Podsetimo, glumice iz oba biografska filma iza kojih stoji Larain nominovane su za najprestižniju filmsku nagradu – Kristen Stjuart kao princeza Dajana i Natali Portman kao Džeki Kenedi Onazis.

“Vrlo ozbiljno shvatam odgovornost za Marijin život i nasleđe. Daću sve od sebe da odgovorim na izazov. Pablo Larain je režiser kome se dugo divim. Ostvarenje snova je to što sam dobila priliku da kažem više o Marijinoj priči”, prokomentarisala je glumica.

Priča Marije Kalas je zaista veličanstvena i intrigantna – prepuna uspona i padova, ushićenja i duboke tuge. Njen život je više od svega, pa čak i od muzike, obeležila velika, ali mučna ljubav sa Aristotelom Onazisom.

Velike ljubavi uglavnom su tužne, dramatične, gotovo “epske” – one sa sobom nose valove ushićenja i blistavih trenutaka, ali i žustrinu, oštre reči, burne svađe, strašne razlike, i često se pretvaraju u patološke odnose bez kraja i konca.

Jedna od takvih bila je romansa čuvene operske dive Marije Kalas i grčkog milijardera Aristotela Onazisa, koja je ostala upisana kao jedna od najlepših, ali i najtežih ljubavnih priča u savremenoj istoriji.

Glamurozna grčka zvezda jedinstvenog glasa i harizme, jedna od najuticajnijih žena svog doba, elegantna i nedodirljiva, Marija Kalas, gotovo dve decenije živela je burnu i intrigantnu ljubav sa Aristotelom Onazisom, a njihov odnos do dana današnjeg nije prestao da intrigira javnost.

Oni su proveli godine i godine u jednoj vrsti zajedništva, ali uprkos čvrstini veze njihov odnos bio je “obojen” suzama, padovima, preprekama, osvetama i dramatičnim obrtima.

“Zabranjena” ljubav

Kada se između grčke pevačice i čuvenog biznismena rodila ljubav na njegovoj jahti “Kristina”, na kojoj se elita tog doba zaputila na tronedeljno krstarenje Mediteranom, oboje se bili u braku – ona sa 30 godina starijim menadžerom Đovanijem Batistom Meneginijem, a Aristotel s bogatom naslednicom Atinom Livanos.

Silinu emociju koja se tada javila ništa nije moglo da pomuti, prepreke i društvene norme nisu mogle da stanu na put magnetnoj privlačnosti, pa ni to što je Marijin suprug bio prisutan na jahti.

Harizmatični bogataš bio je opčinjen šarmom tada 32-godišnje dive, i svaka njena želja za njega je predstavljala zapovest – kada je rekla da voli tango, plesali su celu noć tango, kada je rekla da voli ruže, on je ispunio čitavu plesnu dvoranu ružama, kada je rekla da voli proslave, organizovao je jednu samo u njenu čast…

I upravo tu, jedne tople, avgustovske večeri, na toj jahti, koja se usidrila u podnožju planine Atos, Marijin i Aristotelov život se ukrstio jednom za svagda. Oni su se tada susreli sa vaseljenskim patrijarhom Atinagorom, koji im se zahvalio na tome što su proslavili Grčku, nazvavši ih “najvećim pevačem i najvećim mornarom u savremenom svetu”.

Mariji su se oči napunile suzama, i ona je te reči protumačila kao Božji znak i dozvolu za njihovu ljubav, slomivši svaki otpor za ovu “zabranjenu” romansu.

Ova uspešna i nesalomiva dama zatražila je od svog supruga razvod čim se krstarenje okončalo. Menegini je “poludeo” javno optuživši Onazisa za slom braka. Legendarni bogataš je odreagovao u svom maniru – javno ga je zapitao: “Koliko hoćete za Mariju? Pet ili deset miliona?”

A, onda se jedne noći jednostavno pojavio ispred njihove kuće, dozivajući Mariju i obrativši se njenom suprugu: “Došao sam da ti uzmem ženu!”

U mesecima koji su usledili, zaljubljeni par okončao je svoje brakove, i upustio se u romansu koja će trajati do smrti, ali uz užasne i bolne slomove i peripetije ravne najmaštovitijim holivudskim ostvarenjima.

Toksična veza

Veza sa Aristotelom doprinela je da lepa Grkinja bude česta “meta” tabloida, iako je i pre toga bila na lošem glasu u štampi. Novinari su neretko uz nju vezivali reči “razuzdana” i “perverzna”, a ova afera bila je prava “poslastica” za njih.

“Nisam anđeo i ne pretvaram se da jesam. To nije jedna od mojih uloga. Ali, nisam ni đavo. Ja sam samo žena i umetnik, i kao takvoj hoću i da mi se “sudi”, rekla je Marija jednom prilikom.

Ipak, loša reputacija u javnosti u kombinaciji sa teškoćama u pevanju, koje su se javile usled naglog mršavljenja i slabljenja dijafragme, kao i sama ljubav sa Onazisom, podstakla su je da se povuče sa scene, daleko pre vremena.

Ona je želela da bude samo “žena koja voli”, i da svu pažnju i energiju usmeri u svoju novu ljubav – i zaista jedno vreme oni su se voleli beskrajno, Marija je imućnog brodovlasnika pratila na putovanjima širom sveta, uživala je u njegovim skupocenim darovima, raskošnim haljinama, podršci, pažnji, oduševljenju njome…

Međutim, u narednim godinama njihova veza poprimila je patološku formu i pretvorila se sado-mazohistički odnos u kome je Aristotel bio brutalan i neosetljiv, a Marija žena zavisna od njegovog dodira i reči, koja je živela jedino za vreme provedeno sa njim.

Ponekada je danima ne bi zvao, a ona je očajna čekala njegov poziv. Igrao se sa njom – nestajao je na neko vreme, pa se vraćao uz velike gestove, medene reči i postupke. Bio je surov – neretko bi je u društvu ponižavao, govoreći da je ona samo “glupa, predebela dama sa velikim nosem”.

Jednom prilikom javno ju je osramotio rečima da je “dobra samo za krevet”. Drugom prilikom, kada je obećao Mariji da će je konačno oženiti, ona je to obelodanila novinarima. Međutim, Onazis je njene izjave demantovao uz opasku da su to “dečije šale i njene fantazije”. Kao da sve to nije bilo dovoljno, Onazis je bio kompulsivno neveran, a vrhunac je bila afera sa Džeki Kenedi, tada najpoželjnijom udovicom na planeti.

Marija je jedno leto poželela da ponovo provede na krstarenju sa Onazisom, kada joj je saopštio da je to nemoguće, jer on ima specijalnog gosta na jahti (misleći na Džeki). Marija ga je tada ostavila, što je on olako shvatio, rekavši joj da će se videti ponovo u septembru.

“Ne, Ari, ne shvataš, ostaviću te i više ti se nikada neću vratiti”, rekla mu je ova tragična heorina tada.

I zaista – taj događaj označio je definitavan krah njihove ljubavi, ali ne i kraj.

Nova/stara romansa

Onazis se venčao sa Džeki Kenedi, navodno kako bi pridobio uticaj u Americi, ali je umesto toga, trajno slomio srce ženi koja ga je bespogovorno volela i živela samo za njega.

Džeki se udala za njega samo zbog bogatstva i moći, i nije umela da ugodi njegovom temperamentu i prirodi, za razliku od obožavane Marije, i on je ubrzo strašno zažalio zbog odluke. Neki zapisi govore da je čak želeo da otkaže venčanje, ali je zbog Džekine histerije i nedostatka “valjanog razloga” po strogim grčkim zakonima, ipak uplovio u bračne vode.

Za Mariju Kalas to je bio najtragičniji period života, i najbolje ga opisuje njena kratka izjava. “Prvo sam izgubila glas, zatim figuru, i na kraju Onazisa”, rekla je.

Ona je za venčanje saznala od prijatelja i iz novina, i nakon suicidnih misli, gomile lekova i sredstava za smirenje, poslednjim naporima volje pustila je da vreme jednostavno prođe i počela polako da sređuje svoj život.

Međutim, čuveni brodovlasnik bio je rešen da je ne ispusti iz ruku, ona mu je silno nedostajala, i sve jače priželjkivao je Marijinu ljubav, njen topli zagrljaj i čvrst oslonac. Aristotelova upornost, pritisak, velikodušni gestovi urodili su plodom – operska diva nije odolela da ne “oživi” njihovu romansu, ali ona je nastavila da bude nestabilna i obojena svađama i stalnim prekidima, jer on je i dalje bio zvanični suprug Žakline Kenedi.

Ipak, nikada nije krio da je bio čest gost u pariskom stanu Kalasove i njihova ljubav bila je doslovce transparentna. Čak je ostalo zabeleženo da je u čuvenom klubu “Maksim” uzviknuo: “Kako je dobro opet osetiti Marijine kukove, kostiju sam sit kod kuće”.

“Dok nas smrt ne rastavi…”

Poslednje godine Onazisovog života obeležile su velike tragedije – smrt sina jedinca, poslovni krahovi, samoubistvo bivše supruge, teška bolest, a Marija je tada, kao i u mnogim trenucima njegovog burnog života, bila jedina svetla tačka.

I tada, kada je osetio da mu je kraj blizu, potražio je svoju voljenu ljubavnicu, nazivajući je svojom “jedinom istinskom suprugom”. Onazisovi najbliži prijatelji posvedočili su da se odazvala njegovom vapaju, celu noć preležavši budna u bolesničkom krevetu.

“Voleo sam te, ne uvek valjano, ali voleo sam te koliko sam mogao”, navodno je rekao čuvenoj operskoj pevačici.

Te 1975, kada je preminuo, Aristotel je u bolnicu sa sobom poneo poslednji Marijin poklon – crveno Hermes ćebe.

Za njim je, dve godine kasnije, otišla i slavna, hrabra, elegantna diva, preminuvši u 53. godini od srčanog udara. Njen pepeo rasut je iznad Egejskog mora, i bio je to još jedan u nizu dokaza njene trajne i večne ljubavi prema kontroverznom grčkom brodovlasniku.

“Uvek sam igrala junakinje koje umiru zbog ljubavi – i to je nešto što mogu da razumem”, rekla je Marija neposredno pred smrt, još jednom pokazavši da je njena ljubav bila veća i jača od života i smrti.

Preuzeto sa: zena.blic.rs

Rediteljka i scenaristkinja Maja Miloš je u svom novom filmu iskoristila narativne motive  čuvene bajke „Pepeljuga“. „Sama srž ove priče stare više od 2000 godina devojčice uči da žena postaje princeza kad prigrli svoju seksualnost“, objašnjava ona.

„Kroz istoriju su interpretacije Pepeljuge postajale sve seksističkije. Princ je tumačen kao muškarac koji rešava sve Pepeljugine probleme, dok, zapravo, u izvornoj priči njegova ljubav daje Pepeljugi snagu da prihvati svoju seksualnost i sama pronađe unutrašnji spokoj“.

Jovana Stojiljković tumači lik Marije, mlade klizačice na ledu koja sa ocem Draganom i maćehom Suzanom živi na obodu Beograda. Našavši se u finansijskom škripcu, Marija je primorana da uđe u svet u kome su žene seksualno eksploatisane. Međutim, ljubav mladog biznismena Luke Ćuka daje joj snagu da prihvati samu sebe i svoju seksualnost.

O svojoj novoj ulozi, Jovana Stojiljković je rekla: „Po prvi put da na filmu tumačim lik koji je prisutan u svakom kadru, tako da sam na setu tokom svih snimajućih dana. U pitanju je veoma kompleksan i važan scenario, a uloga Marije je uzbudljiva i složena. Ono što mi je izuzetne važnosti jeste da je ovoga puta ženski lik u fokusu i da je Maja Miloš u svom scenariju uspela da na najbolji mogući način spoji motive poznate bajke sa savremenim okruženjem i aktuelnim trenutkom.“

„Pukotina u ledu“ se bavi pitanjem ženskog integriteta u materijalističkom okruženju punom agresije i prekomerne ambicije. „Film ispituje žensku seksualnost u jednom seksom opsednutom svetu, u kome se ona često koristi kao oruđe u igri moći“, podvlači Maja Miloš.

„Uz sva očekivanja i prosuđivanja, veoma je komplikovano da žena pronađe sopstvenu seksualnost, a moj novi film, pre svega, istražuje moć ljubavi i njenu neophodnost kako bismo otkrili i prihvatili sami sebe.“

Maja Miloš, poznata po svom nagrađivanom debitantskom ostvarenju „Klip“, napisala je scenario za svoj novi film. Njeni ključni saradnici na „Pukotini u ledu“ su direktor fotografije Vladimir Simić, kostimografkinja Ivana Majstorović Kesić, scenografknja Marija Jocić, maskerka Mojca Gorgoranc i snimantelj zvuka Marsel de Hugd.

Pored Jovane Stojiljković (koja glumi Mariju), ključne uloge tumače Marko Grabež (kao Luka Ćuk), Anđela Jovanović (kao Nevena, najbolja Marijina prijateljica), Nataša Ninković (maćeha Suzana) i Ljubomir Bandović (otac Dragan).

Svoj glumački doprinos filmu daće hrvatski glumci Barbara Nola, Goran Navojec i Dejan Aćimović.

Film produciraju  Jelena Mitrović i Srdan Golubović (Filmska kuća Baš Čelik, Srbija), a koproducenti su Jožko Rutar (Spok films, Slovenija), Danijel Hočevar (Vertigo, Slovenija), Boris T. Matić i Lana Matić (Propeler film, Hrvatska), Ines Vasiljević (Nightswim, Italija), Denis Vaslin (Volya Films, Holandija) i Ivan Bakrač (Quadrifolium films, Crna Gora), Film su, pored Filmskog centra Srbije, podržali: CE Media, Slovenački filmski centar, HAVC, Italijansko ministarstvo kulture (Mibact), Holandski filmski centar (NFF), KMBO distributerska kuća iz Francuske, Crnogorski filmski centar i Eurimaž fond za koprodukcije.

Maja Miloš je 2008. godine diplomirala filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Snimila je više kratkih igranih i dokumentarnih filmova kao i dugometražni igrani film „Klip“ koji su prikazivani na domaćim i međunarodnim festivalima (Roterdam, San Sebastijan, Toronto, Moskva, Karlove Vari…) Osvojila je brojne nagrade, uključujući i nagradu „Tigar“ za najbolji film u Roterdamu.

Tekst i foto: Đorđe Bajić
Foto: Dunja Dospaj

Preuzeto sa: fcr.rs