„U moje smo vrijeme hodali kilometrima po minusu k’o ništa. A ne kao vi derišta danas.“
Prvi je dan proleća i odlučno ustajem na desnu nogu trudeći se da preskočim usnulog trogodišnjaka, pritom pazeći da se anatomski, hipoalergijski dušek na kojem spava ne zaljuljaju previše naglo prilikom mog napuštanja kreveta.
