Generalna preporuka za prosečnog odraslog čoveka je oko 0,8 grama po kilogramu telesne težine, ali za one koji žele da izgrade mišiće, izgube masnoću ili ubrzaju svoj metabolizam, istraživanja kažu da povećanje unosa na 1,6 do 2,2 grama može biti prekretnica.

Bilo da pokušavate da smršate ili jednostavno želite da poboljšate svoje zdravlje, unos od 100 grama dnevno može biti od pomoći. Ali šta se dešava sa vašim telom kada postignete ovaj dnevni cilj?

Evo naučno dokazanih efekata.

KAKO UNOS 100 GRAMA PROTEINA DNEVNO UTIČE NA TELO: IZGRADNJA MIŠIĆA

Nije tajna da protein podstiče rast i obnovu mišića. Unos od 100 grama dnevno pomaže u snabdevanju aminokiselinama (građevinskim blokovima proteina) koje su potrebne za sintezu mišićnih proteina (MPS), što je proces koji vaše telo koristi za obnovu i izgradnju mišićnog tkiva nakon vežbanja.

UBRZAVANJE METABOLIZMA

Prema nedavnom istraživanju objavljenom u Advances in Nutrition, protein ima viši termički efekat od ugljenih hidrata i masti, što znači da vaše telo sagoreva više kalorija kako bi ga svarilo i apsorbovalo u poređenju sa drugim makronutrijentima.

Zato igra ključnu ulogu u metabolizmu. Proces varenja proteina zahteva više energije, što može pomoći u povećanju ukupne potrošnje kalorija, čime se na kraju postiže gubitak masti.

ODRŽAVANJE MIŠIĆNE MASE I KONTROLA APETITA

Istraživanja pokazuju da pomaže u prevenciji razgradnje mišića, posebno tokom perioda mršavljenja. Kada je vaše telo u kalorijskom deficitu, postoji rizik od razgradnje mišićnog tkiva kako bi se obezbedila energija. Međutim, uz dovoljno proteina, vaše telo će manje verovatno pribegavati korišćenju mišića kao goriva, jer ima potrebne aminokiseline koje štite vašu mišićnu masu.

Ovo je važno jer mišićna masa sagoreva više kalorija u mirovanju nego masno tkivo. Dakle, što više mišića održavate, to vam je viša brzina metabolizma u mirovanju, što olakšava gubitak masti i održavanje tog gubitka.

Takođe, studije su pokazale da pomaže u regulaciji vašeg apetita, čineći da se osećate siti duže vreme.

KAKO RASPOREDITI UNOS PROTEINA I ŠTA JESTI?

Prema studiji iz 2018. godine objavljenoj u Journal of the International Society of Sports Nutrition, vaše telo može da apsorbuje samo određenu količinu proteina u jednom obroku, obično oko 20 do 40 grama po obroku. Dakle, umesto da unosite svu količinu odjednom, bolje je raspodeliti je tokom dana u tri do četiri jednaka obroka.

Nisu svi izvori proteina jednako hranljivi. Ako želite da postignete cilj od 100 grama dnevno, pobrinite se da oni dolaze iz različitih visokokvalitetnih izvora koji balansiraju svih devet esencijalnih aminokiselina.

Za izvore životinjskog porekla, nemasna mesa poput pilećih grudi, ćuretine i ribe su odlične opcije jer dolaze sa svim esencijalnim aminokiselinama koje vaše telo treba. Grčki jogurt, jaja i sveži sir su druge opcije bogate hranljivim materijama.

Biljni izvori su namirnice poput tofu sira, tempeha, sočiva, leblebija, kinoe i edamamea, koje takođe sadrže vlakna i esencijalne nutrijente.

Izvor: buro247.rs

Proizvod nije u skladu s Uredbom 178/2002 o utvrđivanju opštih načela i uslova zakona o hrani, osnivanju Europske agencije za sigurnost hrane te utvrđivanju postupaka u područjima sigurnosti hrane.

U obaveštenju proizvođača se navodi da potrošači koji su kupili proizvod WHEY PROTEIN ČOKOLADA 30G, proizvođača Decathlon, između 7. i 14. novembra 2024. godine treba da provere da li isti pripada spornoj seriji proizvoda. Ovaj podatak se može pronaći na poleđini pakovanja.

– Uprkos rigoroznim postupcima kontrole kvaliteta, utvrdili smo da serija proizvoda WHEY PROTEIN ČOKOLADA 30G ne zadovoljava zahteve očekivane sigurnosti hrane. Ova situacija odnosi se na grešku u proizvodnji u proizvodnom pogonu koja bi mogla da dovede do prisustva stranog metalnog tela što bi dalje moglo dovesti do rizika od povrede za korisnika – navodi se u saopštenju proizvođača.

Serija u pitanju: 2429700006 / BBD (najbolje upotrijebiti do datuma): 02/2026

– Molimo vas da ne konzumirate ovu seriju ovog proizvoda – navodi proizvođač.

Svi koji su kupili proizvod koji pripada navedenoj seriji pozivaju se da ga vrate u najbližu prodavnicu radi povraćaja novca ili zamene za drugu seriju istog proizvoda.

Izvor: biznis.telegraf.rs

Britanski informatičar, profesor Demis Hasabis, i profesor Džon Džamper, dobili su nagradu za razvoj modela veštačke inteligencije koji predviđa kompleksne strukture proteina.

Drugi deo nagrade pripao je Dejvidu Bejkeru koji je napravio potpuno novu vrstu proteina.

„Ova otkrića imaju neverovatan potencijal”, naveo je Nobelov komitet.

Proteini su gradivni elementi života koji se mogu naći u svakoj ćeliji ljudskog tela.

Istraživanja proteina dovela su do velikih otkrića u medicini, i korišćena su za nalaženje rešenja za otpornost bakterija na antibiotike i opisivanje enzima koji mogu da razgrade plastiku.

Proteini, koji kontrolišu i pokreću sve hemijske reakcije u ljudskom organizmu, sačinjeni su od aminokiselina koje su povezane tako da prave jedinstvene oblike.

Pola veka unazad naučnici pokušavaju da predvide strukturu svakog od miliona proteina.

Razumevanje strukture protina neophodno je kako bi se pronašao način da se promeni njihovo ponašanje, što je u medicini izuzetno važno.

Profesori Hasabis i Džamper upotrebili su veštačku inteligenciju kako bi predvideli strukturu skoro svih poznatih proteina uz pomoć modela AlphaFold2, koji je Nobelov komitet nazvao „potpunom revolucijom”.

Drugi deo nagrade pripao je profesoru Dejvidu Bejkeru, koji je uspeo da napravi novi protein, za šta je Nobelov komitet kazao da je „skoro nemogući poduhvat”.

On je 2003. godine upotrebio aminokiseline da dizajnira novi protein što je otvorilo vrata za stvaranje drugih proteina koji se, između ostalog, koriste za lekove i vakcine.

Pošto je objavljena vest o dobitnicima, profesor Bejker, koji predaje na Vašington univerzitetu u Sijetlu, rekao je da je „veoma uzbuđen i veoma počastvovan”.

Profesor Bejker će dobiti polovinu nagrade od 965.000 evra, a drugu polovinu će podeliti druga dvojica naučnika, Hasabis i Džamper.

Ko je Demis Hasabis?

Demis Hasabis je rođen u Londonu, a već sa 13 godina je postao šahovski majstor.

Srednjoškolsko obrazovanje je završio sa 16 godina, posle čega je studirao informatiku na Univerzitetu Kembridž.

Tokom i posle studija bavio se dizajnom video-igara osvojivši mnoge nagrade.

Doktorirao je na Londonskom koledžu i radio na više američkih univerziteta.

Sa dvojicom saradnika osnovao je kompaniju za mašinsko učenje DeepMind koju je kupio Gugl 2014.

Njegov cilj je da koristeći neuronauku i mašinsko učenje razvije moćne algoritme koji se mogu primeniti u raznim oblastima.