od super-korisnika kao što je Ebi.

‘Osećala sam se kao da mi je ispod kože cement’

Da bi zadovoljile ogromnu potražnju, širom Kine se rapidno otvaraju nove klinike.

Ali postoji nestašica kvalifikovanog osoblja, a veliki broj klinika radi bez dozvole.

Prema izveštaju AjRiserča, marketinško-istraživačke firme, zaključno sa 2019. godinom, u Kini su 80.000 klinika pružali uslugu estetskih zahvata bez dozvole, a 100.000 estetskih hirurga je radilo bez pravih kvalifikacija.

Kao posledica toga, procenjuje se da se sada svakog dana dešavaju stotine nesrećnih slučajeva na kineskim klinikama za estetiku hirurgiju

Doktor Jang Lu, plastični hirurg i vlasnik licencirane klinike za estetsku hirurgiju u Šangaju, kaže da je poslednjih godina broj ljudi koji mu dolaze na zahvate da bi popravili upropaštene operacije u porastu.

„Viđam mnogo pacijentkinja čije su prve operacije bile upropaštene zato što su išle na nelicencirana mesta”, kaže doktor Jang.

„Neke su čak imale operacije u privatnim kućama.”

Jue Jue (28) je među onima na kojima su rađene operacije koje su pošle stravično po zlu.

Ona je 2020. godine primila kolagenske injekcije za bebeće lice – osmišljene da bi lice delovalo zaobljeno – na nelicenciranoj klinici koju je otvorio njen bliski prijatelj.

Ali fileri su iznenada očvrsnuli.

„Imala sam osećaj kao da mi se ispod kože nalazi cement”, kaže ona.

U očajničkoj želji da popravi štetu, Jue Jue se obratila klinikama koje je pronašla na društvenim mrežama – dobro poznata imena – ali su njihove popravke samo dodatno pogoršale stvar.

Jedna klinika je pokušala da izvuče filere uz pomoć špriceva.

Umesto da izvuku očvrsli materijal, izvukli su njeno vlastito tkivo, ostavivši joj olabavljenu kožu.

Druga klinika je pokušala da podigne njenu kožu blizu ušiju kako bi mogla da dopre do filera ispod nje, ostavivši joj dva duga ožiljka i lice koje deluje neprirodno zategnuto.

„Čitav moj izgled je propao. Izgubila sam sjaj i to je počelo da utiče i na moj posao [u ljudskim resursima za jednu stranu kompaniju u Šangaju].”

Pronašla je doktora Janga preko aplikacije SoYoung prošle godine i od tada se podvrgnula trima rekonstruktivnim operacijama, što je obuhvatilo i njene kapke, koji su bili oštećeni tokom prethodne operacije na drugoj klinici.

Ali iako su operacije doktora Janga donele vidljivi boljitak, deo oštećenja iz prethodnih upropaštenih zahvata mogao bi da ostane trajan.

„Više ne želim da izgledam lepše”, kaže ona.

„Kad bih mogla da se vratim na ono kako sam izgledala pre operacije, bila bih savršeno srećna.”

‘Uništilo mi je karijeru’

Svake godine desetine hiljada ljudi poput Jue Jue postaju žrtve nelicenciranih kozmetičkih klinika u Kini.

Ali čak i neke licencirane klinike i kvalifikovani hirurzi ne pridržavaju se strogo pravila.

Godine 2020, operacija nosa glumice Gao Liu koja je pošla po zlu – a tokom koje joj je vrh nosa pocrneo i odumreo – postala je viralna.

„Moje lice je bilo unakaženo i bila sam veoma nesrećna. Uništilo mi je glumačku karijeru.”

Nos joj je bio operisan na licenciranoj klinici u Guangdžouu po imenu She's Time's, a operaciju je radio doktor He Ming, predstavljen kao „glavni hirurg” klinike i ekspert za operaciju nosa.

Ali u stvarnosti doktor He nije bio do kraja kvalifikovan da vrši operacije bez nadzora i nije dobio status licenciranog plastičnog hirurga od Pokrajinske zdravstvene komisije u Guangdongu.

Vlasti su novčano kaznile kliniku, koja je zatvorena ubrzo posle skandala, i zabranile doktoru Heu da obavlja taj posao šest meseci.

Međutim, svega par nedelja nakon što je She's Time's zvanično ugašena, nova klinika Kingja zatražila je da se registruje na istoj adresi.

BBC Oko je pronašao čvrste veze između She's Time's i Kingje, kao što su isti Veibo nalog i zadržavanje istog osoblja, među kojima je bio i doktor He.

BBC je takođe saznao da je doktor He stekao licenciranu kvalifikaciju plastičnog hirurga tek u aprilu 2024. godine, iako mu je tehnički bilo zabranjeno da aplicira za status pet godina od datuma kad je bio kažnjen 2021. godine.

Kingja sada tvrdi da je otvorila 30 ogranaka.

Doktor He, Kingja i Pokrajinska zdravstvena komisija u Guangdongu nisu odgovorili na BBC-jev zahtev za komentar.

Kineska ambasada u Velikoj Britaniji je rekla: „Kineska vlada dosledno zahteva od preduzeća da operišu u strogoj saglasnosti sa nacionalnim zakonima, regulativom i nadležnim odredbama politike.”

Četiri godine i dva rekonstruktivna zahvata kasnije, nos Gao Liu ostaje i dalje nepravilan.

„Iskreno žalim zbog toga. Što sam to radila?”

Kineska Centralna zdravstvena komisija poslednjih godina pokušava da reši problem nekvalifikovanih zdravstvenih radnika koji obavljaju poslove van njihove stručnosti – pa čak i da naloži lokalnim zdravstvenim telima da unaprede regulativu i izdaju strože smernice – ali taj problem i dalje istrajava.

Od ponude za posao do zaduživanja i operacije – u roku od 24 časa

U današnjoj Kini, dobar izgled je važan za profesionalni uspeh.

Brza pretraga popularnih platformi za zapošljavanje otkriva mnoge primere kada poslodavci navode fizičke zahteve za razna radna mesta, čak i kad to nema mnogo veze sa samim poslom.

Jedno radno mesto recepcionerke zahteva od kandidatkinja da budu „najmanje 160 centimetara visoke i prijatne za oko”, dok jedan administrativni posao traži „ugodan izgled i elegantno držanje”.

A sada taj pritisak iskorišćava sve prisutnija prevara na nekim kineskim klinikama na kojima se ranjivim mladim ženama nude poslovi, ali samo ako plate skupe operacije koje će izvesti njihovi budući poslodavci.

Da Lan (nije joj pravo ime) prijavila se za posao „konsultantkinje za lepotu” na klinici u Čengduu, u jugozapadnoj Kini, na popularnom sajtu za zapošljavanje u martu 2024. godine.

Posle intervjua, iste večeri joj je bio ponuđen posao.

Ali ona kaže da kad je počela da radi na tom poslu narednog jutra, šef ju je odveo u malenu prostoriju u kojoj je bila skenirana od glave do pete i dobila ultimatum – da uradi estetski zahvat ili izgubi posao.

Da Lan kaže da je dobila manje od sat vremena da donese tu odluku.

Pod pritiskom, pristala je da se podvrgne operaciji dvostrukih kapaka – čija cena iznosi više od 13.000 juana (1.800 dolara) – što je više nego tri puta više od njene mesečne plate na tom radnom mestu – uz više od 30 odsto godišnje kamate.

Ona kaže da joj je osoblje oduzelo telefon i pomoću njega je prijavilo za takozvani „kredit za lepotu”, falsifikujući njene poreske detalje.

U roku od nekoliko minuta, njen kredit je bio odobren.

Prošla je medicinske testove pre podneva.

Sat vremena kasnije, nalazila se na operacionom stolu.

Od ponude za posao do zaduživanja i operacije – sve u roku od 24 časa.

Operacija joj nije nimalo pomogla da napreduje na poslu.

Da Lan kaže da ju je njen šef ponižavao, izvikujući njeno ime u javnosti i psujući je.

Dala je otkaz posle samo nekoliko nedelja.

Kad se danas osvrne, ona veruje da taj posao uopšte nije bio stvaran.

„Od samog početka su želeli da odem”, kaže ona.

Uprkos tome što je radila tamo više od 10 dana, bila je plaćena samo 303 juana (42 dolara).

Uz pomoć njenih prijatelja, Da Lan je otplatila dug za zahvat posle šest meseci.

BBC Oko je razgovarao sa desetinama žrtava i sreo se sa troje njih, među njima i Da Lan u Čengduu, gradu koji je rešio da postane kineska „prestonica estetske hirurgije”.

Neke su ostale zatočene godinama u mnogo većim dugovima.

Klinika za koju Da Lan kaže da ju je prevarila prethodno je bila prijavljena od drugih diplomaca i razotkrivena u lokalnim medijima, ali ostaje otvorena i još uvek upošljava za isto radno mesto.

Ova prevara nije ograničena samo na poslove na klinici – počela je da se prenosi i na druge oblasti.

Neke kompanije za lajv-striming vrše pritisak na mlade žene da uzmu kredit za hirurški zahvat, obećavajući im šansu da postanu slavne kao influenserke.

Ali iza kulisa, ove firme često imaju skrivene sporazume sa klinikama – da dobiju procenat od svakog aplikanta kog pošalju na operacioni sto.

U boemskom kafiću u Pekingu, savršenom okruženju za selfije, Ebi se nalazi sa prijateljicama na kafi.

Trojka se namešta u poze i detaljno edituje lica – produžavajući trepavice i preoblikujući jagodice na licu.

Upitane šta najviše vole u vezi sa vlastitim licima, one oklevaju, mučeći se da navedu makar jedan deo sebe koji ne bi menjale.

Razgovor prelazi na implantate za vilicu, skraćivanje gornje usne i operaciju nosa.

Ebi kaže da razmišlja o još jednoj intervenciji na nosu – njena aktuelna je sada stara šest godina – ali hirurzima je teško da operišu na njemu.

„Moja koža više nije rastegljiva nakon toliko operacija. Doktori nemaju više sa čim da rade. Ne možete da im date dovoljno štofa samo za prsluk a očekujete da vam sašiju venčanicu.”

Metafora ostaje da visi u vazduhu, potcrtavši cenu koju je morala da plati u svim tim operacijama.

Ali uprkos svemu, Ebi ne planira da stane.

„Ne mislim da ću ikada prestati da stremim da postanem još lepša.”

Izvor: bbc.com

Poznajem puno ljudi koji su se podvrgli plastičnim operacijama, poznajem i (relativno) puno hirurga. Ne vidim ništa loše u „odlasku pod nož“ pod uslovom da osoba koja ide pod nož ne brka lončiće i da se svjesno opredjeljuje prema svojim željama i razumijevanju samog postupka, ali i rezultata.

Mogu imati razumijevanja za nerealne želje pacijenata, za neodgovorne hirurge koji pristaju na nerealne pacijente i njihove zahtjeve – neću imati razumijevanja za tri života. Iz tog razloga uvijek me razbjesni kada čitam senzacionalističke naslove koji gotovo uvijek pokazuju kako je hirurg – osoba koja bi trebala biti strogi vratar – svoju etiku i vještinu zapravo stavlja u službu nečega što nema nikakve veze s etikom ili bilo kojom vrstom od pomoći. Plastične operacije ne trebaju bit zabava (miliona).

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Selçuk Yazan (@opdrselcukyazan)

Posljednjih godina takvi su naslovi vrlo često izvještavali o iznenadnoj smrti pacijenata koji su bili podvrgnuti zahvatima plastične hirurgije u Turskoj. Britanski mediji posebno su im skloni i javljaju da je od početka ove godine najmanje 25 državljana te zemlje umrlo zbog komplikacija nakon plastičnih operacija u toj zemlji.

Kad kažem građani, zapravo mislim na građanke koje su išle u Tursku na estetske zahvate na tijelu, na želučanu premosnicu ili želučanu traku, što se takođe često ubraja u elektivne operacije (još nisam vidila da je netko stradao nakon neke intervencije na licu). Ovo je svakako uznemirujuća informacija ako se ima u vidu da veliki broj ljudi iz cijele regije sve više odlazi u Tursku na plastične operacije.

Na letu Istanbul-Beograd redovno ćete susresti muškarce s maramama na glavi koji se vraćaju s transplantacije kose, kao i žene s modricama ispod očiju – rijetko ko putuje s udlagama na nosu, odmah nakon operacije, jer je potrebno ostati tamo gdje vam je hirurg najmanje 7 do 10 dana.

Vjerujem da postoje dva glavna razloga za to. Prvi je svakako taj što su plastične operacije u Turskoj često jeftinije, drugi je što je estetika turskih hirurga u velikoj mjeri “estradna” što se poklapa s onim što želi velik broj pacijenata s naših prostora (takođe zašto ja osobno nikad ne bih otišla na estetski zahvat u Istanbul). Treći, koji se konkretno odnosi na transplantaciju kose, jest da su turski hirurzi posebno usavršili ovu intervenciju i zaista postižu izvrsne rezultate po kojima su poznati u cijelom svijetu.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Plastic Surgery Turkey (@dr.cemsurgery)

Ovako postavljeno, stvari se na prvi pogled čine relativno jednostavnima. Naravno, cijena igra veliki faktor pri donošenju odluke hoćete li se podvrgnuti estetskoj operaciji ili ne, iako razlike za naše ljude nisu ni blizu tolike kao što su razlike u cijenama između Velike Britanije i Turske.

Neke vrste hirurškog liječenja pretilosti u Turskoj se mogu dobiti za samo 2500 eura, što je jeftinije od prosječne cijene iste operacije u Beogradu, a kamoli u Zagrebu. Imajte samo jednu stvar na umu: dobre stvari nigdje nisu jeftine, pogotovo ne u Istanbulu.

Znam to iz prve ruke jer mi je najbolja prijateljica iz Istanbula i bila sam tamo više puta. Iako je i njih pogodila kriza i razlike između trenutnog stanja i prije deset godina kada sam prvi put bila tamo su ogromne, Istanbul apsolutno nije “jeftino” mjesto.

Otac moje prijateljice bio je generalni direktor jedne od najvećih svjetskih farmaceutskih kompanija za to područje i prvi Turčin na toj poziciji. Njegovi prijatelji ljekari ne rade operacije za 2500 eura i ne, to nije cijena koju ćete platiti u jednoj od renomiranih klinika, uključujući i putne troškove.

Upoznala sam kardiohirurga koji na jednoj privatnoj klinici od zahvalnih pacijenata, umjesto viskija kojim se “počasti” u Beogradu, dobija Chanel torbe za svoju ženu.

Dotični hirurg o tome otvoreno govori iz jednostavnog razloga što ne radi u državnoj bolnici, nema lista čekanja i jer je dar za dobro obavljen posao ipak sasvim legitimna stvar.

NIGDJE U SVIJETU NE POSTOJE PLASTIČNE OPERACIJE KOJE UKLJUČUJU OPŠTUU ANESTEZIJU I BORAVAK U BOLNICI, A KOJE MOGU STAJATI 2500 EURA. I TAČKA. O TOME DA JE U TU CIJENU UKLJUČEN PUT I SMJEŠTAJ NE BIH NI RASPRAVLJALA

Ne mogu ni zamisliti gdje se rade intervencije po toj cijeni. Ako želite nos kao Emina Jahović, budite spremni platiti za to, a ako mene pitate, jedno od najboljih mjesta za rinoplastiku u cijeloj Europi nalazi se u Zagrebu i nema potrebe sjedati u avion. Ali dobro, uvijek je na snazi ​​krilatica “o ukusima se ne raspravlja”. Ako neko voli očito operisan izgled, bilo da se radi o nosu, obrvama ili faceliftingu, najmanji je problem doći do aerodroma. Međutim, imajte na umu da ćete u Istanbulu na ozbiljnoj klinici i ozbiljno platiti.

Već sam rekla da su slučajevi s katastrofalnim posljedicama vezani uz operacije na tijelu, a među njima prednjači notorni BBL. Ne bih htjela opet prozivati ​​znate-već-koga u njegovom populariziranju, nije ovo članak o tome, a i malo mi je dosadno. BBL je plastična operacija s najvećim brojem smrtnih slučajeva, prema službenim podacima jedna od 4000 osoba umire od komplikacija tokom same intervencije ili nakon nje. To je dovoljno da je jedno vrijeme BBL bio zabranjen u Velikoj Britaniji. Pročitajte ovo ponovno: z a b r a nj e n.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Cosmetic Surgery in Istanbul (@comfortzonesurgeryofficial)

Razlog tome je vrlo jednostavan. Ova intervencija uključuje izvlačenje masnoće iz pojedinih dijelova tijela, prepradu i ubrizgavanje masnog tkiva nazad u stražnjicu. Tokom ovog ponovnog ubrizgavanja, ako se mast ubrizga preduboko, ona može završiti i u venama. Ako se to dogodi, postoji opasnost od stvaranja masnog ugruška koji, ako i kada dođe do pluća, uzrokuje plućnu emboliju, a ako i kada dođe do srca, srčani udar.

U oba slučaja ishod je često fatalan. Pacijenti umiru na stolu ili na intenzivnoj njezi. Nikada nisam razmišljala o ovom zahvatu i nikada se nisam konzultirala s hirurgom na tu temu. No, teško mi je zamisliti da bi neko ko operiše “u pola cijene” doista upozorio pacijente na stvarnu stopu rizika, pa makar to bio i rizik od smrti. Slične horor priče već godinama stižu iz Južne Amerike i njihovih nerijetko ilegalnih “klaonica” u koje uglavnom dolaze Amerikanci.

Još jedna stvar kod estetske hirurgije tijela je da se zahvati često kombinuju što svakako ima smisla zbog anestezije i vremena oporavka. Nažalost, kada je riječ o nesavjesnom hirurgu, veliko je pitanje hoće li se broj istovremenih operacija svesti na mjeru koju tijelo može podnijeti ili će se one “nabiti” toliko da život pacijenta bude ugrožen.

Svaki kirurški zahvat je stres za tijelo i nemojte nikada vjerovati da je lak kao odlazak frizeru, ma u što vas društvene mreže uvjeravale. Oporavak nakon složenih zahvata ozbiljna je stavka i jednako je važna kao i sama operacija. Uostalom, i majka Kanyea Westa, Donda, umrla je od posljedica višestrukih istodobnih intervencija.

Iako su mediji (i Kanye) okrivili hirurga, pojavile su se informacije da se Donda praktički isti dan nakon operacije samovoljno otpustila iz bolnice i otišla kući umjesto na kliniku za oporavak. Sama si je dala lijekove protiv bolova, očito je odbila liječničku pomoć i umrla za manje od 24 sata. Donda West bila je sveučilišna profesorica i, vjerujem, voditeljica katedre na Državnom sveučilištu u Chicagu.

LEKCIJA? NIKO NIJE IMUN NA LOŠE ODLUKE. POGOTOVO ONE VEZANE UZ TIJELO I IZGLED. I JOŠ NEŠTO, PLASTIČNE OPERACIJE SE NE TRAŽE NA POPUSTU.

Ona je specijalistkinja plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije, koja je u dalekom, egzotičnom Brazilu izgradila svoju karijeru – ali i pronašla ljubav svog života.

Ova Zemunka je vrhunski stručnjak u svojoj oblasti, a njen životni put podseća na film. Tamara je jedina doktorka u svojoj porodici, koja se bavi neobičnim poslom – uzgojem egzotičnih ptica. Uprkos tome što su svi mislili da će i ona biti veterinarka, Tamara kaže da uvek bira komplikovaniji put.

Za naš portal ispričala je kako joj se dogodio uzbudljiv život u Brazilu.

Ljubav u operacionoj sali

Sve je počelo dok je Tamara bila apsolventkinja Medicinskog fakulteta 2015. godine. Tada je otišla na studentsku razmenu u Brazil.

„U bolnici sam bila na odseku plastične hirurgije i tamo se desila ljubav na prvi pogled, da ne kažemo – šav. Tada sam znala da želim da specijaliziram plastičnu hirurgiju i ništa drugo. Čak sam dobila i ponudu da dođem u tu bolnicu na specijalizaciju, što je u tom trenutku bio preveliki korak za jedno ‘dete’ koje nikada nije otišlo iz svog grada na duže od mesec dana. Međutim, ostala sam u kontaktu sa svim kolegama i prijateljima iz bolnice, koji su me stalno zvali da dođem da ih posetim“, počinje svoju priču Tamara.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dr Tamara Redža (@drtamararedza)

Vratila se u Srbiju, i nakon završetka fakulteta, stažiranja, volontiranja na Prvoj hirurškoj klinici u KCS i čekanja da se sklope kockice, uspela je da upiše specijalizaciju iz plastične hirurgije na VMA.

„Tu sam posvećeno radila 5 godina i trudila se maksimalno da naučim od onih dragih kolega i učitelja koji su bili voljni da dele svoje znanje, kako u VMA, tako i u privatnoj praksi, na čemu ću im zauvek biti zahvalna“, kaže ona.

Mesec dana pred Tamarin specijalistički ispit, dobila je poziv da poseti kolegu iz Brazila, koji je jedan od predavača i izumitelja najnovije tehnike za podizanje dojki, koja je trenutno izuzetno popularna u Brazilu.

„Bez premišljanja, kupila sam avionsku kartu istog dana i to mi je bio lajt motiv tokom stresnog perioda i danonoćnog učenja pred specijalistički ispit. Neposredno nakon završenog specijalističkog ispita, otišla sam na usavršavanje u Brazil, hrabra i odlučna da naučim najnovije tehnike iz estetske hirurgije dojki i tela, i imala sreću da učim od najboljih.

Moj plan je bio da dođem na usavršavanje na mesec i po dana i da se vratim u Srbiju sa najnovijim tehnikama, međutim, dobila sam ponudu da ostanem na usavršavanju u jednoj od najboljih privatnih bolnica u Brazilu, a u međuvremenu sam uspela i da se zaljubim i verim nakon samo par meseci veze“, govori Tamara.

Ispostavilo se da je, u operacionoj sali, upoznala čoveka svog života – Žozinalda Martinsa. Kada najmanje očekujete, takve stvari se dese, potpuno neplanirano, kaže Tamara.

„Posle toliko godina, shvatite da je vaša srodna duša sve vreme živela na tom mestu o kom ste toliko maštali da se vratite“, priča nam.

Brazil – zemlja plastične hirurgije

U Brazilu je veoma izražen kult tela i estetike, iz tog razloga, opšte je poznato da je Brazil zemlja plastične hirurgije – ne samo fudbala, priča Tamara.

„Jedna stvar koja me je ovde oduševila jeste to što ovde plastični hirurzi vrlo rado dele znanje jedni sa drugima, posećuju operacije i uče nove tehnike jedni od drugih, bez ljubomore i sujete, čak i stariji od mlađih“, primetila je.

U Brazilu su najpopularnije procedure: liposkulptura tela (lipo HD), BBL (Brazilian butt lift), abdominoplastika i operacije grudi (uvećanje i podizanje).

„S obzirom na to da ovde ljudi provode dosta vremena na plaži, logično je da je fokus na telu. Ovde se žene ne stide toga da kažu da su imale estetsku operaciju, naprotiv, ponose se time, jer to znači da ulažu u sebe i uradiće sve da bi se osećale lepo u sopstvenom telu.

I tu je, upravo, razlika između Srpkinja i Brazilki. Većina mojih pacijentkinja u Srbiji ne želi da priča da su nešto uradile, drže to u tajnosti, a ovde sa ushićenjem i ponosom pričaju o tome, objavljuju na društvenim mrežama“, otkriva dr Redža.

Iako u svetu postoji verovanje da su Brazilke najlepše žene na svetu, Tamara smatra da su naše žene zgodnije i lepše.

„Brazilke su dosta niže od Srpkinja. Ja se ovde smatram izuzetno visokom osobom sa svojih 173 cm“, kaže nam.

Što se tiče plastične hirurgije, trendovi u Srbiji su i dalje više na estetici lica i grudi, primećuje.

„Smatram da bi sledeći trend trebalo da bude liposkulptura tela, koju bih želela da implementiram i započnem novi trend u našoj zemlji. Naši ljudi uglavnom nemaju predstavu o tome šta je to, pa ću laički objasniti – to je liposukcija celog tela, uz upotrebu najnovije tehnologije koja omogućuje ‘oduzimanje’ i najmanje količine masti iz regija tela gde je ne želimo, i ‘dodavanje’ u regije gde želimo i gde nam je potrebna za harmonizaciju tela i postizanja savršene konture, čak i uvećanja mišića, po najnovijoj tehnici pod imenom Ugraft. To je, po mom mišljenju, najviši vid umetnosti u estetskoj hirurgiji, otud i ime – liposkulptura“, objasnila nam je doktorka.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dr Tamara Redža (@drtamararedza)

Najpoznatiji Srbin u Brazilu

Brazilci i Srbi imaju dosta sličnosti – gostoljubivost, humor, ljubav prema hrani, navodi dr Redža.

„S tim što oni više pokazuju emocije u odnosu na Balkance, pozitivniji su od nas, više poštuju žene, s obzirom na to da je ovde zastupljen matrijarhat. Čak se i u lične podatke obavezno piše ime majke, a ne oca. Deca uglavnom nose prezime i majke i oca“, otkriva nam.

Vrlo je zanimljiva činjenica da portugalski jezik nikada nije učila, ali ga je naučila samo slušajući, bez ijednog časa.

„Njima je to neshvatljivo, s obzirom na to da ovde retko ko priča i engleski, a kamoli treći jezik. A ja im kažem da smo mi Srbi mnogo inteligentan narod, nije do mene. Nedavno sam i sama imala operaciju i svi su se pitali na kom li ću jeziku pričati kada se budem budila iz opšte anestezije. Pričala sam na čistom portugalskom, svi su se smejali“, s osmehom govori doktorka.

Najpoznatiji Srbin u Brazilu je poznati fudbaler Dejan Petković Rambo, kog Brazilci zovu Peć (od skraćeno – Pet), a nakon njega, naravno, Novak Đoković, priča Tamara.

„Za divno čudo, neki znaju čak i kog je porekla bio Nikola Tesla. Skoro svi znaju gde se nalazi Srbija, neki su čak upoznati i sa našom istorijom. Izuzetno su pristupačni i gostoljubivi i svi se oduševe kada čuju da sam Gringa, kako me moj suprug, od milošte zove. Gringa ili gringo je žargon za stranca koji živi u Brazilu. On se stalno šali kako je morao da uveze ženu, i to plastičnog hirurga iz Srbije, jednu u milion“, kroz smeh nam priča.

Tamara živi u gradu koji se zove Jaraguá do Sul (država Santa Catarina), a kaže da su ona i suprug tamo glavna atrakcija gde god da krenu.

Prvu proceduru implantacije grudi izveli su dr Tomas Kronin i dr Frenk Gerou u Hjustonu u Teksasu 1962. Džej zapravo uopšte nije tražila povećanje grudi, već je posetila hirurga da joj ukloni neke tetovaže ruže sa grudi, ali joj je tada rečeno da bi bila odličan kandidat za jednu  inovativnu proceduru.

Tada je imala 29 godina i bila je razvedena majka šestoro dece. U nadi da će joj ukloniti veliku tetovažu sa grudi, posetila je plastičnog hirurga u bolnici Džeferson Dejvis u Hjustonu.

Hirurg, Frenk Gerou, bio je jedan od grupe koja je radila na konceptu implanata u grudima i tražio je pacijente da se dobrovoljno prijave za operaciju. Rekla im je da je više zainteresovana da joj koriguju uši, a hirurzi su pristali da urade i tu proceduru.

Procedura implantacije je urađena pod hirurškom palicom Geroa i njegovog kolege Kronina i tada se smatrala veoma uspešnom.

Lindzi je prilično ćutala o svom povećanju grudi dugi niz godina – bilo je momaka koji nikada nisu saznali, da bi tek decenijama kasnije ispričala šta je uradila kao mlada mnogim svojim prijateljima i porodici.

Pola veka kasnije, Lindzi je još imala originalne implante i izjavila je da je generalno zadovoljna procedurom, uprkos bolovima i drugim zabrinutostima koji su iskrsli tokom godina.

Kako je objavljeno, implanti nikada nisu curili ili pucali. Okolno tkivo dojke ih je držalo na mestu sve dok nisu počele da padaju kada je napunila 70 godina. Dr Gerou je dokumentovala svoj slučaj u medicinskim časopisima koji su imali snažan uticaj u silikonskoj industriji.

The 1st woman to have successful breast augmentation surgery was Timmie Jean Lindsey. She had silicone implants in 1962.#tbt #timmiejeanlinsey #siliconeimplants #breastaugmentation #plasticsurgeryhistory #plasticsurgeryhistory #patientsafetyfirst #plasticsurgeryhub pic.twitter.com/c8v2mDd4Z9

— Trish Trivia (@trishtrivia) August 30, 2018

Lindzi se takođe nikada nije pridružila grupama žena (uključujući nekoliko njenih rođaka) koje su podnele tužbe zbog zdravstvenih problema povezanih sa implantima, iako je izjavila da je iskusila mnoge od tih problema.

Nikad nije zažalila, kako je izjavila, zbog procedure i izrazila je svoje čuđenje napretkom implanata i njihovom ulogom u povećanju i rekonstrukciji grudi.

– Izgledaju tako prirodno. Mogu ih postaviti baš kao pravu stvar. Tako sam ponosna što su dostupni tolikom broju žena. To nije pitanje sujete, već smatram da je neophodno, silikoni ih ponovo vraćaju u prirodan oblik. Tako sam srećan što su silikonski implanti dr Gerousa ono od čega je sve počelo – izjavila je povodom 50 godina od prve procedure.

U poslednjih pola veka procedure povećanja grudi nastavile su svoju evoluciju kako bi postale bezbednije i dale prirodnije rezultate, dok je razvoj silikonskog implanata promenio živote miliona žena.

Preuzeto sa : ona.telegraf.rs

Prošlo je skoro godinu dana od kada se Krisi Tajgen podvgnula proceduri uklanjanja sala iz obraza kako bi eliminisala deo masnoće, a ona od tada, po mišljenju mnogih, jedva da liči na sebe. 

Prošle godine Krisi je na Instagramu podelila video u kom pokazuje obožavaocima rezultat plastične operacije koja se zove uklanjanje bukalne masti.

Procedura je učinila da njene jagodice izgledaju mnogo izraženije i da se doda nova definicija njenoj vilici. U to vreme, Tajgen je smatrala da je to što se odrekla alkohola razlog za njen novi izgled.

Veliki deo razloga zašto Krisi izgleda tako drugačije na svojoj najnovijoj fotografiji sa porodičnog odmora na Havajima su njene obrve, što su joj mnogi u komentarima zamerili upitavši je kada će konačno biti zadovoljna svojim izgledom.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by chrissy teigen (@chrissyteigen)

U čemu je tačno problem?

Sada dolazimo do dela kada shvatamo da je Krisi uvek transparentna povodom svih zahvata kojima se podvgnula, pa čak i onda kada je njena porodica doživela tragediju. I tada je želela da podeli svoju tugu i bol sa svetom, pomoglo to njoj ili drugima, koji su se našli u sličnoj situaciji.

Bilo kako bilo, svi su tada pružili podršku njoj i njenoj porodici, ali to je trajalo kratko. Onda kada se Krisi oporavila i počela da živi svoj život kao pre, ponovo je postala meta malicioznih komentara.

Poenta je da je Krisi osoba koja želi da dovede svoj izgled do savršenstva (šta god to za nju značilo) i nikada ne krije šta je uradila na svom licu ili telu, čak vrlo detaljno obrazloži šta je to na njoj novo. Bez obzira na to, Krisi biva napadnuta na mrežama zbog odluka koje svesno donosi i o kojima priča.

Šta to onda nama govori? Tražimo od zvezda da budu realne i iskrene kada budu upitane šta su to na sebi menjale, a onda sebi dajemo za pravo da im govorimo zašto im to ne valja i kako loše utiču na mlade ljude.

Ni Bela Hadid nije izuzetak

Uzmimo primer Bele Hadid, koja je bila meta svakojakih profila koji se bave pre i posle fotografijama poznatih, sve dok nije priznala da je operisala nos, ali ni to nije bilo dovoljno, već je kasnije bila osuđivana zbog toga što je to uradila sa samo 14 godina i zašto i dalje krije istinu o ostalim procedurama.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Arpanu Medical (@arpanumedical)

Diskusija oko transparentnosti u vezi sa operacijama nije nova stvar. Tačnije, prošle godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, Agencija za standarde oglašavanja presudila je da influenseri moraju da navedu kada koriste filter za lepotu na svojim fotografijama, posebno onda kada se radi o fotografijama koje služe za promociju kozmetike ili šminke.

Stručnjaci priznaju da postoji direktna veza između filtera i nižeg samopoštovanja, ali i nižeg samopouzdanja i viših slučajeva telesne dismorfije, pa je teško ne razmišljati o tome šta to znači kada ovi filteri za ulepšavanje ožive uz pomoć kozmetičkih procedura.

Sada, čak i mnoge anonimne ličnosti na TikTok-u odlučuju da podele svoja lična iskustva sa plastičnom hirurgijom.

Začarani krug

Nema sumnje da postoji dodatni pritisak na poznate ličnosti da se pridržavaju nametnutih standarda lepote, pogotovo kada pomislimo na to kako su one predstavljene po tabloidima. Zatim, uzmite u obzir rodno zasnovane standarde lepote kojima žene podležu, što primorava žene (poznate ili ne) da nose teret transparentnosti o procedurama, i ništa se ne čini poštenim u nametanju i pritisku koji se na njih vrši onda kada se podvrgnu nekoj operaciji.

Druga stvar je kada se slavne ličnosti ne “otkrivaju”. One mogu igrati ključnu ulogu u začaranom krugu nesigurnosti. Slavne ličnosti ćute o operacijama jer su nesigurne, ali onda njihovi rezultati dodatno podstiču nesigurnost mladih.

Istina, male su šanse da bilo ko od nas u potpunosti izađe iz ciklusa standarda lepote koji slavne ličnosti održavaju i kome su takođe podređene na neki način. Šanse da plastična hirurgija nestane u skorije vreme su ravne nuli, niti bi to nužno trebalo da se desi. Ona ima važne razloge postojanja, pitanje je samo načina primene.

Dakle, dokle god je situacija ovakva kakva jeste, trebalo bi da pozdravimo svaku ispovest naših omiljenih poznatih ličnosti i drugih uticajnih ličnosti po pitanju operacija.

Mi nismo ti koji određujemo, na osnovu toga da li je neko poznat ili ne, da li zaslužuje da bude izvrgnut ruglu, podsmevanju i zlim komentarima. Radeći i to, dajemo loš primer istim tim mladim nesigurnim osoba za čiju se nesigurnost po pitanju izgleda toliko brinemo.

Preuzeto sa: ona.telegraf.rs

Tetovirana zdravstvena radnica pojavila se u providnom bodiju, ružičastim sandalama i sa Luj Viton torbicom vrednom 8.650 dolara. Njeni veštački plavi nokti takođe nisu ostali neprimećeni.
U avgustu prošle godine,Tara se pojavila u naslovnom dokumentarcu Toda Sampsona “Mirror Mirror”, koji je pratio grupu Australijanaca opsednutih odlaskom pod nož.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tara Jayne (@tara_jayn3)

Ona je sebe opisala kao “nadograđenu” ograničenu ‘Barbi lutku’, a takođe se požalila na veličinu svojih grudi. “Mislim da želim veće grudi, nisam zadovoljna onim što imam”, rekla je tada.

Ali bila je razočarana kada su joj lekari rekli da je njena težina “opasno manla”, s obzirom da je imala samo 45 kilograma, pa nije mogla da nosi tako velike implantate.
“Zaista sam zabrinut za Tarino opšte stanje. Ne mislim samo na operaciju, već na njeno opšte fizičko i psihičko zdravlje”, rekao je dr. Nassif.Tara, pak, tvrdi da je ženama veoma važno da imaju priliku da izraze kako se osećaju i da neguju sopstvene predstave o lepoti, a plastična hirurgija je ono što je raduje.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Tara Jayne (@tara_jayn3)

“Daju mi samopouzdanje da postanem najbolja verzija sebe”, zaključuje ova devojka koja se nedavno pridružila sajtu za odrasle OnlyFans kako bi obezbedila dovoljno sredstava za sve svoje buduće intervencije.

Preuzeto sa: noizz.rs

Sve što radi dokumentuje na Instagramu, a cilj joj je da što više liči na “šumsku vilu” a na tom putu trpi ogromne bolove uključujući naduvenu usnu koju danima ne može da pomeri zbog novih filera.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mary Magdalene (@1800leavemaryalone)

– Još sam otečena od operacije nosa, pa mi je čudno i da čak pričam – poručila je ova devojka koja kaže da je ne interesuje šta drugi misle zbog promena na njenom licu, ali i podjednako vidljivih ostalih operacija, uključujući i ekstremno povećanje grudi.

Na majici koju je pokazala na mrežama ispisala je sve ono što je promenila na svom telu ali i komentar na stavove onih koji to ne odobravaju. Tu je kako kaže stari spisak operacija, 3 operacije nosa, 4 povećanja grudi, nekoliko liposukcija, impanti u zadnjicu i ubrizgavanje impanta u lice, dva puta podizanje obrva, nekoliko ubrizgavanja sala u lice i nebrojeno puno filera, i naravno operacija vagine tokom koje je umalo umrla.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mary Magdalene (@1800leavemaryalone)

Operaciju je imala 2018. godine u pokušaju da postane žena sa “najdebljom vaginom na svetu”. Kako je Mary ispričala, njena vagina je pravljena po posebnoj meri ali se procedura zakomplikovala pa je umalo preminula na stolu jer je počela da krvari. Na pitanje kako joj sada izgleda polni organ kaže da je “naduven” i da je to permanentno stanje kom je težila.

Sada je samo nastavila u istom ritmu. Naredne nedelje ide na transplantaciju obrva, korekciju vilice i usana i smatra da će tada završiti sa svim prepravkama na licu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mary Magdalene (@1800leavemaryalone)

– Moram još da nosim zaštitu za nos, ali sam ga videla juče i izgleda savršeno. Poput je lažnog nosa Barbike i to je tačno ono što sam htela – ispričala je ona.

Kako u Americi više nisu hteli da je prime ni na jednu kliniku jer su zahvati na njenom licu u ovom trenutku već previše rizični, ona je otišla u Rusiju.

Mary je inače odrasla u prilično religioznoj familiji u kojoj nije smela ni da gleda sve Diznjnijeve emisije, ali se suprostavila roditeljima već sa 12 godina kada je postala seksualno aktivna i probala droge. Do 17. godine već nije živela sa njima. Počela je da se bavi striptizom i povremeno radi kao eskort, ali kada je povećala broj pratilaca na Instagramu i TikToku pa se za nju pročulo, počela je da zarađuje preko OnlyFans.

Preuzeto sa: noizz.rs