Popularnost lekova koji deluju na GLP-1 receptore, kao što je semaglutid, pokrenula je i potragu za namirnicama koje bi mogle da imaju slično dejstvo. Tako su se na društvenim mrežama pojavile tvrdnje da pojedine vrste voća, napici i suplementi predstavljaju „prirodnu zamenu” za ove lekove. Među njima se posebno izdvaja sok od nara.

Ali, može li jedna čaša soka zaista da utiče na hormone koji regulišu glad i sitost, i koliko je to važno za telesnu težinu?

Šta je GLP-1 i kakve veze ima sa osećajem gladi?

GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1) je hormon koji se prirodno luči u crevima, naročito nakon obroka. Njegova uloga je višestruka: pomaže regulaciju šećera u krvi tako što podstiče lučenje insulina kada je nivo glukoze povišen, usporava pražnjenje želuca i učestvuje u slanju signala sitosti mozgu.

Upravo na ovom mehanizmu zasniva se delovanje pojedinih savremenih lekova za dijabetes tipa 2 i gojaznost.

Međutim, postoji važna razlika. Prirodni GLP-1 se veoma brzo razgrađuje u organizmu, dok su lekovi poput semaglutida razvijeni tako da njihovo dejstvo traje znatno duže. Zbog toga namirnica koja eventualno podstiče prirodno lučenje ovog hormona ne može automatski da se smatra zamenom za lek.

Šta su istraživanja pokazala o soku od nara?

Nar je bogat polifenolima, biljnim jedinjenjima koja se proučavaju zbog mogućih antioksidativnih i metaboličkih efekata. Posebnu pažnju naučnika privlače punikalagini i drugi sastojci nara, kao i proizvodi njihovog razlaganja u crevima.

U jednom manjem randomizovanom istraživanju, objavljenom 2022. godine u naučnom časopisu Foods, učestvovalo je 28 zdravih dobrovoljaca. Ispitivano je kako konzumiranje ekstrakta nara, uz sok od nara na dan testiranja, utiče na subjektivni osećaj gladi i sitosti.

Učesnici koji su uzimali ekstrakt nara prijavljivali su manji osećaj gladi i veću sitost u poređenju sa kontrolnom grupom.

Ipak, rezultati zahtevaju oprezno tumačenje. Istraživanje je obuhvatilo mali broj ljudi, korišćena je kombinacija ekstrakta i soka, a nije dokazano da je efekat posledica povećanog lučenja GLP-1. Takođe, nije pokazano da takva upotreba nara dovodi do dugoročnog gubitka kilograma.

Može li nar da pomogne u mršavljenju?

Odgovor na ovo pitanje pokušala je da pruži i meta-analiza 28 randomizovanih kliničkih istraživanja, objavljena 2024. godine.

Rezultati su pokazali da je konzumiranje različitih proizvoda od nara bilo povezano sa prosečno manjom telesnom masom za približno dva kilograma u poređenju sa kontrolnim grupama.

Međutim, nisu utvrđene značajne promene u ukupnoj masnoj masi niti procentu telesne masti. Osim toga, analizirana istraživanja razlikovala su se po vrsti preparata, dozama i trajanju primene.

Zbog toga se ne može zaključiti da svakodnevno ispijanje soka od nara dovodi do gubitka dva kilograma, niti da eventualni efekat ima veze sa GLP-1 hormonom.

Da li treba svakodnevno piti sok od nara?

Nar svakako može da bude deo raznovrsne i uravnotežene ishrane. Međutim, kada je cilj kontrola telesne težine, prednost bi trebalo dati celom voću.

Za razliku od soka, zrna nara sadrže i vlakna, koja doprinose osećaju sitosti. Sa druge strane, čaša od 200 mililitara čistog soka od nara može da sadrži približno 25 do 30 grama prirodnih šećera, kao i više od 100 kalorija.

To ne znači da je sok od nara nezdrav, već da ga ne treba posmatrati kao napitak za mršavljenje koji se može konzumirati u neograničenim količinama.

Najvažnije je razumeti da „prirodno” ne znači automatski i „jednako efikasno kao lek”. Za sada ne postoje kvalitetni klinički dokazi da sok od nara može da zameni terapiju lekovima koji deluju na GLP-1 receptore, niti da značajno pojačava njihovo dejstvo.

Zato tvrdnju da je sok od nara „prirodni GLP-1” treba posmatrati kao pojednostavljivanje naučnih saznanja, a ne kao dokazanu medicinsku činjenicu.

Novo istraživanje: šta se dešava sa GLP-1 posle konzumiranja soka od nara?

Posebno je zanimljivo istraživanje objavljeno u septembru 2026. godine u časopisu The Journal of Nutrition, u kojem su naučnici ispitivali upravo uticaj soka od nara na hormone uključene u regulaciju šećera u krvi.

U istraživanju su učestvovale 42 odrasle osobe koje su u različitim prilikama konzumirale sok od nara, vodu sa šećerom iste kalorijske vrednosti i običnu vodu. Naučnici su zatim tokom dva sata pratili nivo glukoze, insulina i hormona GLP-1 i GIP.

Rezultati su pokazali da sok od nara nije značajno promenio ukupni odgovor glukoze u krvi u poređenju sa zaslađenom vodom, ali su zabeležene razlike u odgovoru hormona GIP, koji, poput GLP-1, pripada grupi inkretina.

Ovo istraživanje nije dokazalo da sok od nara može da izazove efekat uporediv sa lekovima koji deluju na GLP-1 receptore. Takođe, nije ispitivalo dugoročni uticaj na apetit ili telesnu masu.

Izvor: eklinika.telegraf.rs