Agresivni i neprijatni dezodoransi i u borbi protiv prirode. Znoj se stvara normalno, kao mehanizam kontrole temperature tela. Kao i pH krvi, tako i telesna temprataura moraju da se drže u uskom opsegu. Ubrzano kretanje uzbrdo, pojačane vežbe, stres ili vruća hrana imaju isti poznati efekat – intenzivno znojenje. Napad povišene temperature može da bude fatalan, pa se pri infekcijama organizam rashlađuje znojenjem. Znoj je tečnost. Tečnost isparavanjam hladi površinu. Idealno kada je u pitanju destilovana voda. Nažalost znoj nije destilovana voda, pa isparavanje ostavlja iza sebe rastvorene komponente. Ne retko (ako niste pušač) možete da osetite misirs kože ljudi koji su jeli beli luk. Intenzivni miris se znojem izbacuje na površinu kože. Znojem se izbacuju i soli i organska jedinjenja. I soli i organska jedinjenja su idealna hrana za bakterije. Uz dovoljno znoja, u uslovima mraka, vlažnosti, konstantne temperature, nedostatka kiseonika i uz dovoljno hrane nesvesno ljudi naprave termostat, idealizujući uslove gajenja bakterija, čiji metabolički proizvodi fino rečeno mirišu neprijatno.

Zbirku mirisa upotpunjuju i ostali fiziološki procesi, sumirani na slici dole.

Zamislite samo očaj koji se širio sredinom osamdesetih godina prolog veka, kada je glavna komponenta mirisa znoja dovođena u vezu sa shizofrenijom. Na svu sreću nije nađena veza. Ne bi bilo dovoljno što se ljudi “osećaju”, već bi svako bi podozrivo gledan s upitom u očima, koja ti je dijagnoza. Ta kiselina je  trans 3-metil-2-heksenska kiselina (TMHA), koja se opisuje kao “kozija aroma”. Druga kiselina,  3-hidroksi-3-metilheksanska kiselina nosi miris kumina, a što je posebno interesantno kada se opisuju mirisi začina, neki kumin opisuju kao “miris” muškog pazuha kome je 7 dana izostalo tuširanje, uz aktivno vežbanje. I poslednja komponenta koja aromatizuje pazuh tako da se smatra čak i glavnom komponentom (S)-3-metil-3-sulfanilheksan-1-ol  koja se opisuje kao mešavina mirisa znoja i crnog luka. To je S enantiomer.

Njegov R oblik ima voćni miris, a takađe ga luče znojne žlezde. Kako se profil mirisa definiše kombinovanim metodama gasne hromatografije i elektronskim ili ljudskim nosem, jasno je da uvek postoji unakrsni faktor prepoznavanja komponente koja “miriše na znoj” ili znoja koji miriše na neko hemijsko jedinjenje. A ko je za sve zaslužan? Naravno halapljive bakterije. Pet glavnih su Corynebacterium tuberculostearicum, Corynebacterium minutissimum, Staphylococcus epidermidis, Staphylococcus haemolyticus i Bacillus licheniformis. Najznojavija je označena crvenim debelim slovima. Ove bakterije ima svako od nas. Ono šta jedemo utiče na to kako će i one jesti i koji tip arome će se isprofilisati.

Naravno i ono što oblačimo. Garderoba pamučnog tipa je daleko kvalitetnija od akrilatne  plastike, poznatije kao “kinesko”…U pokušaju da se uštedi na pranju, razvijaju se dodatni procesi degradacije koji se otparavanjem vode koncentruju. Tako, jednom oznojena garderoba ima više deponovane hrane pod pazuhom, pa je bakterijama, u opisanim uslovima idelano da se nahrane i razviju još intenzivniji neprijatni miris.

Na osnovu prethodnog ostaje da se urade dve stvari da se ne bi “aroma znoja” osećala na telu. Prva opcija je sprečavanje znojenja. Druga je ubijanje bakterija. Istini za volju postoji i treća opcija, dopunska, ali ona je demode. Čemu evolutivno služe dlake ispod pazuha? Osnovna namena im je da spreče “slepljivanje” kože za kožu, jer upravo to pogoduje bržem rastu bakterija. Ljudi pogrešno veruju da uklanjanje dlaka uklanja mirise. Bilo kako bilo žileti su presudili dlakama u tom regionu. Sada bi trebalo sanirati štetu.

Od početaka ljudske civilizacije koja je vezana za prikrivanje ili uklanjanje mirisa dominantno sredstvo je bila higijena. Nauka potvrđuje da je i priroda darežljivo prema ljudima omogućila da znojne žlezde luče jedinstveni peptidni antibiotik. Nažalost bakterije se brže množe od količine ovog antibiotika i na kraju ga nadvladaju. I eto problema. Ne želim da ulazim u fiziologiju lučenja znoja i podele na ekrine i apokrine znojne žlezde, kao i na broj istih po kvadratnom centimetru kože. To je za lekare. Onaj zabavniji, hemijski deo je sudbina znoja i kako od smrada do mirisa. Da li maskirati miris, ubiti bakterije ili zapušiti znojne žlezde i ugurati u njih “neškodljiva” aluminijumova jedinjenja? Nekada nisu neškodljiva.

Da li postoji razlika između dezodoransa i antiperspiranta? DA!!!!!

Dezodorans

preparat koji parfemom maskira mirise, a antibiotikom ubija bakterije pod pazuhom. Da belo ostane belo, a crno crno.

Antiperspirant

preparat koji zapušava lojno-znojne kanale. Nema hrane bakterijama, nema smrada. Naravno da se dodaje i malo parfema, jer ništa nema efikasnost 100%.

Suštinska razlika je u upotrebi supstancija koje zapušavaju izlaz znojnih pora.

Antibakterijsko sredstvo triklosan takođe nije potpuno bezbedan za sve kozmetičke proizvode. Ispod 0,3% se smatra (EFSA) da je bezbedan. Pri tome važi jedan mali, pogani trik. Nikada se ne uzima u razmatranje udisanje sprejeva u malim kupatilima, a ruku na srce ex-YU zona je svetski rekorder u minimalizmu kupatila. U stikovima je po tome bezbedniji. Naravno ako dva puta nanesete neki dezodorans znači da se dvostruko prekoračili bezbednu količinu. A opet, ko čita uputstvo za upotrebu, naročito kada su dani koji iz vas cede znoj ekspresno. Tada sve curi u potocima. Uz to, ovaj maleni bakterijski ubica može da stvori supermoćne bakterije. Nije baš obećavajuće, zar ne?

Rastvarač koji nosi dezodorantske supstancije je silikonsko jedinjenje – ciklometikon, za koji je sada jasno pokazano da se akumulira u svim organizmima koja su analizirani. Dakle, ako ga ima u krabama i planktonu, ima ga i u nama, ali hajde da se i dalje pravimo ludi da je on bolji od alkohola.

Aluminijum svuda oko nas

Znajući da civilizacija dobrih mirisa, zamenjuje ugodnu, ne mogu da kažem da prestanete da koristite antiperspirante i vratite se prirodi. Ne mogu, jer nije lepo da nekome u autobusu odnesete nos, kao što su meni stotinama puta, naročito leti. Ali ne mogu ni da se pravim lud, pa da ne prokomentarišem i gornji ACS video i mnoge druge navode, da je mit da je aluminijum opasan i da je mit da izaziva Alchajmera i druge neurodegenerativne bolesti. Kao prvo rezultati su kontroverzni i zavise od metode i analitičara. Kao drugo, EFSA je saopštila da nema dovoljno podataka da se izvede pouzdan zaključak o njegovoj štetnosti, pre svega zato što su takvi eksperimenti na ljudima nehumani. A trebalo bi da se meri količina apsorbovanog aluminijuma kroz kožu. Ko bi bio lud da pristane na to? Inače sva aluminijumova jedinjenja “rade” na istom principu.

U kontaktu sa znojem formiraju gel, koji se polepi po površinama koje izbacuju znoj, a deo kompleksnih aluminijumovih jedinjenja ulazi u pore i tu pravi čep. Zato je važna higijena uveče. Taj sloj mora da se ukloni s kože, a ona imbecilna reklama kako zaštita traje 48 do 72 sata bi trebalo da se smatra aktom protiv ljudskog zdravlja i kao apsolutni nedostatak ukusa. Ne bi bilo loše o svakom od sastojaka napisati po neku reč, ali ovo je prvi, opšti tekst. Uz jednu napomenu. Svi preparati se nanose na ZDRAVU, neoštećenu, neiritiranu kožu. A to znači ako se samo zarveni NIJE PAMETNO NANOSITI NIŠTA. Inače postoji značajna korelacija raka osoba koje se brijaju i istovremeno nanose ove preparate. Ali, o tome se ne priča. Jer je ovo posao od 18 milijardi dolara godišnje.

Za analizu sam izabrao jedan primer Nivea antiperspirant u stiku.

• Aqua, voda
• Aluminium Chlorohydrate, neorganski polimer nedefinisane strukture. Formira gel po površini, čep u pori. Masnjikav na opip, kada se kvasi. Kvari garderobu.
• PPG-15 Stearyl Ether, omekšivač kože.
• Steareth-2,  Steareth-21  emulgatori = surfaktanti, http://www.cosmeticsinfo.org/ingredient/steareths
• Glycyrrhiza Glabra Extract, umirući antioksidativni ekstrakt biljke sladić.
• Hamamelis Virginiana Distillate, hidrodestilat kamilice. Zaostaje nakon destilovanja etarskog ulja. Najličniji mu je običan čaj od kamilice.
• Persea Gratissima Oil, avokadovo ulje. Stvarno su majstori kada da koriste latinski, a kada običan jezik.
• Panthenol, provitamin B5 za negu kože.
• Trisodium EDTA, komplekirajuća so za uklanjanje kalcijumovih jona iz znoja.
• Butylene Glycol, rastvarač etarskih ulja ili sintetičkih parfema.
• Benzophenone-4, UV filter
• Polysorbate 20, nejonski surfaktant = detergent.
• Iodopropynyl Butylcarbamate, antibakterijski agens, konzervans. Zaštitnik preparata, a ne protiv bakterija iz znoja.
• Parfum miris, da prikrije deo neprijatnih aroma.

Zoran Vujčić

https://zoran-vujcic.blogspot.ba/2017/03/skrivanje-neprijatnih-mirisa.html

“Djeca rastu brzo, zbog toga im treba više masnoća nego odraslima”, naglašava Šeron Karsters, naučnica iz Škotske. Previše masnoća ipak može predstavljati problem, zato ne treba pretjerivati kako se ne bi prouzrokovali problemi u odrastanju djeteta. Prethodna istraživanja otkrila su da kupovna hrana za bebe obezbjeđuje dovoljan broj kalorija kao majčino mlijeko, ali da postoje varijacije u kvaliteti istih.

Uvođenje kupovne hrane bebama od pola godine pravo je vrijeme za odabir namirnica koje sadrže visoke nutritivne vrijednosti, kako bi se ubrzao i poboljšao rast i razvoj djece. Kako bi uporedili kvalitet kupovnih i domaćih obroka, istraživači su uporedili 278 vrsta kupovne hrane za bebe i preko 400 homemade recepata. Pola navedenih kupovnih je bilo organsko. Došli su do zaključka da je kupovna hrana značajno skuplja od domaće, čak i kad se odbije iznos koji se ulaže u organsku proizvodnju.

Najveći postotak domaćih proizvoda (44%) bio je na bazi povrća, nakon čega slijede jela s mesom, a onda i sa morskim plodovima. Kupovna hrana je, međutim, bila prvenstveno bazirana na mesu, nakon čega slijedi postotak od 35% jela sa dodatkom mesa, a tek onda povrće te morski plodovi. U prosjeku, hrana pripremana kod kuće sadrži veći broj hranjivih sastojaka, jer same odlučujete šta je to što bi se trebalo naći u obroku vašeg djeteta. Obroci spremljeni kod kuće čak prednjače i u broju kalorija, jer se čak 50% više njih nalazi u pripremljenoj hrani, za razliku od kupovne. Prosjek kalorija na sto grama hrane iznosi sto za domaću hranu i šezdeset i sedam za kupovnu.

Priprema obroka kući obezbjeđuje i više soli, ugljenih hidrata i sastojaka koji poboljšavaju kvalitet hrane. Gotovo 30% kupovne hrane ne sadrži minimum preporučenih iznosa neophodnih vitamina, dok je to slučaj sa domaćim obrocima tek 13%. Više od polovine domaćih recepata ima čak više od preporučene doze nutritijenata, dok tek 52% kupovne hrane zadovoljava potrebno. Nutricionistica Ada Garsija, sa Univerziteta u Glasgovu, ističe kako se ne treba slijepo pridržavati ni recepata koje nalazimo, jer često namirnice nemaju izgled i okus kakav se predstavlja.

Važno je da se roditelji informišu i nauče pripremati jela za svoju djecu. Ubrzan tempo življenja ne znači da se treba posegnuti za prvim rješenjem koje se ponudi na policama supermarketa, jer brzo i jednostavno ne znači i kvalitetno. Potrebno je djeci omogućiti otkrivanje što više boja, ukusa i mirisa, kako bi se navikla na njih kasnije. Ako se već odlučite na kupovnu hranu, onda trebate uzeti u obzir da se u njoj ne nalazi dovoljan broj potrebnih sastojaka pa pronađite prikladne alternative koje će nadomjestiti nedostatak neophodnog.

“Sve je počelo kada sam imao 7 godina, već tada sam znao da želim biti kuvar i pomno pratio Stevu Karapandžu, najpoznatijeg jugoslovenskog kuvara. Imao sam sreću da me roditelji razumiju i podržavaju moju ljubav pa sam slijedio put svojih snova, finansirajući svoje dalje školovanje. Mnogo roditelja upravo u ključnim trenucima djetetovog odrastanja prave greške, usmjeravajući ih na nešto što ona ne žele, ostvarujući na taj način svoje neostvarene želje,” priču počinje Predrag Tošić.

Kako naglašava to je kardinalna greška. Ljudi se iznenade kada on kaže kako zarađuje više od nekog doktora, jer mjerila društva su takva da se četvorogodišnja srednja škola cijeni više od trogodišnje. Sve su to neke dobre platforme za nadogradnju, ali ako nema želje nema ni mogućnosti.

Forsiranje djeteta na nešto što ne želi je apsurd, jer cilj je da se radi ono što se voli, a ne da se posao odrađuje. Tu se krije i razlika između prosječnog kuvara, čija je plata do 700 KM i onog vrhunskog koji može zaraditi i do 2500 KM.

Na pitanje koji su “sastojci” koji čine vrhunskog kuvara vrhunskim, Predrag odgovara:

Ljubav, upornost i kreativnost.

U periodu kada sam ja imala tri godine, ovaj talentovani kuvar je dobio svoj prvi angažman. Bilo je to davne 1997. Desilo se iznenada, u njegovoj sedamnaestoj godini, kada ga je otac odveo na selo i rekao mu kako će morati raditi ako želi zaraditi za izlaske. Počeo je kao pomoćni radnik, a nakon toga nastavio obrazovanje sve do današnjeg zvanja magistra gastronomije. Tokom svog školovanja, radio je kako bi učestvovao u finansiranju. Stoga studentske dane pamti kao ozbiljnije i one u kojima, za razliku od drugih, nije imao mnogo vremena za provode na beogradskim splavovima.

“Zajedno sa prijateljem Vladimirom Vojnovićem, odlučio sam otići na svoje prvo međunarodno takmičenje kuvara, 2006. godine. U konkurenciji sa ljudima koji su gradili karijeru u vrijeme kada nisam bio ni rođen, naučio sam mnogo toga. Stoga mi sva priznanja koja sam kasnije dobio, uključujući i članstvo u Ruskoj asocijaciji kuvara, ne znače mnogo,” navodi Predrag. Ono što mu je najveća nagrada jeste prenos znanja na nove generacije. Trenutno je profesor u srednjoj ugostiteljskoj školi u Banjaluci, gdje je kako ističe dobio svoju najveću nagradu prije par mjeseci.

Došli su moji bivši učenici i održali čas iz slastičarstva. To je za mene bila najveća satisfakcija i volio bih da se svi vraćaju i dijele stečeno znanje i iskustva.

S obzirom na to da su najuspješniji svjetski kuvari muškarci, zanimalo nas je u čemu je tajna uspjeha i zašto su (ako su) bolji od žena? Predrag je na to odgovorio sa ne toliko apstraktnim odgovorom, jer su to dva veoma jednostavna razloga:

“Prvi je taj zato što ih generalno ima više, a drugi je taj što je ovaj posao veoma težak i naporan. Zahtjeva maksimalnu posvećenost i nema fiksno radno vrijeme. Kuvari rade kada drugi slave, nemaju vikende, godišnje odmore tek od nekoliko dana i slično. Zato je ženama teško uskladiti kako da budu i mame i kuvarice, a da pritom ništa ne trpi.”

Ono što čini ovog muškarca posebnim jeste i njegova skromnost, jer uprkos svim priznanjima i angažmanima, za sebe misli da nije mnogo bolji od ostalih. Angažovan je i kao član žirija u showu “Luk ili med” na Alternativnoj televiziji. To iskustvo mu je donijelo neka nova prijateljstva, što smatra dodatnim bogatstvom na svakom novom angažmanu. Međutim, teže mu je biti u ulozi sudije, nego kandidatata.

“Teško je ocjenjivati druge, jer oni uvijek misle da je njihovo jelo najbolje. A moja odluka se zasniva na mojim afinitetima.”

Kritike shvata kao dodatni poticaj da radi na sebi, a od sebe daje maksimum iako naglašava kako savršenstvo ne postoji. Oboje smo se međutim složili da težnje postoje. Na pitanje koliko mu je zanimanje pomoglo kao magnet za žene odgovorio je kroz smijeh: “Mnogo.” Međutim, naglasio je kako kuva tek za poneke i to one koje su posebne u njegovom životu. Svima koji se žele baviti kuvanjem savjetuje da ne zaboravljaju domaću kuhinju, jer poenta je u promociji domaćeg.

“Koja korist od toga što znate svu kinesku kuhinju, ako ne znate naša osnovna jela ili neka koja se rijetko gdje mogu naručiti, kao na primjer gibanica, cicvara, popara.”

Hrana se jede svim čulima, a počinje čulom vida, potom mirisa, a tek onda okusa. Stoga posebnu pažnju posvećuje dekorisanju i aranžiranju jela. Najbolje jelo koje često priprema su palačinke, jer su jednostavne a mogu se jesti na bezbroj različitih načina.

Svaka hrana je lijek ali i otrov, ključ je u količini.

Kao preporuku ženama savjetuje da se osjećaju lijepo i ispunjeno, bez da prate trendove izgleda i ishrane zbog drugih. “Žene trebaju biti dame, a mnoge su to zaboravile.”

Kao začin na cijelu priču ostavili smo njegov talenat za poeziju. Iako ima preko 400 pjesama, još uvijek nije razmišljao o objavi, jer kako ističe to radi zbog svoje duševne satisfakcije. Glavni sastojak svakog jela je ljubav pa najviše cijeni jela pripremljena od srca, bez obzira koliko jednostavna bila. U svijetu apsurdne površnosti, robovanja trendovima i idealima on se vodi dobrom starom kako se “dobro dobrim vraća” i otkriva nam recept uspješnog življenja:

Uhvatite svoju ljubav pod ruku i probajte sve, odmah i sada. Ne dozvolite da život trpi zbog posla, karijere ili bilo čega drugog. Vrijeme je nešto najdragocjenije što imate pa ga oprezno poklanjajte. Ovaj momenat se nikada neće ponoviti.

Zaista, život može biti šaren, veseo i ispunjen. Potrebno ga je samo malo začiniti. Jelo bez okusa i život bez smisla nisu nešto što se treba naći na vašem meniju. Nikada ne znate kada je kraj, ali možete da se ponašate kao da je uvijek početak. Servirajte u malim količinama radost, zadovoljstvo i uspjeh. Dodajte mrvicu ljubavi i nazdravite čašom suza radosnica. Mnogo je razloga za slavlje.

Naš današnji začin je jedna od njegovih pjesama.

Samo sklopi oči i zamisli kako klizim po tvom tijelu
Kako ti kradem uzdahe sa usana
Kako osjećam nalet plime i oseke tvoje strasti
Kako pratim tvoje drhtaje
Kako uzivam u tvojem tijelu boginje
Kako ti čitam požudu u očima
Zamisli da si glina u mojim rukama
Kako te oblikujem noćima
Zamisli da si bijelo platno
I kako na tebi slikam svoju potrebu da te zadovoljim
Zamisli da si papir
I svojim usnama oblikujem reči na tvojim grudima
Zamisli kako ti radim ono što proleće radi šumskim jagodama
Kako jeza perverzije klizi tvojim leđima
Dovodeći vrhunac
U tvoje oči boginje
I na tvoje usne bludnice
Zamisli
I
….

Kako je nastala ideja i počela priča bartendinga?

Ideologija bartendinga je stara od kako je prva taverna, kafana otvorena na planeti Zemlji. Vjerujem da je to bilo jako davno, 10 000 BC, ranije vjerovatno. Komunikacija uvijek omekšava u uslovima kafanskog ambijenta. Ljudi puno lakše ostvaruju multidimenzionalnu komunikaciju za stolom, uz hranu, uz alkoholno piće utvrđuju dogovoreno i stvaraju neobične veze, svojim blago oplemenjenim mozgovima pod dejstvom, tada davno, raznih fermentisanih pića poput vina ili raznih tipova žitnih fermenata, tipa piva. Ovo bi mogli nazvati samo vrškom bar kulture, jer barovi predstavljaju pojačivače komunikacije i realizacije društvenih akcija i tokova!

Savremeni bartending je nešto što se zasniva na hedonističkom pristupu kompletnoj ugostiteljskoj materiji. Ne postoji esencijalna razlika između amatera ugostitelja i profesionalca(bartendera). Razlika je upravo u pristupu materiji. Bartender uživa u saznanju procesa proizvodnje ruma, vina. On obožava hedonistički koncept konzumacije piva i usklađivanja sa hranom. Ambijentalna koncepcija i sama bit bar kulture danas jeste skroz hedonistička. Sve je kič. Nema tu ništa obično i esencijalno. A da bi kič imao smisla i bio hedonizam, bio ispoštovan i smislen, neko ko zna kako se to sve organizuje mora da upravlja igricom. Detaljnije informacije možete pronaći na mojoj stranici. Svako ko je entuzijasta u bar, food i kulturi življenja je već pola bartendera, po mom mišljenju.

Šta je to što čini barmena najboljim?

Šta je to što nekog čovjeka čini najboljim? – Ne njegova inteligencija ili filozofija života! Već praktičnost i originalnost, upotrebna vrijednost njegove filozofije življenja kombinovana sa njegovom inteligencijom, gdje stvari mogu doći do ostvarenja, gdje on može doći do ostvarenja sebe! Bartender je supermen. Njegova društveno-ekonomska čula su puno jača od prosjeka, njegova praktičnost je takođe dosta preko toga, njegova upućenost u trendove i društvene tokove su realnost, oni ih kreira zajedno sa kolegama i istomišljenicima. Ukoliko bartender ostane dovoljno dugo u bar industriji on se ostvario kao direktor nekog hotela, vlasnik svoga bara, brand ambassador za neki brand viskija ili vina, bloger, restorater. S tim u vezi, ima jako puno niša koje jedan ugostitelj profesionalac može eksploatisati uz kvalitetnu viziju, malo stila, naporan rad i puno putovanja i ljubavi prema hrani, piću i druženju.

Tvoju bartending akademiju su prolazile i žene. Kako se one snalaze u „mućkanju koktela“ i koja je njihova prednost u odnosu na muškarce?

Sjajno pitanje. Cure, ili osvoje pola svijeta ili završe prije nego što su i počele. Na dinarskim prostorima najviše cura u bar industriji imate u Dalmaciji i Istri. Jako mali broj žena se odluči juriti karijeru i ostati u bar industriji! Na regionalnom nivou, od Italije do Ukrajine, najviše barmenica se ostvare u Rumuniji i Italiji. Rumunke su stvarno osvojile Dubai, Milano, Berlin i druge zemlje preko okeana. Na evropskom nivou tu su Čehinje, Poljakinje, Ruskinje i Skandinavke u prvom redu, zatim ponovo cure iz Rumunije, Italije i Holandije. Na tim ženama se zaista vidi kompetitivni elemenat na auri. One su istinski slobodne od predrasuda i velike su cure. Na globalnom nivou prve su Amerikanke pa tek onda sve ostale. U Americi imate takmičenja, na kojima učestvuju samo žene bartenderi u znak borbe protiv raka dojke npr…

Ljetni must have koktel i tajni sastojci koje ćeš podijeliti sa čitateljkama Lole?

Sjajno. Puno đumbira, puno travica tipa mentice, bosiljka, zelenog čaja u koktelima, gazirane vode fill up varijante na neki dobar džin. Ništa tetrapak sokovi, ništa voće, osim citrusa i jagodičastog voća. Idemo monofood diet, idemo zdravo, idemo aktivno! Tu i tamo po koje pivo poslije trčanja. Mojito ili dva jednom sedmično, uglavnom piti stvari poput Gin-tonic, Gin-soda sa đumbirom, recimo. Zatim, Gin-soda sa ružmarinom. Citrus uvijek na squeeze odozgo, svakako. Vodka-soda-svježe borovnice. Gin-soda-svježi krastavčići ili eventualno svjež Daiquiri.

Radeći kao barmen na kruzerima, obišao si svijet. Šta je ono što si pronašao u drugim zemljama, a naša nema i obrnuto?

Brainstorm pitanje! Jako puno toga nema tu kod nas, ali i obrnuto. Kad se uželite dobre injekcije kozmo kulture, jedino mjesto na Helmu (Balkan) na koje bih poslao nekoga u tom slučaju jeste Porto Montenegro kompleks u Tivtu. More Sushi barova, vrhuski slow food dining, super hangout cocktail barovi, vhunska vibra sa bar konceptima od orijentalnog do jazz koncepcije. Sjajno mjesto! I sto jezika na ulici. Van ovog svijeta.

Koje je omiljeno žensko piće i na koji način ga pripremaš?

Ipak ne postoji žensko ili muško piće, ako ćemo iskreno. Složićete se da se ovde radi o stereotipnim obrazcima koji su duboko uvriježeni u kulturu i baštinu našeg prepoštenog naroda.

Radeći sa alkoholom, ekstraktima i različitim ukusima, naučio si dosta toga o hrani i piću. Jesi li pronašao afrodizijak među svim tim sastojcima?

I to barem deset. Vino je jedan od prvih. Poslije vina džin, kvalitetan džin, zatim dobri rumovi i kokteli sa organskim sastojcima te raznim tinkturama i vrhunskim destilatima, koje sam upravo pomenuo.

Može li bartending biti posao ili je to oblik povremene zabave i dobro unovčen hobi?

Bartending je postao kult. To je trenutno najbolji i najmultidimenzionalniji posao na svijetu. U moru nepraktičnih „akademskih“ zanimanja, bartenderi destiluju svoje alkohole na šanku, spremaju svoje sirupe i piree, pekmeze i likere u baru, te svaki prosječan od njih može održati predavanje pola tehnološkog fakulteta. Bit nije samo u tome nego u činjenici da korporacije i manje ekonomske jedinice radije zapošljavaju know-how ljude poput nas na odgovorne pozicije, nego ljude iz apsolutno nepraktičnih visokoškolskih sistema. Žao mi je, ali u bar industriji je to tako! Poslije deset godina iskustva i napornog rada te sigurno čeka ponuda za posao u kompaniji koja distribuira likere, hranu, vina te u konzalting firmama ili firmama turističkog karaktera. Ne zaboravite da barmeni govore najviše jezika na svijetu od svih zanimanja, više od formalnih diplomata!

Postoje li publika i konzumenti zabava, koktela i drugačijih oblika zabave u BiH?

Obzirom da se radi o naglašenom hedonističkom pristupu, pravi sastojci koštaju puno. Pravo znanje se plaća masno i najbolji ljudi više ne rade i ne žive u BiH. Tu i tamo ima par kvalitetnih bar projekata u Sarajevu, jako malo u Banja Luci i skoro ništa drugdje u BiH. Obzirom da je ovo skup sport, većina naših radi u Cruise industriji gdje poslije nekoliko godina ostanu živjeti i raditi u Americi ili na Karibima, te rade na mjestima poput Singapura, Moskve, Londona, Osla, Hong Konga, Sidneja, Katara, Dubaia i drugdje, gdje puno bolje mogu naplatiti ono čime se bave, ali i raditi ono što žele, te puno brže napredovati. Ne zaboravite da su reference u profesionalnom bartendingu viza sa sve zemlje svijeta.

Ti si prije svega suprug i otac. Koliko se tvoj život promijenio dolaskom djece i jesi li još uvijek slobodnog duha kao i ranije?

Moji duhovi su živi. Djecu obožavam, nema stajanja. Bar se nadam. Obzirom da me je ovo zanimanje nosilo i vozilo na razne strane, prilike su se prosto otvarale i ja sam ih uzimao. Sada živim na relaciji Kazanj(Rusija) – Yu prostori i apsolutno mi ne predstavlja problem da ostvarim ono što želim na nekim privatnim poljima.

Žene. Bilo da se radi o onima sa kojima radiš, onima koje piju tvoje koktele ili onima koje voliš. Možeš li zamisliti život bez njih i koja je posebno obilježila tvoj život?

Volim i Evu i Lilit. Jedna bez druge ne postoje. Ne lajkam stereotipne norme koje zatupljuju slobodoumnost, jer ona ograničava napredak i razvoj duha. Ima dobrih stvari i u tradicionalizmu, ali se radije služim zdravom logikom. Cijenim Žene, sa velikim Ž! Ovo vrijeme koje imam bi bilo dosadno da nisam sreo žene.

Kako uskladiti budžet i želju za dobrim provodom. Imaš li preporuke našim čitateljkama, kako da se dobro provedu u BiH(BL)?

Mislim da je izbor društva prvi zadatak. Izbor bara i ambijenta provoda drugi te izbor klope i cuge treći. Volim kada ljudi zajedno kuvaju, kada kreiraju i učestvuju zajedno u kreaciji dobre zabave i dobre klope i pića. Sve češe slušamo o tome kako više nema gdje da se izađe, kako generacija generaciji smeta itd. Mislim da ljudi previše razmišljaju i previše idealizuju, te previše očekuju. Ne bih očekivao ništa od večeri, dana, godine, veze, života, ali bih se trudio da zaštitim interese i ostvarim sebe najbolje što mogu. Što prije finansijska nezavisnost to prije stvari kreću da se događaju i duh i um evoluiraju. Tada su sva mjesta zanimljiva na svoj način. Tada za pola sata napravite bar od svoga stana ili se spakujete na put u Mostar i odjednom su svi kafići originalni i svi ljudi zanimljivi.
Ako bi generalizovao, u Banjaluci idem u urbane pabove i dobru kaficu, u Sarajevo na dobru svirku a u Mostar na bleju sa najboljim pogledom i kvalitetan Cappuccino.

Za kraj ovaj nasmijani bartender dodaje: Ljubim vas!