Iako je umjerena konzumacija šećera u redu, prekomjerna konzumacija šećera potencijalno može dovesti do nekih zdravstvenih komplikacija. Ali šta se tačno dešava kada pojedete previše šećera?

Donosimo nekoliko znakova da možda jedete previše šećera.

1. Stalno žudite za šećerom

Prema Amy Goodson, “ako osjetite da neprestano žudite za slatkom hranom ili pićem, to može biti znak da konzumirate previše šećera”.

Ona kaže da je to zato što “visok unos šećera može dovesti do ciklusa žudnje i prekomjerne konzumacije zbog skokova i padova šećera u krvi”, piše Eat This, Not That.

Šećer u krvi će brže rasti i padati kada konzumirate hranu bogatu šećerom bez drugih hranjivih tvari poput vlakana ili proteina.

To je ono što glikemijski indeks može pomoći objasniti. Ako hrana ima visoku glikemijsku ocjenu, to znači da ju vaše tijelo brzo apsorbira i da će uzrokovati nagli porast šećera u krvi, što dovodi do veće žudnje. Ova hrana uključuje slatkiše, sok, krofne, muffine itd. Ako hrana ima nizak glikemijski indeks, to znači da sadrži vlakna koja pomažu vašem tijelu da je sporije apsorbira i stoga će stvoriti uravnoteženiji odgovor šećera u krvi. Ove namirnice uključuju povrće, čitave žitarice, mahunarke itd.

Konzumiranje hrane s visokim udjelom šećera (takođe poznate kao hrana s visokim glikemijskim indeksom) može povećati nivo šećera u krvi i ostaviti želju za još.

2. Vaš nivo energije varira

Govoreći o padovima šećera u krvi, još jedan simptom koji možete osjetiti nakon što pojedete previše šećera su fluktuacije u vašim nivoima energije koje mogu biti uzrokovane naglim skokovima nivoa šećera u krvi.

“Prehrana s visokim udjelom šećera može dovesti do energetskih skokova i padova, a ako doživljavate česte energetske fluktuacije, osjećate se hiperaktivno i zatim iznenada umorno, to bi moglo biti posljedica pretjerane konzumacije šećera”, kaže Goodson.

Ako vam se ovo često događa, možete bolje uravnotežiti šećer u krvi tako što ćete “upariti ugljikohidrate bogate vlaknima (cijele žitarice ili voće) s malo proteina”, objašnjava Goodson. “Proteini usporavaju probavu i pomažu stabilizirati šećer u krvi nakon obroka ili međuobroka.”

3. Ako imate problema s oralnim zdravljem, šećer bi mogao biti krivac

“Šećer je glavni uzročnik karijesa pa ako imate česte probleme sa zubima, to bi mogao biti znak pretjerane konzumacije šećera”, kaže Goodson.

Istraživanje “Frontiers in Oral Health” kaže da je prekomjerna konzumacija šećera glavni uzrok karijesa na zubima. Svjetska zdravstvena organizacija kaže da je za karijes u zubima kriv šećer i da se on razvija kada bakterije u ustima uzimaju šećer i metaboliziraju ga, pri čemu se stvara kiselina koja slabi zubnu caklinu.

4. Ako redovno jedete previše šećera, mogli biste primijetiti da se debljate

“Primijetili ste veći broj na vagi? To bi moglo biti zato što jedete previše šećera. Visoki šećer može poremetiti metabolizam i može oštetiti ekosistem našeg crijevnog mikrobioma. Zdrava crijeva pomažu regulisati nivo glukoze u krvi i inzulina, pa kada jedete previše šećera, tjerate taj ekosistem da pretjerano radi i očekujete da više šećera održi te ravnoteže pod kontrolom. Pouka priče je da što više šećera jedete, vaše tijelo misli da mu je više potrebno, što čini vas još gladnijima i može dovesti do debljanja”, kaže Courtney D’Angelo.

Takođe je važno napomenuti da jedenje hrane s visokim udjelom šećera neće ostaviti osjećaj zadovoljstva niti vam dati hranjive tvari koje vaše tijelo treba.

“Dodani šećer izvor je praznih kalorija, što znači da daje samo kalorije, a ne i korisne hranjive tvari. Proizvodi koji imaju dodani šećer imaju više kalorija i niže kvalitete hranjivih tvari, što ako se često konzumira može rezultirati debljanjem”, kaže Trista Best.

5. Možda osjećate hroničnu bol

Nažalost, stalna konzumacija previše slatke hrane i pića može dovesti do hronične boli. Izvještaj objavljen u “Journal of Clinical Medicine” pokazuje da previše masti i šećera kod pacijenata s osteoartritisom može dovesti do pojačane hronične boli, dok drugi izvjštaj objavljeno u “Frontiers in Nutrition” kaže da je dodani šećer “sudionik upale” i stoga može doprinijeti hroničnoj boli.

“Vaša hronična bol i ukočenost mogu biti rezultat konzumiranja previše dodanog šećera”, dodaje Best. “To je zbog upale koju dodatni šećer uzrokuje u tijelu jer je vrlo upalni sastojak.”

6. Možete se stalno osjećati gladni i nezadovoljni

Slatka hrana poznata je po tome što ostavlja osjećaj gladi, stoga je važno primijetiti koliko se osjećate siti nakon obroka.

“Šećer je obično visokokaloričan pa kad ga pojedete, vaše tijelo može osjetiti sitost, ali samo nakratko. Tijelo brzo sagorijeva šećer jer mu nedostaju pravi hranjivi sastojci kao što su proteini, vlakna i zdravi masti. Dok vaše tijelo sagorijeva šećer, ono pojačava glad, uzrokujući kompulzivno grickanje, besmisleno jedenje i na kraju više šećera,” kaže D’Angelo.

Velike količine šećera takođe mogu ometati rad hormona u našem tijelu koji se zove leptin, a koji je poznat po regulisanju gladi. Smanjenje razine leptina obično dovodi do veće gladi i povećanja apetita.

Goodson takođe dodaje da ako jedete doručak s visokim udjelom šećera, osjećat ćete se gladni mnogo prije ručka.

“Budući da cijelu noć niste ništa jeli, vaše tijelo brzo koristi ugljikohidrate koje pojedete ujutro, zbog čega se možete osjećati dodatno gladnima sredinom jutra”, kaže Goodson.

“Kako biste se borili protiv toga, odaberite ugljikohidrate bogate vlaknima za doručak poput zobene kaše ili tosta od cjelovitih žitarica i uparite ih s proteinima poput jaja ili grčkog jogurta. Vlakna i proteini pomoći će vam da duže ostanete siti nakon doručka.”

7. Možda imate visok krvni tlak

I na kraju, unos previše šećera može doprinijeti povećanju  krvnog pritiska kod nekih ljudi. Na primjer, studija objavljena u Nutrients otkrila je da postoji snažna veza između povećanog unosa dodanog šećera i viših nivoa krvnog pritiska kod sudionika između 65 i 80 godina.

“Ako ste primijetili porast krvnog pritiska, možda konzumirate previše dodanog šećera. Dodani šećer povećava mokraćnu kiselinu u tijelu, što zauzvrat inhibira proizvodnju dušikovog oksida. Dušikov oksid (NO) neophodan je za održavanje krvi žile su fleksibilne i kada dođe do smanjenja NO u tijelu, krvni tlak će porasti”, kaže Best.

Istina je – nije svaki stres loš, kao što se to medicinski kaže, već stres može da bude i dobar. Zdrav nivo stresa pomaže u izgradnji otpornosti, kažu stručnjaci, a između dobrog i lošeg stresa postoji razlika zato treba znati kako da se prepozna svaki od njih jer čovek može da bude u opasnosti od preopterećenja.

Venčanje je događaj koji može da izazove i dobar i loš stres

Dr Safia Debar, stručnjak za kontrolu stresa u Mayo Clinic objašnjava razliku između dobrog i lošeg stresa i kaže da je stres fizička i psihička reakcija na zahtev, a taj zahtev može da bude bilo šta.

Stres koji je dobar za nas i koji čak može da nam pruži osećaj blagostanja je takozvani eustres, što je suprotnost od distresa, koji predstavlja neku vrstu problema/nevolje. Eustres i distres su dve vrste stresa koji različito deluju na naše fizičko i mentalno zdravlje. Isti događaj, na primer, venčanje, mogao bi da izazove oba, i dobar i loš stres, kaže dr Debar.

– Radi se o percepciji tog stresa i o tome kako se telo zapravo nosi sa njim. Hronični stres će uticati na svaki sistem organa u telu, na primer, osba možda može da oseti anksioznost, depresiju i probleme sa varenjem. 

Stres izaziva „kaskadu“ reakcija u umu i telu dok postavljate odgovor na stres. Pod normalnim stresom, osoba je na početnoj liniji opuštanja, nailazi na stresor, počinje reakcija na stres, podiže se do vrhunca, a zatim se vraća na početnu liniju – objašnjava dr Debar.

Kako loš i dobar stres utiču mentalno i fizički utiču na čoveka

Među fizičkim promenama do kojih može da dođe kada čovek oseti pretnju, koja spada u loš stres, su:

• Aktiviranje simpatičkog nervnog sistema i proizvodnja primarnog hormona stresa, kortizola.
• Razmišljanje postaje negativno dok osoba doživljava ili predviđa nešto loše
• Pažnja postaje hiperfokusirana na ono što se dešava
• Srce, pluća i mišići se pripremaju za borbu. Povećava se broj otkucaja srca, krvni pritisak i brzina disanja jer telo treba da isporuči više kiseonika ćelijama, a mišići su napeti.
• Probavni i reproduktivni sistem nisu potrebni, pa su njihove aktivnosti spore.
• Imuni sistem skreće svoju pažnju sa borbe protiv mikroskopskih osvajača kao što su virusi ili ćelije raka i prelazi u inflamatorni režim, povećavajući proizvodnju proteina zvanih citokini koji prilagođavaju ovaj proces.

– Kada neko shvati da je pretnja prošla, telo počinje da se popravlja od ovog odgovora i „sređuje“. Prelazi u stanje „popravke“, obnavljanja i rasta kako se odgovor na stres briše. Fizički, disanje i otkucaji srca se usporavaju, krvni pritisak se normalizuje, čovek diše ekspanzivnije, mišićna napetost popušta, digestivni i reproduktivni sistem nastavljaju normalnu aktivnost i možda će se uspostaviti veze drugim osobama kako bi se prepričala pretnja koju je neko upravo doživeo – ističe dr Debar i dodaje da je svako ko je prošao „neoštećen“ kroz stresne situacije postao u neku ruku otporan. 

– Ako ste ikada prevazišli stresni događaj u životu, u potpunosti ga obradili i završili taj ciklus, onda za svako sledeće slično iskustvo koje imate, pomislite „O ne, ali, u redu je, ja to mogu“ – naglašava dr Debar.

Kada nam život baci toliko stresora da počinjemo da reagujemo neadekvatno

Međutim, kada je neko više puta pod prevelikim stresom, sposobnost da se vrati na početne vrednosti polako počinje da opada, kaže dr Debar.

– Možete biti pod stresom i ostati tamo, imati produženi odgovor. Ili, kada vam život baci toliko stresora da počinjete da reagujete neadekvatno. Kritičan je nedostatak oporavka, a ne sam stresor. Posle nekog vremena možete jednostavno da se „umrtvite“ i ne pokažete nikakav odgovor – navodi dr Debar. Ponekad ljudi misle da bi bilo dobro da ne reaguju, kaže dr Debar, ali interni odgovor na stres i njegov niz unutrašnjih aktivnosti se i dalje dešavaju. Oni su samo skriveni.

Postoji nekoliko znakova da ste u opasnosti od preopterećenja stresom i vreme je da se pozabavite tim, kaže dr Debar:

• Ako je stres neprekidan i konstantan
• Ako se stres ne može kontrolisati i ne možete da se opustite ili se osećate kao da ste na autopilotu
• Ako imate problema sa regulacijom emocija
• Ako počnete da se krijete od života i/ili ljudi
• Doživljavate fizičke simptome kao što su glavobolja, bol u grudima, stomačne tegobe, probleme sa spavanjem ili češće mučnine.

Dr Debar savetuje da treba razmisliti o tome kako se telo nosi sa stresom i kako se nosite sa njim emocionalno, fizički i u svojim odnosima – šta radite, a šta ne radite. Hronični stres, ističe, može da ima dugoročne posledice po zdravlje. Ljudi koji osećaju stalne fizičke simptome ili smatraju da promene u načinu života ne pomažu, trebalo bi da se konsultuju sa svojim lekarom, savetuje dr Debar.

Ovdje su neki od prijedloga:

• stvar je ekonomičnosti, ako su tanjiri jeftini, otvori vrata, ali ako su nezamjenjivi i vrijedni, razbij staklo da ih izvadiš
• izgradi identičnu kuću u blizini svoje, sa samo jednom razlikom, u ovoj posloži suđe na police, a onda staru kuću uništi

• poplavi kuću, a onda slobodno otvori kredenac

• prodaj je muzeju i nazovi “Zaleđeno u vremenu”
• vrati se u prošlost kada je suđe zadnji put bilo posloženo
• otvori samo malo vrata i ispuni prostor pur pjenom

• zalijepi selotep trakama i ostavi svojoj djeci ili unucima da se nose s tim

• uzmi veliku plastičnu zdjelu i napuni je ručnicima, čak iako se neki tanjiri slome, to će ublažiti pad ostalima pa nećeš morati čistiti okolo
• otvori flašu vina i čekaj muža da dođe kući, kreni se svađati bez ikakvog povoda, a onda otiđi u kuhinju, otvori vrata i slomi sve, a okrivi njega, koji će ti morati za kaznu kupiti novi set posuđa

• probaj crtl+z

• budi tvorac nove teorije i reci da je to posuđe nemoguće slomiti, a onda otvori vrata i isprobaj teoriju
• imenuj sve tanjire i onda zaduži sve Pokemon igrače da ih “moraju skupiti sve”
• provedi par mjeseci u tajnim planinama u Japanu i treniraj, a kad postaneš nindža sa osjetljivijim refleksima, vrati se i uhvati ih sve
• prodaj kuću
• manje suđa za pranje, znači definitivno otvaraj
• kupi hobotnicu i prijavi je u cirkus, a kad nauči trikove dovedi je kući i neka uhvati sve tanjire
• Trampovo rješenje: izgradi zid oko police i okrivi izbjeglice ili Klintonovo rješenje: pošalji mail sama sebi, a onda kada ti ga otkrije FBI, krivi njih što to nisu rješili
• iznajmi prostor za grčko vjenčanje, a onda mladenci uračunaj troškove suđa

• moli se dok se ne pojavi Isus, otvori vrata i pitaj ga za pomoć

• napravi fotografiju u fotošopu kako je to izgledalo prije i onda je zalijepi na vrata

Ovo je tek dio komentara koji su uslijedili na netu, a nas zanima možete li ih nadmašiti kreativnošću, zabavom i inovacijama? Ostale komentare možete pročitati ovdje.

Da li je ovo moguće otvoriti?