Često je količina šećera dovoljna da nadmaši sve ostale sastojke zajedno.

Istraživači su izdvojili i osušili unutrašnji zid ploda bogat vlaknima te ga u prahu kombinovali sa sokom iz pulpe koja obavija sjemenke kakaovca.

Uz značajne količine zasićenih masnih kiselina, koje dolaze od dodanog kakao maslaca, malo zdravstvenih koristi koje kakaov prah može pružiti bivaju potopljene sastojcima koji povećavaju rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Kako bi se riješio ovaj problem, tim istraživača predvođen naučnicima iz ETH Cirih u Švajcarskoj osmislio je potpuno novu recepturu za čokoladu. Zamijenili su dio rafiniranog šećera dijelom kakao voća koje se inače baca.

Plod stabla Theobroma cacao ne nalikuje na slatkiše koje od njega proizvodimo. Transformacija desetina mesnatih sjemenki unutar svakog ploda zahtjeva opsežan proces fermentacije, prženja i mljevenja koji pretvara sjemenke i njihovu pulpu u finu pastu.

Međutim, istraživači su otkrili da plod iz kojeg se izvlače sjemenke takođe sadrži bogatstvo materijala koji se mogu iskoristiti ne samo za slatkoću, već i za vlakna. “Vlakna su vrijedna s fiziološkog stajališta jer prirodno regulišu crijevnu aktivnost i sprečavaju prebrzi porast nivoa šećera u krvi nakon konzumacije čokolade,” kaže Kim Mišra, tehnolog hrane iz ETH Cirih.

Istraživači su izdvojili i osušili unutrašnji zid ploda bogat vlaknima te ga u prahu kombinovali sa sokom iz pulpe koja obavija sjemenke kakaovca, stvarajući slatki gel. Ovaj gel mogao bi se zamijeniti za visoko rafinirane ugljikohidrate koji se obično dodaju receptima za čokoladu. Eksperimentisanjem s temperaturama i mjerima soka i praha endokarpa, postigli su savršenu ravnotežu ukusa i teksture.

Rezultirajuća čokolada sadržavala je nekoliko grama vlakana više od uobičajnih 100-gramskih čokolada, pružajući isti nivo slatkoće s manje šećera. Eksperimenti s obučenim volonterima pokazali su da proizvod s 20 odsto “gela od cijelog voća” ima istu slatkoću kao čokolada s oko pet do 10 odsto šećera u prahu. Poređenja radi, tamna čokolada – često reklamirana kao zdravija opcija – sadrži oko 15 do 20 odsto šećera.

Kao dodatna prednost, dijelovi voća koji se inače bacaju kao organski otpad mogli bi se zadržati i plasirati na tržište, potencijalno pružajući farmerima kakaa dodatni izvor prihoda.

Pretvaranje novog proizvoda razvijenog u laboratoriju u komercijalno isplativ proizvod zahtjeva prevladavanje brojnih prepreka, uključujući osnovnu infrastrukturu. “Iako smo pokazali da je naša čokolada privlačna i ima uporedivo osjetilno iskustvo s normalnom čokoladom, cijeli lanac stvaranja vrijednosti moraće se prilagoditi, počevši od farmera kakaa koji će trebati sušare,” priznaje Mišra. Ipak, s dokazom o kvalitetu čokolade od cijelog voća sada dostupnim, postoji mogućnost da će tržište svjesno zdravlja biti dovoljno podsticajno da ovu nisko-šećernu, visokovlaknastu alternativu dovede na police supermarketa u bliskoj budućnosti.

Mnogi roditelji insistiraju na tome da davanje slatkiša menja dečije ponašanje. Nekoliko istraživanja se bavilo ovim pitanjem, ali nijedno od njih nije pronašlo dokaze koji bi podržali ideju da šećer dovodi do hiperaktivnosti.

Drugi pak su zabrinuti zbog gojaznosti i generalno lošeg uticaja na zdravlje dece.

Kada je u pitanju hrana, Sara Džesika Parker je preduzela sve mere da njene ćerke ne idu njenim stopama.

Glumica je namerno ohrabrivala bliznakinje Tabitu i Merion da imaju dobar odnos sa hranom, da ne bi doživele ono što je ona doživela tokom svog odrastanja, rekla je tokom gostovanja u podkastu “Ruthie's Table 4”.

Upravo zabrana određene hrane može dovesti do straha i anksioznosti u ishrani, umesto da daje deci mogućnost da donose racionalne odluke i da sami odluče kada je čega dosta.

– Kada sam dobila devojčice, nisam želela da imaju odnos sa hranom koji je antagonistički i da je doživljavaju kao neprijatelja – objasnila je 59-godišnja glumica, napominjući da su u njenoj porodici šećer, čokolada i kolačići bili izričito zabranjeni.

Zbog tog ograničenja, Parker i njena braća i sestre kupili su gomilu kolača i kolačića nakon što su se iselili iz porodičnog doma.

– Nisam to želela za njih. U našoj kući imamo kolače, imamo tortu, imamo sve. I kao rezultat toga, imate bolji odnos sa hranom.

– Moje ćerke imaju građu kakvu imaju, i nadam se da će biti zdrave. One su sportistkinje i uživaju u hrani i imaju različite ukuse.

Dobitnica Zlatnog globusa, koja je ujedno i majka sina Džejmsa (21) sa suprugom Metjuom Broderikom, podelila je redak uvid u njihov porodični život.

– Metju kuva. Oboje kuvamo svaki dan. Večeramo kao porodica svake večeri.

Ona i Broderik (62) u braku su od maja 1997. godine, a porodicu su osnovali pet godina kasnije kada je Parker rodila sina.

Par je dočekao svoje devojčice preko surogata u junu 2009.

Dok su Džejms, Tabita i Merion prvenstveno odgajani van reflektora, svi su se godinama pridružili svojim roditeljima u ponekim pojavljivanjima na crvenom tepihu.

“12. septembra 2023. u 19:10 sati u policijsku stanicu Mostar Sjever obratila se H. H. (1951.) i prijavila da je nepoznata muška osoba s vozilom kombi, bez tablica u Vrapčićima, nudila čokoladicu njenoj maloljetnoj unuci N. Đ. (2014.) i mamila je da uđe u kombi”, saopšteno je iz MUP-a HNK.

“Vrlo brzo su pronašle navedeno vozilo kojim je upravljao K. D. (1973.) iz Laktaša. Osoba je lišena slobode i poduzete su sve potrebne mjere i radnje”, stoji u saopštenju MUP-a HNK.

Profesor dr Zoran Vujčić redovni je profesor na Hemijskom fakultetu u Beogradu. Biohemičar, zaljubljenik u hranu, bloger, borac protiv mitova o hrani, nadrilekarstva, zabluda i konfuzija koje je internet doba unelo u naše živote (pored svega dobrog što nam je donelo), govori za Zelenu učionicu o hrani koju današnja deca jedu, zabludama koje nas mogu koštati zdravlja, industrijskoj i organskoj hrani…

Kad i kako počinje vaša „borba” protiv zabluda u koje masovno verujemo?

Moja supruga je zapravo “kriva”. Svakidašnja saopštenja portala o čudotvornoj hrani i kozmetici, tretmanima kojekakvim opasnim hemikalijama u borbi protiv raka su me dovoljno iritirala. Uz to i načini hranjenja, saveti kvazi nutricionista i večita preporuka da se jede žuti šećer, Himalajska so i slične nebuloze su me već dovele u ekscitovano stanje. Okidač je bio tadašnji “bum” konjski šampon, koji je neko počeo da prodaje kao čudesni šampon za rast kose. Moja supruga mi je rekla da nešto napišem na tu temu. Pronašao sam blog kao način da komuniciram s ljudima i da sa hemijske strane pokušam da pojasnim gde se greši i ko im prodaje maglu.

Da počnemo od večite dileme i dobro poznatog „tako su i nama i šta nam fali”. Gde su naše majke i bake najviše grešile u ishrani dece i šta današnje majke moraju da rade drugačije?

Ranija ishrana je bila kvalitetnija, jer su sirovine prosto bile kvalitetnije. Danas se kupuje u supermarketima, na pijacama koje nisu ni izbliza zadovoljile minimalne higijenske standarde, u prodavnicama pre bih rekao nezdrave, nego zdrave hrane. Voće i povrće se bere pre fiziološke zrelosti zbog čega nema punu nutritivnu vrednost. Ideja je samo da se roba očuva, a ne da bude kvalitetna. Moja baka nije grešila. Jeli smo sve od spanaća (koga sam oduvek mrzeo) do mesa i voća. Nije bilo izobilja, niti slatkiša u svakoj prilici i na svakom kiosku. O zlu koka-koli i da ne govorim. Industrijsko smeće od hrane rado i majke kupuju deci, misleći da im čine neko dobro. A kao vrhunac ironije je da se deca, ako su dobra vode u Mek. Bake su pravile zimnice, slatka, džemove. Deca su pila mleko, jela meso. Trčala, skakala i jurcala za loptom. Danas bake i deke krišom kupuju slatkiše, a vrhunac ljubavi se ogleda u kupovini raznih telefona.

Već pomenuto „i šta nam sad fali” nije baš dobar argument za kljukanje dece industrijskim proizvodima. Da li su nove generacije osetile posledice loše ishrane prethodnih decenija? Dijabetes, gojaznost, zdravstveni problemi… kada nastaju posledice loše ishrane u detinjstvu?

Šta nam fali zapravo je lažni argument u svetlu današnjeg načina hranjenja. Industrijska hrana je nužno zlo, jer su svi postali lenji da kuvaju, spremaju, obilaze pijace i kupuju mleko i meso kod seljaka. Loše navike ljudi koji imaju od 35 do 50 godina su se prenete u sopstveni dom, sa roditelja na decu. Zato je svako četvrto dete gojazno. I umesto da se vodi računa o klasičnoj, raznovrsnoj i umerenoj ishrani, kvalitetnim namirnicama i domaćoj kuhinji sve se svodi na čarobne dijete, kvazi ishrana tipa hrono ishrane ili fruturijance, sirovaše i sl.

Kada se u dečju ishranu uvode so i šećer?

Realno po nauci – nikada. Soli ima dovoljno u majčinom mleku, a posebne formule se kreiraju tako da u zamenama imaju istu količinu soli. Slično je i sa šećerima. S tim što je prvi šećer s kojim se beba susreće laktoza, a ne saharoza. Ovaj drugi počinje da se unosi s voćem, baš kao i glukoza i fruktoza. Zato postoje tačne preporuke koliko čega u kom periodu je potrebno da se unosi i od hrane i od piće. Problem je u tome što su mnoge namirnice ili polazne sirovine već tretirane i sadrže so ili druge aditive koji podižu količinu natrijuma. Znam da su i u periodu pre 20 godina kada su moja deca bila mala u hranu dodavali šećer, kako bi beba radije jela. I naravno kvarila zube, gojila se i kvarila metabolizam. Roditeljsko neznanje je opasno, jer je mnogo izazova oko nas.

Postoji još jedna poznata floskula: samo umereno i sve će biti ok. Opravdanje koje nalazimo kada deci dajemo slatkiše i grickalice. Možemo li se time pravdati i šta znači umereno? Koliko šećera sme da unese dete dnevno, bez posledica po zdravlje?

Umereno je 2 puta nedeljno slatkiš. Ko se toga još drži? Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je do 10% od ukupnih energetskih potreba deteta mogu da budu slobodni šećer (saharoza, glukoza ili fruktoza ili bilo koja smeše tog tipa: agava, malteks i sl.). Nažalost sve učestaliji nedostatak kretanja daje osnovu za novi savet koji SZO ima, a to je da se ova vrednost smanji na samo 5% od ukupne potrebne energije. Naravno da to nije baš uvek lako izračunati. Naročito što mnogi slatkiši i nemaju te podatke na etiketi. Nije lako ni odoleti detetu koje kuka i histeriše u prodavnici.

Roditelji su danas veoma zabrinuti kada kupuju hranu jer ne znaju da li je jabuka prskana 30 puta, kako je tretirana zelena salata i kojim je hormonima „kljukano” pile čije meso daju deci. Apsolutne zaštite nema. Možete li im dati neki savet – kako da postupaju da bi svojoj deci obezbedili kvalitetnu ishranu? Da li je organsko zaista organsko?

Realno saveta nema, jer dobre hrane nema. Niti zdrave. Rešenje je u nabavci kod seljaka. Ali tražiti to od svih nije realno. Hrana je puna aditiva i vremenom će biti sve gora. Uz to odgajanje pod folijama, staklenicima i plastenicima je sve samo ne idealna hrana. Nažalost, to nam je realnost. Čak ni sva hrana koju proizvode seljaci nije zdrava. Prečesto je previše prskana hemijskim sredstvima. Za jabuku ste preterali. Nije 30 puta prskana, već samo 28 puta. U organsku hranu u Srbiji ne verujem.

Kombinovanje namirnica je večita dilema. Krompir i meso ne idu, žitarice i voće ne idu, žitarice i meso ne idu. Da li je sve to tačno i koja pravila bi trebalo poštovati?

Nijedno. Sve namirnice idu. Pravila generišu stručnjaci i takvih pravila nema kod stručnjaka. Ima kod nestručnjaka, lažnih kreatora originalnih ishrana, koji su otišli čak i korak dalje, pa ne dozvoljavaju npr. jogurt, ali može kiselo mleko ili ne smeju da se mešaju voće i povrće određenih boja. I dalje važe osnovna pravila koja su postavljena odavno. Obilan doručak, užina, dobar ručak, užina i što lakša večera. Deca koja su izuzetno fizički aktivna mogu da unose i veću količinu „zabranjenih“ slatkiša. Ali kada se sve to izračuna, opet se svodi na 5 do 10% ukupnih energetskih potreba.

Pisali ste ranije i o zabludama u vezi sa spanaćem i njegovom hranljivošću. Ima li još sličnih zabluda? Da li je istina da C vitamin nema tu ulogu koju svi verujemo da ima?

Vitamin C je i za mene bio razočaranje. Velike studije su pokazale da je prosto bez efekta u sprečavanju gripa, nazeba i sl. Niti ubrzava ozdravljenje. Čovek može da resorbuje određenu količinu bilo kog vitamina. Preko toga je sve smetnja, a ne korist. I nema dobrog suplementa. Oni se uzimaju samo po preporuci lekara. Jedna od pomodnih i nestručnih tvrdnji je uticaj hrane na promenu pH organizma. A onda kao šlag na tortu gluposti neko izmisli da je limun bazan. Mnogo ima zabluda oko hrane. U značajnoj meri doprinose novinari i portali koji jure senzaciju, a ne istinu.

Moderne mame često među prvim namirnicama svojoj deci nude žitarice kao što su kus-kus, kinoa, amarant, spelta. Da li je u pitanju pomodarstvo ili su ove namirnice zaista dobar izbor za dete?

Čisto pomodarstvo. Bez realnog opravdanja. Osim što se neke lakše spremaju.

Šta je sa hemijom u drugim preparatima koji dolaze u kontakt sa decom – šamponi, kreme, kupke. Rekli ste jednom da ne postoji prirodni sapun. Šta roditelji da odaberu?

Motivisan upravo problemima s kojima se sreću deca i roditelji pokrenuo sam školicu sapuna u kojoj se uči kako da se prave dobri toaletni sapuni, koji su bar 5 puta bolji od čuvenog dečijeg sapuna i bar 100 puta od turskih sapuna. Postoji dobra kozmetika za decu, ali ona mora da bude sertifikovano hipoalrgena. Čak i u takvoj situaciji sredstvo za pranje je šampon. Neka su deca prosto suviše reaktivna na takvu kozmetiku, pa su se hipoalergeni sapuni pokazali kao spasilac u krizi. Sapuni nisu prirodni, jer nastaju u hemijskoj reakciji. Ali je proizvod bezbedan. Baš kao i pečeni hleb. Uslovi pečenja nisu prirodni, ali je hleb odlična hrana.

Lekovi su posebna tema i svakako da ih niko neće davati deci bez preke potrebe. Možete li dati neke opšte smernice na tu temu? Mnoge majke u želji da izbegnu upotrebu lekova, pribegavaju raznim prirodnim metodama za skidanje temperature. Šta biste im savetovali?

U kriznim situacijama dobro je znati da se temperatura dobro obara i mlakom vodom. U krajnjem slučaju ako je temperatura uporna hladni čaršav trenutno skida temperaturu. Ali se to radi ipak tek kada je temperatura viša od 38,5 i ima tendenciju rasta. U svakom slučaju je potrebno dete što pre odvesti do lekara i slušati savete i uputstva. Ne povećavati dozu leka, ali je i ne smanjivati po sopstvenom nahođenju. Nažalost bio sam prisutan u čekaonici kada je majka dovela dete do lekara posle 3 dana iako je sve vreme imalo temperaturu preko 39. A ona je posezala za „prirodnim lekovima“, bez efekta. Rendani krompir, sirće, alkohol i slične gluposti. Ja sam suviše voleo svoju decu da bih se tako igrao. Nauka nije izmislila lekove i tretman bolesti da bi se vraćali u XIX vek ili bogami i dalje u prošlost.

Pomodarski antivakcinarski pokret je jedno takvo opasno zlo. Preti da nam na velika vrata vrati smrtonosne bolesti koje smo skoro iskorenili. Ono što je krajnje zbunjujuće i potpuno nemoralno kada se u tom skupu nađu i lekari i farmaceuti. Moramo da imamo poverenju u struku, inače sve postaje besmisleno. Kada struka ponovo zauzme svoje mesto i hrana će biti bolja. Neće biti idiotskih reklama na kojima se promoviše keks, smoki i sl. a da roditelji izgledaju kao velike, trapave budale dok spremaju normalnu hranu.

Na kraju, šta biste savetovali roditeljima? Koje namirnice nikako ne treba da daju deci?

1. Slatkiši i slaniši pakovani u srebrnim ili zlatnim kesicama (čips, smoki, krekeri, čokoladne bananice) i gazirana pića.

2. Paštete.

3. Supe iz kesice.

4. Hleb (sve one produžene svežine i ukusa), smeđi šećer i

5. Sva gotova jela. Opet u odabiru ovih artikala lenjost je veoma važan faktor. Ili kako se to danas kaže – tempo života. Kafa se nikada ne rastvara bez ostatka. Zašto bi se rastvarala instant kafa? Ima zaista toliko hemije u njoj da sam po prvom iščitavanju čega sve ima u njoj ostavio taj greh za jednom u 2-3 nedelje. Rakom se toliko manipuliše, da je to prevršilo svaku meru. Industrijska hrana ima stroge regulative i ako se one ispoštuju, ne može da bude kancerogena ili da na drugi način utiče na zdravlje. Ali ako se dete ne hrani često paštetama i viršlama i sve zaliva koka-kolom. Sve može da se jede ponekad, ali samo HRANA redovno. Dobra, stara, tradicionalna kuvana hrana. Voće i povrće. Domaće slatko, domaći kolači. Toliko je sve oko nas veštačko da svi umećemo reč domaći. A nekada nije bilo tako. Nekada je bilo samo hrana, kolači, torte.

Profit nas ubija, a svi u tome na jedan ili drugi način učestvujemo.

Izvor: Detinjarije

Istraživački tim Univerziteta u Kaliforniji (UCLA) pokazao je da zaslađivači koji se obično koriste u slatkišima, sokovima i tijestima, utiču na naše gene. Oni nepovoljno djeluju na dijelove mozga zaduženog za metabolizam, ali i za pamćenje i učenje.

Međutim, moguće je da su oni pronašli odgovor i na ovaj problem.

Nova studija je pokazala da ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama može pomoći neutralisanju loših efekata šećera. Istraživanja upućuju na to da omega-3 ili DHA, najvažnija gradivna komponenta kore ljudskog mozga i očne rožnjače, preokreće štetne promjene u produkciji fruktoze iz slatke hrane.

“DHA ne mijenja samo jedan ili dva gena. Čini se da ova kiselina podstiče cijeli niz gena, vraćajući ga u normalu, što je nevjerojatno”, izjavio je Xia Yang, glavni autor studije i vanredni profesor integrativne biologije i fiziologije na UCLA.

Iako se DHA prirodno javlja u ljudskim moždanim ćelijama, ta količina nije dovoljna da pomogne u borbi protiv bolesti poput, Alchajmera, dijabetesa ili nekih kardiovaskularnih oboljenja, kojima uzrok može biti previše šećera ili zaslađivača.

Pa kako se povećava nivo DHA?

“Mozak i tijelo nemaju dovoljno mogućnosti za proizvodnju ove važne kiseline. Stoga, do nje se mora doći kroz našu ishranu“, rekao je Fernando Gomez-Pinila, profesor neurohirurgije i integrativne biologije i fiziologije na UCLA.

DHA se u izobilju nalaze u divljem lososu (ali ne i u gajenom), orasima, lanenom sjemenu te voću i povrću. Dakle, savjet nije: otrčite u prodavnicu slatkiša, ali ako već ne možete odoljeti slatkom, prošetajte i do lokalne tržnice na putu kući.

I dodatni plus, omega-3 masne kiseline su, takođe, odlične za kožu, kosu i nokte. Iznenadićete se promjenama koje će uslijediti.

Zato razmislite i da ponekad zamijenite čokoladu ili kolač šakom oraha. Ako ni zbog čega drugog, bar zbog mekane i sjajne kose.

A odgovor na pitanje iz naslova je: Nije. Priroda je. Kao što nudi i sve ostale načine za rješavanje različitih problema koji nas muče. Samo je bitno na pravom mjestu u prirodi tražiti odgovor.

To ne znači da se u potpunosti treba odreći slatkiša već im nezdrave sastojke zamijeniti zdravijim opcijama. Danas na tržištu postoji niz zdravih namirnica i opcija, potrebno je samo malo mašte kako bismo imali zdravi omiljeni slatkiš.

Sladoled je jedan od omiljenijih slatkiša, posebno u toplijim danima. Sigurno ste svi čuli upozorenja kako treba paziti gdje i kako ga se jede zbog vrućine i kvarljivosti sastojaka. Tome je došao kraj jer smo pronašli genijalan recept za zdravi sladoled od samo četiri sastojka. Recept je vrlo bazičan i za one koji ne znaju i ne voli kuhati, a jako ukusan.

Ujedno je i odličan desert ako želite počastiti prijatelje, a niste skloni i ne znate praviti kolače. U nastavku saznajte sve detalje za ovaj ukusan, a zdrav sladoled.

Sastojci:
Pola litre biljnog mlijeka po želji
Kaškica slatkog likera po želji
3 velike nasjeckane breskve
400 grama vrhnja za šlag od badema

Priprema:

Sve sastojke zajedno izmiksati u blenderu ili štapnim mikserom. Ovisno o onome kako volite jesti sladoled, možete ga izmiksati bez vidljivih komadića, no onda ćete imati teksturu maslaca. No, ako volite u vašem sladoledu osjetiti komadiće breskve, onda bi bilo poželjno ne izmiksati ga do kraja. Ovo ovisi o vašim preferencijama. Kada ste izmiksali smjesu, potrebno ju je staviti u posudu koja je određena za zamrzivač. Prekrite posudu folijom i ostavite da se hladi 4 do 6 sati.

Kada sladoled izvadite iz zamrzivača bit će jako tvrd pa je potrebno neko vrijeme kako bi omekšao. Kasnije možete isjeckati svježe komadiće breskve ili još bolje, ispeći komade breskve u pećnici kako bi se lagano karamelizirali i na tople breskve staviti hladni sladoled. 

Na kraju dana imate zdrav, a ukusan sladoled u kojem možete uživati bez grižnje savjesti.

Preuzeto sa: fashion.hr

Tanane seka u školu nosi,
i sa tim se ponosi, užina brzo nestane kada ima tanane.

Hrskave a slatke, nema nikakve nedostatke.
Brzo u trgovinu, po vašu omiljenu tananu.
Djeca je vole a odrasli ne mogu da joj odole.

Napolitanke tanane ne mogu da mi zabrane
i kad pojedem cijelu, uhvate me na djelu.

Konkurs organizuje Lola magazin i Jaffa napolitanke.

Sastojci:

• tri jajeta
• šest kašika smeđeg šećera
• pola šolje brašna (one od 200 mililitara)
• pola šolje mlijeka
• jedna kašika ekstrakta od vanilije
• tri kašike margarina
• tri kajsije
• dvije breskve
• prstohvat soli
• pet listića svježeg bosiljka.

Uzmite dublju posudu u kojoj ćete peći palačinku i stavite tu tri kašike margarina pa ubacite u zagrijanu rernu na 200 stepeni. Jaja, tri kašike smeđeg šećera, brašno, mlijeko, ekstrakt vanilije i prstohvat soli pomiješajte i dobro sjedinite smjesu. Kada se margarin u rerni otopi, dodajte i smjesu, ali neka ne bude deblja od jednog centimetra. Pecite petnaestak minuta dok rubovi ne porumene, a zatim izvadite iz rerne, pospite prethodno oprano i isjeckano voće, preostali šećer i vratite u rernu na još pet minuta. Kada “palačinka” bude gotova, servirajte sa par listića svježeg bosiljka, a možete i kuglu do dvije sladoleda – neće se niko ljutiti. Prijatno!

Potrebni sastojci:

• 170 grama tamne čokolade
• 80 mililitara mlijeka
• jedno žumance
• četiri bjelanca
• 80 grama šećera.

Na pari otopite čokoladu i dodajte joj mlijeko te pričekajte nekoliko minuta da se sjedini i ostavite da se ohladi. U hladnu smjesu dodajte razmućeno žumance. Bjelanca izmiksajte posebno i kada počnu sa stvaranjem čvrste pjene, dodajte šećer pa sve zajedno nastavite mutiti dok ne dobijete čvršću smjesu, a onda sjedinite sa prethodno otopljenom čokoladom i mlijekom. Miješajte plastičnom kašikom ili metlicom, lagano, da se što bolje sjedini, a zadrži svoju pjenastu strukturu. Ohladite i dodajte malo čili papričice – zaigrajte se s okusima. Tokom pripreme čokolade i mlijeka možete dodati i nekoliko kapi ruma ili viskija i imati slatko i alkoholno zadovoljstvo. Uživajte!

Na njihovom putu, kao i na većini onih koji odluče da pokrenu vlastiti biznis bilo je prepreka. Međutim, Ivana vjeruje kako bez njih nema ni napretka. “Užasan je osjećaj kad ti mafini ili nešto slično, treći put ispadnu lošiji nego prvi, ali kroz prelaženje prepreke rasteš. Shvatiš gdje si pogriješio. Požurio si, želiš sve odjednom. Nisi dobro izmjerio sastojke jer misliš da imaš sve u malom prstu. Pa nije to džaba mali prst”.

Još jedna od prepreka im je bila slaba snabdjevenost domaćeg tržišta resursima koji su im potrebni. Srećom, susjedne zemlje su dobra pomoć, pored online kupovine. Što se same realizacije tiče, ističu kako se još uvijek realizujemu i rastu. Bilo im je potrebno tri mjeseca da se predstave njihovoj ciljnoj grupi kao ono što njima treba.

Shvatiš gdje si pogriješio. Požurio si, želiš sve odjednom. Nisi dobro izmjerio sastojke jer misliš da imaš sve u malom prstu. Pa nije to džaba mali prst.

O tome čime su se primarno bavili, kao i kako su došli do samog naziva Ivana govori:

“Milan je kuvar i time se bavio dok nije došao iz Srbije prateći srce do Banjaluke. U Banjaluci smo oboje dio porodičnog biznisa, koji ima veze sa ugostiteljstvom. Do Koale smo došli kad smo smišljali ime za stranicu na Facebooku. Pitala sam Milana kako želi da mu se zove stranica i on iz pika reče: Koala. Koale su mu nešto posebno i asociraju ga na sreću. Ja sam došla do dijela KOLAČ, jer želim da “Koala kolač” pored svoje raznovrsnosti asocira na univerzalno. Drugačije, ukusno, razveseljuje”.

Ključni faktor u samom poslovanju jeste podrška drugih, ali i konkurencija, za koju dodaje da vjeruje da postoji, ali i da ima dovoljno mjeta za sve. Oni funkcionišu kao tim od dvoje i uz podršku najbližih uče i uspjevaju u tome da oduševe sve.

“Drago mi je kad vidim ljude da rade sličnu stvar jer znači da tržište postoji. Opstajanje bilo gdje, pa i u Banjaluci zavisi isključivo od nas… a reakcije su za sad fenomenalne pa se iskreno nadamo uzlaznoj putanji”.

Važno je napomenuti da su neki od kolača i glutenfree, šta se sve nalazi u vašoj ponudi i koje aktivnosti posebno izdvajate?

Posebno izdvajamo slatke stolove koje radimo za razlićite proslave i prilike. U dogovoru sa klijentom i njihovim mogućnostima, biramo kolače, temu i boje za priliku. U ponudi imamo macaronse, koji su glutenfree, mafine dekorisane na razne načine, dezerte u čašama sa svim vrstama čokolade, brauni voćni kup, cakepops, kokos puding kugle itd. Kolače radimo po narudžbi i mimo postavljanja slatkog stola.

Za sada su nam samo macaronsi Gluten Free, ali do kraja ove godine planiramo napraviti spisak stvari koje su GF jer je jako malo istih na ovom tržištu.

Je li danas u BiH, ali i Banjaluci jednostavnije pokrenuti svoj biznis ili raditi za druge, a u čemu ujedno i leži ključ uspješnog poslovanja?

Mislim da ne postoji tačan odgovor na to pitanje. Evo u Koalinom timu Milan je taj koji može raditi samo za sebe i svoj biznis, dok sam ja u skladu sa tim da radim za nekog. Sve je individualno. Jednostavnije je ono što ti iskreno misliš da ti bolje ide. Ključ uspješnog poslovanja leži u tome da praviš korake jedan po jedan, usavršiš prvo jedno pa grabiš dalje. Moraš naći ono u čemu si dobar i što ti  ne izaziva prezir prema poslu pa makar i nakon 10h rada.

Po mom mišljenju, najvažniji dio uspješnog poslovanja jeste na kraju dana slušati sebe. Naravno da postoje ljudi koji su iskusniji, ali ipak ćeš sam najbolje na svojoj koži naučiti. Da ponovimo, slušati samo sebe se.

Svi oni koji žele biti dio ovih slatkih planiranja mogu ih pronaći na fejsbuk stranici, kao i na Instagram profilu. Uskoro će u jednom restoranu imati neke od dezerta kako bi ih ljudi mogli probati. O svemu će vas obavijestiti na Koalinim stranicama.

Potrebno je napustiti zonu komfora kako bi se upustilo u ovakvu avanturu, predlažete li i drugima da pokušaju ostvariti svoje ideje i vizije?

Uvijek.

Mislim da ne postoji ljepši osjećaj od toga da si svoj. Smatram da ne treba da se srlja, ali ako znaš da sa svoje dve ruke nešto radiš fenomenalno, šta čekaš?

Nijedna promjena nije laka, ali kad se ne natjeraš sam, nađe se nešto da te natjera.

Znam da je teško jer kada zamisliš to što želiš, u glavi ti je hiljadu prepreka, ali kao što sam već rekla… korak po korak, prepreka po prepreka. Napredak.

Najlakše je odustati i vratiti se svakodnevici koja te uvijek čeka.