Ova deca pripadaju generaciji Beta, nazivu koji se koristi za generaciju rođenu od 2025. do 2039. godine. Prema proceni društvenog analitičara i demografa Marka Mekkrindla, do 2035. godine mogla bi da čine oko 16 odsto svetske populacije. Ipak, još je rano sa sigurnošću govoriti o tome kakve će osobine imati, jer će njihov razvoj zavisiti od brojnih društvenih, porodičnih i tehnoloških okolnosti.

Stručnjaci očekuju da bi odrastanje uz napredne tehnologije moglo da donese nove mogućnosti za učenje, kreativnost i povezivanje sa ljudima širom sveta. Istovremeno, upozoravaju na izazov koji bi mogao da postane sve važniji: kako sačuvati bliske ljudske odnose u svetu u kojem će virtuelna komunikacija biti dostupnija nego ikada.

Deca koja će odrastati u potpuno drugačijem svetu

Generacija Beta dolazi posle generacije Alfa, a njeno detinjstvo obeležiće tehnologije koje su još u razvoju ili tek postaju deo svakodnevnog života. Digitalni asistenti, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji i virtuelna i proširena stvarnost mogli bi da utiču na način na koji deca stiču znanje i istražuju svoja interesovanja.

Takvo okruženje moglo bi da im omogući lakši pristup informacijama i kontakt sa ljudima iz različitih kultura. Stalna izloženost različitim idejama mogla bi da doprinese otvorenosti prema različitostima, dok bi život u vremenu klimatskih promena mogao da poveća značaj ekološke svesti.

Psihijatar Zishan Khan, specijalista za rad sa decom, adolescentima i odraslima, ističe da će na ovu generaciju uticati brze tehnološke promene i ekološki izazovi. Ipak, naglašava se da su predviđanja o osobinama generacije Beta za sada samo mogući pravci razvoja, a ne pouzdani zaključci o tome kakva će ta deca biti.

Postoji i nada da će odrastati uz više razumevanja za mentalno zdravlje. Kako su razgovori o emocijama i traženju stručne pomoći postali vidljiviji među mlađim generacijama, moguće je da će deca Beta odrastati u okruženju u kojem će se o tim temama govoriti otvorenije.

Virtuelni prijatelji i stvarni odnosi

Jedno od važnih pitanja odnosi se na to kako će tehnologija uticati na dečju sposobnost da grade odnose sa drugim ljudima. Ako deca od ranog uzrasta budu koristila digitalne asistente i provodila mnogo vremena u virtuelnim svetovima, mogla bi da imaju manje prilika za neposrednu komunikaciju, zajedničku igru i rešavanje svakodnevnih nesporazuma.

Klinička direktorka Mišel Bopre upozorava da bi preterano oslanjanje na virtuelna iskustva moglo da udalji decu od roditelja i prijatelja. Digitalni likovi i svetovi mogu da podstaknu maštu, ali ne mogu u potpunosti da zamene iskustva koja se stiču kroz stvarne odnose.

Upravo kroz razgovor, zajedničku igru i rešavanje sukoba deca uče da prepoznaju tuđe emocije, izraze sopstvene potrebe i pronađu kompromis. To su veštine koje se ne razvijaju samo posmatranjem sadržaja na ekranu, već i svakodnevnim kontaktom sa drugim ljudima.

Zbog toga se kao važan zadatak roditelja izdvaja pronalaženje ravnoteže između prednosti tehnologije i neposrednog druženja. Nije neophodno da deca budu potpuno odvojena od digitalnih uređaja, ali je važno da oni ne postanu zamena za vreme provedeno sa porodicom i vršnjacima.

Šta će roditelji morati da nauče?

Roditelji generacije Beta uglavnom će biti mlađi milenijalci i stariji pripadnici generacije Z. Mnogi od njih već koriste digitalne uređaje svakodnevno, ali će se suočiti sa izazovom da prate tehnologije koje se menjaju brže nego ikada.

Stručnjaci savetuju da porodice neguju jednostavne aktivnosti koje podstiču bliskost. Zajednički obroci bez telefona, društvene igre, razgovori i čitanje priča mogu da pomognu deci da razvijaju komunikacijske veštine i osećaj pripadnosti.

Važan je i boravak na otvorenom. Trčanje, istraživanje prirode, igra sa vršnjacima i upoznavanje sveta kroz neposredno iskustvo pružaju deci prilike koje digitalni sadržaji ne mogu u potpunosti da nadoknade.

Pored toga, roditelji bi trebalo da se upoznaju sa novim digitalnim alatima i mogućim rizicima na internetu. Razgovor o privatnosti, bezbednom ponašanju i odgovornom korišćenju tehnologije može da pomogne deci da postepeno izgrade sigurnije navike.

Tehnologija nije jedini faktor koji će oblikovati generaciju Beta

Iako će veštačka inteligencija i roboti verovatno imati značajnu ulogu u životu ove generacije, njihov razvoj neće zavisiti samo od tehnološkog napretka. Porodično okruženje, obrazovanje, društveni odnosi i prilike koje budu imala takođe će uticati na to kako će deca odrastati.

Tehnologija može da otvori vrata novim znanjima i iskustvima, ali način na koji se koristi praviće razliku. Ako postane sredstvo za istraživanje, stvaranje i učenje, može da pruži brojne prednosti. Ako potisne razgovore, igru i neposredne odnose, mogla bi da stvori nove izazove.

Zato se možda najvažnije pitanje ne odnosi na to koliko će roboti i veštačka inteligencija promeniti detinjstvo, već na to kako će odrasli pomoći deci da u takvom svetu sačuvaju radoznalost, empatiju i sposobnost povezivanja sa drugima.

Ona.rs

“Definitivno nam je od velike pomoći, ne moramo svih osam sati da miješamo kao što smo prije. Imamo više vremena između”, rekla je za “RTL” Natalija Siplošek, radnica u fabrici čvaraka.

Još je dodala:

“Bilo je teško miješati jer se najveći dio posla obavlja ručno. To je težina od 30 kilograma kada uronite kutlaču u kazan”, dodala je.

I pored robotizacije, recept je i dalje dobar, stari i tradicionalni. Za pripremu ovih čvaraka koristi se čvrsta slanina sa svinjskih leđa, uz mlijeko, luk i začine, prenosi “Telegraf”.

A evo kako sve to izgleda:

Osim toga što mogu da pevaju, pričaju i emituju svetlosne zrake, svaki od njih ima glavnu funkciju koju obavlja. Pojedini mogu da prenesu više od 50 kilograma tereta, drugi pak mogu da čiste, dok se treći odlično snalaze u ulozi asistenta konobarima.

O njihovoj primeni u različitim industrijama i tome da li će u potpunosti zameniti čoveka, razgovarali smo sa Aleksandrom Delićem iz kompanije DaFratello koja je distributer PUDU Robotics rešenja za Srbiju i region.

Kako je objasnio, ideja za uvođenje na srpsko tržište rodila se na Sajmu tehnike u Dizeldorfu, kada su prvi put ugledali rešenja. Od tada je prošlo dve godine, a implementacija robota aktivno traje godinu dana. To uključuje obuku zaposlenih za upravljanje, ali i rad na usvajanju jezika, kako bi korisnici mogli da komuniciraju sa njima na maternjem jeziku.

Šta sve rade roboti

Postoji više vrsta, a svaki od njih ima određenu namenu. U zavisnosti od potreba kompanija, roboti se mogu programirati tako da unapred znaju koje su njihove obaveze u toku dana. Tako imamo robota dostavljača, čistača, ali i onog za usluge i recepciju.

„KetiBot više služi konobarima za raznošenje hrane, funkcioniše po tom principu. Svi ljudi odmah zamišljaju da roboti menjaju ljude. Da, menjaju ih u nekom segmentu i svakako je mnogo manje ljudi potrebno za rad nego kada nemate robota. On može da prinese, donese, da poziva ljude u restoran, da služi u marketinške svrhe, ali svakako, njemu je potreban čovek za neki operativni deo posla“, kaže Delić.

Kako nam je objasnio, proces dostave je olakšan ukoliko restoran poseduje ordermane, odnosno tablete za „čekiranje“ porudžbine.

„Vi poručite, kuhinja ima ekran na kome odmah izlaze porudžbine i taj neko u kuhinji automatski može da stavi porudžbinu na robota i da ga pošalje za vaš sto. Još dok traje ‘smol tok’ sa konobarom, dok on zabavlja goste ili im preporučuje nešto, robot već uzima porudžbinu i ona je na putu ka vama, čime se proces dostave ubrzava“, objašnjava Delić.

Neki od ovih robota su programirani tako da ulaze u interakciju sa ljudima. Reaguju na dodir, pričaju na srpskom, puštaju muziku.

„Kada ga pomazite po ušima ili glavi, on će vam reći da su vam tople ruke ili da mu je lepo. Znači on već ima neku interakciju sa ljudima, a pritom može da raznosi hranu ili da poziva goste unutra. Ima i senzore na tacnama i tačno zna kad se skine hrana i na koji sto šta ide. Savršen je za rođendane. Zamislite da dođete na proslavu rođendana, a da razdragani robot mačkica pevajući rođendansku pesmicu šeta kroz restoran, nosi tortu, i animira naše najmlađe“, kaže Delić.

S obzirom na to da konobari dnevno nose veliku količinu hrane i pića sa jednog kraja prostorije na drugi, roboti koji mogu da izdrže kilažu veću od 50kg pogodni su kao neka vrsta asistencije, posebno kada je reč o velikim slavljima.

„Vi idete, a on vas samo prati i automatski možete da skupljate tanjire i stavljate ih na prazne tacne, a robota pošaljete na pranje sudova. Time automatski smanjujete broj ljudi koji je potreban za opsluživanje tog stola, a i olakšavate čoveku njegov rad. On ne gura robota, on automatski zna gde će da odnese ono što mu zadate“, kaže Delić.

Poslovi gde čovek neće biti potreban

Čini se da ipak postoje poslovi na kojima će roboti u potpunosti zameniti čoveka. Jedan od takvih je definitivno hotelski rum servis, posebno kada je reč o noćnim smenama. U razgovoru za Forbes Srbija, Delić objašnjava da roboti sami mogu da koriste lift, samostalno zovu goste iz sobe, uz obaveštenje da je njihova dostava ispred vrata, što hotelima može da olakša posao, ali i smanji broj ljudi koji je za to potreban.

„Taj čovek koji je raznosio hranu može da se bavi nečim drugim, ne mora da gubi vreme na to. Zamislite koliko je samo ajncera, poslužavnika i tanjira potrebno da se ponese, to je u kilogramima ozbiljna stvar, a sada imate čoveka koji samo prima porudžbine, a neko drugi nosi“, dodaje Delić.

Naizgled, svi oni funkcionišu po istom principu. Međutim, Delić kaže da to baš i nije tako.

„Da, oni svi slično izgledaju, ali svaki robot ima neku svoju glavnu funkciju, glavnu obavezu. Evo na primer FlešBot radi rum servis. Zašto bi dostavljač išao na 5. sprat i ulazio kod nekoga kad jednostavno može da ubaci hranu na robota i kaže mu ‘to je za tog čoveka’. Robot već zna gde taj sedi, može da ode do njega i odnese mu hranu“, kaže Delić.

Hotelski i kancelarijski uslovi su pogodni za robota kome želite unapred da zadate dnevne aktivnosti. Tako robot čistač unapred zna koji deo kancelarije i kada treba da očisti. Sa „stanice“ na kojoj se puni, sam uzima deterdžent i čistu vodu, a ugradni senzori mu pomažu da oseti kada je vreme da samostalno izbaci prljavu vodu.

„Čovek mu uopšte nije potreban, osim da zameni neki filter ili da mu stavi drugačiji nastavak kako bi skupljao vodu“, ističe Delić.

Pitanje je vremena kada će doći u Srbiju

Iz DaFratello kažu da u Srbiji još nema korisnika ovih rešenja, ali da su u svetu već opšte prihvaćeni, te da je pitanje trenutka kada će doći i na domaće tržište. Najviše ih, kaže, ima u ugostiteljstvu, ali se primena može videti i u automobilskoj industriji. Među kompanijama koje ih u svetu koriste su i McDonald’s, Sava hotel, Carefour supermarketi, KFC i Šel pumpe.

„Kada smo u ferbuaru bili na ISE Sajmu tehnike u Barseloni, igrom slučajeva smo svraćali u restorane. Mogu da kažem da smo u 75 odsto restorana videli makar po jednog robota da radi. To je kod njih toliko usvojeno, prilagođeno i prihvaćeno“, kaže Delić.

Uvek obavlja posao koji mu je zadat

Spektar poslova koje mogu da obavljaju sami je širok. Ipak, sagovornici magazina Forbes Srbija kažu da su oni tu, pre svega kao pomoć ljudima, ali ne i kao njihova zamena. Kako bi robot mogao samostalno da obavlja određene poslove, potreban je čovek koji će da ga „setuje“ za konkretan posao.

„Postoje mesta gde su roboti već apsolutno zamenili čoveka. Na primer u autoindustriji imamo ruke koje same vare. Čovek im apsolutno nije potreban. Ja ne volim da verujm u to da je čovek zamenljiv robotom. Ja verujem da su roboti tu da nam pomognu i da je to alat kojim ćemo unaprediti i olakšati poslovanje, biznis i sve ostale poslove“, kaže Delić.

Poslodavci koji se odluče da ih koriste u svom poslovanju imaju olakšicu kada je poverenje u pitanju, s obzirom na to da će zadat posao uvek biti završen.

„Robot nema loš dan, mi to moramo da shvatimo. Robot je uvek nasmejan, on će uvek da obavlja posao koji mu je zadat, neće da kaže da to danas ne može da uradi. Nema bolovanje, nema godišnji odmor, nasmejan je uvek i raspoložen da radi“, ističe Delić.

Iako postoji bojazan da će roboti preuzeti poslove čoveka, Delić kaže da su donekle na Sajmu ugostiteljske opreme ove godine u februaru uspeli da posetiocima približe robote koji su na neki način i dalje strani domaćoj javnosti. Robo Srbenda, kako su ga nazvali, nosio je domaću rakiju i šajkaču, a sve je praćeno Užičkim kolom.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Da Fratello (@dafratello)

„Drago nam je što smo uspeli da pokažemo javnosti da nisu sve promene loše i da vrlo lako mogu da se uklope i obogate našu tradicionalnost, a ne da je zamene“, zaključuje Delić.

“Projekat koji smo napravili je automatska regulacija rasvjete u školskim učionicama. Ovaj projekat postiže uštedu električne energije u učionicama, jer pomoću mikrobita i ploče svjetlo se pali i gasi, ako je rasvjeta niža od 500, svjetlo se pali, ako je niža, svjetlo će ostati ugašeno”, pojasnila je Selma.

Svoj rad je prisutnima pokazao i prvak BiH u robotici u kategoriji juniora Adi Bojić, koji pohađa STEM akademiju u Tuzli. Pojasnio je svoj projekat.

“Donio sam par robota koje smo napravili i programirali. Ovaj robot je embot, edukativni je i koristi se u školama, a kako bi se djeca naučila programiranju i funkcijama robota. Ovaj drugi koristi ultrasonični senzor da izgura ove žute kocke izvan kruga.

Sve smo to programirali na laptopu i stavili kod na robota”, priča ovaj 13-godišnjak dok pokazuje kako to sve izgleda te nam ponosno kaže da će uskoro ići na svjetsko takmičenje u robotici u Njemačkoj.

Udruženje profesora i nastavnika informatike u Tuzlanskom kantonu, u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja i nauke Tuzlanskog kantona i Pedagoškim zavodom Tuzlanskog kantona, organizovali su Konferenciju o informaciono-komunikacijskim tehnologijama u obrazovanju u Tuzli.

Cilj konferencije je pokretanje procesa za unapređenje kvaliteta obrazovanja u školama u Tuzlanskom kantonu kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija i pripreme učenika za cjeloživotno učenje.

Elvira Slomić iz Udruženja profesora i nastavnika informatike TK kaže da je cilj konferencije da se pokrenu sve inicijative, a koje se tiču uvođenja informaciono-komunikacijskih tehnologija u škole. Brojni učesnici konferencije davali su sugestije i prijedloge kako to postići.

“U principu se uvijek oslanjamo na organizacije, jer je veoma skupa oprema koja je potrebna za organizaciju nastave. Zahtijeva edukaciju i nastavnika i učenika. Nastavnici moraju pratiti talentirane i nadarene i davati im priliku da sami napreduju”, kazala je Slomićeva.

Resorno ministarstvo je sa UNICEF-om radilo mapiranje škola u TK.

“Možemo vidjeti koliko objekata nema pristup internetu nikako i po kojim brzinama imamo pristup u nekim školama. Nismo zadovoljni i nismo blizu zemljama koje su razvijene.

Shodno tome, za kapitalne izdatke smo izdvojili 3,6 miliona KM i u budućnosti ćemo sredstva ulagati u informatizaciju škola”, rekao je Ahmed Omerović, ministar obrazovanja TK.

Preuzeto sa: nezavisne.com

Sve to nije mogao maleni Graham Morissette, dječak koji je sa samo šest godina obolio od leukemije. Njegovi roditelji su se dvije godine borili sa opakom bolešću i na sve moguće načine su pokušavali da omoguće svom sinu da se osjeća što manje izolovano od ostatka svijeta.

Grahamova majka Leslie željela je da se putem Interneta Grahamu omogući da bude u kontaktu sa porodicom i prijateljima pošto je dječak skoro stalno bio u bolnici. Tada, krajem devedesetih godina prošlog vijeka, Internet je bio relativno nov i nije bilo toliko pristupa različitim stvarima. Porodica Morissette je u kući imala i računar i Internet, ali u bolnici ne. No, tamo se Graham sprijateljio sa svima – i sa doktorima, i sa starijim pacijentima i sa djecom.

Nažalost, njegovo tijelo nije dugo izdržalo borbu sa leukemijom. Preminuo je u osmoj godini života, a njegova majka, skrhana od bola, pokušavala je pronaći snagu u ljubavi koju je Graham osjećao prema svim ljudima.

„Posuđivao je svoje igračke bolesnoj djeci ili bi ih nasmijavao“, kroz suze priča Leslie i dodaje: „Grahamov posebni duh je ono što me drži na nogama i tjera naprijed. Pomogao mi je, pružio mi je snagu da se borim.“

U znak sjećanja na svog sinčića, Leslie je osnovala neprofitnu organizaciju „Grahamtastic Connection“ koja danas obezbjeđuje besplatne računare, iPodove i robote dječacima i djevojčicama koji boluju od raka i drugih ozbiljnih bolesti. Upravo su roboti oni koji danas najviše pomažu djeci jer, zahvaljujući njima, mališani više ne moraju da izostaju iz škole zato što leže u bolnici ili kod kuće.

„Jedan od naših glavnih ciljeva je da bolesnu djecu povežemo sa učionicama jer oni na taj način nastavljaju svoje školovanje u danima hospitalizacije. Ako dijete ne može doći u školu, jednostavno se uloguje na tablet ili laptop i poveže se sa robotom. Robot ih tada dovodi u učionicu među đake i može da prisustvuje času. I ne samo to. Može da hoda po hodnicima, da ruča s prijateljima, da s njima priča o vikendu, igrama i ostalim stvarima koje djeca vole“, objašnjava Leslie.

Uz pomoć robota, djeca se osjećaju manje izolovana. Ne propuštaju ništa od svog života. Povezani su sa porodicom i prijateljima i to im pomaže da se emotivno i fizički oporave.

„Svaki put kada mogu pomoći djetetu kojem je to zaista potrebno, imam osjećaj da se Graham smiješi i da njegova anđeoska krila lepršaju“, iskreno priča Leslie. „Veoma mi je važno da uspomena na mog sina živi. Graham je bio divan dječak, volio je da pomaže drugima, bio je pun ljubavi. Vjerujem da ta ljubav nastavlja da živi u ovome što ja danas radim. I ponosna sam što to mogu da radim svom sinčiću u čast.“

Ukoliko i vi želite da pomognete u ovoj plemenitoj akciji, posjetite WEB stranicu Grahamtastic Connection i saznajte na koji način možete doprinijeti tome da se olakša život bolesnoj dječici. Kliknite na video ispod teksta i pogledajte koliko jedan robot može da učini za dječaka ili djevojčicu koji zbog narušenog zdravlja ne mogu da idu u školu.

https://www.facebook.com/CNNHeroes/videos/10154859250742489/

Ne samo da smo kao vrsta prevazišli tradicionalne oblike komunikacije, nego sada idemo i pod plahte, gdje nam ne trebaju ljudi, kada možemo imati robote.

Zvuči suludo? Naime, do 2030. godine biće uobičajeno imati neki oblik virtuelnog seksa, dok će čak i ranije sva domaćinstva sa visokim prihodima biti u mogućnosti nabaviti seks robota.

Načini na koje ćemo upoznavati ljude mogao bi značiti izlaske sa hologramima ili kroz virtuelni prozor sobe partnera. Virtuelna realnost i “internet genitalije” kao i napredne seksualne igračke, tek su neke od naprednih znanstveno-tehnoloških inovacija, za koje se vjeruje da će transformisati čovjekovu intimu.

Da na neke nećemo morati čekati, potvrđuje podatak kako već sada imamo proizvode koji emitiraju partnerove otkucaje srca putem zvučnika ispod jastuka, kao i seksualna pomagala koja se aktiviraju putem aplikacije.

Ne samo da smo kao vrsta prevazišli tradicionalne oblike komunikacije, nego sada idemo i pod plahte, gdje nam ne trebaju ljudi, kada možemo imati robote.

Pretpostavke su takve da se vjeruje kako će do 2050. godine broj seksualnih odnosa sa robotima nadmašiti broj međuljudskih seksualnih odnosa.

Uprkos tome što djeluje nerealno, britanski stručnjak za umjetnu inteligenciju i autor knjige na istoimenu temu, David Levy ističe kako se ovo ne razlikuje mnogo od korištenja seksualnih lutaka, koje su mnogim ljudima prihvatljive.

Ono što ih čini poželjnima jeste njihova jednostavna upotreba, jer za razliku od ljudi ne očekuju od vas ništa. Zato su popularne među stidljivim osobama, kao i onima koje imaju psihološke probleme, ali i nisko samopouzdanje.

Koliko će čitava situacija imati efekta na partnerske odnose, ostaje vidjeti, ali jedno je sigurno, neke od promjena su već sada vidljive.

Upravo zato u Americi 50% brakova završava razvodom, dok se u Velikoj Britaniji nalazi oko dva miliona samohranih roditelja. Onlajn način upoznavanja partnera preuzima vodstvo, jer se komunikacija počinje lakše i odvija naizgled spontanije. Međutim, neminovna nuspojava ovakvih odnosa jesu i nerealna očekivanja.

Da stvari nisu samo puka projekcija budućnosti, svjedoči i Matt McMullen koji je već 1997. godine lansirao RealDolls, seksualne lutke od silikona koje se prodaju po cijeni od 5000 do 10000 dolara. Ono što on posebno naglašava jeste njihova osobnost, jer one nisu samo lutke.

One su toliko realne, da ih ljudi tretiraju kao prave osobe. Nisu samo za jednokratnu upotrebu i stavljanje pod krevet, već se sa njima razvija odnos, koji tvorac želi dodatno unaprijediti. Upravo zato namjera mu je raditi na razvoju sistema umjetne inteligencije kako bi one mogle razgovarati sa korisnicima i mijenjati izraze lice, jednako kao Scartlett Johansson u filmu “Ona”.

Nisu samo za jednokratnu upotrebu i stavljanje pod krevet, već se sa njima razvija odnos, koji tvorac želi dodatno unaprijediti.

Seksualnost je definitivno jedno od još uvijek nedovoljno istraženih polja i ostaje pitanje kuda će nas zapravo budućnost odvesti. Uprkos tome što podržavamo pravo na izbor i bliskost sa svime što ljudi smatraju prirodnim, ne možemo da se ne zapitamo, gdje je nestala bliskost među ljudima? U milijardama živih bića, nismo uspjeli pronaći ono što sada nastojimo u robotima. Zašto?

Do 2030. godine biće uobičajeno imati neki oblik virtuelnog seksa, dok će čak i ranije sva domaćinstva sa visokim prihodima biti u mogućnosti nabaviti seks robota.

Kako bi se izbjegla pristrasnost prilikom ocjenjivanja na izborima ljepote, ljudi su došli na ideju da mašine preuzmu stvar u svoje ruke i objektivno zaključe ko je najljepša među svim takmičarkama. Rekli bismo da je to sasvim opravdana i dobra odluka, jer se temelji na simetriji lica, pjegicama, drugim dijelovima tijela kako bi se donio sud o tome koja je najprivlačnija.

Beauty.Al lansiran je ove godine, nakon čega je gotovo 6000 ljudi iz gotovo sto država učitalo svoje fotografije u nadi da će baš njihove biti prepoznate kao primjerci ljudske ljepote. Međutim, čini se da ni roboti nisu mogli biti objektivni, a ni pomalo rasistički nastrojeni. Naime, kada su se pojavili rezultati, ispostavilo se da roboti ljude tamne kože nisu ocijenili kao privlačne.

Od 44 pobjednika, skoro svi su bili bijelci, a neki su bili azijci, dok je samo jedna osoba imala tamnu kožu. Činjenica je da se više bijelaca svakako prijavilo, ali da je bio nezanemariv broj ljudi tamne kože iz Indije i Afrike. To je pokrenulo kontroverzu oko toga da se algoritmi za proračun privlačnosti temelje na predrasudama i daju uvredljive rezultate. Kada je Microsoft pustio milenijalski računarski program, Tay u martu, ubrzo je počeo koristiti rasistički jezik i promovisati neo-naciste na Tviteru. Sve se objasnilo izmicanju kontrole računara čovjeku, ali postavlja se pitanje, ko zapravo njime upravlja?

Od 44 pobjednika, skoro svi su bili bijelci, a neki su bili azijci, dok je samo jedna osoba imala tamnu kožu.

Glavni problem je u tome što se manjinske grupe često uopšte ne predstavljaju u podacima, što znači da se ne stvara generalna slika temeljena na objektivnom rezultatu. Možda ćete imati 98% tačnosti u procjeni, ali 2% zanemarenih će uticati na stvarnu sliku koju želite poslati i predstaviti svijetu. Potrebno je omogućiti jednako predstavljanje ljudi različitih rasa, kako bi se došlo do stvarnog presjeka stanja i objektivne slike, jer na ovaj način to je nemoguće.

Međutim, ovo nije novi problem, već nešto što se već godinama dešava. Prošle godine u aplikaciji za Guglove slike crni ljudi su bili označeni kao gorile. Problematično je bilo i lociranje mjesta zločina, kao i praćenja kriminalaca, gdje su se često pojavljivali upravo crnci. Međutim, ključ promjene i rješavanja ovog problema ne leži u promjeni algoritma, već institucionalnom rješavanju problema koji će omogućiti ravnopravnost svim ljudima.

Ono što je međutim iznenadilo tim stručnjaka koji stoje iza čitave ideje, jeste kako je odluka robota zapravo bila drastično drugačija od njihove i kako oni nikada za te ljude ne bi rekli da su najljepši. Ko zna, možda ljudi ne bi pokazali toliko rasizma u svom izboru, ali i robote su programirali ljudi.

S toliko ljubavi pričala je o robotima, kao da im se živima obraća. Upoznaćete je. Na Noći istraživača u Banjaluci, 30. septembra.

Približite nam malo robotiku. Šta su zapravo roboti?

Postoje različite definicije. Jedna od kraćih je da su roboti reprogramabilni višefunkcionalni manipulatori projektovani za izvršavanje različitih zadataka. Robotika se bavi istraživanjem, razvojem, projektovanjem i primjenom robota. Na sam pomen riječi “robot” najčešće nam na pamet padaju čovjekoliki roboti iz filmova, na primjer, “Ratova zvijezda” ili “Transformersa”. Roboti su puno više od toga. Možemo pričati o mobilnim, industrijskim, humanoidnim, medicinskim, nanorobotima…

Kako utiču na društvo?

Različiti su pogledi na razvoj robotike što se tiče društva. Neki futuristi govore o ugrožavanju ljudske vrste do čega bi došlo razvojem robota dok drugi vide robote kao asistente koji bi unaprijedili kvalitet života. Roboti, prije svega industrijski, zaslužni su za industrijsku revoluciju koja nas je dovela do tehnološkog razvoja u kojem se trenutno nalazimo. S druge strane, vidjeti humanoidnog robota da radi na recepciji umjesto čovjeka može biti zastrašujuće ili odbojno s obzirom da takve robote, zbog njihovog izgleda, jednostavno poistovjećujemo sa ljudima. Vjerovatno će samom društvu trebati još neko vrijeme da se naviknu na svakodnevno prisustvo robota u našem životu.

Koji su zadaci danas pred njima?

Roboti se danas primjenjuju u različitim oblastima, od proizvodnje automobila do operacija oka. Uključeni su i u obavljanje kućanskih poslova pa je pokretanje robota usisivača preko aplikacije na telefonu dok ste vi na poslu nešto što će postati uobičajeno u skoroj budućnosti. Roboti se koriste i kao lični asistenti, posrednici za edukaciju djece s posebnim potrebama ili kao radnici u poljoprivredi. Mogućnosti su zaista neograničene.

Kakva nam je “robotska” budućnost?

Kaže se da će robotika u budućnosti uticati na društvo jednako kao internet. Mi već danas imamo potpuno automatizovane fabrike ili farme. Na proizvodnim linijama roboti i ljudi rade zajedno gdje robot obavlja teži dio zadatka kako bi se sačuvalo zdravlje radnika. Vjerovatno ćemo u budućnosti svi u kućama i na radnim mjestima imati po bar jednog robota koji će obavljati nama dosadne i jednolične zadatke. Izvršavanje jednostavnijih operacija u medicini će također biti prepušteno robotima kao i sađenje povrća na poljoprivrednim zemljištima. U svakoj sferi života možemo očekivati uključenje robota u svakodnevicu.

Roboti doprinose razvoju kvaliteta života. Kako?

U industriji roboti mogu da podižu teret 24 sata,  sedam dana u sedmici, 365 dana u godini. Ukoliko uzmemo u obzir da taj teret može težiti i 1.000 kg, jasno je koliko je unaprijeđen kvalitet radnih mjesta u ovom primjeru. U drugom slučaju, u medicini, imamo robote koji pomažu starijim ljudima da se lakše kreću ili robote koji obavljaju precizne operacije oka. Roboti, kao personalni asistenti, nam na osnovu podataka o našem radnom danu, sadržaju naših e-mailova pomažu u planiranju dana. Roboti “NAO” nam pomažu u radu s djecom sa autizmom i na kraju, roboti nam donose beskrajno mnogo zabave.

Šta Vas je, kao ženu, opredijelilo za mehatroniku i robotiku? Da li je to mahom muški posao?

Istina je da u svom radu srećem više kolega nego koleginica i može se reći da je više muškaraca koji se bave ovim poslom, ali to nikako ne čini ovaj posao muškim. Mene, kao ženu, za mehatroniku i robotiku je opredijelila ljubav prema tehnologiji, razvoju, inovativnosti, napretku… Vjerovatno bi isti odgovor dale i moje kolege. Nisam nikada razmišljala da to možda nije za mene jer sam žena.

U Njemačkoj radite kao istraživačica. Kako izgleda jedan radni dan s robotima?

Da, radim kao istraživač na nekoliko EU projekata. Moj posao je poprilično dinamičan, zahtijeva dosta putovanja s obzirom da su projekti internacionalni. Ono što posebno volim kod svog posla je što nikad zapravo ne znam kako će izgledati moj radni dan. Možda dan bude uobičajen i monoton, svi sistemi za koje sam odgovorna budu radili korektno, pa radni dan prođe u aktivnostima kao što je testiranje sistema, dok na drugoj strani postoje i vrlo dinamični radni dani kada imamo probleme i izazove u podešavanju senzora, programskog koda, komunikaciji. Takav radni dan prođe u rješavanju problema, “guglanju” postojećih informacija i iskustava drugih do traženja inovativnih orginalnih rješenja.

Na kraju dodajmo da i vi možete da budete dio zanimljivih predavanja u okviru Noći istraživača, a sve što je potrebno je da se prijavite.