“Postoje oblici zavisti, čije primere često srećem, u kojima osoba pokušava nešto da postigne maltretiranjem. Ako, na primer, uđem u neku prostoriju sa mnogo ljudi, uvek se nađe neko ko će se ustremiti na mene tako što pokuša da me ismeje, smatrajući sebe instrumentom javnog mnjenja. Ali gle, ako joj samo ukažem malo pažnje, ta osoba postaje beskajno povodljiva i uslužna. Tako suštinski pokazuje da me smatra nečim velikim, možda i većim od sebe same, ali ako ne može biti deo moje veličine, bar može da me ismeva. Istog trenutka kada postane njen deo, počinje hvalospev mojoj veličini.

Eto, to se dešava kada živite u društvu trivijalnosti”.

Izvor: Kultiviši se