Više od 40 godina dr Gordon Njufeld radio je kao klinički psiholog sa decom, omladinom i osobama odgovornim za njih. Poslednje dve decenije posvetio je kreiranju kurseva za roditelje i nastavnike u okviru svog onlajn obrazovnog Instituta Njufeld, u cilju približavanja koncepta privrženosti i objašnjavanja načina na koji ona utiče na izgradnju odnosa.

Privrženost kao srce odnosa

Privrženost je glavna komponenta koja reguliše odnos između roditelja i deteta, ali i svaki drugi odnos. Ona omogućava roditeljima da izdrže sve izazove, kao što su menjanje pelena i noćna buđenja. Ova emotivna povezanost počinje još u materici i traje sve dok dete ne postane dovoljno razvijeno da se osamostali. Zato dr Njufeld naglašava da prava moć roditeljstva dolazi iz privrženog odnosa, a ne iz tehnika.

U psihološkom smislu, ona je srce odnosa. To je težnja za očuvanjem bliskosti i povezivanja u fizičkom, emotivnom i psihološkom smislu. Porodica bez privrženosti ne može biti porodica. U svetu koji se neprekidno menja, za decu je najvažnije da imaju siguran oslonac, odnosno roditelje koji ih podržavaju i vole, jer je dete najsigurnije tamo gde ga prihvataju baš onakvim kakvo jeste.

„Deca nikada ne smeju da rade za našu ljubav, ona moraju da se odmaraju u njoj“, zaključuje dr Njufeld. Gotovo svaki roditelj će vam reći da voli svoje dete, ali mnogi ne umeju da ljubav pokažu ili kanališu na pravi način, stoga utočište nađu izvan porodice – kod vršnjaka ili drugih autoriteta. Onaj kome je dete najprivrženije imaće najveći uticaj na njegov život, a poželjno je da to budu upravo roditelji, odnosno staratelji deteta.

Poteškoće u vaspitanju često vode do potrage za onim „šta sa detetom nije u redu“. Ako dete ispoljava neprihvatljivo ponašanje, treba da popravimo odnos, a ne dete.

Šest puteva do zdrave privrženosti

ČULA

Dete osobu kojoj je privrženo oseća putem čula (vida, zvuka, dodira, mirisa). Kada je ta vrsta bliskosti ugrožena ili narušena, dete će biti uznemireno i buniće se. Povezivanje putem čula je osnovni način vezivanja – počinje od samog rođenja i nikada se ne završava.

IDENTIFIKACIJA

Oko treće ili četvrte godine dete prelazi u novu fazu privrženosti u kojoj želi da se poistoveti sa odraslima i osobama iz svog neposrednog okruženja, zbog čega ih imitira i oponaša. Ako u tom trenutku nema adekvatnu roditeljsku figuru s kojom bi se poistovetilo, dete može te uzore tražiti u vršnjacima, poznatim ličnostima, influenserima i slično.

PRISUSTVO

Ako se razvoj deteta odvija kako treba, treća faza počinje dok dete uči da hoda i dok mu roditelj u tome pomaže. Biti blizu nekoga znači smatrati tu osobu svojom, tako da je prisustvo ono što je izuzetno važno za odnos.

OSEĆAJ VAŽNOSTI

Četvrti način za ostvarivanje povezanosti jeste traženje značaja, osećaja da smo nekome važni. Dete je u ovoj fazi u vrlo ranjivoj poziciji jer traženje naklonosti može da rezultira odbijanjem i osporavanjem ukoliko roditelj ne uvaži detetovu osetljivost u datom uzrastu.

VALIDIRANJE EMOCIJA

Emocije su ključne za razvoj adekvatnog odnosa i privrženosti. Međutim, neki ljudi nikada ne razviju sposobnost da budu emotivno ranjivi i otvoreni, najčešće zbog ranog odbacivanja ili napuštanja. Oni koji su pretrpeli bol obično se povlače i okreću manje osetljivim načinima povezivanja. Ostati otvoren za sve emocije deteta, dozvoliti mu da oseti i tugu i sreću i strah i gađenje i ne podsticati njihovo potiskivanje – put je ka odgajanju zdrave i uravnotežene osobe.

PRIHVATANJE DETETA U POTPUNOSTI

U ovoj fazi najvažnije je da roditelj čuje i vidi svoje dete baš onakvo kakvo ono jeste. U težnji za bliskošću, dete će podeliti svoja unutrašnja stanja, svoje tajne kada oseti da može imati poverenja u svoje roditelje. Dete će pred takvim roditeljima dati i sebi dozvolu da se psihološki otkrije, jer nema jače bliskosti nego kada te neko poznaje, a pored toga voli i prihvata baš onakvim kakav jesi.

Razgovori sa dr Njufeldom

Da li dete može da bude istovremeno privrženo roditeljima, nastavnicima i vršnjacima, kako je kultura uticala na to što je došlo do manjka razumevanja privrženosti i šta se dešava kada naša deca odu u zagrljaj vršnjaka – ove teme biće obuhvaćene predavanjem dr Njufelda koje će se održati 4. oktobra u beogradskoj MTS dvorani. Celodnevno interaktivno predavanje zakazano je za 6. oktobar.

Kako biste bili deo ovog jedinstvenog događaja, sve što treba da uradite je da nabavite svoju kartu na vreme putem sajta ticket.rs.

Ona je na društvenoj mreži Instagram nabrojala “pet stvari kojih će se deca sećati iz detinjstva”, a zanimljivo je da one nisu povezana sa materijalnim bogatstvom.

Mi vam u nastavku prenosimo njene reči:

Kvalitetno provedeno zajedničko vreme

“Odvojiti vreme da se usresredite samo na svoje dete je posebno. Igranje društvenih igara, čitanje knjiga ili samo razgovor mogu da stvore srećna sećanja na detinjstvo. Ti trenuci pokazuju vašem detetu da ste prisutni”.

Reči ohrabrenja

“Ohrabrujuće reči mogu da utiču na vaše dete. Deca često traže odobrenje svojih roditelja, a vaše pozitivne reči mogu da ih motivišu. One mogu da pomognu deci da veruju u sebe, dajući im samopouzdanje za prihvatanje novih izazova”.

Porodična tradicija

“To stvara osećaj stabilnosti i zajedništva. Porodične tradicije čine da se deca osećaju kao da pripadaju i da su deo veće priče, produbljujući njihov osećaj sigurnosti, te razumevanja porodičnog identiteta i vrednosti”.

Dobra dela

“Gledanje i činjenje dobrih dela ostavlja snažan utisak na decu. To im pokazuje koliko je važno da budu ljubazni i brižni. Pamtiće dobar osećaj kada pomognu drugim ljudima”.

Pružanje utehe tokom teških vremena

“Pružanje podrške svom detetu kada je bolesno, kada se plaši ili kada je uznemireno je jako bitno. Vaše prisustvo u ovim ključnim trenucima će uticati na njegov razvoj ličnosti”.

Jedan od razloga pokretanja ovog centra je da se djeci i roditeljima omogući da na jednom mjestu dobiju sve adekvatne informacije, da štedeći na vremenu što ranije započnu sa primjenom adekvatnih savjeta, kako bi se kvalitet života brže poboljšao.

“Kad roditelj posumnja da njegovo dijete ima odeđene poteškoće, ovde postoji tim od četiri stručna lica koja će izvršiti posmatranje i dati adekvatne preporuke i smjernice. Sam centar ima na raspolaganju tim stričnjaka koji čine dječiji psiholog, defektolog, neurolog, fizioterapeut i logoped, koji u prilagođenoj atmosferi vrše posmatranje i djeteta ali i roditelja”, izjavila dr Ives Šindrak, nosilac i pokretač ideje o osnivanju centra i Kostina mama.

Centar “Kosta u polju maslačaka” se nalazi u Banjaluci, ulica Milana Toplice 34.

Preuzeto sa: banjaluka.net