Njen samouveren izgled i stil učinili su Raisu slavnom ličnošću, podižući imidž Gorbačova na Zapadu.

Ona je prkosila stereotipima o penzionisanim suprugama sovjetskih lidera i jasno pokazala da njen muž predstavlja novu generaciju.

Za Gorbačova je bila mnogo više, partnerka i poverenica, koja je putovala s njim dok je unosio značajne promene u Sovjetski Savez.

„Kroz ceo život smo šetali držeći se za ruke“, rekao je Gorbačov u dokumentarcu iz 2012. „Imala je nešto veličanstveno u sebi… bila je kao princeza.“

Upoznali su se još kao studenti na Moskovskom državnom univerzitetu ranih 1950-ih. Raisa je došla iz malog sela da studira filozofiju, dok je Gorbačov bio student prava iz južnog ruskog grada Stavropolja.

U memoarima iz 2012. pod nazivom „Sam sa sobom“, Gorbačov je rekao da Raisa u početku nije bila zainteresovana za vezu.

„Osećao sam da gubim glavu. Želeo sam da vidim Raisu i da budem gde god da je“, napisao je, ali Raisa je prebolela bolan raskid i rekla mu je da ne želi da izlazi sa njim.

„Rekao sam joj da ne mogu da ispunim njen zahtev, da bi za mene to bila samo katastrofa. To je bilo moje priznanje ljubavi“, rekao je on.

Prvi put su se poljubili u moskovskom parku, kada su se kupali u jezeru i iznenada je udarila grmljavina.

„Sećam se Raisinog lica u blesku munje, njenih uplašenih, upitnih očiju. Zagrlio sam je i nespretno, ali strasno počeo da je ljubim.“

Nakon braka 1953. godine, preselili su se u Stavropolj, gde je Gorbačov započeo brzi uspon u Komunističkoj partiji, a Raisa je predavala filozofiju i sociologiju.

Gorbačov je 1985. izabran za generalnog sekretara Komunističke partije, preuzimajući najveću svetsku državu i drugu supersilu.

„Celog života, gde god da sam bio, Raisa i ja nismo prekidali našu komunikaciju. Kada sam postao generalni sekretar i predsednik, zvao bih Raisu dva, tri puta dnevno ili bi ona mene zvala.“

On je u svojim memoarima žestoko negirao da je Raisa uticala na njegove političke odluke, jer su kružile priče da je ona sila koja stoji „iza prestola“.

„Te priče da je ona donosila političke odluke ili vršila pritisak na mene su gluposti. Ona nije ni znala kako Politbiro radi“, rekao je.

Njena raznovrsna garderoba uklopljenih odela i bundi takođe je bila kontroverzna u zemlji u kojoj je tako elegantna odeća bila nedostupna većini žena.

Kasnije je otkrila da je prodavala svoju odeću nakon nekoliko nošenja u prodavnici polovne robe.

Zdravstveni problemi počeli su da se pojavljuju tokom neuspelog puča 1991. godine protiv Gorbačova, kada je par bio tri dana u izolaciji.

Raisa je doživela mali moždani udar i nekoliko dana nije mogla da govori. Televizijske slike njenog povratka u Moskvu pokazale su umanjenu figuru.

Nakon što je 1999. njenog muža zamenila nova generacija ruskih političara, Raisi je dijagnostifikovana leukemija. Lečena je nekoliko meseci u nemačkoj klinici, ali je umrla te godine, u 67. godini.

Gorbačova su proganjala sećanja na njene poslednje dane.

„Iznova i iznova se vraćam na poslednje dane Raisinog života i mučenja kroz koja je morala da prođe“, napisao je u svojim memoarima. „Šta sam više mogao da uradim ili ne uradim u svom životu da izbegnem ovu strašnu sudbinu?“

Nakon što je umrla, rekao je: „Nikada se u životu nisam osećao tako usamljeno… Nadam se da ćemo se ponovo sresti.“

Gorbačov je 2006. godine osnovao fondaciju nazvanu po Raisi koja prikuplja sredstva za pomoć deci oboleloj od leukemije i drugih oblika raka.

Godinu dana kasnije otvorio je kliniku u Sankt Peterburgu koja je specijalizovana za lečenje dece obolele od leukemije i nosi Raisino ime.

Par je imao jednu ćerku Irinu, koja je radila kao potpredsednica Fondacije Gorbačov.

Preuzeto sa: 6yka.com