Nisam previše od njih naučila, ali ne zameram. Jer, kako rekoh, kud bi’ stigla da im zameram!

Sama samcijata (da, samcijata), ali u saradnji sa životom sam naučila:

da ljude ne procenjujem prema tome kako se zovu, prezivaju i odakle su

da nije to sve tako kako se čini, da pozadina priča jednu drugu priču, najčešće istinitu

da ljude ne zanimaju moji problemi i da nemam ništa od kuknjave

da sa svakim i uvek treba da koristim kondom, bez obzira koliko tog nekog volim, ne volim, znam ili ne znam

da ako ostanem trudna, isključivo i samo ja snosim posledice, niko drugi, treći i peti

da mogu da slušam i Seku i Cecu i Rundeka i sevdalinke, a da me baš briga šta o tome misle Mara, Pero i Đoko

da je Miroslav Ilić bio u pravu i da nije život jedna žena, ali ni jedan muškarac

da može da mi se sviđa više osoba istovremeno i da niko za to nije kriv

da mogu da budem sa više osoba istovremeno i da je to potpuno u redu

da imam pravo da se predomislim šta god da je u pitanju

da mogu da imam dlake na nogama i pazuhu i da živim normalno s tim

da ne verujem u monogamiju

da kad komšija Mlađo tuče komšinicu Gocu – mene se to itekako tiče i treba da zovem policiju, baš kao i kad komšinica Goca piči klince (jer ne može Mlađu, jači je od nje)

da je brak slovo na papiru i ne znači ništa osim komplikacije kad se treba razjebat

da se ljudi preko noći mogu povampiriti kada se dočepaju/kako bi se dočepali love

da se na ginekološki i stomatološki pregled ide redovno, bez iznimke i bez pogovora – minimalno jednom godišnje

da ne verujem svakom, jer su ljudi jako često lažljiva stoka

da nisu sva deca lepa, jebiga

da je važnije šta jedem nego šta oblačim

da imam pravo na grešku

da treba da pohvalim osobu kada napravi nešto što smatram super radnjom, kao i da popljujem ako radi sranja

da je meni lakše ako prihvatim da se matori konji ne menjaju pod stare dane

da se svet ne vrti oko mene i mojih pizdarija

da je ok osećati strah, ali i znati kako njime upravljati

da se ne vezujem za stvari, jer ih u grob neću poneti

da je važno putovati, menjati lokacije, kretati se među ljudima

da neću da se udajem i/ili rađam decu

da ne krivim druge za svoja sranja, ali ni sebe

da nikom ništa nisam dužna objašnjavati ako mi se ne objašnjava

da je seks zabava, ubijanje dosade, uživanje, način komunikacije i dešava se i izvan braka i veze

da ne zabadam nos u tuđe izbore i živote, iako je nekad, priznajem, zanimljivo

da mogu da ne nosim grudnjak i da se ne opterećujem time što mi sise, eto, landaraju

da mi se ne troši vreme na glupe ljude

da mogu da obučem nešto što mi ne stoji, ali mi se sviđa i želim to da nosim

da se nikad, ali nikad ne ravnam prema muškarcu, kakav god bio i koliki god mu bio

da je ego (vrlo često) sranje koje sputava i stvara pogrešnu sliku, zamućenu, nejasnu

da je sloboda važnija od statusa

da jasno i glasno kažem ako nešto ne razumem, a ne da se pravim pametna

da šta god da radim, najbitnije je da ne rezultira traumom, mada i za to ima leka

da je pušenje cigareta prilično odvratna i skupa navika i ovisnost i radnja i da mi to u životu ne treba

da poštujem tuđe vreme i učinim sve da ne kasnim

da svako od nas ima neku mračnu stranu, neku tajnu za koju ne želimo da se ikad sazna

da se neće zapalit zemlja ako nekad legnem s maskarom na trepavicama i/ili neopranim zubima

da postoji hrpa muškaraca koji se pale na stopala, a ne na guzicu i sise

da imati odobren minus na kartici je zamka, ali i dobra fora da si treniraš živce

da kad idem negde, fotkam to nešto, a ne sebe ispred tog nečeg

da nisam ni bolja ni gora od ostalih