Međutim, u selu Areniljas, to je više opis radnog mjesta nego puka fantastika.

Ovo malo selo u provinciji Sorija, u unutrašnjosti sjeverne Španije, privuklo je veliku pažnju javnosti ponudom koja uključuje opštinski stan bez kirije, stalni posao na građevini i mogućnost vođenja lokalnog seoskog bara.

Ovaj paket je namijenjen prvenstveno porodicama koje su spremne da se trajno nasele i pomognu u održavanju svakodnevnog života u zajednici sa minimalnim brojem stanovnika.

Areniljas zvanično ima oko 45 registrovanih stanovnika, mada neki izvori, poput “Euro Weekly News-a”, navode brojku od 47 mještana. Ova inicijativa je okarakterisana kao paket “Kuća i posao” za mlade porodice.

Više od besplatne selidbe

Razlozi zbog kojih je ova vijest postala viralna su očigledni: troškovi stanovanja su eliminisani, posao je obezbijeđen odmah po dolasku, a obećanje mirnijeg života privlači mnoge.

Ipak, važno je napomenuti da ovo nije besplatan “odmor u Španiji, niti je ponuda namijenjena onima koji traže privremeni bijeg na selo”, prenosi Euronews. Riječ je o strateškom naporu sela da ostane održivo.

Areniljas se nalazi u regionu Kastilja i Leon, u dijelu poljoprivredne unutrašnjosti koja se često naziva “España vaciada” (Ispražnjena Španija).

Ovaj termin se koristi za regione koji su decenijama gubili stanovništvo zbog odlaska mladih u velike gradove. Za ovako malo selo, demografski pad nije apstraktna tema, već pitanje opstanka.

Od broja stanovnika direktno zavisi ko će održavati javne zgrade, ko će držati otvorene prostore za druženje i da li će u zajednici uopšte biti djece. Zbog toga Areniljas ne traži samo stanare, već domaćinstvo koje će ponuditi radnu snagu, dugoročno prisustvo i aktivno učešće u lokalnom životu.

“Besplatna” kuća ipak ima svoje troškove

Glavni adut ponude je nekretnina. Prema portalu Idealista, riječ je o renoviranoj i potpuno opremljenoj opštinskoj kući. Porodica koja bude odabrana neće plaćati zakup, ali termin “besplatna kuća” ima svoje specifično značenje.

To podrazumijeva stanovanje bez kirije, ali ne i život bez ikakvih troškova. Porodica će i dalje snositi troškove struje, vode, grijanja i svih ličnih potreba.

Ovaj detalj je ključan jer svako ko ozbiljno razmatra selidbu mora da ukalkuliše troškove života u provinciji, prevoz i stabilnost prihoda prije nego što ovo shvati kao potpuni finansijski “restart”.

Posao koji prati ponudu je isključivo praktičan. Selo nudi zaposlenje na poziciji građevinskog radnika ili majstora na održavanju i obnovi opštinskih zgrada i infrastrukture.

Na taj način, porodica dobija stambenu sigurnost i posao, dok selo osigurava radnu snagu neophodnu za svoje održavanje.

Iako upravljanje seoskim barom može zvučati kao sporedna poslovna prilika, u selu sa manje od 50 stanovnika ono ima ogroman društveni značaj.

U mnogim malim španskim selima, bar ili društveni centar je jedan od rijetkih zajedničkih zatvorenih prostora gdje se mještani okupljaju, razgovaraju i organizuju aktivnosti.

Portal Idealista opisuje ovaj “bar social” kao ključnu tačku susreta za sve generacije. Upravljanje barom ovdje nije isto što i otvaranje kafića u velikom gradu; to podrazumijeva integraciju u društveni ritam sela i postajanje vidljivim članom male zajednice.

Ponuda nije za svakoga

Najveće praktično ograničenje tiče se zakonskog statusa kandidata. Ovaj program ne obezbjeđuje vize niti boravišne dozvole za građane koji nisu državljani Evropske unije.

To znači da zainteresovani već moraju imati pravo na život i rad u Španiji. Ponuda je, dakle, usmjerena na državljane Španije, građane EU ili državljane trećih zemalja koji već posjeduju važeće španske radne i boravišne dozvole.

Senzacionalistički naslovi da “Španija dijeli kuće strancima” u ovom slučaju mogu zavarati; preciznija definicija je da malo selo traži porodice koje već imaju pravo rada u zemlji i spremne su na život u ruralnoj sredini.

Za porodice je važan podatak da djeca ne idu u školu u selu. Oni pohađaju regionalnu školu u mjestu Berlanga de Duero, udaljenom oko 20 kilometara.

Regionalna vlada Kastilje i Leona obezbjeđuje besplatan školski prevoz, ali ova činjenica jasno ilustruje cijenu mira na selu: većina osnovnih usluga, poput zdravstva, supermarketa i administracije, nalazi se u susjednim, većim mjestima.

Obećanje mirnijeg života privlači mnoge

Kao prednost se navodi postojanje internet veze pogodne za rad od kuće.

Kako se prijaviti?

Proces selekcije vodi lokalna samouprava (Ayuntamiento de Arenillas), uz učešće lokalnog kulturnog udruženja. Od kandidata se traži da podnesu pismenu prijavu u kojoj će objasniti svoju porodičnu situaciju, trenutne uslove života, razloge za selidbu, kao i iskustvo u građevinskim poslovima ili ugostiteljstvu.

Areniljas ne poklanja “seoski san” bilo kome, već nudi priliku onima koji su spremni da postanu stubovi jedne male zajednice u borbi protiv zaborava.

Nezavisne

Slučaj ponovo otvorio raspravu o eutanaziji u Španiji

Gotovo pa nezapamćen slučaj u španskoj istoriji potpuno je podijelio javnost u ovoj evropskoj državi, a sve dodatno dobija na težini kada se zna da je Noelija uspjela u namjeri da pravnim putem oduzme sebi život, nakon dva neuspjela pokušaja samoubistva, naročito drugog iz 2022. prilikom čega je zadobila teške tjelesne povrede kičme usljed kojih je ostala paraplegičar.

“Želim otići u miru”

Kako pišu svjetski mediji, ovoj tragediji prethodili su psihički problemi sa kojim se Ramosova suočavala i protiv kojih se borila od ranog djetinjstva. Naime, njeni roditelji su, kako se prenosi, bili zavisnici od psihoaktivnih supstanci, zbog čega je ona boravila u ustanovama za maloletnike, te je neprestano trpjela seksualno nasilje i silovanja. Kastiljo je bila mentalno bolesna i zato je dva puta pokušala da se ubije. U intervjuu za španski program Antene 3 koji je objavljen nekoliko dana pred smrt, rekla je da se drugi pokušaj samoubistva dogodio poslije seksualnog napada 2022. godine “Ja idem, a svi vi ostajete ovdje sa bolom. Želim sada otići u miru i prestati patiti, tačka. Sav bol koji sam trpjela sve ove godine “, izjavila je Noelija u intervjuju.

Roditelji bili protiv eutanazije

U aprilu 2024. podnijela je zahtjev za eutanaziju nezavisnom odboru ljekara, advokata i stručnjaka za bioetiku iz Katalonije. U julu 2024. dobila je odobrenje za to, jer je, kako se navodi, procijenjeno da njeno zdravstveno stanje teško i neizlječivo. Tom prilikom je zaključeno da ona trpi tešku, hroničnu i iscrpljujuću patnju. Međutim, njeni roditelji su od samog početka bili protiv, pa je proces obustavljen u poslednjem trenutku posle pravnih prigovora koje je podnio njen otac, uz podršku konzervativne grupe Hrišćanski advokati (Abogados Cristianos).

Njihov argument je bio da mentalna bolest čini Noeliju nesposobnom da odlučuje, a slučaj je na kraju stigao do Vrhovnog suda Španije. Abogados Kristijanos je u posljednjem pokušaju da spriječi proceduru podnijela žalbu Evropskom sudu za ljudska prava, ali je taj zahtjev odbijen. Noelija za sve to vrijeme nije odustajala. Godinu i po dana se borila za “pravo da umre” i na kraju je u tome i uspjela.

Španija odobrava eutanaziju

Slučaj Noelije Ramos okupirao je špansku javnost godinama. A u ovoj državi, zakonom iz 2021. u Španiji se odobrava pravo na eutanaziju i medicinski potpomognuto samoubistvo za pacijente koji pate od terminalnih bolesti i za osobe sa neizdržljivim stalnim stanjem. Španija je na taj način jedna od devet zemalja Evropske unije koje po zakonu dozvoljavaju ovo pravo, a kriterijumi se razlikuju od države do države. Od kada je Španija donijela ovaj zakon, prema podacima tamošnjeg Ministarstva zdravlja, , 1.123 osobe su na taj način okončale život zaključno sa 2024. godinom.

Na koji način se odvija eutanazija?

Kada je u pitanju eutanazija, pravilo je da se proces sastoji u tome da se podnose dva pisana zahtjeva, zatim konsultacije sa stručnjacima ali koji nisu povezani sa slučajem koji razmatraju.

Eutanaziju, navodi se, sprovode ljekari ili zdravstveni radnici pod strogim uslovima, davanjem smrtonosne injekcije na izričit zahtjev pacijenta, dok se medicinski potpomognuto samoubistvo sastoji u tome da sam pacijent uzme smrtonosan hemijski napitak ili lijek takvog dejstva koji je prepisao ljekar.

Izvor: Nezavisne novine

Španija će zabraniti prodaju energetskih pića mlađima od 16 godina, a ona snažnija i mlađima od 18, jer njihova konzumacija dovodi do poremećaja spavanja, ponašanja te kardiovaskularnih oboljenja, rekao je danas ministar socijalnih prava i potrošnje.

Energetska pića su postala prijetnja zdravlju”, izjavio je ministar Pablo Bustinduy u obraćanju medijima u Barceloni, gdje se sastao s predstavnicima fondacije koja se bori s dječjom pretilosti. Zabrana, čiji početak nije precizirao, proširit će se na osobe mlađe od 18 godina u slučaju pića koja sadrže više od 32 miligrama kofeina na 100 mililitara.

To ćemo učiniti najdjelotvornijim pravnim instrumentom koji će ugledati svjetlo dana u najkraćem mogućem roku”, rekao je Bustinduy. Naglasio je da mjera ima široku društvenu podršku, “budući da je devet od deset osoba u Španiji za nju”, prema anketi koju je prošle sedmice objavila Španska agencija za sigurnost hrane i prehranu (Aesan). Prema toj anketi, podrška zabrani također je vrlo visoka među mladima, budući da je podržava 88,3 posto ispitanika u dobi od 18 do 35 godina.

Ministar za potrošače naveo je i druge podatke studije kako bi upozorio na potrebu ograničavanja prodaje ovog proizvoda. Oko 25 posto ispitanika konzumira energetska pića, i to u prosjeku dva puta sedmično. Gotovo polovina onih koji konzumiraju energetska pića piju barem jedno dnevno, a 47 posto ih redovno miješa s alkoholom. Ova će regulativa biti dodatak već ranije usvojenoj zabrani prodaje energetskih napitaka u školama.

U izvještaju Aesana iz 2021. godine navedeno je da pretjerana konzumacija kofeina može uzrokovati neželjene fiziološke učinke, od poremećaja spavanja, preko psiholoških učinaka i promjena u ponašanju, do kardiovaskularnih poremećaja, prenosi Hina.

U Španiji su sjeverne autonomne pokrajine Asturija i Galicija još prošle godine zabranile prodaju energetskih pića djeci mlađoj od 16 godina. Druge evropske zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva, Njemačke i Poljske također su usvojile slične mjere ili planiraju to uskoro učiniti, saopćila je španska javna televizija RTVE.

Izvor: oslobodjenje.ba

Studija NASA pod nazivom ”Pretoplo: kako klimatske promjene mogu učiniti da neka mjesta budu previše vrela za život” upozorava da će osim dijelova Španije, do 2050. područja kao što su Južna Azija, Persijski zaliv, Crveno more i istočna Kina biti toliko topla da život neće biti održiv.

Istovremeno, studija napominje da će slične temperature pogoditi dijelove jugoistočne Azije i Brazil do 2070, prenosi Jurovikli.

”Događaji poput toplotnog talasa 2003. u Evropi, koji je odnio više od 70.000 života, postaće sve češći i ozbiljniji od 2040-ih pa nadalje. Ljudi koji već žive na ‘vrelim mjestima’ moraće da se prilagode još dužim periodima toplotnih talasa, dok će oni koji žive u hladnijim gradovima biti izloženi ekstremnim vrućinama na koje nisu navikli”, navode stručnjaci.

Eksperti upozoravaju da će veliki gradovi morati da se prilagode prije 2050, posebno kada je u pitanju adekvatna klimatizacija, kao i da je neophodno riješiti problem nedostatka zelenih površina u urbanim regijama.

Zdravstveni problemi kao što su dehidratacija, toplotni udar i kardovaskularne bolesti postaće češći, upozoravaju stručnjaci.

Možda biste želeli da znate o zdravlju ili sreći lokalne dece, kvalitetu obrazovanja, politici porodičnog odsustva – čak i koje zemlje imaju najzelenije površine ili igrališta.

Upravo se na ove vrste faktora Unicef usredsređuje u „izveštajima” o blagostanja dece.

Važno je napomenuti da se njihova rangiranja odnose samo na najbogatije zemlje sveta – i da ne mogu svi podaci biti podjednako interesantni za porodice iseljenika.

Ali njihova otkrića pomažu da se napravi pronicljiva slika o tome kako je zaista odgajati decu u zemljama širom sveta.

Osvrnuli smo se na neka od ovih istraživanja kako bismo pokušali da odgovorimo na glavno pitanje svake emigrantske porodice: gde su najbolja mesta za podizanje dece – ili, u tom slučaju, gde je najbolje biti dete?

Japan

U Unicefovoj analizi blagostanja dece za 2020. godinu, Japan je na prvom mestu po fizičkom zdravlju, koje se bavi smrtnošću i gojaznošću dece.

A u najnovijem izveštaju Unicefa iz 2022. godine, koji se posebno bavio sredinama u kojima deca odrastaju, zauzima drugo mesto za „svet oko deteta” – kategoriju koja uključuje aspekte poput urbanih zelenih površina i bezbednosti saobraćaja.

Japan takođe ima najnižu stopu gojaznosti dece, nisku smrtnost dece i izuzetno nizak nivo zagađenja vazduha ili vode koji pogađa decu.

To je takođe jedna od najbezbednijih zemalja za porodice, i to ne samo u smislu saobraćajnih nesreća.

Ukupna stopa ubistava u Japanu je najniža od svih zemalja koje je Unicef posmatrao: sa 0,2 na 100.000, to je samo delić one u SAD-u (5,3), Kanadi (1,8) ili čak u Australiji (0,8).

Faktor sigurnosti ne znači samo da se porodice mogu malo opustiti.

To takođe ima ogroman uticaj na slobodu u kojoj deca mogu da uživaju, kaže Mami Mekeg, rođena u Tokiju koja sada živi u Londonu.

„Deca idu sama u školu od šest ili više godina. Idu autobusom ili vozom ako nije samo pešačka udaljenost”, rekla je ona.

„Čak i usred Tokija, deca sama šetaju i idu u školu. To je sasvim normalno jer je zaista bezbedno. Niko nije zaista zabrinut za decu jer mi ne moramo da budemo.”

Pored najboljih ocena za zdravlje i bezbednost, Japan takođe ima jedan od najboljih svetskih obrazovnih sistema, zauzimajući 12. mesto među 76 zemalja i regiona, prema procenama OECD-a na koje se Unicef oslanjao za svoje podatke.

I pruža velikodušna prava na plaćeno roditeljsko odsustvo, pri čemu se svakom zaposlenom roditelju nudi oko 12 meseci – iako zemlja radi na podsticanju očeva, posebno, da ga iskoriste.

Uprkos mnogim prednostima koje Japan može da ponudi porodicama, nemojte se iznenaditi ako sami lokalni stanovnici budu kritični, kaže Mekeg.

„Možda ćete čuti mnogo pesimizma, jer uvek čujemo o svim pozitivnim stranama drugih zemalja i to poredimo sa Japanom”, objasnila je ona.

„To je takođe kulturološka stvar, gde bi trebalo da ‘razgovarate’ o nečemu sa čime se identifikujete da biste izgledali skromno. Ali rekla bih da je Japan zaista lepo mesto za podizanje dece.”

Estonija

Iako Estonija nije na vrhu Unicefove rang liste u celini, ima visoke ocene za niz važnih aspekata.

Deca su izložena manjem zagađenju vazduha, manjom izloženošću bukom i ima manje pesticida nego u skoro bilo kojoj drugoj bogatoj zemlji.

Ima više urbanih zelenih površina od mnogih drugih zemalja, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i Veliku Britaniju, a deca će posebno verovatno reći da uživaju u rekreativnim objektima u komšiluku, kao što su igrališta.

Estonija takođe ima drugu najnižu stopu beba rođenih s manjom težinom od bilo koje bogate zemlje, što se generalno smatra dobrim pokazateljem kvaliteta prenatalne nege.

Jedna od najvećih prednosti, međutim, može biti estonski obrazovni sistem: deca imaju bolje veštine iz matematike, nauke i pismenosti od bilo koje zemlje van Azije.

Digitalne veštine su takođe naglašene.

„Već u vrtićima postoji robotika, pametni tableti i tako dalje, a sve se koristi kao deo učenja zasnovanog na igri”, rekla je Ane-Mai Misak, menadžerka projekta u estonskom odboru za obrazovanje i mlade koja istražuje sisteme ranog obrazovanja u zemlji.

Ali prednosti sistema prevazilaze čitanje i robotiku.

Nedavni izveštaj OECD-a otkrio je da je prosečan estonski petogodišnjak bolji u različitim socijalno-emocionalnim veštinama, uključujući saradnju sa drugom decom i prepoznavanje emocija, od onih u SAD-u i Engleskoj.

Takođe su znatno iznad proseka OECD-a za veštine samoregulacije kao što su mentalna fleksibilnost, radna memorija i inhibiranje impulsa.

Zatim, tu je porodično odsustvo: Estonija ima jednu od najvelikodušnijih politika u bilo kojoj zemlji na svetu, sa 100 dana porodiljskog odsustva, kao i 30 dana roditeljskog odsustva, nakon čega sledi 475 dana plaćenog roditeljskog odsustva, koje se može podeliti – ili iskoristiti na pola radnog vremena – do tri godine.

Do 60 od tih dana, oba roditelja mogu istovremeno ostati kod kuće i oba roditelja biti plaćena.

Svaki roditelj takođe dobija 10 radnih dana plaćenog roditeljskog odsustva za svako dete dok dete ne napuni 14 godina.

(Ovo odsustvo je dostupno i stalnim i privremenim stanovnicima Estonije, uključujući strance.)

Španija

Španija je najbolje ocenjena na Unicefovom rangiranju životne sredine oko dece, sa posebno niskim nivoom morbiditeta dece usled zagađenja vazduha ili vode.

I uprkos tome što ima lošiju ukupnu ponudu u smislu socijalnih, obrazovnih i zdravstvenih usluga, prema Unicefu, deca u Španiji imaju izrazito visoko blagostanje: okrug je na trećem mestu po mentalnom blagostanju dece i na četvrtom po osnovnim akademskim i društvenim veštinama.

Konkretno, u rangu je sa Holandijom po tome koliko dece kaže da lako sklapaju prijateljstva (81 odsto), dok je stopa samoubistava adolescenata jedna od najnižih u bogatim zemljama i manje od jedne trećine one u SAD-u, Kanadi, Australiji ili Novom Zelandu.

To ne iznenađuje Lori Zaino, koja se u Madrid preselila iz Čikaga pre 15 godina.

Sada majka malog deteta, ona kaže da je jedan od najsvežijih aspekata života u Španiji koliko kultura prihvata decu.

„Ovde je zaista društveno prihvatljivo da vodite dete svuda – u restorane, barove. Sasvim je normalno videti porodicu sa malim detetom kako šeta okolo u ponoć”, rekla je ona.

„Potreban je veliki pritisak da bi vaša deca bila tiha i smirena, kako ne bi smetala drugim ljudima. U Španiji niko ne brine o tome. Svi su nekako srećni i glasni i uživaju napolju u porodičnom vremenu zajedno.”

Zatim, tu je i roditeljsko odsustvo: i majke i očevi dobijaju po 16 nedelja odsustva koje se isplaćuju u visini od 100 odsto njihove plate (i frilenseri takođe imaju pravo), nakon čega majka može da uzme neplaćeno odsustvo do tri godine ili da smanji svoje radno vreme.

Ove opcije su dostupne svakom legalnom rezidentu registrovanom u sistemu socijalnog osiguranja Španije koji je uplaćivao doprinose najmanje 180 dana u poslednjih sedam godina.

Kao i u drugim navedenim zemljama, to nije savršeno – nedostatak dostupnih vrtića je posebno veliki problem, sa 33 odsto roditelja koji su rekli da bi voleli da ih ima više, što je najveća stopa od bilo koje bogate zemlje – ali jasno je da zemlja ima mnogo toga da ponudi porodicama.

Finska

Finska, koja se nalazi na petom mestu u Unicefovom najnovijem izveštaju, ima posebno visoke rezultate u dve od tri kategorije – broj jedan u „svetu deteta” (koji gleda na to kako životna sredina direktno utiče na decu, kao što je kvalitet vazduha), i broj dva za „svet oko deteta” (koji se bavi elementima okruženja sa kojim dete komunicira, kao što su škole, opasnosti u saobraćaju i zelene površine).

To je jedna od zemalja sa najboljim učinkom na svetu u pogledu pismenosti i matematičkih veština dece, a roditelji su posebno skloni da visoko misle o svom odnosu sa školskim osobljem dece.

Stopa smrtnosti dece uzrasta 5-14 godina jedna je od najnižih u svetu, manje od polovine one u SAD-u.

A zemlja nudi velikodušno roditeljsko odsustvo, uključujući osam nedelja plaćenog porodiljskog odsustva, dodatnih 14 meseci plaćenog roditeljskog odsustva koje treba podeliti između roditelja, i dodatno odsustvo za negu deteta koje se može primeniti dok dete ne napuni tri godine.

(Zakoniti stanovnici Finske koji su bili pokriveni zdravstvenim osiguranjem najmanje 180 dana pre rođenja deteta u Finskoj, ili u bilo kojoj nordijskoj zemlji, zemlji EU ili EEP, ispunjavaju uslove.)

Hedli Din je otac petoro dece iz Velike Britanije koji je sa porodicom živeo u Poljskoj, Češkoj i Finskoj.

Njegova porodica trenutno živi drugi put u Finskoj, rekao je, i to im se sviđa. Jedna od prednosti je količina zelenih površina, čak i u glavnom gradu Helsinkiju (Finska ima najviše urbanih zelenih površina po osobi od bilo koje bogate zemlje).

Ali njegova porodica ne uživa samo u dostupnosti parkova.

„Ono što je drugačije kod Helsinkija, ili Finske, jeste to što su parkovi zapravo veoma sirovi, veoma prirodni. Oni su kao prirodna šuma koja dolazi pravo u centar grada”, rekao je Din.

„Postoji dobro poznata veza između boravka u prirodi i nepostojanja anksioznosti i depresije, tako da je to zaista pozitivno.”

Šta je sa mračnim, hladnim finskim zimama?

To je cena koju vredi platiti, kaže Din. „Samo se naviknete na to – oblačite se u skladu sa tim, imate šiljke na cipelama kada izađete – i to maksimalno iskoristite. A leta su apsolutno neverovatna, jer imate 22 sata sunčeve svetlosti.”

Holandija

Na vrhu sveukupne Unicefove liste za dobrobit dece nalazi se Holandija, koja je posebno dobra u pogledu mentalnog zdravlja dece (na prvom mestu) i veština (gde je na trećem mestu).

Devet od deset petnaestogodišnjaka kaže da su zadovoljni životom, što je najveći procenat od svih zemalja koje je Unicef ispitao, a osam od deset kaže da lako sklapaju prijateljstva.

Nešto od toga je kulturološki, objasnila je Olga Meking, majka troje dece iz Poljske koja već 13 godina živi u Holandiji i autorka je knjige Niksen: prihvatanje holandske umetnosti nečinjenja.

„Postoji diskurs oko toga kako Amerikanci pokušavaju da nauče svakoga da bude izuzetan. Evo, postoji izreka: ‘Samo budi normalan, to je već dovoljno ludo’,” rekla je ona – način razmišljanja za koji misli da čini detinjstvo manje pod pritiskom, iako, kao što je ranije napisala, to će se možda promeniti.

Takođe je veliki naglasak na druženju, dodala je, pri čemu su grupe, klubovi i društvene aktivnosti posebno uobičajene.

Ali, kaže ona, ako su holandske porodice i deca srećni, to je takođe zbog strukturalnih faktora.

„Ne možete imati holandsko roditeljstvo bez holandskog sistema socijalne zaštite”, primetila je ona.

A Holandija zaista nudi roditeljima veliku podršku. Njihova politika porodičnog odsustva je jedan primer.

Uključuje najmanje 16 nedelja obaveznog, potpuno plaćenog porodiljskog odsustva i do šest nedelja plaćenog roditeljskog odsustva, plus neplaćeno roditeljsko odsustvo koje se može iskoristiti dok dete ne napuni osam godina i dostupno je svima koji legalno žive i rade u Holandiji.

Španski mediji pišu da je Del Burgo planirao da zaprosi Leticiju kada je ona objavila da se zabavlja sa Felipeom, koji je u tom trenutku još uvijek bio prestolonasljednik. Nakon što je vjeridba objavljena 2003. godine, slavna Špankinja je navodno zamolila Haimea da bude svjedok na njenom vjenčanju.

On je naveo: “Kada smo se vidjeli, uhvatila me je za ruku i pitala me zašto je nikada nisam pitao da se uda za mene. Očigledno nisam odgovorio. Bodrio sam je koliko sam mogao. Posljednje što mi je rekla prije nego što smo se pozdravili u tom restoranu bila je molba: “Nikad me ne ostavljaj”.

Ovaj preduzetnik, ipak, tvrdi da su on i Leticija nastavili da imaju romantičnu vezu i posle njene udaje, te da je zadržao poruke, fotografije i video snimke kao dokaz. On navodi i da mu je ona 2010. rekla da ga voli dok su ležali u visećoj ležaljci pored bazena u njenoj kući.

“Ljubavi. Nosim tvoju maramu. Zbog nje se osjećam kao da si pored mene. Brine se o meni. Štiti me. Brojim sate do ponovnog viđanja. Volim te”, piše u poruci koju je navodno Leticija poslala Haimeu, a sadržaj je objavio lično on na Tviteru.

Iako su njegove tvrdnje, te sama fotografija podigli puno prašine, puno internet korisnika dovelo je u pitanje validnost ovih informacija, s obzirom da nema dokaza da je Leticija baš njemu poslala ovu poruku i fotografiju. Haime je naknadno ugasio svoj nalog.

De Burgo je naveo i da je romansu sa španskom kraljicom započeo na putu za Veneciju, mnogo prije njene veze sa tadašnjim prestolonasljednikom. Takođe, istakao je i da je planirao da je zaprosi, kao i da je ona željela da dobiju dijete. Leticija mu je kasnije navodno rekla da je ‘upoznala nekoga ko bi je obavezao da napusti svoju profesiju’, što ga je navelo da zaključi da je njen misteriozni partner Filipe.

“Nemamo komentar o tome”, rekao je portparol španske kraljevske porodice za “Femail” apropo čitave situacije.

Naime, policija je uhapsila najmanje trojicu fudbalera madridskog Reala zbog optužbi da su dijelili seksualni snimak na kojem je maloljetnica. U pitanju nisu prvotimci, već članovi mlađih kategorija. Međutim, pod istragom su i prvotimci Reala, koji navodno imaju sporni snimak.

EXCLUSIVA | Detenidos tres jugadores del Real Madrid por un caso de revelación de secretos de tipo sexualhttps://t.co/9YLsKx96Q7

— El Confidencial (@elconfidencial) September 14, 2023

Razlog hapšenja je video erotskog sadržaja na kojem se nalazi maloljetnica, a koji je počeo da kruži unutar ekipe.

Prijavu je 6. septembra na Kanarskim ostrvima podnijela majka maloljetnice. Ona je u policiji rekla da je jedan od trojice fudbalera snimio seksualni video njene ćerke, a potom ga dijelio sa drugima.

Umiješani fudbaleri se trenutno nalaze u pritvoru.

Imena uhapšenih nisu saopštena, a više toga znaće se u narednim danima.

Festival vodi poreklo od velike tuče meštane ovom biljkom 1945. godine.

Preuzeto sa: bbc.com

Zakon kojim se garantuju seksualne slobode, poznat i kao zakon „Samo da znači da“, odobren je u Kongresu.

Pre nego što stupi na snagu, mora da bude usvojen i u Senatu.

„Seksualna sloboda će konačno biti pravo u našoj zemlji“, rekla je Irena Montero, španska ministarka za ravnopravnost, koja je bila ključna u pisanju novog zakona.

„Zamenićemo nasilje slobodom, a strah ćemo zameniti željom. Od danas, Španija je slobodnija, bezbednija zemlja za sve žene.“

Prema novom zakonu, žrtve više neće morati da dokazuju da su pretrpele nasilje ili zastrašivanje, ili da su pružale fizički otpor.

Svaki seksualni čin bez pristanka će se smatrati napadom.

„Saglasnost postoji samo kada je… jasno izražena volja“, piše u zakonu.

Paraliza strahom

Promena, koju je uvela levičarska koaliciona vlada Pedra Sančeza, u velikoj meri je podstaknuta takozvanim slučajem Manada ili „vučji čopor“, kada je pet muškaraca silovalo osamnaestogodišnjakinju u Pamploni tokom čuvenog festivala sa bikovima 2016.

Svi muškarci su proglašeni krivim za seksualno zlostavljanje i osuđeni su na po devet godina zatvora, ali ih je sud oslobodio optužbi za silovanje uz obrazloženje da nije bilo ni nasilja ni zastrašivanja.

Slučaj iz 2016. izazvao je proteste širom Španije i doveo do promene zakona

Pitanje pristanka bilo je ključno za ovaj slučaj.

Dok je pravni tim optuženih insistirao na tome da žrtva nikada nije rekla „ne“, ona je navela da je bila paralizovana strahom.

Presuda je izazvala veliku reakciju u društvu i masovne demonstracije na ulicama, a neki političari su otvoreni govorili protiv ove odluke.

Vrhovni sud je 2019. poništio presudu, proglasio petoricu optuženih krivim za silovanje i povećao im kazne na 15 godina.

Ukupno 2.143 slučaja silovanja prijavljena su u Španiji 2021, što je za 14 odsto više nego prethodne godine i to je do sada najveći zabeleženi broj.

Sedam drugih evropskih zemalja je od 2018. godine uvelo slične zakone o silovanju koji naglašavaju važnost pristanka.

To su: Danska, Hrvatska, Grčka, Malta, Švedska, Island i Slovenija, prema organizaciji Amnesti internešenel.

Međutim, iz desničarske stranke Voks (Vox), koja se zajedno sa konzervativnom Narodnom strankom protivila novom zakonu, naveli su da je zakon neizvodljiv u praksi.

Karla Toskano, poslanica stranke krajnje desnice, tvrdi da bi žene mogle da koriste novi zakon na štetu muškaraca koji nisu krivi

„Kada naterate sistem da ženama veruje bez dokaza, to stvara veoma opasno oružje koje bilo koja žena može da upotrebi da se osveti ili uništi život nevine osobe lažima.

„U mnogim slučajevima je nemoguće da muškarac dokaže pristanak“, rekla je Karla Toskano, potpredsednica stranke Voks.

Prostitucija i pornografija

Novim zakonom se predviđa i veća podrška žrtvama seksualnog napada.

Definicija seksualnog nasilja je takođe proširena.

Na primer, obuhvaćeno je uznemiravanje na javnom mestu gde je osoba ponižena neželjenim „seksualnim ili seksističkim izrazima, ponašanjem ili predlozima“.

Takođe, zabranjuje se oglašavanje kojim se jačaju rodni stereotipi ili za koje se smatra da promoviše prostituciju.

U tekstu zakona se navodi da je cilj da se „destimuliše potražnja za svim vrstama usluga povezanih sa seksualnom eksploatacijom, prostitucijom i pornografijom koja normalizuje seksualno nasilje“.

Osim toga, zakon poziva mlade seksualne prestupnike da prođu kroz programe obrazovanja o seksualnom ponašanju i ravnopravnosti.

Niz seksualnih napada koje su nedavno počinili maloletnici izazvao je zabrinutost.

Ranije ovog meseca, petorica tinejdžera uhapšena su u Valensiji zbog navodnog silovanja dve devojčice na pragu puberteta.

Ukoliko zakon bude usvojen, Španija će biti prva država u Evropi koja uvodi bolovanje zbog bolnih menstruacija.

Koliko su ovakve inicijative, rasprave i nacrti zakona daleko od brdovitog Balkana pitali smo Goricu Ivić iz Udružene žene Banjaluka.

– Kod nas je još tabu tema reproduktivno zdravlje, seksualni odnosi, seksualni identitet, menstrualni ciklus i sve one teme koje idu u sastavni dio života jedne žene. Mi imamo tu situaciju da se o menstruaciji govori sa sramotom, ne naziva se pravim imenom, nego se kaže žena ima ono. Kad krenemo razgovarati o tome, onda ćemo možda doći do ovoga da se  žena oslobodi rada, barem jedan dan, rekla je Ivić za UNU.

Bez tabu tema, jedna od najglasnijih žena u Bosni i Hercegovini, koja se bori za razbijanje predrasuda i ženska prava na svojim profilima društvenih mreža je i urednica portala Lola, Brankica Raković.

– Krajnje vrijeme je da se u Bosni i Hercegovini počnemo odnositi prema menstruaciji kao stanju u kojem žena prolazi kroz brojne promjene. To je bolno i vuče za sobom probleme ili ukazuje na neke druge probleme u organizmu. Mora se prestati ponašati prema ženama, kad kažu da ih boli, kao prema razmaženim djevojčicama. Smatram da je potez Španije sjajan.

Tako bi mi žene dobile priliku da budemo produktivnije i da radimo u uslovima kojima ništa ne boli. Nije to toliko tabu tema, nego mi ovdje sve, pa i menstruaciju izvrgavamo ruglu, voljela bih da se na to gleda normalno kao i na svaki drugi fiziološki proces koji se dešava u organizmu i da poslodavci imaju više osjećaja za to, rekla je Brankica Raković za UNU.

Istovremeno, u Savezu sindikata Republike Srpske nisu imali komentar na pitanje da li bi podržali slične izmjene Zakona o radu, rekli su nam da imaju ozbiljnijih problema i inicijativa.

• Stav autorke:

Radeći ovu priču, autorka teksta, zanimljivo je, nije dobila ni jedan negativan komentar od muškaraca, dok je većina žena bila iznenađena sa reakcijom, uz pitanje “što to radiš”.

Ako je čovjek čovjeku vuk, žena je samoj sebi, svojoj sestri, kumi, prijateljici, kćerkama i budućim unukama zmija.

Preuzeto sa: una.world