Glumica se u kampanji za platformu Novig pojavljuje naga ili gotovo naga, dok intimne delove tela prekriva loptama, reketom i drugom sportskom opremom.

Fotografije i video brzo su postali viralni.

A onda su počele reakcije žena koje se sportom zaista profesionalno bave.

Kampanja je napravljena oko igre sa idejom “samo sport”.

Svini se pojavljuje sa opremom za tenis, golf, košarku, bejzbol, hokej i druge sportove, dok je čitava reklama očigledno koncipirana tako da njen izgled bude jedan od glavnih elemenata.

Problem je nastao kada su profesionalne sportistkinje poručile da im se nimalo ne dopada način na koji se žensko telo koristi za promociju proizvoda povezanog sa sportom.

Među onima koje su javno reagovale našle su se olimpijske i vrhunske sportistkinje iz različitih disciplina.

Britanska sprinterka Ejmi Hant poručila je: “Sidni Svini, ovako izgledaju žene u sportu”, dok su druge sportistkinje objavljivale fotografije i snimke sa treninga i takmičenja.

Australijska vaterpolistkinja Tili Kerns bila je još direktnija, poručivši da “mrzi” novu reklamu, dok je bokserka Skaj Nikolson kritikovala seksualizaciju žena u sportu.

Suština njihovih zamerki bila je ista – žene se godinama bore da njihovi rezultati, snaga i rad budu važniji od izgleda, a ovakva reklama, po njihovom mišljenju, ponovo vraća fokus na telo.

Svini nije objavila saopštenje niti se direktno upustila u raspravu sa sportistkinjama.

Umesto toga, na Instagram storiju postavila je seriju fotografija.

I izbor nije bio slučajan.

Objavila je čuvene fotografije sportista koji su tokom godina pozirali nagi za ESPN-ov “Body Issue”.

Među njima su bile Serena Vilijams, Ronda Rauzi, Su Bird, Megan Rapino i Karolina Voznijacki, ali i muškarci poput Roba Gronkovskog, Karl-Entonija Taunsa, Majlsa Gereta i Džejsona Kelsija.

Nije napisala: “Evo mog odgovora.”

Nije ni objasnila zašto ih postavlja.

Ali poruka je na društvenim mrežama protumačena prilično jasno – ako su slavljena naga tela vrhunskih sportista bila prihvatljiva kada ih je fotografisao ESPN, zbog čega je njeno telo u sportskoj kampanji problem?

I tu je počela druga runda rasprave.

Ali kritičari kažu da to nije isto

Upravo poređenje sa ESPN-ovim projektom otvorilo je novo pitanje.

“Body Issue” godinama je prikazivao tela profesionalnih sportista u kontekstu njihove fizičke snage, discipline i onoga što njihova tela mogu da urade. U Novigovoj reklami, sa druge strane, Svini nije profesionalna sportistkinja, a kritičari smatraju da je njeno telo prvenstveno iskorišćeno kao seksualni mamac za reklamiranje proizvoda.

Njeni branioci vide stvar drugačije.

Za njih je problem u dvostrukim standardima – ako odrasla žena svesno odluči da pozira naga i ima kontrolu nad sopstvenim imidžom, zašto bi taj izbor automatski predstavljao degradiranje drugih žena?

Posebno jer Svini u ovom slučaju nije samo glumica angažovana da snimi nekoliko kadrova.

Sidni Svini je vlasnička i strateška partnerka Noviga i bila je uključena u kreativne razgovore o kampanji od samog početka.

Izvršni direktor kompanije Džejkob Fortinski rekao je da je glumici smetala činjenica da neke platforme za predviđanja omogućavaju ljudima da se klade na detalje iz njenog privatnog života.

Novig se fokusira na sport, što je bilo deo ideje iza saradnje.

To dodatno komplikuje argument da je Svini samo pasivno seksualizovana u kampanji koju je neko drugi osmislio – ona je u njenom nastanku aktivno učestvovala.

Ovo nije prvi put da jedna njena reklama preraste u mnogo veću društvenu raspravu.

Kampanja za American Eagle iz 2025. sa igrom reči “great jeans/great genes” izazvala je nedeljama dugu debatu o standardima lepote, genetici i načinu na koji se plavokosa i plavooka glumica predstavlja u reklami.

Sada se gotovo isti obrazac ponavlja, samo je tema drugačija.

Ovoga puta raspravlja se o tome ko ima pravo da koristi žensko telo, da li je izbor žene da pokaže sopstveno telo sam po sebi osnažujući i gde prestaje lična odluka, a počinje seksualizacija žena u sportu.

Sidni Svini za sada nije ponudila objašnjenje.

Samo je pokazala Serenu, Rondu, Megan, Su i ostale sportiste koji su to već uradili.

I ostavila internet da se svađa oko značenja.

Ona.rs

Sport je izuzetno važan dio odrastanja svakog djeteta i preduslov zdrave populacije. Djeca kroz sport stiču vrijedne vještine, razvijaju se u sposobne i aktivne mlade ljude, ali i stiču vrlo važne ljudske kvalitete – grade timski duh i zajedništvo, uče se fer ponašanju, kako te želja za uspjehom i pobjedom nose da daš i više od svog maksimuma, te vrlo važnu životnu lekciju kako se nositi sa porazima. Ulaganjem u klubove i trenere koji rade sa najmlađima, dajemo podršku pojedincima i organizacijama koji svakodnevno ulažu trud i energiju u postavljanju zdravih temelja naše budućnosti. Ovo je prilika da ti pojedinci i klubovi budu dodatno prepoznati, vidljivi i vrednovani za svoj rad sa našom djecom, našom budućnosti, te im želimo dati podršku da još veći broj najmlađih uvedu u sportske arene i nauče ih svim vrijednostima koje sport donosi. Na taj način možemo očekivati da ćemo izgraditi osnovu zdravog, funkcionalnog društva koje će biti posvećeno pravim vrijednostima“, poručio je Goran Babić, predsjednik Uprave NLB Banke Banja Luka.

Odabrani klubovi i organizacije, iz raznih sportskih disciplina, podržani su iznosima od 2.000 KM do 5.000 KM. To je pomoć koja će im omogućiti bolje uslove za rad, nabavku opreme, organizaciju takmičenja, kao i jačanje redovnih trenažnih procesa.

Odabrani klubovi:

1. Košarkaški klub „MAX“, Banja Luka,
2. Rukometni savez Republike Srpske
3. Plivački klub „Borac“ Banja Luka
4. Stonoteniski klub „Spin“ Banja Luka,
5. Atletski klub „Kastel“ Banja Luka,
6. Košarkaški klub „Spartak“ Prijedor,
7. Omladinski rukometni klub „Kozara“ Gradiška,
8. Košarkaški klub „Basket 2000“ Banja Luka.
9. Rukometni klub „Srednjoškolac“ Novi Grad,
10. Fudbalski klub „LeoStars“ Trebinje ,
11. Rukometni klub „Leotar“ Trebinje,
12. Košarkaški klub „Rogatica“ Rogatica,
13. Ženski odbojkaški klub „Jahorina“ Pale,
14. Omladinski fudbalski klub „Šampion“ Foča,
15. Košarkaški klub „Best“ Doboj,
16. Ženski fudbalski klub „Ljubić“ Prnjavor,
17. Atletski klub „Atletik“ Bijeljina,
18. Košarkaški klub „Fenix Basket“ Bijeljina,
19. Sportsko-rekreativno udruženje „Bambi“ Zvornik,
20. Regionalni rukometni savez Bijeljina

U svakom od ovih klubova treniraju djeca koja tek otkrivaju šta znači prva pobjeda, prvi tim, prvi sportski san. Sport nije samo fizička aktivnost — to je prostor u kojem nastaje karakter, hrabrost i povjerenje. Tereni, sale i staze su mjesta gdje djeca prvi put osjete pripadnost i zajedništvo, gdje grade samopouzdanje i otkrivaju ko mogu postati.

NLB Banka ostaje posvećena stvaranju prilika za generacije koje dolaze

Podrškom dvadeset klubova širom Republike Srpske, NLB Banka Banja Luka jača lokalne zajednice, trenere i sportske programe, a najviše — djecu koja su budućnost napretka. Program „NLB Sport za mlade“ koji NLB Grupa po prvi put istovremeno sprovodi na svim tržištima na kojima posluje, odnosno širom regiona, ima jednostavnu, ali snažnu misiju: omogućiti djeci da rastu kroz sport, razvijaju se kroz igru. Ove sezone NLB Grupa širom regiona podržava 144 kluba u skoro 100 gradova, odnosno, više od 21.000 djece koji treniraju, napreduju i uče prve životne lekcije na terenu.

Dok gledamo sa porodicom, deca obično imaju najzanimljivija pitanja. Pa je tako jedna devojčica juče upitala – zašto nikad, ni na jednoj utakmici, komentator nije žena?

I zaista, ako pažljivo slušate sportske prenose na domaćim televizijama, vrlo brzo ćete primetiti jedno: glas koji komentariše utakmicu bez izuzetka je muški. Ne govorimo ovde o sportskim novinarkama, voditeljkama u studiju ili reporterima pored terena – već o onima koji tokom samog prenosa vode publiku kroz utakmicu, objašnjavaju igru, ritam, taktiku, greške i poteze.

U Srbiji, praktično, ženskih sportskih komentatora nema. Ne u tragovima, ne u manjini – već ih nema uopšte. A to već prestaje da bude slučajnost.

Nije do snage, ni do znanja

Sportsko komentarisanje nije fizički zahtevan posao. Ne zahteva posebnu telesnu spremu, snagu ili izdržljivost. Zahteva znanje, koncentraciju, brzinu razmišljanja, poznavanje pravila, konteksta i istorije sporta, kao i veštinu govora. Sve ono u čemu žene mogu biti potpuno ravnopravne – ili bolje.

Uostalom, žene su sudije, treneri, selektorke, profesorke sporta, analitičarke. Ima ih u upravama klubova, u sportskim savezima, u nauci o sportu. Ima ih i u medijima – ali ne za mikrofonom tokom prenosa.

Tradicija jača od kriterijuma

Jedan od ključnih razloga leži u tradiciji. Sportsko komentarisanje se kod nas decenijama posmatra kao „muška profesija“. Glas komentatora treba da bude „autoritatvan“, „siguran“, „navijački odmeren“ – osobine koje se u našoj kulturi često automatski pripisuju muškarcima.

Kada se takav obrazac jednom ustali, on se samoodržava: komentatore biraju urednici koji su odrasli uz muške glasove; publika je navikla na muške glasove; svako odstupanje se doživljava kao eksperiment, a ne kao normalna pojava.

Strah od reakcije publike

Ne treba zanemariti ni strah medija od negativnih reakcija. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da su žene koje komentarišu sport često izložene daleko brutalnijim kritikama nego njihove muške kolege – ne zbog grešaka u komentaru, već zbog glasa, tona, pola.

U društvu koje i dalje ima nizak prag tolerancije na rodne pomake, urednici često biraju „sigurnu varijantu“. A sigurna varijanta je – muškarac.

Začarani krug bez prvog koraka

Poseban problem je to što ne postoji početna tačka. Da biste postali sportski komentator, morate imati iskustvo. Da biste imali iskustvo, neko mora da vam da priliku. Ako žene tu priliku nikada ne dobiju, onda se odsustvo ženskih komentatora kasnije „pravda“ time što ih – nema.

To je klasičan začarani krug: nema ih jer ih niko ne angažuje, a niko ih ne angažuje jer ih – nema.

A svet ide dalje

U mnogim zemljama Evrope i sveta žene već komentarišu fudbal, košarku, tenis, pa i tradicionalno „muške“ sportove. Publika se navikla. Glas komentatora više nije pitanje pola, već kompetencije.

Kod nas, međutim, još uvek nismo ni započeli taj proces.

Pitanje koje ostaje

Ako žene mogu biti vrhunske sportistkinje, trenerke, sudije i analitičarke – zašto ne bi mogle i da komentarišu utakmicu?

Činjenica da ih nema uopšte ne govori o njihovim sposobnostima, već o granicama sistema koji sporo preispituje sopstvene navike.

Možda je vreme da se zapitamo: šta bismo zapravo izgubili ako bismo čuli i drugačiji glas tokom prenosa – a šta bismo mogli da dobijemo?

Izvor. Zelenaučionica

Nagrađena fotografija snimljena je u banjalučkoj dvorani Borik, tokom proglašenja pobjednice Evropskog prvenstva u boksu za kadete. Tadićev kadar snažno je dočarao emotivni naboj presudnog sportskog trenutka, savršeno se uklapajući u ovogodišnju temu konkursa – „Power“ (Snaga).

– Ova nagrada dolazi u presudnom trenutku za mene i znači mi više nego bilo koja druga, iako sam već mnogo puta bio nagrađivan širom svijeta. Moj rad najčešće prikazuje prirodu i avanture, ali ova fotografija priča jednu sportsku i životnu priču – rekao je Tadić nakon ceremonije u Dubaiju.

On je objasnio da fotografija prikazuje dvije tinejdžerke u trenutku presude sudije – kao dva tasa na vagi, gdje je jedan pretegao možda za dlaku, ali iza tog trenutka stoje mjeseci rada, truda i odricanja.

– Upravo se u tom kontrastu između pobjede i poraza, radosti i tuge, krije snaga ove fotografije. Veliko je priznanje što je taj trenutak prepoznat i nagrađen na ovako visokom nivou – dodao je Tadić.

Nagrađena fotografija – Vladimir Tadić 

HIPA nagrada, nazvana po prestolonasljedniku Dubaija šeiku Hamdanu bin Mohammedu bin Rašidu Al Maktoumu, smatra se jednim od najprestižnijih svjetskih fotografskih priznanja, sa nagradnim fondom od 1 milion američkih dolara.

Ovogodišnje takmičenje okupilo je više od 87.000 fotografija koje je poslalo oko 50.000 autora iz svih dijelova svijeta.

Tadić, poznat po svojim fotografijama prirode, pejzaža i avanturističkih prizora, i ovim uspjehom nastavlja da gradi bogatu međunarodnu karijeru kroz koju promoviše ljepotu i očuvanje prirodnog nasljeđa Bosne i Hercegovine.

Na svečanoj dodjeli u Dubaiju, Tadić je nosio košulju ukrašenu tradicionalnim Zmijanjskim vezom, koju su izradile članice Humanitarnog udruženja žena „Duga“.

Izvor: seesrpska.com

“Ko jasno postavi cilj, lako nađe i put. Kada sam, prije 11 godina, organizovao prvi polumaraton u Banjaluci, znao sam da će to biti priča koja traje. Regrutujemo novu vojsku mladih atletičara. Oni, nadam se, neće osvajati samo staze u BiH, već pokušati da stignu do najvećih svjetskih takmičenja. ” – kaže Ćorić.

Osim što je zvanično najbrža u BiH, Banjaluka posjeduje sertifikat AIMS-a. A, najbolji rezultat na NLB RMC Banjaluka Polumaratonu postigli su Vjačeslav Sokolov iz Rusije (1:08:54) i Slađana Stamenković iz Srbije (1:26:19).

„Velika mi je čast što sam bila najbrža na polumaratonu u Banjaluci. Organizacija je bila izvrsna, staza zahtjevna, ali prelijepa. Podrška volontera i navijača bila je sjajna, a grad je pokazao nevjerovatnu energiju i ljubav prema sportu. Hvala organizatorima na odličnoj atmosferi. Jedva čekam narednu godinu!“ – kaže Slađana Stamenković.

OD RADOSTAN DO NAJRADOSNIJI – TEK KORAK

Uz dogovor da svako bira svoj cilj, a radost dijelimo – trčali smo i Imlek RMC 10k i 5k Team Run. Od radostan do najradosniji – tek korak. Ali, timski. Uručili smo zato specijalna priznanja za najbrži, najbrojniji, najcool i najdisco team.  Umjesto isključivo na trkačku stazu, timovi su energiju mogli da usmjere i na upoznavanje svjetski poznatog kanjona Vrbasa, kulturno – istorijskih spomenika iz UNESCO-ve baštine, najveće bh. tvrđave u ravnici,  ćevapa svih ćevapa i Banjalučke pivare sa preko 150 godina iskustva.

SPORT I ZABAVA NA STARTU, ZDRAVE NAVIKE CILJ

Istrčali smo Intersport School Run i urnebesni Tropic Bambini Maraton. Hiljade djevojčica i dječaka uspješno je stiglo do zasluženih medaljica i poklona. Dostojanstveno su predstavljali svoje porodice, škole, prijatelje, grad… Tim koji pokreće, u saradnji sa Intersportom, nagradio je svaki osvojeni kilometar zdravlja. A zatim smo zajedno obojili Banjaluku spektakularnom Nektar Color Fun Run.

“Smijali smo se,  plesali, sudarali, padali, pružali ruke jedni drugima, širili dobru energiju i sportski duh. Kada su crni oblaci pokušali da napadnu, odgovarali smo vojskom decibela. Muzikom na neprijatelja!” – objašnjava šaljivim tonom Srđan Radanović. On je student Fakulteta Političkih nauka  u Banjaluci. Zajedno s kolegama Filipom Cigićem, Maricom Milosavljević i Janom Reljić bio je volonter u PR timu festivala, po preporuci prof. dr Vlade Simovića.

ONI UČE I DRŽE LEKCIJU SVIMA

Nekoliko stotina volontera poseban je stub i snaga festivala. Različitih su generacija i talenata, ali ih povezuje želja da budu pokretačka snaga festivala i da se gosti “Vivia Run&More Weekend” osjećaju dobrodošlim. Vodi ih student Medicinskog fakulteta u Foči Nedeljko Gavranović. Čuvaju osnovne ljudske i univerzalne vrijednosti poput solidarnosti, humanosti, prijateljstva, tolerancije, hrabrosti… Zato Volonteri Banjaluku čine posebnom. I zato veliko V.

USPJEH NE PIŠEMO BROJKAMA

Godine rada rezultirale su popularizacijom zdravih navika među generacijama koje rastu. Baš kao što raste polumaratonska trka u Banjaluci, koja iduuće godine slavi dvanaesti rođendan. Napravili smo veliki, sportski krug prijateljstva i boja. U centru je dijete. Djeca. Nijedno samo. Ni tužno. Ove godine trčali smo timski za Sergeja Stupara i bićemo njegova pokretačka snaga na putu oporavka, koji do grada na Vrbasu vodi preko Rusije.

Stvorili smo najvoljeniji događaj u kalendaru banjalučkih radosti. Bili smo podrška jedni drugima. Nekada jača, nekada slabija. Naučili smo da svaka medalja ima lice i naličje. Kao i život. Naučili smo da je uvijek lakše podnijeti poraz nego razočaranje. Jer, poraz nije uvijek i razočaranje. A razočaranje je uvijek i poraz.

I ode maj. Vidimo se dogodine.

Sportski pozdrav,

Run And More Community

Istraživanje sprovedeno na više od 226.000 ljudi širom sveta pokazalo je da šetnja od 4.000 koraka može biti taman da se smanji rizik od prerane smrti iz bilo kog razloga.

Već 2.300 koraka može biti dobro za srce i krvne sudove.

Što više hodate, vidi se veća korist za opšte zdravstveno stanje, kažu istraživači.

Svakih hiljadu pređenih koraka više od 4.000 smanjuje rizik od prerane smrti do 15 odsto, sve do 20.000 koraka.

Tim istraživača sa medicinskih fakulteta Univerziteta u Lođu u Poljskoj i američkog Džons Hopkins Univerziteta otkrili su da je hodanje korisno za sve uzraste i polove ljudi, bez obzira na to gde žive.

Ipak, najviše godi mlađima od 60 godina.

Profesor Mačej Banač, sa Univerziteta u Lođu, kaže da, iako postoje brojni napredni lekovi za lečenje koji se i dalje razvijaju, to nisu jedini odgovori.

„Verujem da uvek treba naglašavati promene životnih stilova, poput ishrane i vežbanja, to su glavni likovi naših analiza, one su jednako ili čak i efikasniji u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti i produžetka života”, kaže on.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljna fizička aktivnost je odgovorna za 3,2 miliona smrti svake godine – to je četvrti najčešći uzrok u svetu.

Hani Fajn, instruktorka u svetskoj fitnes kompaniji Beris, nabraja probleme koji nastaju zbog previše sedenja.

„To može da uspori vaš metabolizam i utiče na rast mišića i snagu, što može da izazove bolove”, kaže ona za BBC.

„Predugo sedenje takođe može da izazove razne probleme sa leđima, to često vidimo kod ljudi koji rade u kancelariji, njihova leđa su stalno savijena što izaziva mnogo više problema kasnije u životu.”

Ona objašnjava važnost proizvodnje toplote bez vežbanja „što je jednostavno rečeno sve što radimo, a da koristimo energiju i sagorevamo kalorije”.

„Stajanje, odlazak u kupovinu, pranje podova, usisavanje, hodanje dok razgovaramo telefonom – sve te male stvari nas čine aktivnijim i pomažu nam da efikasnije sagorevamo kalorije”, dodaje.

Ako uvedete redovne šetnje, ma koliko da nemate elana, to možete biti veoma dobro za vaše zdravlje, dodaje ova lična trenerica.

„Hodanje može da snizi vaš krvni pritisak, ojača mišiće koji vam čuvaju kosti, poveća nivoe energije i nivo endorfina, kao i da pomogne da održite zdravu težinu uz zdravu ishranu”, kaže ona.

U prednosti ubraja i boljitak mentalnog zdravlja i odvajanje od ekrana, kao vrlo važno.

Hodanje je pogodno za „skoro svakoga” jer nije previše naporno, a ima blagotvoran uticaj na zglobove i mišiće, dodala je ona.

Saveti stručnjaka za šetnju

• Šetajte do stanice, umesto da idete kolima ili autobusom;
• Ako radite u kancelariji, podesite alarm da vas podseti da ustanete i protegnete se;
• Ako ste trudni, šetnja je najbolja fizička aktivnost za vas;
• Dnevno prošetajte pola sata dok slušate epizodu podkasta;
• Šetajte sa prijateljima po parku ili šumi i vodite psa u šetnju, ako ga imate;
• Počnite malim koracima – 10-minutna šetnja od stanice do posla lako će porasti u 20-minutno hodanje po parku, a završiće se polusatnim pešačenjem po gradu.

Izvor: bbc.com

A on nije bio prvi poznati promoter ovog proizvoda koji je osvojio internet publiku. Stariji snimci rijaliti zvezde Kloi Kardašijan i bivše fudbalske legende Mančester junajteda Vejna Runija dostigli su gotovo šest miliona pregleda svaki. Objava sa popularnim internet strimerom Spidom prikupila je dva miliona pregleda. Video s bivšim svetskim šampionom u teškoj kategoriji Tajsonom Fjurijem prešao je tri miliona pregleda.

Upravo na to Boxbollen računa. Pogotovo zato što njihov proizvod nema patent. To su, u suštini, samo loptica i traka povezani kanapom.

„Slavne ličnosti pokreću naše plaćene objave, sve naše marketinške kampanje,“ kaže Jakob Erikson (35), koji je zajedno s bratom Viktorom (33) osnovao kompaniju. „Ako svake godine nemamo nove slavne ličnosti, nemamo ni novi sadržaj, a samim tim nemamo šta da plasiramo u naš marketinški sistem“.

Veliki rast poslovnih rezultata

Tokom protekle tri godine, Boxbollen je reinvestirao čak 50% prihoda u marketing. A do 20% isključivo u angažovanje poznatih ličnosti. Strategija se isplatila: 2024. kompanija je ostvarila rekordne rezultate sa 59,2 miliona dolara prihoda i 5 miliona dolara profita, u poređenju sa 290.000 dolara prihoda i 90.000 dolara profita u 2019. To je njihova prva puna godina poslovanja. Eriksonovi sada imaju još ambicioznije planove.

Boxbollen je 2021. lansirao prateću aplikaciju koja omogućava korisnicima da postavljaju video snimke i takmiče se međusobno. Danas aplikacija broji 1,6 miliona korisnika, od kojih je više od 700.000 bilo aktivno u poslednjih 90 dana.

Sa tako snažnom zajednicom, braća Erikson planiraju da stvore sportske lige oko svog proizvoda, pokrenuvši probni program u jednoj švedskoj školi, kao i onlajn takmičenja s novčanim nagradama. (Jedanaestogodišnjak je jednom prilikom osvojio 10.000 dolara u takmičenju na aplikaciji u kojem su učestvovali ljudi svih uzrasta).

Cilj da postanu najveći sport na svetu

„Naš cilj je da postanemo najbrže rastući sport na svetu,“ kaže Jakob Erikson. „Verujem da možemo postati najveći sport na svetu jer svako može da ga igra“.

To je visoka ambicija, ali nije jedina te vrste. Brojni drugi alternativni sportovi pokušavaju da steknu globalnu popularnost. Na primer, Spikeball—igra u kojoj dva tima po dvoje igrača udaraju loptu u mrežu nalik trampolini—pokrenuo je profesionalnu turneju 2014. godine. Teqball—vrsta stonog tenisa sa fudbalskom loptom—učinio je isto 2021. i postigao ugovor o prenosu vredan 850.000 dolara sa ESPN-om 2022. godine.

Međutim, ostvariti pravi komercijalni uspeh neće biti lako.

„Sa pravim menadžerskim timom i dobrim proizvodom, kompanija može generisati milione dolara prihoda“, kaže Simeon Sigel, analitičar maloprodaje i e-trgovine u BMO Capital Markets. „Pitanje je održivost. Pitanje je trajanje. Pitanje je pravac.“

„Generalno, biznis vredan 50 miliona dolara može narasti u nešto mnogo veće ili može jednostavno nestati. … Teško je predvideti kako će izgledati za 10 godina“.

Sve karte na Ameriku

Ipak, Boxbollen je već daleko dogurao.

Jakob Erikson je dobio ideju za proizvod kada je na YouTube-u video čoveka kako koristi njegovu osnovnu verziju, ali nije mogao da je pronađe u prodaji na internetu.

On i njegov brat, koji je tada završavao profesionalnu fudbalsku karijeru u Švedskoj, uložili su oko 2.500 dolara. To je minimalni iznos potreban prema švedskom zakonu za osnivanje preduzeća. Proizveli su 1.000 jedinica za svoju prvu prodaju tokom božićnih praznika 2018. godine. Boxbollen je već u prve dve nedelje utrostručio taj broj prodatih primeraka.

Braća su se u prve dvе godine fokusirali na švedsko tržište, šaljući svoj proizvod lokalnim influenserima. Oni su u početku objavljivali postove besplatno. Potom su postepeno dolazili do poznatijih imena. Kada su 2021. odlučili da osvoje globalno tržište, preusmerili su pažnju na fudbalske legende poput Vejna Runija i Džona Terija u Velikoj Britaniji. Sledeće godine su se probili u Sjedinjene Američke Države uz pomoć Kloi Kardašijan. Amerika je od tada postala njihovo najveće tržište, čineći oko 85% prodaje u 2024. godini.

Direktno ugovaranje

Kako su Eriksonovi uspeli da privuku toliko poznatih ličnosti – uključujući sportske zvezde poput Toma Brejdija i Džona Džonsa, muzičare Nikol Šerzinger i Snup Doga, kao i Roberta F. Kenedija mlađeg, američkog sekretara za zdravstvo i socijalne usluge – ostaje njihova poslovna tajna.

Međutim, jasno je da im je u tome pomoglo to što ugovore sklapaju direktno sa slavnim ličnostima, umesto preko agenata ili menadžera, kao i što nude milionske ponude koje uključuju podelu prihoda. Takođe, lično putuju kako bi se sastali sa slavnim osobama i snimali reklame pomoću svojih telefona, umesto da traže od ambasadora brenda da dolaze na profesionalna snimanja.

Boxbollenova marketinška strategija nosi i određene rizike.

U novembru 2023, kada su braća Erikson doputovala u Los Anđeles sa spiskom slavnih ličnosti za snimanje reklama, troje najvećih imena otkazalo je u poslednjem trenutku. Jakob Erikson ističe da sastavljanje takvih dogovora traje oko dva meseca.

Ambiciozni ciljevi za fitnes aplikaciju

Ipak, sve im se do sada isplatilo. Tokom te iste posete Los Anđelesu 2023. godine, braća su neumorno radila. Sastajali su se s potencijalnim saradnicima na jutarnjim kafama, večerama u restoranima sa biftecima. Čak i u elitnom klubu u Beverli Hilsu. Na kraju su uspeli da potpišu ugovor s Tomom Brejdijem i osiguraju gostovanje na ABC šou programu The View.

„Naš poslovni model je toliko fokusiran na poslednji kvartal godine da jednostavno moramo da se pobrinemo da svaki detalj bude savršen ako želimo da postignemo željene rezultate,“ kaže Viktor Erikson. „Pritisak da to ponovimo iz godine u godinu ogroman je izazov.“

Za 2025. godinu, Eriksonovi su postavili ambiciozan cilj: 100 miliona dolara prihoda. Imaju nekoliko ključnih strategija za njegovo ostvarenje. Uključujući monetizaciju aplikacije, plasman u velike maloprodajne lance i lansiranje novog proizvoda (koji su već najavili, ali nisu otkrili detalje).

Na duže staze, braća planiraju da prodaju Boxbollen. Pre četiri godine su prodali 15% udela po neotkrivenoj vrednosti kako bi privukli strateške partnere i povećali prepoznatljivost brenda. Kada će se tačno dogoditi potpuna prodaja, još uvek nije poznato, ali to ne sprečava Eriksonove da razmišljaju o brojkama.

„Ne bismo ga prodali za manje od 100 miliona dolara, to je sigurno“, kaže Jakob Erikson.

Izvor: forbes.n1info.rs

Teško je sažeti dvonedeljni period prepun nezaboravnih trenutaka, ali “CNN“ je izabrao 12 stvari koje ćemo uvijek pamtiti sa Ljetnih olimpijskih igara u Parizu 2024.

Simon Bajls je Pariz došla kao najodlikovanija gimnastičarka ikada i otišla sa još tri zlatne olimpijske medalje, kao i srebrom, postavši jedna od najvećih priča ovih Igara.

Iman Kalif postala je nevjerovatno lice ovih Olimpijskih igara kada je bila podvrgnuta online zlostavljanju nakon što je italijanska bokserka Angela Karini napustila njihov meč za 46 sekundi. Kalif je sedmicu kasnije osvojila zlatnu medalju u velter kategoriji za žene do 66 kg. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) snažno je podržao njeno učešće na turniru 2024, a glasnogovornik MOK-a Mark Adams je rekao da je “rođena kao žena, bila je registrovana kao žena, živjela je kao žena, boksala kao žensko, ima ženski pasoš”.

Kejti Ledecki postala je najodlikovanija američka olimpijka svih vremena. Samo na ovim igrama osvojila je četiri medalje – dvije zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu, te je tako stigla do 14 olimpijskih medalja, nadmašivši kolegicu i plivačicu Dženi Tompson.

Otvaranje igara je bilo jedno od najupečatljivijih trenutaka u istoriji, ali je izazvao kontroverze širom svijeta. Scenu o kojoj je riječ neki su kritičari opisali kao parodiju na “Posljednju večeru”, u kojoj su učestvovali umjetnici i više plesača.

Noah Lajls nikad nije predaleko od naslovnih strana, a Igre u Parizu nisu bile ništa drugačije za američkog sprintera. Prvo je osvojio zlatnu medalju u muškoj trci na 100 metara s najnižom razlikom – samo pet hiljaditinki sekunde ispred kišajna Tompsona sa Jamajke, a kasnije se nadao zlatu na 200 m, ali je završio kao treći. Legao je na stazu i završio u kolicima, a kasnije je otkriveno da je te sedmice bio pozitivan na Covid-19.

Uoči Olimpijskih igara u Parizu, plivanje u rijeci Seni bilo je ilegalno više od 100 godina zbog nivoa zagađenja vode.Međutim, u misiji da se istaknu i neke od plivačkih događaja učine jedinstvenim, vlasti su potrošile najmanje 1,4 milijarde eura (1,55 milijardi dolara) na čišćenje Sene uoči Igara. Međutim, nivoi E. coli u rijeci značili su da je individualni triatlon za muškarce – koji je počeo plivanjem u Seni – morao biti odgođen za jedan dan, a treninzi plivanja za maratonsko plivanje i triatlon morali su biti otkazani zbog loše kvalitete vode nivoa nakon kišnih dana. Ali organizatori Pariz 2024. insistirali su da je kvalitet vode u Seni bio na “veoma dobrom” nivou ujutru na pojedinačnim triatlonima.

Leon Maršan je postao francuska senzacija. Ovaj 22-godišnjak je bio senzacija u bazenu, postavši prvi sportista u decenijama koji je osvojio dvije pojedinačne zlatne medalje u plivanju – 200 metara prsno i 200 metara leptir – u istoj noći, obje u vremenima sa olimpijskim rekordom. Ukupno je osvojio četiri zlata.

Iako nije osvojio zlato, nego srebro turski strijelac Jusuf Dikec je postao slavan zbog njegovog naizgled nonšalantanog pristupa svojoj disciplini. Bez specijalizirane opreme – poput prilagođenih naočala, velikih štitnika za uši ili zatamnjenih leća – i ruke koja je ležerno položena u jedan džep, Dikec je osvojio prvu tursku olimpijsku medalju u paru sa Ševalom Tarahan. Kasnije su mnogi imitirali njegov stav sa jednom rukom u džepu i ispruženom rukom.

Surfer Gabriel Medina borio se protiv Kanoe Igarashija, čovjeka koji ga je pobijedio na Olimpijskim igrama u Tokiju i na kraju osvojio srebro, i ovaj put je želio da preokrene situaciju. Brazilac ne samo da je uspio svladati japanskog surfera 29. jula, već je to učinio i zahvaljujući skoro savršenom talasu od 9,90 poena trećeg dana takmičenja u surfovanju na Tahitiju. Bio je to talas sa najboljim rezultatom u istoriji Olimpijskih igara. Rezultirajuća radost proizvela je još jedan trenutak savršenstva: Medina je skočio sa svoje daske za surfovanje, podigao prst i njegova daska je upravo uspjela da poleti paralelno s njim dok je fotograf Jerome Brouillet iz Agence France-Presse snimio snimak.

U svom petom pokušaju, Novak Đoković je osvojio olimpijsko zlato. Đoković je pobjedom postao peti igrač koji je osvojio ono što je u karijeri nazvano “zlatnim slemom” osvajanjem sva gren slema i olimpijskom titulom u pojedinačnoj konkurenciji. U toj ekskluzivnoj grupi su i Rafael Nadal, Andre Agasi, Štefi Graf i Serena Vilijams. Koliko je Đokoviću trijumf značio odmah se vidjelo. Nakon osvajanja, urlao je od oduševljenja, pao na koljena, a zatim u suzama zagrlio svoju porodicu i trenerski tim. Ubrzo je istaknuta srpska zastava, a 37-godišnjak – najstariji muškarac koji je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u pojedinačnoj konkurenciji – i dalje je izgledao potresen od radosti kada se vratio u svoju stolicu pored terena. Ovo je prva titula koju je Đoković osvojio cijele godine, ali vjerovatno ona koju je najviše želio.

Dominacija američkog tima u atletici dostiže nove visine. Reprezentacija SAD-a je navikla da dominira u atletici. Ali u Parizu je njihov nivo uspjeha bio bez premca. Američki sportisti osvojili su 34 medalje na stadionu Francuska, od kojih su 14 zlatnih, 11 srebrnih i devet bronzanih. Bio je to značajan napredak za tim SAD-a od prije tri godine u Tokiju, gdje je osvojio 26 atletskih medalja.

Malo je sportista koji su tako potpuno dominantni u svom sportu kao Armand “Mondo” Duplantis. Švedski skakač s motkom uspješno je odbranio olimpijsku titulu u Parizu, ali nije bio zadovoljan samo osvajanjem zlata. Podigavši letvicu na ogromnih 6,25 metara, Duplantis je oborio svjetski rekord po deveti put u karijeri, pobijedivši visinu u svom trećem i posljednjem pokušaju na stadionu.

Dženg Haohao takmičila se u skejtbordingu u Parizu, gde joj je konkurentkinja bila takođe tinejdžerka, Britanka Skaj Braun.

Dženg je ostvarila 63,19 poena i završila je na 18. mestu u prvoj rundi, pa se nije plasirala u finale u kojem je najbolja bila 14-godišnja Australijanka Aris Tru.

Kineskinja je počela da se bavi skejtbordingom sa sedam godina, a u Francusku je došla kao jedna od najmlađih učesnica na Olimpijskim igrama svih vremena.

Imaće još jedan razlog za slavlje ove nedelje – napuniće 12 godina u nedelju.

Sport u kojem deca vode glavnu reč

Skejtbording je na Olimpijske igre u Tokiju i Parizu doveo veliki broj mladih takmičara.

Osvajačice sve tri medalje u ženskoj konkurenciji su tinejdžerke, a 16-godišnja Braun i 15-godišnja Japanka Kokona Hiraki su ponovile uspeh i popele se na pobedničko postolje, kao i četiri godine ranije.

Brazilka Dora Varela je sa 23 godine bila veteranka na Olimpijskim igrama.

Ali skejtbording nije samo za mlade, što je dokazao 51-godišnji Endi Mekdonald, koji u muškoj konkurenciji predstavlja Veliku Britaniju.

Mekdonald je osvojio osam zlatnih medalja na Iks igrama (svetskom takmičenju u ekstremnim sportovima) pre nego što se 11-godišnja Dženg rodila.

Britanac ipak nije najstariji sportista u Parizu, jer se u konjičkom sportu nadmeće 65-godišnji Španac Huan Antonio Himenez.

Dženg je ušla u istoriju kao jedna od najmlađih takmičara na Olimpijskim igrama.

A rekord već više od 120 godina drži Dimitrios Lundras, grčki gimnastičar i zvanično najmlađi olimpijac u istoriji, koji je 1896. godine osvojio bronzu kao član nacionalnog tima, a imao je samo 10 godina.

Njegov rekord možda je oborio dečak za kojeg se verovalo da je u Parizu 1900. nastupio na Olimpijskim igrama sa sedam ili osam godina i da je bio član veslačkog tima Holandije, ali njegov identitet nije potvrđen.

Najmlađa osvajačica zlatne medalje u istoriji Letnjih Olimpijskih igara je Mardžori Gesting iz Sjedinjenih Američkih Država, koja je 1936. godine do odličja došla u disciplini skokovi u vodu sa tri metra kada je imala samo 13 godina.

Iako Dženg nije uspela da obori ovaj rekord, zlato koje bi mogla da osvoji na Igrama u Los Anđelesu za četiri godine moglo bi da bude savršen poklon za njen 16. rođendan.

Egipatska takmičarka u mačevanju, Nada Hafez (26), ostvarila je čudesan rezultat – pobedila je na Olimpijskim igrama u sedmom mesecu trudnoće! Verovali ili ne, ova hrabra buduća majka došla je na nekoliko nedelja do porođaja u Pariz i nije odustala od svog olimpijskog sna. Trećeg dana takmičenja, pobedila je Amerikanku Elizabert Tarkovski 15:13, a potom je izgubila od Korejke Jeon Hajoung.