Osoba sa mizofonijom se obično oseća kao žrtva silnih audio i vizuelnih stimulanasa koje proizvode oni koji su im najbliži. Njima je, pre svega, zato potrebno razumevanje. A baš to može da bude izazov u vezi – jer nije lako ako vaša voljena osoba jednostavno ne može da podnese kako vi dišete. I onda vas i sve u vezi sa vama povezuje sa tim negativnim osećajem.

Desi se i da vam se žustro obrati, bude neprijatna, pa se i vi osetite loše. I veza pati.

S druge strane, za osobe sa mizofonijom pomaže da svojim voljenima daju do znanja da su njihova osećanja stvarna i da su zabrinuti. Važno je i da istovremeno priznaju koliko im je teško da žive u svetu u kome ih razni stimulansi neprestano napadaju.

Da sve bude gore, mizofoničari zvukove koji im strašno smetaju povezuju sa onima koji te zvukove proizvode. I onda je jasno koliki je problem ako neko vama blizak i koga volite neprestano predstavlja izvor vaše frustracije.

Nažalost, nauka nije utvrdila zašto zvuci i vizuelni prikazi koje stvaraju neki ljudi mogu biti gori od onih koje stvaraju drugi. Takođe, zvukovi kao što su brisači vetrobranskog stakla, škljocanje olovke, pištanje elektronskih uređaja, a ponekad i kućni ljubimci jesu okidači za mizofoničare, iako ih ne proizvode ljudi, piše PsychologyToday.

Dakle, važno je uvideti da nisu ljudi uvek pokretač neprijatne reakcije zbog zvukova koje proizvode, a to spoznanje može umanjiti negativne misli o partneru, ali i o sebi, svom detetu…

Šta je tačno ovaj poremećaj i preosetljivost na određene zvukove – još uvek se ne zna tačno. Ali međunarodne studije procenjuju da svaka dvadeseta osoba pati od mizofonije u manje ili više izraženom obliku.

Pogođeno je otprilike 20 odsto žena, gotovo dvostruko više od muškaraca. Uz to, pokazalo se i da je depresija uobičajena nuspojava mizofonije.

I kad se sve sagleda, jasno je da je za ovaj problem potrebno veliko razumevanje i, kao i kod drugih stvari u vezi – tolerancija i razgovor.

Preuzeto sa: zadovoljna.nova.rs