Potreba za čokoladom u stresnim trenucima nije hir, već je kombinacija neurobiologije, hormona, emocija i prethodnih iskustava

Sve mi znamo taj trenutak, kad je bio težak dan, imale smo svađu, nismo dobile posao koji smo željele, problemi s partnerom… Ili pak PMS kuca na vrata, stres, 100 obaveza i rokova. I onda nekako automatski posežemo za čokoladom. OK, možda ponekad i za čipsom ili hamburgerom, ali vrlo rijetko za jabukom ili salatom.

Ovo se ukorijenilo u stereotipe, u šale. Ali istina je puno dublja.

Zašto nas baš čokolada smiruje, a ne jabuka ili poriluk?

Potreba za čokoladom u stresnim trenucima nije hir, već je kombinacija neurobiologije, hormona, emocija i prethodnih iskustava.

Kad pojedemo čokoladu, događa se reakcija u mozgu. Čokolada sadrži tvari koje podižu razinu dopamina i serotonina, a to su neurotransmiteri koji podižu raspoloženje.

Serotonin mnogi nazivaju i “hormon dobrog raspoloženja”. Kad je njegov nivo niži, osjećamo tugu, napetost, razdražljivost…Tada tijelo traži načine da podigne nivo serotonina, a to je najlakše uz hranu. I to baš onu bogatu ugljikohidratima i mastima.

PMS i čokolada, stvarna veza ili mit?

No, zašto baš žene jedu čokoladu kada su sniženog raspoloženja? Razlog su hormoni. U drugoj polovici ciklusa dolazi do pada estrogena što može uticati na raspoloženje. Ovo je jedan od onih fenomena o kojem se zaista puno priča i koji nam ponekad, htjele mi to priznati ili ne, služi i kao izgovor da pojedemo još jedan red čokolade.

Nakon ovulacije i pred menstruaciju događa se lutealna faza. U toj fazi dolazi do promjene razine estogena i progesterona. U praksi se to može manifestirati kao umor, razdražljivost, napetost i povećana potreba za hranom.

Serotonin je onaj neurotransmiter koji utiče na smirenost i stabilnost. Smatra se da baš u ovom razdoblju dolazi do promjene u nivou serotonina. I tad posežemo za čokoladom, koja nam daje šećer, brz izvor energije, ugodnu teksturu i na kraju onaj osjećaj nagrade. Potreba za hranom u tom periodu je emocionalne prirode. Želimo čokoladu i to baš sada.

Čokolada je u našem podneblju zaista povezana s osjećajem nagrade i sigurnosti. Djeca dobivaju čokoladu kad su postigla neki uspjeh, kad slave rođendan ili pak kad su tužna i treba ih utješiti. Sve to mozak pamti i u odrasloj dobi funkcionira po tim obrascima. Zato čokolada postaje nagrada, utjeha, način da se smirimo.

Naravno, ne treba generalizirati. Nisu sve žene iste. Neke traže slatko, neke slano, neke masno, a neke pak izgube želju za hranom.

Placebo ili stvarna potreba?

Prema literaturi, čokolada stvarno sadrži tvari poput feniletilamina i biogenih amina koji imaju blagi tzv. psihogeni učinak, te mogu smanjiti razdražljivost. Zato zaista neki ljudi osjećaju smirenje i olakšanje nakon što je pojedu.

Ponekad nam želja za čokoladom može ukazivati i na potrebu za odmorom, emocionalni stres, preopterećenost…

Čokolada nije naš neprijatelj, ali nije ni rješenje za probleme. Nije ni način na koji ćemo regulirati emocije. Trebamo razumjeti zašto je jedemo, je li to samo da se zasladimo ili je razlog ipak malo dublji.

Studije potvrđuju da magnezijum, pored ostalog, učestvuje u regulaciji nivoa glutamata i serotonina, koji pomažu u održavanju dobrog raspoloženja

Istraživanja su pokazala da magnezijum može biti moćan dodatak u tretmanu depresije. Pregled sedam kliničkih ispitivanja iz 2023. godine utvrdio je da su suplementi magnezijuma značajno poboljšali simptome pacijenata koji boluju od depresije, a veza magnezijum i depresija i dalje izaziva pažnju stručnjaka.

Magnezijum i depresija: Uticaj na još jedan važan segment psihofizičkog stanja

Ako se osećate tužno, umorno i razdražljivo i pored terapije, lekar vam može predložiti magnezijum kao dodatak u lečenju depresije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dolfarm Čuvajmo zdravlje (@dolfarm.ba)

– Mislimo o magnezijumu kao o elementu u tragovima, ali on učestvuje u stotinama funkcija u telu, od kojih neke utiču na raspoloženje – kaže dr Džejms Grinblat (James Greenblatt), integrativni psihijatar iz Auburndale, Massachusetts i klinički asistent u Tufts University School of Medicine u Bostonu.

– Magnezijum sam po sebi retko je dovoljan za lečenje depresije. Ali, kada ga pacijenti koriste uz druge tretmane, poput psihoterapije i antidepresiva, primećujem poboljšanja – objašnjava Grinblat.

Ima i drugih razloga zbog kojih magnezijum može da pomogne kod depresije. Jedna mala studija objavljena u Medical Research Archives pokazala je da su ljudi koji su uzimali jedan gram magnezijuma dnevno tokom dve nedelje izvestili o poboljšanju kvaliteta sna. A ako ste dobro odmorni, lakše ćete upravljati raspoloženjem i nivoom stresa, potvrđuje i dr Grinblat.

Nedostatak magnezijuma i depresija

Veliki broj ljudi širom sveta ima nizak nivo magnezijuma, nutrijenta (minerala) koji pomaže u regulaciji funkcije mišića i nerava, kontroli krvnog pritiskom i šećera u krvi, tvrdoće kostiju, stvaranja proteina i DNK.

Ako vašem telu nedostaje magnezijum, to vas može izložiti većem riziku od mentalnih problema, poput depresije i anksioznosti. Studija iz 2019. godine, objavljena u časopisu Nutrients, otkrila je da ljudi sa niskim nivoima magnezijuma u krvi češće imaju simptome depresije.

– Magnezijum povećava nivo GABA-e, supstance koja se nalazi u mozgu i pomaže da se osećate smireno. Deluje na sličan način kao lekovi protiv anksioznosti, poput alprazolama (Xanax) – objašnjava dr Suruči Čandra (Suruchi Chandra), integrativni psihijatar iz Betesde (Merilend).

Magnezijum takođe reguliše nivo drugih moždanih supstanci i hormona poput glutamata i serotonina, koji pomažu u održavanju dobrog raspoloženja. Takođe, posredno snižava nivoe hormona stresa, kao što je kortizol. Pomaže u kontroli oslobađanja ACTH hormona, koji stimuliše oslobađanje kortizola iz nadbubrežnih žlezda, objašnjava Grinblat.

Zašto smo često u deficitu magnezijuma?

Postoji više uobičajenih razloga za nedostatak magnezijuma.

– Povrće koje danas jedemo nema isti nivo hranljivih sastojaka kao pre sto godina. Takođe, mnogi od nas su hronično pod stresom, a stres snižava nivo magnezijuma – kaže dr Grinblat.

– Što je niži nivo magnezijuma, to se osećate više pod stresom, anksiozno ili depresivno, a to dodatno iscrpljuje zalihe magnezijuma u telu – objšnjava dr Čandra.

Moguće je uraditi test krvi da se proveri nivo magnezijuma, ali ti testovi nisu uvek pouzdani.

– Većina magnezijuma se skladišti u kostima i organima poput mozga, tako da čak i ako su nivoi u krvi normalni, možete imati deficit – napominje dr Čandra.

Koji je najbolji oblik magnezijuma kod pacijenata sa depresijom

Ne postoji univerzalno najbolji oblik, ali magnezijum glicinat je vrlo popularan, kaže Grinblat. Ovaj dodatak kombinuje mineral magnezijum sa aminokiselinom glicinom, koja se prirodno nalazi u namirnicama bogatim proteinima, poput mesa i pasulja, i ima antioksidativna svojstva koja takođe mogu pomoći kod depresije.

Postoje i drugi oblici, poput magnezijum oksida i magnezijum L-treonata. Grinblat preporučuje glicinat jer se bolje apsorbuje i ima manje neželjenih efekata na digestivni trakt. Magnezijum oksid, sa druge strane, lošije se apsorbuje. Može izazvati i dijareju, dok je L-treonat efikasniji.

Možete ga kupiti ovdje.