Polno prenosive infekcije, uključujući gonoreju i sifilis, dostigle su rekordne nivoe u Evropi. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su obe bolesti dostigle najviši nivo u više od 10 godina u 2024. godini. Zabeleženo je čak 106.331 slučaj gonoreje – što je porast od 303% od 2015. godine, dok je broj slučajeva sifilisa više nego udvostren u istom periodu, na 45.557. Zdravstvena agencija navodi da su “sve veće razlike u testiranju i prevenciji” delimično uzrokovale porast prenosa, i pozvala je na hitnu akciju.

“Ove infekcije mogu izazvati ozbiljne komplikacije, kao što su hronični bol i neplodnost, a u slučaju sifilisa i probleme sa srcem ili nervnim sistemom”, rekao je Bruno Čijancio, šef odeljenja za direktno prenosive i vakcinama preventabilne bolesti.

On je dodao da su slučajevi kongenitalnog sifilisa – “kada se infekcija prenosi direktno na novorođenčad, što može dovesti do potencijalno doživotnih komplikacija” – skoro udvostručeni od 2023. do 2024. godine.

“Zaštita seksualnog zdravlja je i dalje jednostavna. Koristite kondome sa novim ili više partnera i testirajte se ako imate simptome.”

Španija je imala najveći broj potvrđenih slučajeva gonoreje i sifilisa među evropskim zemljama učesnicama u 2024. godini, sa 37.169 i 11.556 slučajeva.

ECDC je naveo da su muškarci koji imaju intimne odnose sa muškarcima i dalje najviše pogođena grupa, sa najizraženijim dugoročnim porastom gonoreje i sifilisa. Takođe je prijavljeno da su heteroseksualne žene reproduktivnog doba zabeležile veliki porast sifilisa.

Iako je hlamidija i dalje najčešće prijavljena bakterijska infekcija uopšte, broj slučajeva je opao za 6% od 2015. godine, na 213.443.

Prema izveštaju britanske Agencije za zdravstvenu bezbednost objavljenom u decembru, u Engleskoj je 2024. godine bilo 71.802 slučaja gonoreje i 9.535 slučajeva sifilisa. Tokom istih 12 meseci bilo je 168.889 dijagnoza hlamidije. Velika Britanija je uvela vakcinu protiv gonoreje 2025. godine nakon što je zabeleženo rekordnih 85.000 slučajeva u 2023.

Koji su simptomi gonoreje i sifilisa?

Simptomi gonoreje mogu uključivati bol, neobičan iscedak i upalu genitalija, ali u nekim slučajevima simptomi se ne pojavljuju. NHS navodi da se može izbeći pravilnom upotrebom kondoma i vakcinacijom.

Simptomi sifilisa uključuju ranice oko genitalija i usta, osip na rukama, gubitak kose i simptome slične gripu. Često su u početku teško uočljivi i mogu se pojavljivati i nestajati tokom vremena. Kao i gonoreja, može se izbeći upotrebom kondoma i lečiti antibioticima. Obe infekcije mogu izazvati ozbiljne probleme ako se ne leče, piše Bi-Bi-Si.

BlicŽena

Seksualno prenosive infekcije (SPI) su tema koja često izaziva neugodnost, pogrešna shvatanja i dezinformacije. I dalje postoji mnogo mitova o SPI koji dovode do nesporazuma, rizičnog ponašanja i mogućih dugoročnih zdravstvenih posledica. Bez obzira ko ste ili koga volite, važno je znati šta je stvarnost, a šta mit kada je u pitanju vaše seksualno zdravlje i SPI.

Evo nekoliko najčešćih mitova:

Mit br. 1: Uzimanje kontracepcije će vas zaštititi od polno prenosivih infekcija.

Stvarnost: Iako je uzimanje nekog oblika kontracepcije odlična ideja ako ne želite da zatrudnite, ono vas neće zaštititi ni od jedne polno prenosive infekcije.

Mit br. 2: Kondomi pružaju 100% zaštitu

Stvarnost: Iako kondomi značajno smanjuju rizik od mnogih polno prenosivih infekcija, oni ne pružaju potpunu zaštitu. Neke od najčešćih infekcija, poput HPV-a, majmunskih boginja, šuge, herpesa i sifilisa, mogu se prenijeti kontaktom kože na kožu na područjima koja nisu pokrivena kondomom.

Mit br. 3: Samo promiskuitetni ljudi dobijaju polno prenosive infekcije.

Stvarnost: Svako ko je seksualno aktivan može da dobije polno prenosivu infekciju, čak i ako je imao samo jednog partnera. Dovoljan je samo jedan susret sa zaraženom osobom da se zarazi polno prenosivim infekcijom, a mnogi zaraženi ljudi ne znaju da već nose polno prenosivu infekciju.

Čak i ako nikada ne učestvujete u penetrativnom seksu, i dalje postoji određeni rizik od zaraze polno prenosivom infekcijom, kao što je HPV, koja se može prenijeti kontaktom sa zaraženom kožom.

Virusne polno prenosive infekcije poput HIV-a, herpesa (HSV-1 i HSV-2), sifilisa, gonoreje, hlamidije i hepatitisa B i C takođe se mogu prenijeti sa majke na bebu tokom trudnoće i porođaja.

Važno je da sa svakim partnerom razgovarate o svojoj seksualnoj istoriji i poslednjem putu kada ste testirani na polno prenosive infekcije.

Mit br. 4: Samo mladi ljudi treba da brinu o polno prenosivim infekcijama.

SPI nisu briga za starije osobe.Stvarnost: SPI mogu uticati na osobe bilo kog uzrasta, pola, rase ili seksualnih praksi. Starije osobe su podjednako ugrožene, posebno ako su seksualno aktivne i ne koriste zaštitu.

Mit br. 5: Ne možete se zaraziti polno prenosivim infekcijama ljubljenjem ili oralnim seksom.

Stvarnost: Iako rizik može biti manji kod nekih seksualnih aktivnosti, neke polno prenosive infekcije, kao što su herpes, HPV i majmunske boginje, mogu se prenijeti kontaktom koža-na-kožu, uključujući ljubljenje dubokih usta, trljanje genitalija o genitalije, oralni seks i druge kontakte koža-genitalije. Važno je koristiti zaštitu, kao što su zubne brane ili kondomi tokom oralnog seksa kako bi se smanjio rizik od prenošenja.

Mit br. 6: Možete znati da li neko ima polno prenosivu infekciju po izgledu ili simptomima.

Stvarnost: Mnoge polno prenosive infekcije su asimptomatske, što znači da ne pokazuju vidljive znake ili simptome. Mnogi ljudi nose i prenose polno prenosive infekcije, a da ne znaju da su zaraženi. Zato je redovno testiranje toliko važno za svakoga ko je seksualno aktivan.

Mit br. 7: Ako ne razvijete znake infekcije u roku od dve nedelje nakon seksa, niste se zarazili polno prenosivom infekcijom.

Stvarnost: Neke polno prenosive infekcije imaju period inkubacije koji traje nedjeljama ili mjesecima. Mnogi ljudi sa polno prenosivom infekcijom nikada ne dožive nikakve simptome ili su znaci toliko blagi da infekcija ostane nedijagnostikovana (kao sifilis, koji može postati latentan).

Mit br. 8: Testiranje na polno prenosive infekcije je neophodno samo ako imate simptome.

Stvarnost: Redovno testiranje je ključno jer mnoge polno prenosive infekcije ne pokazuju nikakve simptome. Rano otkrivanje putem redovnih pregleda može sprečiti komplikacije i smanjiti širenje infekcija.

Mit br. 9: Jednom kada se izliječite, ne možete ponovo dobiti istu polno prenosivu infekciju.

Stvarnost: Možete ponovo dobiti istu polno prenosivu infekciju ako ste joj izloženi. Na primjer, gonoreja i hlamidija se mogu zaraziti više puta.

Mit br. 10: Ako ste bez polno prenosivih infekcija, i vaš partner je.

Stvarnost: Samo zato što jedan partner ima negativan rezultat testa na polno prenosivu infekciju ne znači da drugi nije zaražen. Kada ste prvi put izloženi polno prenosivoj infekciji, vašem tijelu može biti potrebno neko vrijeme da je prepozna i razvije antitela. To se naziva period inkubacije. Ako se testirate tokom perioda inkubacije, vaš tijest možda još uvijek neće prepoznati infekciju. Uvijek je najbolje da se vi i vaš partner testirate kako biste spriječili buduće komplikacije.

Mit br. 11: Možete izgraditi imunitet na polno prenosive infekcije.

Stvarnost: Ovo nije tačno, jer naša tijela ne razvijaju imunitet na polno prenosive infekcije. U stvari, dobijanje polno prenosive infekcije vas izlaže većem riziku od obolijevanja od drugih infekcija.

Mit br. 12: Sve polno prenosive infekcije mogu se izliječiti.

Stvarnost: Mnoge polno prenosive infekcije se mogu kontrolisati, ali ne i izliječiti. Gonoreja i hlamidija se mogu liječiti i izliječiti jer su bakterijske infekcije. S druge strane, virusne polno prenosive infekcije poput herpesa i HIV-a nisu izlječive, ali se mogu suzbiti različitim ljekovima. Ljekovi mogu pomoći u njihovom upravljanju i poboljšanju simptoma kada se pojave, ali infekcija nikada zaista ne nestaje, prenosi B92.

Izvor: Nezavisne

Najkraći odgovor: Jedina stvar koju “treba” da uradite je da imate onoliko seksa koliko vi želite.

Koliko je uobičajen svakodnevni seks?

Ispostavilo se da svakodnevni seks nije uopšte učestala pojava.

Prema anketnom istraživanju iz 2017. godine, samo 4% odraslih imaju seks svaki dan. U ovoj anketi, seks se odnosio na “spolni odnos”.

Ipak, broj ljudi koji masturbiraju dnevno je veći, prema jednom izvještaju iz 2020. godine, 13% odraslih masturbira svakog dana.

Koje su potencijalne prednosti svakodnevnog seksa?

Nije tajna da seks ima brojne prednosti za vaše mentalno i fizičko blagostanje. Ovo su neke od ličnih i partnerskih prednosti seksa. Na ličnom planu seks može biti veoma koristan.

Može da poboljša seksualno funkcionisanje.

Izgleda da nas praksa čini savršenima – ili barem boljim – kada je u pitanju seks. Što više seksa imate, to je bolje vaše seksualno funkcionisanje. Ovo važi i za partnerski seks i za samostalnu masturbaciju. Ovo znači da možete lakše da doživite orgazam i da postaje intenzivniji.

Seks može smanjiti stres i anksioznost.

U studijama na ljudima i životinjama se pokazalo da seks i orgazmi smanjuju stres i anksioznost. To je zato što seks može smanjiti hormone stresa kortizol i adrenalin. Takođe može da oslobodi endorfine i oksitocin, koji imaju opuštajući efekat.

Može vam pomoći da bolje spavate.

Jedna studija je otkrila da orgazam prije spavanja pomaže ljudima da brže zaspu i bolje spavaju.

Podiže vam raspoloženje.

Seks i orgazam izazivaju navalu hormona dobrog osjećanja, a neka istraživanja iz 2006. godine sugerišu da ova dobra osjećanja traju dugo do sljedećeg dana.

Može pomoći u ublažavanju bolova.

Zašto posegnuti za aspirinom kada možete da plešete horizontalni mambo sa sobom ili partnerom da biste ublažili bol?

Endorfini i druge hemikalije koje se oslobađaju tokom uzbuđenja i orgazma su prirodni lijekovi koji djeluju kao opioidi. Ovo bi moglo objasniti zašto seks i orgazam nude brzo olakšanje od menstrualnih grčeva, migraine i glavobolje za neke ljude.

Može biti dobro za vaše srce.

Pored manjeg stresa i boljeg sna, koji su dobri za vaše srce, seks takođe može da snizi krvni pritisak i računa se kao blaga do umjerena vježba, u zavisnosti od toga koliko dugo i naporno radite.

Štaviše, čest i zadovoljavajuć seks je takođe povezan sa manjim rizikom od srčanog udara.

Seks može biti zdrav i za vašu vezu.

Razvija bliskost.

Ne nazivaju uzalud oksitocin hormonom ljubavi.

Oksitocin ima nekoliko efekata koji poboljšavaju odnose. Bliskost, naklonost i povjerenju su samo neki od njih.

Oksitocin se oslobađa u ranim fazama veze, kao i tokom svih vrsta seksualne stimulacije. Govorimo o ljubljenju i maženju, stimulaciji bradavica i drugim erogenim igrama.

Prednosti seksa se ne završavaju sa završetkom čina, prema jednoj studiji bračnih parova iz 2017. godine ispostavilo se da postseksualni sjaj traj 48 nakon seksa i doprinosi povezivanju parova.

Više seksa = više seksa

Hemijski koktel koji se oslobađa tokom seksa je veoma snažan i dobar. Toliko dobar, da u stvari dovodi do sve veće želje za seksom.

Zbog toga stručnjaci često preporučuju da ne budete tako brzi u donošenju odluke da kažete ne seksu kada su vaši partneri raspoloženi, a vi niste, i zašto mnogi to predlažu kao način da se nosite sa neusklađenim libidom.

Dodatan bonus, masturbacija takođe može povećati vaš seksualni nagon i učiniti da poželite da imate više seksa sa svojim partnerom.

Postoje li nedostaci koje treba razmotriti kod svakodnevnog seksa?

Nekoliko, ali uglavnom, sve dok je seks sporazuman, prijatan i nema negativan uticaj na vaš život, sve je u redu.

Svrab i druge nelagodnosti

Prekomjerno trenje od svog tog trljanja/guranja/vibriranja/ljubljenja može ostaviti vašu kožu isušenom i osjetljivom. Često rukovanje vašim nježnim dijelovima će sigurno ostaviti trag na vaše nježne djelove.

Ne samo da ovo može otežati vaš svakodnevni seks, već isušena koža može popucati i dati bakterijama ulaz u tijelu, povećavajući rizik od infekcija.

Infekcije urinarnog trakta

Kada govorimo o infekcijama, česti seksualni odnosi sa partnerom ili solo masturbacija mogu povećati vaše šanse za infekciju.

Ovo je pod pretpostavkom da se upuštate u igru koja uključuje vaše genitalije, pošto vaša uretra u osnovi se nalazi u središtu akcije i može gurnuti bakterije unutra.

Polno prenosive bolesti

Ukoliko imate seks sa nekim drugim osim sa sobom, uvijek postoji rizik od zaraze ili prenošenja polno prenosivih infekcija.

Što češće imate seks, to su veće šanse da ćete ih dobiti. Redovno testiranje i otkrivanje rezultata vašem partneru je ključno za spriječavanje prenošenja i uopšte ključni dio bezbjednog seksa.

Na kraju, svakodnevan seks može biti odličan za vaše blagostanje i vezu, sve dok vaš fokus nije samo na učestalosti.

Oslobodite se pritiska i radite ono u čemu se osjećate najbolje umjesto da pokušavate da dostignete neku statističku (ili percipiranu) normu.

Kao i sa većinom stvari u životu, kvalitet je bolji od kvantiteta. Ako možete imati oboje, to je samo lijep bonus.

Polno prenosive bolesti zahtjevaju liječenje, a neke, a neke, poput HIV-a, mogu biti smrtonosne. Ovo su najčešće polno prenosive bolesti: genitalni herpes, HPV, hepatitis B, klamidija, sifilis, gonoreja, stidne vaši i trihomonijaza.

Uzroci i faktori rizika

Polne bolesti mogu biti gljivične, bakterijske i virusne. Za sve ljude koji su seksualno aktivni postoji šansa da dobiju polno prenosivu bolest. Ta šansa se povećava ako:

• imate nezaštićeni seks
• nepravilno koristite kondome
• imate seks sa više partnera
• prekomjerno koristite alkohol ili rekreativne droge
• ubrizgavate drogu

Simptomi polno prenosivih bolesti

Ponekad polno prenosive bolesti nemaju simptome. Međutim, najčešći su:

• izbočine, ranice ili bradavice u blizini usta, anusa, penisa ili vagine
• otok ili crvenilo u genitalnoj regiji
• osip
• bolni ili otečeni testisi
• bol u donjem dijelu stomaka
• groznica
• bolno mokrenje
• gubitak težine
• mekana stolica
• noćno znojenje
• žutilo kože
• iscjedak iz penisa ili vagine
• vaginalni iscjedak sa mirisom
• krvarenje iz vagine (osim za menstruaciju)
• bolan seks
• jak svrab genitalne regije

Dijagnoza i testovi

U zavisnosti od vaših simptoma, vaš ljekar će možda uraditi testove krvi, urina ili genitalnog iscjetka kako bi otkrio uzroke.

Ako nemate simptome, moguće je uraditi niz različitih skrining testova u zavisnosti od vašeg uzrasta i zdravlja.

Najčešće se obavljaju testovi na:

• hlamidiju
• HIV
• hepatitis B
• hepatitis C
• gonoreju
• HPV
• sifilis