Naučnici su otkrili da promene spoljašnje temperature mogu da utiču na raspoloženje, nivo energije i kvalitet sna, a efekat je posebno izražen kod osoba koje pate od depresije ili bipolarnog poremećaja. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu Journal of Affective Disorders, potvrđuju da vreme nije samo tema za razgovor, već i važan faktor koji oblikuje naše mentalno zdravlje, piše Tportal.hr.

Kako bi istražili vezu između vremena i emocionalnog stanja, naučnici su tokom više godišnjih doba pratili više od 450 učesnika. Pomoću pametnih telefona ispitanici su nekoliko puta dnevno beležili svoje raspoloženje, nivo energije, osećaj anksioznosti i kvalitet sna. Istraživači su zatim uporedili te podatke sa lokalnim meteorološkim podacima kako bi utvrdili postoji li povezanost između promena temperature i promena u psihološkom stanju.

Rezultati su pokazali da takva povezanost zaista postoji. Čak i nakon što su u obzir uzeti drugi važni faktori, poput izloženosti dnevnoj svetlosti, starosti i pola, temperatura je ostala značajan prediktor emocionalnog blagostanja.

„Ljudi su deo svog okruženja. Faktori poput temperature i svetlosti utiču na nas, a razumevanje tih veza može da nam pomogne da bolje razumemo mentalno zdravlje“, objašnjava dr Debangan Dej sa Univerziteta Teksas A&M.

Proleće donosi više energije i bolje raspoloženje, jesen iznenadila

Najzanimljiviji rezultati pojavili su se tokom proleća i jeseni, godišnjih doba u kojima se vremenski uslovi najbrže menjaju.

Kod osoba obolelih od depresije i bipolarnog poremećaja topliji prolećni dani bili su povezani sa boljim raspoloženjem, višim nivoom energije i kvalitetnijim snom. Drugim rečima, porast temperature nije samo označavao dolazak lepšeg vremena, već je bio povezan i sa merljivim poboljšanjem psihološkog stanja.

Takav obrazac nije bio podjednako izražen kod osoba koje nemaju dijagnostikovane poremećaje raspoloženja.

Dok su prolećni rezultati bili relativno očekivani, jesenji su doneli pravo iznenađenje. Istraživači su otkrili da su kod osoba sa bipolarnim poremećajem i topliji i hladniji dani od sezonskog proseka bili povezani sa pozitivnijim emocionalnim ishodima.

Takav nelinearan odnos naučnici još uvek ne mogu u potpunosti da objasne.

„U proleće su rezultati bili intuitivni. Ali u jesen smo videli da i toplija i hladnija odstupanja od proseka mogu da imaju pozitivan efekat. To je nešto što tek treba da razumemo“, kaže Dej.

Otkriće pokazuje da ljudski mozak možda reaguje na vremenske uslove mnogo složenije nego što se do sada pretpostavljalo.

Sunce ne igra toliku ulogu

Dosadašnja istraživanja sezonskih promena raspoloženja uglavnom su bila usmerena na količinu dnevne svetlosti, naročito tokom zimskih meseci. Novo istraživanje sugeriše da temperatura sama po sebi može da ima zaseban i nezavisan uticaj na mentalno zdravlje, što je veoma važno u vreme klimatskih promena, kada ekstremi i nagle temperaturne oscilacije postaju sve češći.

„Kako klimatske promene povećavaju svakodnevnu varijabilnost temperature, razumevanje uticaja okruženja na mentalno zdravlje postaje važan javnozdravstveni prioritet“, upozorava dr Ketlin Merikangas iz američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje.

Mogu li vremenske prognoze jednog dana da predviđaju i psihološke krize?

Jedna od najzanimljivijih mogućnosti koju otvara ovo istraživanje jeste razvoj sistema za rano upozoravanje na pogoršanje mentalnog zdravlja. Pošto vremenski uslovi mogu relativno pouzdano da se predvide danima unapred, naučnici smatraju da bi meteorološki podaci jednog dana mogli da budu integrisani u digitalne alate za praćenje mentalnog zdravlja.

Takvi sistemi mogli bi da upozore lekare i pacijente na periode povećanog rizika, naročito osobe koje pate od depresije ili im je dijagnostikovan bipolarni poremećaj.

Istraživanje je deo šireg trenda u kojem naučnici koriste pametne telefone i nosive uređaje kako bi u realnom vremenu pratili kako okruženje utiče na ljudsko zdravlje.

Iako još nije moguće reći da vreme direktno određuje naše raspoloženje, sve je više dokaza da ima mnogo snažniji uticaj na naše emocije nego što smo donedavno verovali.

Izvor: n1info.rs

Osim toga, povedite računa o tome da unosite više tečnosti, jer jedan od uzroka glavobolje može da bude i dehidracija. Dobar način za to je da napunite bočicu vodom i da je držite uz sebe, kako biste svakih 20-ak minuta do pola sata otpili po nekoliko gutljaja. Pomoći će i kriška hladne lubenice ili dinje, koja će vas osvežiti i nadoknaditi tečnost.

Preporučuju se i lagani biljni čajevi, pa i (jedna) kafa, da se razbudite, ali imajte na umu da oba napitka sadrže kofein koji deluje kao diuretik i može da podstaknute dehidraciju, pa nije dobro preterivati.

Svakako izbegavajte gazirana pića i alkohol, jer vode do pojačanoga gubitka elektrolita, posebno kalijuma. Zbog toga su obična voda i sveže ceđeni sokovi najbolji izbor, one kupovne izbegavajte zbog dodatnih šećera. Nemojte da preskačete obroke jer i glad, odnosno pad nivoa šećera u krvi, može da bude “krivac” za glavobolju.

Ovih dana se klonite i dijeta koje se temelje na izbacivanju ugljienih hidrata jer to može dovesti do iscrpljivanja nivoa glikogena, koji je glavna energija za mozak. Ali birajte zdrave ugljiene hidrate, poput celovitih žitarica, voća i povrća, tamne čokolade i slično jer se sporo razgrađuju i neće uticati na skokove šećera u krvi.

Glavobolja može da bude i znak da organizmu nedostaje nekih vrednih nutrijenata, pre svega kalijuma, magnezijuma i kalcijuma, pa dobro voditi računa o tome da ih nadoknadite kroz ishranu. Ta tri minerala nalaze se u vrednim količinama u mnogim vrstama voća i povrća.

Na primer, među najboljim izvorima kalijuma je krompir pečen s ljuskom: na 100 grama ima neverovatnih 721 mg kalijuma. Poređenja radi, jedna banana sadrži 467 mg kalijuma, ali važna je i zbog značajne količine magnezijuma (22 mg). Sokovi od voća i povrća sadrže takođe kalijum, ali i druge mineralne materije, posebno zeleno lisnato povrće. I orašasti plodovi bogati su spomenutom kombinacijom minerala, pa ih nije loše grickati kad zaboli glava, prenosi 24sata.hr.