Mnogi ljudi nisu ni svesni da tokom spavanja imaju simptome koji mogu ukazivati na poremećaj sna ili neko drugo oboljenje. Umor narednog dana često pripisuju kasnom odlasku na spavanje, stresu ili nedostatku kafe, iako je pravi razlog nešto sasvim drugo.

Ukoliko primetite neki od sledećih simptoma, naročito ako se ponavljaju, bilo bi dobro da se obratite lekaru.

Budite se gušeći se ili bez daha

Naglo buđenje uz osećaj gušenja jedan je od najčešćih znakova apneje u snu, poremećaja kod kojeg disanje tokom noći više puta prestaje i ponovo počinje.

Uz to se često javljaju glasno hrkanje, suva usta po buđenju i jutarnje glavobolje.

Međutim, uzrok može biti i slivanje sekreta niz grlo usled alergija, prehlade ili upale sinusa, kao i refluks želudačne kiseline. Kod refluksa ljudi često osećaju kiselkast ukus u ustima nakon buđenja.

Glasno hrčete

Povremeno hrkanje nije neuobičajeno, ali ako je glasno i redovno, može ukazivati na suženje disajnih puteva ili apneju u snu.

Hrkanje mogu pogoršati višak kilograma, alergije ili zapušen nos. Ako ga prate prekidi disanja ili jutarnji umor, potrebno je obaviti pregled.

Hodate u snu

Mesečarenje spada u poremećaje ponašanja tokom sna i najčešće se javlja u fazi dubokog sna.

Može biti izazvano nedostatkom sna, stresom, povišenom temperaturom, alkoholom ili određenim lekovima. Osobe koje mesečare često nisu svesne šta rade i ne sećaju se događaja narednog jutra.

Pričate u snu

Govor u snu je česta pojava i uglavnom nije opasan, ali ako se javlja često ili je praćen drugim simptomima, može ukazivati na poremećaj sna.

Može biti povezan sa stresom, povišenom temperaturom, nedostatkom sna ili određenim psihičkim tegobama. Ponekad se javlja zajedno sa mesečarenjem ili noćnim morama.

Imate česte noćne more

Povremene noćne more nisu razlog za brigu, ali ako se stalno ponavljaju, mogu biti povezane sa anksioznošću, depresijom ili posttraumatskim stresnim poremećajem.

Kada noćne more remete kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje, potrebno je razgovarati sa stručnjakom. U nekim slučajevima uzrok mogu biti i određeni lekovi.

Budite se više puta da biste mokrili

Povremeno ustajanje tokom noći nije neuobičajeno, posebno sa godinama. Međutim, često mokrenje može ukazivati na infekciju mokraćnih puteva, dijabetes, probleme sa prostatom ili oboljenja bubrega.

Ako se ovaj problem redovno javlja, korisno je voditi evidenciju o količini tečnosti koju unosite i učestalosti mokrenja, a zatim se obratiti lekaru.

Škrgućete zubima

Noćno škrgutanje zubima često se primeti tek kada se pojave bolovi u vilici ili jutarnje glavobolje.

Bruksizam može biti povezan sa stresom, ali i nepravilnim zagrižajem. Dugotrajno škrgutanje može oštetiti zube, pa je važno posetiti stomatologa.

Zaspite čim legnete

Brzo uspavljivanje ne mora biti loš znak ako se budite odmorni. Međutim, ako zaspite gotovo istog trenutka kada spustite glavu na jastuk, a tokom dana ste stalno pospani, moguće je da vaš organizam pati od nedostatka sna.

U nekim slučajevima to može biti znak poremećaja poput apneje u snu ili narkolepsije, zbog koje osoba može iznenada zaspati.

Jedete u snu

Postoji poremećaj tokom kojeg osoba ustaje i jede dok spava, a da toga uopšte nije svesna.

Ovakvo ponašanje može biti povezano sa drugim poremećajima sna ili određenim lekovima. Osim rizika od gojenja, postoji i opasnost od povreda u kuhinji ili konzumiranja nečega što nije za jelo.

Kako da pratite kvalitet sna?

Ako živite sami, možda nećete znati da hrčete, pričate ili hodate u snu. Ipak, postoje znaci koji mogu ukazivati da nešto nije u redu, stalni umor, razdražljivost, glavobolje ili osećaj da se budite neispavani iako ste proveli dovoljno vremena u krevetu.

Može pomoći vođenje dnevnika spavanja ili korišćenje uređaja koji prate trajanje sna, puls, disanje i pokrete tokom noći. Iako takvi uređaji ne mogu postaviti dijagnozu, podaci mogu biti korisni lekaru kako bi procenio da li su potrebna dodatna ispitivanja.

Ukoliko se neki od ovih simptoma često ponavlja ili ozbiljno narušava kvalitet vašeg sna, nemojte ga zanemariti. Pravovremeni pregled može pomoći da se na vreme otkrije poremećaj sna ili drugo zdravstveno stanje i spreče ozbiljnije komplikacije.

Ona.rs

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ono što na prvi pogled izgleda kao znak savršenog sna možda krije sasvim drugačiju priču. Prema njihovim rečima, organizmu zdravog odraslog čoveka uglavnom je potrebno između deset i dvadeset minuta da postepeno pređe iz budnog stanja u san. Kada se uspavljivanje redovno dešava gotovo trenutno, telo ponekad šalje signal da mu ozbiljno nedostaje kvalitetan odmor i da već duže vreme funkcioniše na rezervama.

Poslednjih meseci upravo je ova tema postala viralna na društvenim mrežama, gde su mnogi korisnici bili iznenađeni kada su saznali da brzo uspavljivanje nije uvek razlog za zadovoljstvo. Naprotiv, može predstavljati jedan od prvih pokazatelja da organizam pokušava da nadoknadi hronični manjak sna koji se nagomilavao nedeljama ili čak mesecima.

Zašto nije normalno da zaspite čim legnete?

Kada legnete u krevet, mozak prolazi kroz niz procesa koji ga postepeno uvode u san. Disanje se usporava, srčani ritam postaje mirniji, mišići se opuštaju, a moždana aktivnost prelazi iz budnog u stanje odmora. Taj proces zahteva određeno vreme i upravo zato stručnjaci smatraju da je uspavljivanje koje traje između deset i dvadeset minuta potpuno očekivano.

Ako se, međutim, gotovo svake večeri dešava da zaspite za minut ili dva, moguće je da vaše telo više nema snage da održava budnost. Drugim rečima, organizam je toliko umoran da koristi prvu priliku da vas “isključi” i započne proces oporavka.

To ne znači automatski da imate zdravstveni problem, ali može biti znak da količina ili kvalitet sna nisu onakvi kakvi bi trebalo da budu.

Nije važan samo broj sati koje provodite u krevetu

Mnogi veruju da je dovoljno da spavaju sedam ili osam sati kako bi bili odmorni. Međutim, stručnjaci za spavanje naglašavaju da kvalitet sna često igra jednako važnu ulogu kao i njegovo trajanje.

Možete provesti osam sati u krevetu, a da se ipak budite iscrpljeni. Razlog može biti često buđenje tokom noći, plitak san, stres, loše navike pred odlazak na spavanje ili poremećaji koji prekidaju normalne cikluse odmora.

Zbog toga stručnjaci procenjuju kvalitet sna kroz nekoliko važnih faktora:

• koliko vam vremena treba da zaspite
• koliko često se budite tokom noći
• koliko vremena provodite budni nakon uspavljivanja
• koliko se odmorno osećate kada ustanete

Upravo kombinacija svih ovih elemenata daje pravu sliku o tome koliko se organizam zaista oporavio tokom noći.

Kada brzo uspavljivanje može da ukazuje na poremećaj sna?

U pojedinim slučajevima brzo tonjenje u san može biti povezano sa određenim zdravstvenim stanjima.

Jedan od najčešćih poremećaja je opstruktivna apneja u snu. Kod osoba koje pate od ovog problema dolazi do povremenih prekida disanja tokom spavanja, što remeti odmor i često prolazi neprimećeno godinama.

Osobe sa apnejom mogu:

• glasno hrkati
• buditi se umorne
• osećati pospanost tokom dana
• imati glavobolje nakon buđenja
• zaspati veoma brzo kada legnu

Slični problemi mogu se javiti i kod sindroma nemirnih nogu, ali i kod ređih poremećaja poput narkolepsije, stanja koje izaziva izrazitu dnevnu pospanost.

Signali koje ne bi trebalo ignorisati

Stručnjaci ističu da povremeno brzo uspavljivanje nije razlog za paniku. Posle napornog dana, fizičkog rada, putovanja ili stresnog perioda sasvim je normalno da zaspite brže nego inače.

Problem nastaje kada se to dešava gotovo svake večeri i kada ga prate drugi simptomi.

Posebnu pažnju treba obratiti ako imate:

• konstantan umor tokom dana
• probleme sa koncentracijom
• zaboravnost
• razdražljivost
• česte glavobolje
• potrebu za velikim količinama kafe kako biste funkcionisali
• osećaj da nikada niste potpuno odmorni

U tim situacijama savetuje se razgovor sa lekarom kako bi se utvrdilo postoji li poremećaj sna ili neki drugi zdravstveni problem.

Šta možete da uradite već večeras?

Dobra higijena spavanja i dalje ostaje najbolji saveznik kvalitetnog odmora.

Stručnjaci preporučuju:

• odlazak na spavanje u približno isto vreme
• smanjenje korišćenja telefona i računara pred san
• izbegavanje obilnih obroka kasno uveče
• ograničavanje kofeina u popodnevnim satima
• redovnu fizičku aktivnost tokom dana
• provetravanje prostorije za spavanje

Male promene često mogu doneti mnogo bolje rezultate nego što očekujemo.

San ne bi trebalo da bude borba za opstanak

Mnogi ljudi godinama ignorišu umor smatrajući ga normalnim delom savremenog života. Međutim, stručnjaci podsećaju da kvalitetan san nije luksuz već osnovna potreba organizma.

Ako zaspite čim dotaknete jastuk, možda ste samo imali naporan dan. Ali ako se to dešava iz noći u noć, vredi zastati i zapitati se da li vam telo već duže vreme pokušava poslati poruku koju uporno ignorišete.

Ona.rs