A onda se i meni desilo.

Pa da nastavimo u dobrom duhu zakona, kojima u slučaju dvogodišnjaka, ne može niko ništa:

1. zakon

Ne možeš ti toliko puta ponoviti zašto nešto ne može, koliko ću ja puta izgovoriti “moram, mama” ili “hoću mama”.

2. zakon

Moje oblačenje više nije tvoja stvar i bojim se da više nikad neće ni biti.

3. zakon

Sjedićeš sa mnom pored tute baš dugo vremena i gledaćemo zajedno ima li u njoj ništa i potpuno će ti se promijeniti percepcija obavljanja te radnje.

4. zakon

I kad misliš da više nemaš živaca, ja ću naći još taj jedan koji imaš, iščupati, a onda prići i reći: “Jubavi”.

5. zakon

Nemoj očekivati da ja čekam red kad ti pričaš s nekim, jer je najbitnije ono što ja imam da kažem.

6. zakon

Toliko ću puta ponoviti rječcu “ne” i sve druge negacije, da ćeš misliti da se zezam, a možda se i stvarno zezam.

7. zakon

Kada baš budeš htjela da me malo nosiš, insistiraću na hodanju, kada tvoja leđa više ne budu mogla da me nose, nema šanse da ću hodati, uzmi me!

8. zakon

Sve na ovom svijetu je moje, i tuđe igračke su moje, i tvoje je moje i sve je moje i tu nema rasprave.

9. zakon

Ako poneseš trotinet, neću ga voziti. Ako ga ostaviš kod kuće, trotinet će biti jedino što želim.

10. zakon

Njena lopta je ljepša i želim nju, nema veze što je moja ista. Primjenjivo na sve predmete.

Imate li vi koji da dodate?

A ako još niste došli u ovu fazu, pročitajte 10 zakona svake bebe.