Nisam spremna.

Pitam Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske kao i sve one koji bivaju uredno plaćeni za to da donose i mijenjaju zakone, zašto ste dozvolili tu rupu, kako vas nije briga i kako vas nije sramota? Zbog čega su žene koje žive u RS kažnjene što rade u FBiH? Mi punimo budžet Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, zašto smo diskriminisane, zašto su naša djeca diskriminisana?

Zbog čega moja beba nema pravo na neometano dojenje tokom prve godine svog života, zašto joj uskraćujete pravo na hranu, na zdravlje?

Zbog čega ste joj, svojim neradom i nakaradnim propisima, otežali život i prije nego što se rodila, i njoj i mnogim drugim bebama? U 8. mjesecu trudnoće meni je preporučen porođaj u bolnici III nivoa zaštite, tj. u Kliničkom centru, ali nemamo pravo na najbliži nego na onaj u entitetu čijem Fondu zdravstvenog osiguranja ide dio moje plate, istom onom koji mi neće omogućiti plaćeno porodiljsko odsustvo. Dakle, umjesto da kao neko ko živi u Istočnom Sarajevu, skoknem na Klinički u Sarajevu kada osjetim kontrakcije, ja bivam hospitalizovana mjesec dana na Kliničkom centru u Banjaluci da čekam kontrakcije, izložena stresu, odvojena od porodice i starijeg djeteta tokom perioda u kom mi je najpotrebnija blizina i podrška najbližih.

Zbog čega svako novorođenče u Bosni i Hercegovini nema pravo na liječenje u svakoj zdravstvenoj ustanovi u državi, onoj koja mu je najbliža? Valjda su život i zdravlje onih najmlađih i najkrhkijih iznad svih politika i interesa? O kom natalitetu vi pričate, ko će ovdje ostati i kakva je sudbina onih koji se ovdje rađaju?

Moja petomjesečna beba od rođenja jednom mjesečno putuje na kontrole u Banjaluku, istu tu Banjaluku u kojoj se donose zakoni i propisi koji joj, tek rođenoj otežavaju život i ugrožavaju zdravlje. Zašto pored svih postojećih komplikacija, nastalih jer za uzgajanje neprijateljstva na ovom prostoru koristite našu i nerođenu i rođenu djecu i nas porođene, ona nema pravo na majku koja se neće odvajati od nje godinu dana?

Valjda dobro znate koliko je dojenje važno, posebno za djecu koja imaju bilo kakav zdravstveni problem ili stanja koja je neophodno pratiti, odakle vam pravo da bilo kojoj majci, diskriminišući je, oduzmete primanja tokom cijele jedne godine i dovedete je u situaciju da svoju i egzistenciju svog djeteta ugrozi, oduzmete joj pravo koje joj je priroda dala da zaštiti zdravlje svog djeteta jer Vi imate preče zakone na dnevnom redu? Pitam u ime svih majki.

Koliko je žena koje su se i ranije morale vratiti na posao, čiji poslodavac, poštujući zakon ove države nije osjetio moralnu i ljudsku obavezu da joj omogući bar jedan period plaćenog odsustva koji ja imam samo zahvaljujući časti i moralu pojedinca a ne zahvaljujući sistemu, okrenutom čovjeku i zdravom društvu, jer takav ovdje ne postoji? Ovdje se i majčino mlijeko uskraćuje tako što se neko označi kao nacionalni neprijatelj? Po kom osnovu ta rupa u zakonu i dalje postoji i do kada će nas gutati?

Meni tih šest mjeseci tokom kojih ću biti prinuđena da se odvojim od svoje bebe kojoj je potrebna sva moja ljubav, prisutnost, njega i budno praćenje stanja, temperature… niko, nikada i ničim neće moći vratiti.

Treba li bilo kome zdravo društvo, zdrave bebe, zdrave majke koje ih odgajaju bezbrižno bar dok ih svojim tijelom hrane ili su samo oni nagriženi stresom i oštećeni hroničnim strahom ovdje podobni i poželjni?

Kada ćete nas pojedine prestati kažnjavati i dati nam svima plaćeno porodiljsko odsustvo u trajanju od godinu dana?

Slučaj niko od nadležnih nije prijavio, već je tužilaštvo reagovalo nakon saznanja na društvenim mrežama, prenosi Telegraf.

“Nas niko nije obavestio, već smo nakon informacija sa mreža naložili policiji da izvrši provere. Oni su na terenu, imamo potvrdu da je porodilja preminula, ali rad na slučaju je u toku. Sa više informacija oglasićemo se kasnije”, kaže Danijela Trajkovic iz Višeg javnog tužilaštva u Vranju, prenosi B92.

Ona je porođena u šestom mesecu nakon što je ultrazvukom utvrđeno da beba nije živa. Nedugo potom stanje joj se dodatno pogoršalo i pala je u komu iz koje se nije probudila. Njena majka Jasmina tvrdi da su lekari napravili više propusta, od neadekvatnog lečenja do carskog reza koji nisu obavili i tako joj spasili život.

Najavljuje krivičnu prijavu protiv lekara i štrajk glađu ispred bolnice. Za Nova.rs kaže da neće stati sve dok ne istera pravdu, kao što je to učinila hrabra Marica Mihajlović koja je izgubila bebu zbog nasilnog porođaja i koja ju je i podstakla da se bori do kraja.

Mlada trudnica Isidora Puzović iz Užica preminula je prošle godine, samo dve nedelje posle svadbe.

Do samog šestog meseca sve je bilo u redu, što je, prema rečima njene majke Jasmine Mićić, potvrdio 4D ultrazvuk koji je rađen nekoliko dana ranije.

A onda je Isidora 2. marta dobila temperaturu. Jasmina za Nova.rs prepričava šta se dogodilo tog dana kada je ostala bez svoje ćerke i unuke.

„Isidora je boravila kod nas pošto su ona i njen suprug tek opremali kuću koju su kupili. Tog jutra sam krenula na posao, a ona mi je rekla da se oseća kao da će dobiti temperaturu. Toplomer je pokazao 36,8. Pojela je kivi, popila limunadu, a ja sam otišla na posao. U toku dana smo se čule, rekla je da je dobro. Kada sam se vratila s posla, požalila mi se da je boli ispod stomaka. Pipnula sam je i osetim da je vruća, temperatura 38. Brzo smo se uputili ka bolnici“, priča Jasmina kroz suze.

Kada su, nastavlja ona, stigle u Zdravstveni centar Užice, lekari su tražili da Isidora pre prijema u bolnicu uradi kovid test.

„Isidora je izgledala loše, pritom je trudna, a oni traže kovid test. Da li je to važnije od njenog života, pitala sam. Otrčala sam do odeljenja da kažem da je mom detetu loše, gde mi je neprijatna sestra rekla da moja ćerka ne može da bude primljena dok ne odradi test. U redu, uradila je test, sele smo ispred da sačekamo rezultate, iako je bila u kritičnom stanju, što je i pisalo na papiru kada su nas poslali na patologiju“.

Nakon što su lekari preuzeli Isidoru, Jasmina je sa zetom, Isidorinim suprugom, nestrpljivo čekala, znajući da stvari ne izgledaju dobro.

Ubrzo je stigla strašna vest da je izgubila unuče.

„Uletela sam na odeljenje gde zatičem doktorku okruženu sestrama, nijedna mi ne kaže šta se dogodilo, nego me pitaju da li je Isidora imala bolesti, na šta sam ja rekla da nije. Samo mi je tada rekla da Isidorini rezultati nisu dobri, ali da nije ništa alarmantno. Pitala sam gde je Isidora i tražila sam da je vidim“, priča dalje Jasmina

Navodi da je Isidora bila priključena na indukciju, te da su je lekari bespotrebno mučili pet sati u sali porodilišta. Potom je pala u komu.

„Pitam se na koji način su Isidori izvadili bebu? I da je bila ugrožena od bebe, a nije, ubeđena sam, trebalo je da joj urade hitan carski rez i da je stave na dijalizu. Ali ne, oni su je mučili toliko dugo. Infektolog ju je pregledao tek u osam sati. Znači, od 5 do 8 dali su joj samo indukciju, paracetamol i nešto protiv bolova. Katastrofa. Mogu vam reći da su mi ubili dete. Ubili su devojku koja je volela život. Odavno sam skupila svu potrebnu dokumentaciju, ali sam se borila sa samom sobom. Sada sam prikupila zadnji atom snage, verujte, da isteram pravdu za svoje dete. Neću odustati“, drhtavim glasom kaže Jasmina.

Isidoru su, prema Jasmininim rečima, lekari reanimirali tri puta, ali ona nije davala znake života.

„Bilo je kasno. Čak su joj i matericu izvadili dok je bila u komi. Mnogo mi je teško, mnogo. Ne mogu da se oporavim, niko od nas. Ni njen suprug, ni moj, ni Isidorin mlađi brat. Znam da bi moje dete bilo živo, ubeđena sam u to samo da nije bilo grešaka i propusta lekara.

Oni nam ni u jednom trenutku nisu rekli da je Isidorin život toliko ugrožen. To sam saznala tek kada su je prebacili na odeljenje intenzivne nege, gde radi moja prijateljica. Ona mi je rekla da je Isidora prebačena u katastrofalnom stanju i da krvarenje nije bilo zaustavljeno, kako su napisali na izveštaju iz porođajne sale“.

Navodi i da je Isidorina otpusna lista jako loše napisana, te da se uočavaju razni propusti. Dodaje i da se razlikuju mišljenja nekih lekara.

„U otpusnoj listi ne piše šta joj je dato od lekova, ništa. Mišljenje ginekologa je da je plodova voda bistra i da dete nije ‘raspadnuto’, laički rečeno, dok je za patologa plod u raspadnutoj fazi. Jedan anesteziolog piše da je bila konfuzna i neorijentisana, drugi da je bila u svesnom stanju. Što se tiče obdukcionog nalaza, stoji da su oštećenja na bebinoj glavi i mozgu nastala prilikom porođaja. Inače piše da dete nije imalo nikakve anomalije“.

Jasmina je našoj redakciji dostavila nalaz obdukcije u kom piše da „mozak većim delom nedostaje, da su kosti glave razdvojene i da delom nedostaju verovatno oštećenja od porođaja.

Posle 10 meseci, Jasminin suprug, a Isidorin otac juče je prvi put otišao u užičku bolnicu kako bi pričao sa lekarima koji su tog dana preuzeli brigu o njihovoj ćerki koja nije uspela da preživi.

„Bolnica je juče bila zatvorena, doktor koji je Isidori odstranio matericu je bio dežuran, ali se zatvorio u svoju ordinaciju. Čula sam da je tražio da se, po izlasku mog muža iz ustanove, zatvore sva vrata. Šta to znači? Ako nisi kriv, ako smeš da pogledaš roditelja Isidore Puzović u oči, zašto se zaključavaš“.

Sledeći njihov korak je razgovor sa advokatom, pripremanje krivične prijave, a potom i štrajk glađu ispred Zdravstvenog centra Užice.

„Treba da se konsultujem sa advokatom, ali verovatno ćemo štrajk započeti sutra. Ja sam pozvala Užičane, okupićemo se ispred bolnice, imam njihovu veliku podršku. Ići ću do kraja dok svi koji su odgovorni ne budu uhapšeni. Krivi su, znam da jesu i isteraću pravdu zbog smrti mog deteta.

Jasmina poručuje da će biti glas njene ćerke, kao što je to Marica Mihajlović iz Šida, porodilja kojoj je zbog nasilnog porođaja preminula tek rođena beba.

Povodom navoda naše sagovornice, Nova.rs pitala je rukovodstvo užičke bolnice sve o lečenju Isidore Puzović, kao i zašto nije urađen hitan carski rez, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Inače, nekoliko dana nakon smrti trudnice iz Užica, Komisija o unutrašnjoj proveri kvaliteta stručnog rada formirane odlukom vršioca dužnosti direktora Zdravstvenog centra Užice dr Nataše Gagović navela je u svom izveštaju da je utvrđeno da u lečenju Isidore Puzović nije bilo propusta.

„Komisija je mišljenja da su svi dijagnostički i terapijski pustupci sprovedeni u interesu pacijentkinje, a u skladu sa medicinskim postulatima“, navodi se u tom izveštaju.

“Zdravstvena inspekcija je u bolnici i obavljaju se istražne radnje iz njihovog domena rada”, kažu za Nova.rs u ovoj ustanovi.

Pomenuti portal podsjeća da je, beba Marice Mihajlović 12. januara ove godine preminula nekoliko sati poslije rođenja, a porodilja tvrdi da je ginekolog M.M. obio da je porodi na carski rez i uporno insistirao na prirodnom porođaju, koji je bio gotovo nemoguć, zbog čega se beba nagutala plodove vode.

Marica takođe optužuje doktora da je tokom porođaja vrijeđao na nacionalnoj osnovi, stiskao vilicu i prijetio da će joj “smrskati glavu”, pritiskao joj stomak, toliko da joj je slomio rebro.

U bolnici je u toku i unutrašnja kontrola, a ljekar do sada nije želio da daje izjave za medije.

Kako je rečeno u policiji, ginekolog M. M. je samoinicijativno sinoć došao u policijsku stanicu i prijavio da se ne osjeća bezbjedno zbog komentara i objava na društvenim mrežama.

Marica je u bolnicu primljena 11. januara, bez bolova, jer je nedjelju dana premašila termin porođaja. Do tada je trudnoća bila uredna, a beba lijepo napredovala i na posljednjoj kontroli imala je 4.080 grama.

Nakon vizite i pregleda 12. januara, doktori odlučuju da je upute u salu za porođaj i da joj uključe indukciju kako bi se izazvale kontrakcije i porođaj ubrzao.

“Meni je ovo drugi porođaj ali sam se prvi put brže porodila i bez poteškoća bilo kakvih. Počinju porblemi kada se ni satima nakon indukcije apsolutno ništa nije dešavalo. Babice su videle da ne mogu prirodno da se porodim i rekle doktoru da se presporo otvaram, otprilike pola centimetra na sat što nije dovoljno, ali je on insistirao da se sve nastavi “svojim tokom”. Beba je bila mnogo visoko i nije mogla da se spusti u karlicu”, kaže Marica i dodaje da je tog dana u smjeni bio ginekolog-akušer čije je ime poznato redakciji i koji je rekao da će uraditi carski rez u 17 sati, ali i nakon sat vremena kasnije on se nije pojavio.

Prijetnje i polomljeno rebro

Nakon sati mučenja na porođajnom stolu da na svijet donese svoju djevojčicu, prema riječima Marice,  doživjela je akušersko nasilje od strane pomenutog doktora.

“Ja sam ga molila da mi uradu carski rez i spase bebu ako može, moj život nije bitan ali on mi je tada stavio ruku na usta, uvrtao mi ruke, pretio mi je da će mi izbiti zube.Vređao me je i po nacionalnoj osnovi. Potom je “skočio na stomak” i pokušao da izgura bebu, ali se ona zaglavila u porođajnom kanalu. Tom prilikom mi je polomljenio rebro imam i modrice. Ja sam u tom trenutku izgubila svest i dobijala sam kiseonik, a beba je ostala zaglavljena, pa se od pritiska ukakila i udahnula je mekonijum. Mogla je da udahne, ali nije mogla da izdahne vazduh i srce joj je stalo u 23.05 časova”, ispričala je ona za medije.

Bebu su na kratko uspjeli da povrate, priključiti na aprate i odvesti  istog trenutka iz porođajne sale odakle se hitno upućuje u bolnicu u Novom Sadu. Ipak, sutradan u 6 ujutru Marica dobija poziv da je beba preminula.

Otac očajan

Danijel Novakov (22), kome je ovo prvo dete, neutješan je i kaže da će tužiti doktora zbog neprofesionalnog ponašanja.

“Jedva sam čekao da postanem otac, mnogo mi je teško zbog gubitka. Sahranili smo našeg anđela u sredu, a Elenino telo je stiglo u utorak. Lekarsa dokumentacija iz bolnice u Novom Sadu još uvek nije stigla, rekli su nam za nekih sedam dana, čekamo rezultate obdukcije. Lekari kažu da je beba umrla usled zaglavljivana u porođajnom kanalu, usled nedostatka kiseonika, oštetila su se pluća i mozak”, kaže Danijel.

Oglasila se bolnica

Prema riječima majke, zaposleni u bolnici su joj uputili podršku i zvali su je da provjere kako se ona osjeća ali pomenuti doktor se nije oglašavao. Iz Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici kažu da je u toku unutrašnji nadzor.

“U Opštoj bolnici Sremska Mitrovica sprovodi se unutrašnji nadzor povodom događaja koji se desio 12. januara. Obaveštena je zdravstvena inspekcija, i po obavljenim postupcima, a vezanim za navedeni događaj, bićete blagovremeno obavešteni”, kažu iz bolnice, prenosi Informer.

I tužna stvar jeste to što ovo nije izolovani primjer, već učestala pojava, a to su potvrdili brojni komentari ispod inicijalne objave na Tviteru u kojima su žene govorile o sličnim nedoličnim ophođenjima prema njima od strane supružnika i njegove porodice, a sve nakon povratka iz bolnice.

Kako kaže, nakon teškog porođaja, prilikom čega su dijete i ona jedva preživjela, po izlasku iz bolnice kod kuće ih je dočekala gomila muževljeve rodbine.

Koliko se ovo samo često događa braćo i sestre… pic.twitter.com/nNbWmXFAk9

— Mishomorka (@Mishomor) September 15, 2022

Ja prvorotka balava i potpuno nepripremljena na situaciju, ležala sam sva krvava i držala novorođenog sina na sisi, pokušavajući sa užasnim šavom nakon epiziotomije da se namjestim i nahranim ga iako nije imao refleksa za sisanje. Ja sam pokušavala, a oči su buljile u moju krvavu spavaćicu, modre ruke od infuzija, moje grudi, moje dijete…

Poslije sam čula da je neko od prisutnih rekao da mi je kuća tom prilikom bila prljava. I sada sam ljuta na sebe samu kad se sjetim toga i žalim što ih tada nisam poslala u tri PM – kaže ova ogorčena žena čija se priča širi Tviterom u Srbiji.

Nedugo potom i druge su kazale kako su doživjele slično.

Sve to je izazvalo bijes kod pojedinih.

“Možda i nisu glupost oni običaji da se ne dolazi u goste prvih 40 dana osim majke, sestre, brata, najbližih, koji dolaze da pomognu”, “Događaće se dokle god se muževi tretiraju kao djeca bez ikakvih obaveza u kući. Kada gospoda supružici počnu da ravnopravno učestvuju u roditeljstvu i kućnim poslovima i kad nauče da cijene suprugu i činjenicu da im je rodila dijete, svega ovoga neće biti. Do tada…”.

Bilo je i onih ekstremnih primjera koje su ljudi čuli, a onda putem mreža tuđa iskustva podijelili sa pratiocima.

Nailazila sam na ispovijesti žena koje su se iz porodilišta vraćale u punu kuću i gdje se od njih očekivalo da se odmah late posla, da posluže goste i skuvaju ručak. A tek priča da se porodilja vratila u bolnicu pokidanih konaca jer je mladoženja odmah htio seks.

Koliko se ovo samo često događa braćo i sestre… pic.twitter.com/nNbWmXFAk9

— Mishomorka (@Mishomor) September 15, 2022

Srećom, mogla se probrati i nekolicina onih koji znaju kako se funkcioniše u zajednici i braku i koliko je vana međusobna potpora i podrška, pogotovu nakon porođaja.

– Vrlo često, ali to ima veze sa tim sa kime pravite djecu i u kakvu kuću se udajete. Meni je muž bio najveća podrška poslije porđaja i vodio je računa o meni i bebi i pored toga što sam super podnijela carski rez. Svekar i svekrva takođe. Djever se plašio bebe, ali je pomagao.

Neki su oštro iskritikovali muža porodilje iz prvobitnog tvita jer se nije udostojio da je dočeka u čistoj i sređenoj kući.

– To što je tu primjedbu za prljavu kuću primila k srcu je samo odraz stanja u porodici: muž se ne laća kućnih poslova. Da muž i inače radi po kući, mogla bi samo da trepne i kaže da nije obavio svoj dio posla”.

Koliko se ovo samo često događa braćo i sestre… pic.twitter.com/nNbWmXFAk9

— Mishomorka (@Mishomor) September 15, 2022

Na kraju svih priča, zavaravanja i zavirivanja u tuđe živote, neki standardi u međuljudskim odnosima, bračnom životu i poštovanju žena moraju da se postave. Ako neko ne umije na svojim, neka uči na tuđim greškama, a ovo je odličan primjer za to.

Ako je već neko drugi morao da prođe golgotu, izvucite pouke kako se ne smijete ponašati prema svojim supugama i majkama zajedničke djece, prenosi Žena Blic.

Preuzeto sa: srpskainfo.com

Na društvenim mrežama od preminule žene brojni građani se opraštaju s velikom tugom i bolom, ali i pozivaju na utvrđivanje odgovornosti u ovome slučaju. Sugrađani o preminuloj Azri imaju samo riječi hvale, a ova mlada žena bila je zaposlena u jednom trgovačkom objektu u Bosanskom Petrovcu.

Prije godinu dana se udala, živjela u sretnom braku i skupa sa suprugom, očekivala prvo dijete.

Takođe, dugo godina je trenirala odbojku, a u ovome trenutku nije poznato da li je imala nekih zdravstvenih problema.

Kako saznajemo, danas bi se u Kantonalnoj bolnici trebala obaviti obudkcija kako bi se utvrdile prave okolnosti ovoga događaja.

Činjenice:

U UKC RS u utorak je došao muž jedne od porodilja i nesrećnu ženu napao nožem. Žena je prethodno rodila trojke. Prema izjavama porodilja, uhvatio je za vrat i vukao sa trećeg na drugi sprat. Bila je uznemirena i uplašena. Portir je došao, izbacio ga i zaključao odjel.

Prema izjavama ljekara, napad se jeste dogodio, ali je porodilja “zadobila jednu ogrebotinu koja ne može ni da se vidi jasno ako se ne zagledate”. Rajsfešlusom! S njom su i razgovarali. Stabilno je, koliko je to moguće u ovakvim okolnostima. Situacija nije eskalirala zahvaljujući pribranoj medicinskoj sestri koja je odreagovala i spasila porodilju.

Prema izjavama iz policije, nasilnik je uhapšen u ulici u kojoj se nalazi bolnica. Ženu je, kako im je prijavio portir UKC RS, napao nožem, koji je kod njega i pronađen.

Činjenica!

Napad se dogodio na javnom mjestu! U bolnici! Luđak, muž, nevjenčani muž, pijani muž nasrnuo je na ženu! Pred drugim porodiljama! Dakle, više nije samo u četiri zida pa da nas se to ne tiče, iako bi i tada i te kako trebalo da nas se tiče. Nasilje nije uvijek vidljivo golim okom!

Reagovanja: 

Vera Sladojević, direktorica Centra za socijalni rad Banjaluka, osudila je napad na nesrećnu ženu u hodniku Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) RS, “koju je posjekao pijani, nevjenčani suprug”.

Zgrožena ponašanjem oca maloljetne djece prema ženi koja je još u najosjetljivijem periodu kazala je da je Centar spreman pružiti svaki vid pomoći, osuđujući primarno nasilje nasilnika, bez obzira na to o kome se radi i na koji način je počinjen, jer razlozi za nasilje ne postoje niti se kada mogu pravdati. Dodala je da se majci mora pružiti svaki vid podrške, pogotovo jer je specifična situacija, jer je nedavno rodila trojke i ima još troje djece.

Prema izjavama iz policije, nasilnik je uhapšen u ulici u kojoj se nalazi bolnica. Ženu je, kako im je prijavio portir UKC RS, napao nožem, koji je kod njega i pronađen.

“U ovom momentu moramo ići u pravcu zbrinjavanje majke u adekvatan smještaj, kao na primjer u materinski dom. Ne možemo dozvoliti da majka bude bez djece ili da ostavimo djecu s nasilnikom”, istakla je Sladojević.

Kako se napad desio u UKC RS, a ljekari rekli kako je fizička povreda zanemarljiva, Fondacija “Udružene žene” Banjaluka najoštrije je osudila njihovu reakciju koji su, citiram, “pokušali minimizirati nasilje, ukazujući na neznatne povrede porodilje koja je bila izložena napadu i opasnosti po život”. Fondacija je zato od rukovodstva UKC zatražila javno izvinjenje u vezi s neprimjerenim reakcijama.

Oglasio se i Gender centar Vlade RS s osudom napada. U okviru svog mandata će, kažu, ispitati da li su nadležni subjekti zaštite od nasilja u porodici preduzeli sve mjere u cilju sprečavanja nasilja i zaštite žrtve, kao i da li su ispoštovane predviđene interne procedure. Centar je pozvao “sve relevantne institucije i društvene aktere da učine sve što je u njihovoj nadležnosti radi sprečavanja nasilja nad ženama uključujući nasilje u porodici”.

Šta sad? 

Činjenica je da u ličnoj anamnezi porodilje ima mnogo neprijatnih situacija. Da mnogo toga trpi. Da je muž najavljivao napad i da ona ni danas ni sutra nije sigurna. Bliži se vrijeme kada će napustiti UKC RS. Kuda će onda?

Istina, ponuđen joj je materinski dom. Nadležni su se oglasili i ponudili pomoć. Ali, sada sve zavisi od njenog pristanka.

Ako pogledamo situacije iz porodica u kojima je bilo nasilja, žene su se nasilnicima uglavnom vraćale. Zašto?

Zato što nisu bile zaposlene pa su se plašile da će izgubiti djecu.

Zato što se nadaju da će to biti posljednji put.

Zato što se plaše da će na sebe navući još veći gnjev.

Zbog sramote od komšijskih pogleda.

Zbog društva koje od njih okreće pogled.

Tako biraju da im je glava u torbi svakog dana. Svake sekunde. Društvo na to odreaguje po principu “kako da spasimo nekoga ko sam ne želi da se spasi”.

Istina, ponuđen joj je materinski dom. Nadležni su se oglasili i ponudili pomoć. Ali, sada sve zavisi od njenog pristanka.

Ovako dolazimo do začaranog kruga. Iz kojeg nema izlaza, a kraj možemo da mjerimo, ne centimetrima ozljede, brojem šavova ili količinom ljubičaste boje, već količinom krvi, količinom nesreće, tragedije… Smrti. Brojem ubijenih žena, žrtava nasilja!

Molim vas, sve vas nadležne za ove i slične krugove, reagujte. Regujte dok ne bude kasno! Izvucite ovu ženu iz pakla nasilja. Spasimo nju, za sve druge koje trpe i stradaju.

Postoji li iko u ovom lancu ko će već danas otići u UKC RS, ponovo porazgovarati sa nesrećnom ženom? Njoj lično, a ne preko novinskih izjava, ponuditi sigurnost, da se ne bi vratila strahu? Neka neko pogleda tih šest malenih glavica kojima je ona majka i koje nemaju u koga drugog da pogledaju.

Imamo konkretnu situaciju, nemojte da ostane na definiciji. Ne dajte da postane statistika!