Moja deca nikada neće spavati u krevetu sa mnom.

To pravilo sam pogazila u roku od ODMAH. Bebca su već nakon par dana uhvatile teške muke sa grčevima, i onda nam je bilo lakše da bude s nama. On sad ima godinu i par meseci, noću zaspi u svom krevecu, ali se svako jutro budi s nama.

Kako? U nekom trenutku u toku noći (i to u 99% slučajeva) krene da se meškolji, da plače u snu, i suprug ili ja ga prenesemo kod nas.

On je mala osoba koja je zavisna o ljudski dodir, i u tom trenutku traži da ga držimo za ruku, ili da ON mazi našu ruku dok spava. Da.
Nema ničeg slađeg nego kad ujutru krene veselo da nam skače po glavama. O maženju između toga da ne pričamo.

Čitala sam davno neke tekstove u kojima se tvrdi da dete kome govorite da je lepo, posle postane površno, opsednuto izgledom, da misli da je sve u izgledu itd.
Meni su uvek govorili da sam lepa, i – nisam površna.

Teško da sam opsednuta izgledom, umem da izađem iz kuće obučena kao klovn (i imam sestru da me za to isproziva). Dakle – ne.

Dete će biti površno samo ako ga vi tako naučite, nema to veze sa komplimentima. Komplimenti su čak i poželjni, tu su da podignu samopouzdanje.
Ne mogu da mu ne kažem da je lep, kad jeste. Meni je najlepši.

Neću postavljati fotografije svog deteta na Fejsbuk i Instagram.

Na Instagramu imam čak i jedinstveni hešteg za njega (to je ona tarabica # pa reč)! Na Fejsbuku, doduše, mnogo manje delim fotografije.
Naravno, oba profila su privatna i dostupna samo ljudima koje lično poznajem, sa tim se nikad ne bih igrala.

I da – ne postavljam 30 fotografija dnevno. Ne bih da gušim ljude, baš ni kao što ne želim da neko guši mene.
Lepo kaže slika iznad: „Nekada davno, bila sam savršeni roditelj. A onda sam dobila dete!“

Šta ste Vi do sad prekršili? Pišite!

Preuzeto: detinjarije.com