Na slici se nalaze crvena ruža, suncokret i ljubičasta orhideja. Pogledajte ih bez mnogo razmišljanja i odaberite onaj koji vam je prvi zapao za oko.

Vaš izbor, prema ovom zabavnom testu, može simbolično ukazati na ono što vas najviše čini nesigurnima.

1. Crvena ruža – strah od razočaranja

Ako ste prvo primijetili ružu, emocije i bliski odnosi vjerovatno vam mnogo znače. Kada nekome vjerujete, očekujete iskrenost i jednaku posvećenost. Zbog toga vas posebno pogađaju hladnoća, udaljavanje ili osjećaj da niste dovoljno važni.

Možda često analizirate poruke, ton glasa ili sitne promjene u ponašanju drugih, pokušavajući na vrijeme prepoznati moguće razočaranje. Vaš izazov je prihvatiti da pokazivanje osjećaja nije slabost.

2. Suncokret – strah od gubitka sigurnosti

Suncokret biraju oni kojima odgovaraju red, jasni planovi i pouzdani ljudi. Neizvjesnost i nagle promjene mogu vam teško pasti, čak i kada to ne pokazujete drugima.

Volite znati šta slijedi i na koga možete računati. Ipak, pretjerana potreba da sve držite pod kontrolom može vas dodatno opteretiti. Ponekad je potrebno dopustiti životu da vas iznenadi.

3. Ljubičasta orhideja – strah da vas drugi neće razumjeti

Ako vas je privukla orhideja, moguće je da ste osoba koja mnogo toga čuva za sebe. Pažljivo birate kome ćete se otvoriti i često duboko razmišljate o stvarima koje drugi možda ne primjećuju.

Vaš najveći strah možda nije samoća, već osjećaj da ste među ljudima koji vas ipak ne razumiju. Zato neke misli radije prešutite nego da ih pokušavate objasniti.

Naravno, ovaj test nije psihološka procjena. Izbor cvijeta ne može dijagnosticirati osobine ili strahove, ali može biti zanimljiv povod da razmislite o tome šta vam je najvažnije kada se osjećate nesigurno.

Izvor: oslobodjenje.ba

Profesorka srpskog: ”Vrtići su svedeni na čuvanje dece, škole se dave u prevaziđenim programima, fakulteti dovedeni do granice opstanka”

”Gde je nestalo OSNOVNO znanje u osnovnoj školi? Svaki odlikaš u osmom razredu bolje bi prošao na kvizu znanja od svojih nastavnika”

Onda je tu strah od buba. Strah od škole. Strah od učiteljice. Strah od pruta. Strah od jedinice u dnevniku – hemijskom olovkom. Strah od neopravdanog izostanka. Strah od boginja ili bilo koje bolesti zbog koje ne možeš napolje da se igraš.

Malo kasnije bude te strah da priznaš drugarici da ti se ipak sviđa onaj plavi dečko iz 8-5. Pa onda se plašiš prve depilacije. Ili prvog brijanja – ako si dečak. Strah te bude svega na prvom sastanku. I hoće li te na uglu ulice poljubiti. Strah te bude sopstvenog jastuka kad te ipak ne poljubi.

Plašiš se prvog dana u srednjoj školi. Plašiš se učionice pune nepoznatih lica. Plašiš se većeg grada. Plašiš se prijemnog ispita. Plašiš se svakog ispita. Plašiš se razgovora za posao.

Tu je strah od vezivanja. Strah od prstena. Strah da nikad neće biti prstena. Strah od gužve. Strah od samoće. Strah od pogrešnog izbora.

Strah te je dosadnjakovića koji se raspituju kad ćeš diplomirati, kad ćeš se oženiti, kad ćeš, kad ćeš, kad ćeš…

Tako odjednom počneš da se plašiš vremena. Da ga nikad neće biti dovoljno. Da vidiš neke predele. Da osetiš neke ljude. Da dotakneš neke stvari. I da će na kraju sve opet da bude jedno veliko ništa.

Uplašiš se godina i pomisli da se život tako najlakše oboji u mrak.

Sada sam velika i bojim se TOG mraka.

To nije tunel-mrak, već mrak bez kraja: život bez ideja, spavanje bez snova, povrće bez soli.

To je mrak koji se leči zagrljajima od prave nežnosti.

Tamo gde se ništa urnebesnim pitanjima pretvara u svašta.

Samo treba da zatvoriš oči i smisliš odgovore.

Nemoj da te je strah.

Jer: „šta ako se mrak tebe plaši“?

Izvor: Zelena učionica

Koitofobija, također poznata kao genofobija ili erotofobija, psihološko je stanje koje karakterizira intenzivan i iracionalan strah od spolnog odnosa i seksualne aktivnosti. Cilj ovog članka je objasniti koitofobiju te istražiti moguće uzroke, simptome i načine liječenja.

Koitofobija – strah od spolnog odnosa

Koitofobija je specifična fobija koja spada u širu kategoriju anksioznih poremećaja. Pojedinci koji pate od koitofobije doživljavaju neodoljiv strah od spolnog odnosa ili bilo koje seksualne aktivnosti koja bi mogla dovesti do snošaja.

Koitofobija – uzroci

Točni uzroci koitofobije mogu varirati od osobe do osobe, a u mnogim slučajevima više čimbenika doprinosi razvoju ovog straha. Neki uobičajeni uzroci i faktori koji doprinose uključuju:

• traumatska iskustva – prošla traumatska iskustva, poput seksualnog zlostavljanja, napada ili svjedočenja seksualnom nasilju, mogu dovesti do razvoja koitofobije; ta iskustva mogu stvoriti duboko ukorijenjen strah od intimnosti i seksualne aktivnosti
• kulturni ili vjerski utjecaji – društveni ili kulturni stavovi prema seksu, često pod utjecajem vjerskih uvjerenja, mogu doprinijeti razvoju koitofobije; odgoj koji naglašava sram ili krivnju oko seksualnosti može pogoršati strah
• anksiozni poremećaji – koitofobija može koegzistirati s drugim anksioznim poremećajima, poput socijalne anksioznosti ili specifičnih fobija; generalizirana anksioznost i strah od intimnosti mogu se manifestirati kao koitofobija.

Koitofobija – simptomi

Koitofobija se može manifestirati na različite načine i može različito utjecati na pojedince. Uobičajeni simptomi su:

• intenzivna tjeskoba ili napadaji panike – pomisao ili iščekivanje seksualne aktivnosti može izazvati ozbiljnu tjeskobu ili napadaje panike, što dovodi do fizičkih simptoma kao što su ubrzani otkucaji srca, znojenje, drhtanje i nedostatak zraka
• ponašanje izbjegavanja – osobe s koitofobijom mogu aktivno izbjegavati situacije koje mogu dovesti do seksualnih odnosa, kao što su intimni odnosi, izlasci ili čak rasprave o seksu; ovo izbjegavanje može ozbiljno utjecati na osobne odnose i ugroziti opću dobrobit
• negativna samopercepcija – koitofobija može dovesti do osjećaja srama, neugode i neadekvatnosti; pojedinci mogu razviti negativna uvjerenja o sebi, svom tijelu ili svojoj seksualnoj poželjnosti.

Koitofobija – liječenje

Koitofobija se, kao i druge fobije, može učinkovito liječiti različitim terapijskim pristupima. Evo nekih uobičajenih opcija liječenja:

• kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) – CBT ima za cilj identificirati i izazvati negativne misli i uvjerenja povezana sa seksom; pomaže pojedincima da preoblikuju svoje percepcije, razviju mehanizme suočavanja i postupno se suoče sa svojim strahovima kroz terapiju izloženosti
• terapija razgovorom – redoviti sastanci s kvalificiranim terapeutom mogu pružiti siguran prostor za istraživanje temeljnih uzroka koitofobije, rad na prošlim traumama i razvoj strategija za upravljanje tjeskobom
• lijekovi – u nekim slučajevima, lijekovi, kao što su lijekovi protiv tjeskobe ili selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina (SSRI), mogu se propisati za ublažavanje simptoma tjeskobe ili depresije povezanih s koitofobijom
• tjelovježba – vježbanje se pokazalo iznimno korisnim za osobe koje pate od anksioznih poremećaja, uključujući koitofobiju; konkretno, kardiovaskularne vježbe mogu značajno pomoći u oslobađanju od stresa; to ne znači da trening s utezima ne bi koristio nekome tko pati od tjeskobe, već se pokazalo da je aerobna vježba učinkovitija u otpuštanju kemikalija u mozgu onih koji se osjećaju dobro, poput endorfina
• grupe za podršku – pridruživanje grupama za podršku ili sudjelovanje u seansama grupne terapije s drugima koji dijele slična iskustva može pružiti osjećaj zajednice i emocionalnu podršku.

Koitofobija je stvarno i izazovno stanje koje može značajno utjecati na kvalitetu života pojedinca i osobne odnose.

Razumijevanje uzroka, simptoma i dostupnih mogućnosti liječenja ključno je za pojedince koji žive s koitofobijom i one koji ih žele podržati. Uz odgovarajuću stručnu pomoć i podršku, pojedinci mogu prevladati strah od spolnog odnosa i vratiti se normalnom seksualnom funkcioniranju.

Izvor: krenizdravo.dnevnik.hr

Dlanovi vam se znoje, u stomaku osećate nemir i ne možete da izbacite mračne misli iz glave? Moguće je da vi, baš kao i još 5% ljudi na svetu, patite od aerofobije.

Aerofobija, odnosno strah od letenja, može se ispoljiti kao blagi osećaj anksioznosti uoči poletanja, ali i kao jak napad panike i strah koji parališe osobu, te čini svaku pomisao na letenje avionom nemogućom.

Ovaj strah najčešće se javlja kod osoba koje treba po prvi put da lete avionom, koje se generalno plaše visine ili zatvorenog prostora, kao i kod onih koje su u prošlosti doživele neprijatno iskustvo u avionu – najčešće u vidu turbulencija.

Kako bismo vam pomogli da prevaziđete strah, pripremili smo 8 saveta stručnjaka za fobije koji vam mogu biti korisni za prevazilaženje istih. Pročitajte ih u nastavku.

#1 Promenite životne navike

Nezdrave životne navike mogu u velikoj meri uticati na intenzitet straha.

Šta više, one su često uzrok anksioznosti, pa čak i depresije. Zato bi sledeće savete trebalo primenjivati i u svakodnevnom životu, a pogotovo ukoliko vam se bliži putovanje avionom koje vam unosi nemir:

Promenom životnih navika nećete se samo osećati zdravije već ćete imati više energije, ali i samopouzdanja. Organizujte svoje vreme promišljeno i pripremite se za putovanje avionom na vreme.

Obavezno se naspavajte uoči leta, a kako biste izbegli tenziju i rizik od kašnjenja, savetujemo da na aerodrom krenete nešto ranije i ostavite svoje vozilo na parkingu na aerodromu. Ljubazno osoblje sa parkinga će vas prevesti do terminala, a zatim na aerodromu možete pitati druge putnike i zaposlene za smernice i savete, ukoliko osetite potrebu. Istražite i ponudu suvenira, knjiga, ili parfema i kozmetike, pojedite lagani i okrepljujući obrok pred put, ili pak slušajte svoju omiljenu muziku.

#2 Statistike su vaši prijatelji

Verovali ili ne, avion je dokazano najbezbednije prevozno sredstvo.

Tačno je da avionske nesreće imaju najfatalnije ishode, ali su i statistički najređe. Od 2002. do 2020. godine, prosečno 26.211 ljudi godišnje je gubilo život u saobraćajnim nesrećama u SAD-u, dok je u istom periodu zabeleženo 755 smrtnih slučajeva u avionskim nesrećama. Od toga, najveći broj nesreća bio je u manjim, privatnim i on-demand avionima, dok su nesreće u velikim putničkim avionima bile jako retke.

#3 Naučite da prepoznate i obuzdate negativne misli

Kada naučite da identifikujete intruzivne misli u svojoj glavi i da prepoznajete njihove uzroke i oblike u kojima se javljaju, već ste na korak od toga da ih savladate. Zapitajte se da li su vam takve misli od ikakve koristi, kao i da li se u datom trenutku nalazite u realnoj opasnosti ili je vaš strah iracionalan.

#4 Pričajte sa bliskom osobom

Deljenje svojih briga sa članom porodice ili bliskim prijateljom može biti oslobađajuće i pomoći vam da lakše pobedite svoj strah.

Osoba od poverenja će vam biti podrška, a nakon što podelite svoje strepnje, može se desiti da vam one odmah postanu manje opterećujuće uz saznanje da niste sami.

#5 Prepoznajte trigere (okidače) za strah

Kada naučite šta je to što u vama izaziva strah od letenja, moći ćete jednostavnije da se izborite sa istim. Da li je to zatvoreni prostor u avionu? Potresna priča koju ste čuli u prošlosti ili možda čak vaše lično negativno iskustvo sa turbulencijama?

Aerofobija se povezuje sa čak 4 druge fobije, te bi možda trebalo preispitati da li je neka od njih uzrok za vaš strah.

#6 Meditirajte

Meditacija i mindfulness tehnike mogu vam pomoći da naučite da kontrolišete svoje disanje, kao i emocionalne i fiziološke reakcije na strah. Polaznici časova joge često kao njenu glavnu prednost navode činjenicu da su postali smireniji i da se osećaju kao da drže stvari pod kontrolom.

#7 Vežbajte tehnike dubokog disanja

Tehnike dubokog disanja pomažu u smirivanju tela i uma. Počnite tako što ćete polako udahnuti kroz nos dok brojite do četiri, zadržite dah četiri sekunde, a zatim izdahnite kroz usta dok brojite do četiri. Ponavljajte ovu tehniku nekoliko minuta. Ova metoda pomaže u smanjenju stresa, smirivanju otkucaja srca i poboljšanju koncentracije.

#8 Razmotrite psihoterapiju

Osobama koje se suočavaju sa veoma ozbiljnim simptomima straha od letenja, psihoterapija može biti veoma korisna. Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) pomaže u identifikaciji i promeni negativnih misli koje izazivaju anksioznost. Terapeut može koristiti tehnike izloženosti kako bi pacijenta postepeno suočio sa strahom u kontrolisanim uslovima.

Ako vam ovaj strah ozbiljno narušava kvalitet života, terapija se, zajedno sa ostalim savetima sa naše liste, toplo preporučuje jer je holistički i najefikasniji način da se oslobodite aerofobije!

Izvor: beforeafter.rs

Bilo da je u pitanju neka “bela”, mala ili velika laž, svako povremeno pribegava nekoj vrsti laganja tokom života. Koliko god neka laž delovala bezazleno, posledice po mentalno zdravlje su moguće i za one koji lažu, i za one kojima je laž namenjena.

Laž je prisutnija nego ranije uprkos potencijalnoj psihološkoj šteti

Iako su direktne posledice laži obično minimalne kada prođu neotkrivene i nekažnjene, treba znati da svaka laž potencijalno nosi određenu psihološku štetu pre svega za onog ko laže. No, ako se laži vremenom otkriju, one žestoko mogu da pogode i tog ko je bio objekat laži.

Učestalost laži, međutim, ostaje nepromenjena uprkos moralnoj osudi i potencijalnom štetnom uticaju na reputaciju i odnose, kada se neko etiketira kao osvedočeni lažov. Moglo bi se čak reći da ljudi u “novijem dobu” lažu i više nego ranije.

Nažalost, ljudi su često u iskušenju da slažu kada potencijalne koristi nadmašuju moguće gubitke, odnosno posledice koje bi mogle nastupiti. Svakodnevno smo svedoci situacija da mnogi tom iskušenju ne odole.

Razumevanje motiva koji stoji iza ove navike: Šest mogućih vrsta laži

Studija iz 2018. godine opisala je psihološki proces laganja na osnovu dva faktora: korisnika (proizvođača) laži i motivacije. Odluku da laže donosi korisnik, tj. osoba koja će imati koristi od laži. Motivacija za laž može biti želja za postizanjem željenog ishoda ili izbegavanje neželjenog. Istraživači su identifikovali šest vrsta laži na osnovu razloga koji ljude navode na neiskrenost:

Koristoljubive laži usmerene na sebe

Ove laži služe za postizanje pozitivnih ishoda za osobu koja laže. Na primer, tvrdnja da je pronađeni novac zapravo vaš.

Zaštitničke laži usmerene na sebe

Ova j tip laži se koristi da bi se izbegla negativna posledica ili gubitak. Na primer, poricanje da ste udarili drugo vozilo prilikom parkiranja.

Koristoljubive laži usmerene na druge

Cilj ovih laži je postizanje koristi za drugu osobu. Na primer, laganje nadređenom da biste podržali tvrdnju kolege o bolesti.

Zaštitničke laži usmerene na druge

Ovakve laži se koriste da bi se zaštitili drugi od gubitka ili negativnih posledica. Na primer, lažno uveravanje roditelja da ste dobro kako se ne bi brinuli.

Šire korisne laži

Laži ove vrste donose korist i osobi koja laže i drugima. Na primer, falsifikovanje rezultata grupnog projekta radi bolje ocene ili referata.

Šire zaštitničke laži

Ove laži služe da bi se sprečio gubitak i za osobu koja laže i za druge. Na primer, menadžer tima koji govori nadređenima da se važan rok nije ispoštovao zbog tehničkih problema, umesto da okrivi tim ili preuzme ličnu odgovornost.

Bez obzira na razloge laganja, psihološki teret obmane teško opterećuje savest. Čak i ako laž ostane neotkrivena, sam proces laganja može biti izuzetno stresan.

Otkrivanje naizgled skrivenih gubitaka zbog laži

Laganje može značajno uticati na dobrobit pojedinca. Istraživanja pokazuju da ljudi koji teže prikrivanju istinu češće osećaju preokupaciju svojim lažima i imaju viši nivo negativnih emocija, uz niže zadovoljstvo životom i socijalnim odnosima.

Osoba koja laže može biti opsednuta strahom da će primalac saznati istinu. Taj strah može proizilaziti iz osećaja krivice, paranoje ili posledica koje laž može imati na integritet osobe i njen odnos s drugima. Intenzitet straha od otkrivanja može uticati na to koliko je osoba preokupirana lažima i koliko snažno oseća negativne emocije.

Psihološke posledice koje može prouzrokovati laž

Studija iz 2023. godine istražila je psihološke posledice laganja i utvrdila sledeće efekte:

Niže samopouzdanje

Ljudi koji lažu imali su niži nivo samopouzdanja u poređenju s onima koji govore istinu. Takođe, laganje tokom određenog dana dodatno je snižavalo samopouzdanje osobe u poređenju sa prethodnim danom i njihovim prosečnim nivoom samopouzdanja.

Viši nivo negativnih emocija

Lažovi su intenzivnije osećali negativne emocije poput nervoze, kajanja, nelagode, tuge, krivice, stida i besa u poređenju sa ljudima koji ne lažu.

Niži nivo pozitivnih emocija

Osobe koje su lagale doživljavale su manje pozitivnih emocija poput lične udobnosti, sreće, olakšanja i ponosa u poređenju sa osobama koje nisu sklone lažima.

Psihološki efekti laganja su duboki i utiču na različite aspekte dobrobiti. Ovi štetni efekti potenciraju važnost iskrenosti u očuvanju zdravog psihološkog koncepta, samopoštovanja i pozitivnih odnosa s drugima.

Iako je ponekad teško odupreti se iskušenju laganja, to se može prevazići kroz razvijanje samosvesti i traženje stručne pomoći, posebno ukoliko se pretvorilo u patološko laganje.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Stoga, nije iznenađujuće da nas obuzimaju razni strahovi, nijedan ne treba odbaciti i svaki je validan, ali hajde da ih prođemo zajedno.

1. Strah od pobačaja

Iako se pojedine trudnoće završe pobačajem, naime, 26 odsto njih, najveći deo se ipak odvije u savršenom redu.

– Setite se da se većina pobačaja desi u prvim nedeljama kada veliki broj žena ni ne zna da je trudno, pa neke čak i ne budu svesne šta se dešava, već smatraju da je u pitanju preuranjena menstruacija.

Ovo naravno nije uteha ako ste planirali dete, ali je činjenica da je jako mali broj žena koje dožive pobačaj u kasnijim mesecima trudnoće.

Nakon što doktor čuje otkucaj srca vaše bebe na ultrazvuku (od šeste do osme nedelje) rizik od pobačaja se smanjuje na pet odsto, a rizik od sekundarnog pobačaja na svega tri odsto, otkriva za Parents dr Dijana Ešton.

2. Jutarnja mučnina

– Oprostite na poređenju, ali bebe su odlični paraziti – ističe ginekolog Karen Mors i naglašava: – Aprsorbiraće sve nutrijente iz hrane koju unesete, tako da čak i da živite na krekerima i soku (što nije preporuka), ne treba da se brinete.

Doktorka Ešton se slaže sa time i dodaje da osim ukoliko ste bolesni i ozbiljno dehidrirani, jutarnja mučnina nije razlog da budete u panici.

– Mnogo žena se uplaši da im dete ne jede dovoljno, što je apsurd.

Doktorke preporučuju da uzimate sve prenatalne vitamine, ukoliko ste u mogućnosti i da jedete male, česte obroke, jer će to umiriti digestativni trakt.

Dakle, jutarnja mučnina nije štetna po fetus.

3. Konzumacija jela i pića

Budući roditelji osećaju ogroman pritisak da sve protekne u savršenom redu i da nijedan korak koji naprave ne bude pogrešan.

– Agonija svake odluke će vas izludeti i nema potrebe za tim. Nemoguće je da pratite sva pravila – navodi dr Mors: – Naravno da ne treba da pijete alkohol ili pušite tokom trudnoće, ali rizici od konzumiranja nepasterizovanog sira ili farbanja kose u prvom tromesečju (sve što doktori uglavnom savetuju da se ne radi) su veoma, veoma mali.

Ne grizite se oko sendviča ili čaše gaziranog soka, ističe Mors.

4. Stres

Ako uključimo hormone, veliku životnu promenu koja nam dolazi i generalnu iscrpljenost, normalno je da se osećate pomalo “na ivici”. Ali stresiranje u vezi prisutnog stresa nije od pomoći.

Većina istraživanja navodi da stres koji nije iznenadan i intezivan, odnosno, onaj s kojim je vaše telo naučeno da funkcioniše nema posledice po fetus.

Samo akutni, ozbiljan stres povećava rizik za prevremeni porođaj.

5. Urođene anomalije

Hvala Bogu, živimo u vremenu prenatalnih genetskih testova koji nam govore sve o našoj budućoj bebi.

Rizik da dete pati od neke anomalije je svega četiri odsto. To uključuje i one ozbiljne, ali i one manje ozbiljne – poput minorne srčane mane.

Najbolji način da osigurate da vam se beba dobro razvija jeste da uzimate multivitamine sa folnom kiselinom pre trudnoće i prenatalne vitamine tokom trudnoće, kako bi smanjili rizik od neuroloških i kičmenih defekta.

6. Prevremeni porođaj i carski rez

Ova briga je donekle opravdana jer se broj prevremenih porođaja drastično povećava.

Međutim, za bebe rođene između 34 i 36 nedelje, uglavnom sve prođe u savršenom redu, zahvaljujući uznapredovaloj medicini.

Istraživanje je, pritom, pokazalo da su žene koje su uzimale folnu kiselinu godinu dana pre začeća bile u 70 odsto manjem riziku od prevremenog porođaja.

– Hitni carski rez nije tako čest, kao što viđamo na fimovima – tvrdi Eštonovoa: – Uglavnom je isplaniran unapred, ukoliko je beba prevelika ili postoji problem sa placentom, ili pak ako je majka je već prošla kroz jedan ili je to prosto samo njena želja.

Momenat da se o carskom rezu odlučuje u zadnji čas je veoma redak, ističe ova doktorka.

7. Promena u spavaćoj sobi

Kada na svet donesete novo biće, vašem telu će biti potrebno vreme da se oporavi, kao i vašem libidu.

Prvih par meseci partner i vi ćete verovatno više želeti da spavate nego da imate intimne odnose i to je prirodno.

Ponovni početak, u zavisnosti od težine porođaja, može biti neprijatan, ali 70 odsto žena vrati se normalnom seksualnom životu šest meseci nakon rađanja bebe.

Bez žurbe.

8. Strah od porođaja

Činjenica da jedno malo biće mora da izađe “iz vas” je zastrašujuća, ali ne brinite, samo se setite kako ljudi to rade od početka vremena, na sve moguće načine.

U današnje vreme postoji veliki izbor medikamenata i tehnika kada je u pitanju bol, stoga budite opušteni.

– Najvažnija stvar kada pričamo o strahu od porođaja je poverenje u odabranog doktora. Ukoliko je ono snažno, strah je minimalan – navodi dr Mors.

Takođe, neke žene brinu o “sramoti” koja će da se desi na porođajnom stolu, poput vršenja velike nužde na stolu, povraćanja po doktorima i slično, ali doktori su zaista videli sve i ne postoji ništa što može da ih “zgrozi” ili negativno iznenadi. Njih zanima samo zdravlje vas i vaše bebe.

9. Odlazak u bolnicu

Svi smo se nagledali scena kada taksista juri kroz kolonu automobila, dok se žena porađa u njegovom. Ali to je samo na filmu.

– Porođaj uglavnom traje između 12 i 21 sat. Od prve kontrakcije do zvuka vaše bebe kako plače, može da prođe dovoljno sati da preletite državu, a ne da automobilom stignete u bolnicu – našalila se dr Mors.

Moramo naglasiti da treba skrenuti pažnju ženama na mogućnost preeklampsije koja odnosi sve više života.

Redovan odlazak kod doktora, redovno merenje pritiska i ostale predostrožnosti su ključ prevencije ove tragične komplikacije.

Izvor: ona.telegraf.rs

Elem.

Po završetku još jednog radnog dana koji mi je uzeo i posljednji atom snage, zaputila sam se na autobusku stanicu brzim korakom ne bi li izbjegla bar malo nevremena. Nisam uspjela. Cijelim putem pratio me pljusak praćen jakim vjetrom zbog koga sam jedva uspijevala zadržati kišobran, mrak se spustio brzinom time-lapsa, vidljivom golim okom, a na to sve bila sam vrlo neadekvatno obučena.

Stigla sam do autobusne stanice, stala sam ispod nadstrešnice, stiskajući se sama sa sobom ispod kišobrana, ne bi li se bar malo ugrijala, nervozna, gladna i umorna, ljuta na HAARP, Putina, Gretu Tunberg i prdeže krava.

U tom trenutku, ispod nadstrešnice se stvorio čovjek mojih godina, obučen u radno odijelo zaprljano nečim nalik na kreč, vidno umoran, bez kišobrana. Sa sasvim pristojne distance, isto tako pristojno mi se obratio i pitao me znam li kad dolazi autobus. Pogledala sam ga preko naočala i nervozno odgovorila da se nadam da će svaki čas.  Nasmijao se krajičkom usana i zapalio cigaretu, a govor tijela mu je pokazivao da bi nastavio razgovor što je u meni iz potpuno nepoznatih razloga, u dijelovima uma za koje nisam znala da postoje upalilo sve alarme.  Sve sam se snažnije stiskala sama sa sobom ispod kišobrana što ga je ponukalo, opet ljubazno, da me pita da li mi je hladno.  Opet sam nervozno odgovorila da jeste nesvjesno se odmičuću da napravim veću distancu između nas.  Opet se nasmijao krajičkom usana, a ja sam se trudila da ne napravim kontakt očima.

Autobus je stigao relativno brzo iako se meni činilo da je prošla vječnost, a moj mozak je dok sam ga gledala kako prilazi, počeo raditi hiljadu na sat i smišljati razne scenarije.

Šta ako pokuša sjesti do mene u autobusu?

Šta ako izađe na istoj stanici kao ja?

Šta ako me bude pratio?

Šta, šta, šta…

Ušla sam u autobus prva i sjela u zadnji dio. Onaj čovjek ispod nadstrešnice je ušao za mnom, nekoliko stanica je stajao na sredini autobusa, a onda je odlučio da sjedne, u prvi dio autobusa, meni okrenut leđima.

Zbog saobraćajne gužve u Banjaluci imala sam vremena da razmislim o tome šta mi se desilo. Šta se nama desilo? Ja nikad nisam bila pretjerano plašljiva osoba. Za vrijeme curovanja, vraćala sam se kući sama u gluvo doba noći. Dovodila sam sebe u razne, iz ove sadašnje perspektive slobodo mogu reći, prilično nebezbjedne situacije, imala sam razloga za strahove, ali čini mi samo kad su bili osnovani.  Ovo, realno, nije bilo.  Ili jest?

Šta nam se desilo da svaki pokušaj „prilaska“ doživljavamo kao napad?  Da svaku poruku na društvenoj mreži doživljavamo kao uznemiravanje (ovdje ne mislim na fotografije polnih organa, nego na „da li ti je tata lopov pa je ukrao sve zvijezde s neba i stavio ih u tvoje oči“ poruke)? Da li je strah osnovan ili nam je količina loših informacija koju procesuiramo svakodnevno pomutila pamet? Jesmo li mi u nekom ratu polova?

Kad smo jedni drugima postali prijetnja i neprijatelji?

Kako se ljudi danas upoznaju? Kako da ćerkama objasnimo razliku između flerta i alarma za uzbunu, a da ne ispadnemo paranoični? Kako da sinove naučimo da prilaze djevojkama da se one ni jednog trenutka ne bi osjetile ugroženo, da im ne bude neugodno, a da pokažu naklonost?

A možda sam ja samo prestara, prenadrkana i preumorna od života pa da pomislim da bi neko flertovao sa mnom po onom kijametu.

Poruka se pojavila u viber grupi roditelja.

Pozdrav, možda nije tema grupe, ali želim samo da vam skrenem pažnju da poslednjih dana, konkretno po Budžaku 3 (Lazarevu) kruži neko u zatamnjenom “golfu” ko presreće decu, poziva ih da uđu u auto, isputuje u kojoj ulici žive, nudi im novac– navodi se u poruci objavljenoj u viber grupi.

Dodaje se kako su prijave podnesene policiji.

– Ko je iz ovog naselja, mogao je videti da policija cirkuliše, vrši racije i da dežura policajac u školi. Pa eto budite na oprezu- napisano je u viber poruci.

U Policijskoj upravi Banjaluka su naveli da preduzimaju sve mere i radnje u cilju utvrđivanja navoda iz prijave.

– Nadležnoj policijskoj stanici, prijavljeno je da se nepoznato lice iz putničkog vozila “golf” koje se kretalo ulicom u naselju Lazarevo, obratilo maloletnom licu, nudeći mu novac i vožnju, što je izazvalo strah i iznemirenost kod maloletnog lica koje se udaljilo iz navedene ulice. Policijski službenici PU Banjaluka, preduzimaju sve mere i radnje u cilju utvrđivanja i provere navoda navedene prijave- navela je portparol PU Banjaluka Milana Stojanović.

“Nasilje sam trpela od 2015. godine do 2018. godine, sve dok se nisam razvela od njega. Međutim, to nije prestalo ni nakon našeg razvoda. Jednom u životu sam ga prijavila i to 2018. godine, ali sam tu prijavu ubrzo povukla zbog pretnji. Reči koje mi je tada izgovorio mi i dalje odzvanjaju u glavi: “Ja ću izaći iz zatvora, a ti iz groba nikada nećeš” – ovim rečima počinje svoju potresnu ispovest Miljana Stojanović, hrabra majka koja je odlučila da više ne ćuti jer “sutra već može biti kasno”.

Prema njenim rečima, godinama je živela sa svakodnevnim pretnjama, ali i u velikom strahu za bezbednost svoje ćerkice. “Stalno mi je pretio, pričao mi je da će mi pobiti celu porodicu zajedno sa mnom, da će mi oduzeti ćerkicu… Svakodnevno sam slušala pretnje smrću i zaista sam se plašila, nisam smela da prijavim. Skupila sam hrabrost i konačno se razvela od psihopate 2018. godine” – kaže Miljana.

Kako navodi, M.J. je tada ćerku viđao na svake dve nedelje u njenom prisustvu jer devojčica nikada nije želela da bude sama sa ocem. “Ćerka ga nije previše interesovala, želeo je mene da viđa i da me psihički maltretira. Alimentaciju nikada nije platio. On je psihopata. Ali ja sam mu uvek davala da vidi devojčicu, bilo mi je žao da ne viđa oca” – priča zabrinuta žena.

Ističe i da je 7. januara ove godine pretrpela brutalno nasilje, kada je bivši suprug sreo na ulici nakon čega je odveo u mračnu ulicu u kojoj nije bilo ljudi. “Sreo me je na ulici, prišao je i povukao me u jednu mračnu ulicu. Oborio me je na zemlju i šutirao nogama u glavu. Dok me je tukao, pitao me je: “Da li hoćeš sada da te ubijem?” “Molila sam ga da prestane, ali nije hteo. Žena koja je živela u zgradi pored čula je moje vapaje za pomoć i izašla na prozor i oterala ga” – priča sagovornica.

“Mama, da li će mi kosa opet porasti?”

Nakon svega, Miljana opet nije želela da mu uskrati pravo da viđa dete, te se ponovo sastala sa njim u prisustvu ćerkice 20. februara ove godine. “Tog dana otišla sam zajedno sa ćerkicom kako bi videla oca.

Prošetali smo po gradu, sa nama je bio i njegov drug. Nije nam dozvolio da krenemo, nakon čega sam opet uz pretnje pristala da odem do tog druga. Konzumirao je alkohol, nakon čega je ćerku udario desnom šakom u predelu glave. Pokušavala sam da pobegnem, uzeo je moj telefon i polomio ga” – kaže uplašena žena.

Kako dalje navodi, uspela je da sa ćerkicom izađe iz stana odakle je i krenula ka policijskoj stanici.

“Sustigao nas je i rekao da se odmah vratimo kući, ja sam to naravno odbila. Vukao me je i gurao po ulici, a ćerku je tada uhvatio za kosu i počeo da je čupa. Udarao je rukama, polomio joj je naočare, iščupao joj je pola kose iz korena” – dodaje uznemirena majka.

Miljana se zatim sklonila sa ćerkom u jednoj lokalnoj apoteci i od radnice zatražila da pozove policiju. “Ćerka je plakala i vrištala, ostaće joj trauma za ceo život. Sve vreme dok je udarao našu ćerku pričao je kako će od sada biti ovako svaki dan. Ona njega sanja svako veče, kako je juri, kako ubija njenu majku. Istraumirana je, pitala me je: “Mama, da li će mi kosa opet porasti?” – priča naša sagovornica.

Ističe i da je tada policija privela njenog bivšeg supruga, ali i da je on nakon dva dana pušten na slobodu. “On je na slobodi, nakon svega. Sledećeg petka ističe zabrana prilaska, šta ćemo nas dve? Mi nismo zaštićene. Dosta sam ćutala, neka se ovo već jednom završi. Ćerkica se mnogo plaši, želim da bude kažnjen. Dovoljan je jedan minut da se nešto loše dogodi. On je opasan čovek i ranije je bio po zatvorima” – zaključuje Miljana.

Međutim, uz ovu procjenu, pojedini stručnjaci smatraju da dalji razvoj vještačke inteligencije može uticati na poslove koji iziskuju ljudsku kreativnost i inteligenciju (IT, dizajneri…), ali i poslove koje ljudi iz BiH obavljaju u inostranstvu (vozači…).

Ali, prije nego što ukrstimo mišljenja privrednika, poslodavaca i ekonomista iz BiH, nakratko ćemo podsjetiti da će vještačka inteligencija biti jedna od glavnih tema na Svjetskom ekonomskom forumu koji se održava u švajcarskom Davosu, i to pod nazivom “Vještačka inteligencija kao pokretačka snaga za privredu i društvo”.

Upravo tim povodom, Kristalina Georgijeva, šefica MMF-a, kazala je nedavno da trend porasta i jačanja AI može da ugrozi skoro 40 odsto radnih mjesta u svijetu i tako produbi nejednakost. Zbog toga, ona je pozvala vlade da uspostave mreže socijalne sigurnosti i ponude programe prekvalifikacije kako bi se suprotstavili uticaju vještačke inteligencije.

“Kreatori politika moraju se proaktivno pozabaviti AI kako bi spriječili da tehnologija dodatno podstakne društvene napetosti. Budući da se AI nastavlja prilagođavati, očekuje se da će i pomoći i štetiti ljudskoj radnoj snazi”, navela je ona, ponavljajući riječi stručnjaka da će “dublje” učinke vještačke inteligencije osjetiti naprednije ekonomije, nego tržišta u nastajanju.

S tim u vezi, bh. ekonomija i tržište svakako se u ovom trenutku ne mogu nazvati naprednim, zbog čega poslodavci i privrednici nisu zabrinuti uticajem AI.

Saša Trivić, predsjednik Unije poslodavaca RS, ističe da je u razgovoru sa softverskim stručnjacima informisan kako će dalji napredak vještačke inteligencije njima biti od koristi.

“Zato bi vjerovatno u nekom dužem vremenu broj tih radnih mjesta mogao biti smanjen, tu mislim na IT i neke uslužne djelatnosti, poput call centara i slično”, kaže Trivić za “Nezavisne novine”.

Ipak, on naglašava da radna mjesta u Srpskoj, a koja se tiču proizvodnje kojom se najviše bave poslodavci i privrednici, ne bi trebalo da budu ugrožena.

“Ne bi trebalo da izgubimo radna mjesta, već samo možemo dobiti kvalitetnija i zato treba da pratimo tu vještačku inteligenciju i da osposobljavamo gdje god je to moguće. Ne treba se toga plašiti i bježati pred njome”, dodao je Trivić.

I Pero Ćorić, predsjednik Privredne komore RS, ističe da vještačka inteligencija nije nešto što može uticati na BiH u nekom značajnijem obimu.

“Vrlo je teško očekivati da bi vještačka inteligencija i te visoke tehnologije mogle brzo ući u naš privredni sistem i da zamijene određeni broj radnika i tehnologija. Kod nas to još ide relativno sporo i u nekom doglednom vremenu to ne bi trebalo da ima neki značajniji uticaj, bar kada je privreda u pitanju. Za neke društvene aspekte, poput obrazovanja ili IKT sektora, moglo bi da utiče”, rekao je Ćorić.

Dalje kaže i da će sva priča o vještačkoj inteligenciji sigurno zavisiti od toga koliko AI bude donijela ili odnijela promjena u Evropi.

“Pošto smo mi povezani sa privrednom EU, onda vjerovatno kako će se to tamo razvijati, imaće sigurno refleksije i ovdje, ali je nerealno očekivati da damo neku konkretniju procjenu u ovom trenutku”, naveo je Ćorić za “Nezavisne novine”.

Ekonomisti smatraju da su upozorenja MMF-a previše pesimistična u smislu gubitka radnih mjesta i da se i ranijih godina, po sličnom receptu, dešavalo da pogriješe.

“Obično bude napretka u novim tehnologijama, jer se razvijaju neki novi poslovi koji suspenziraju postojeće poslove koji se gube”, kaže Admir Čavalić, ekonomista.

Ono što u priči o gubitku poslova on izdvaja kao posebno zanimljivo, jeste to što su ranija predviđanja išla u pravcu toga da će roboti najviše zamijeniti radnike na fizičkim poslovima, ali da je razvojem AI jasno da bi prvi na udaru mogli da se nađu poslovi koji zahtijevaju ljudsku kreativnost i inteligenciju, što bi, tvrdi, moglo da djeluje na BiH.

“Tu su dizajner, programer, neki jednostavni poslovi koji podrazumijevaju rad za računarom, bar u ovoj prvoj fazi razvoja AI. To može svakako djelovati na poremećaj tržišta u BiH, jer imamo tu IT industriju koja nudi izuzetne perspektive, plate i slično.

Svakako, ugroziće i poslove koje naši ljudi obavljaju vani, a su to vozači kamiona ili neki drugi poslovi. E sada, vjerovatno u BiH taj trend neće biti brz kao u zemljama koje su već doživjele digitalnu transformaciju, ali će se desiti. Zanati ne bi trebalo da budu ugroženi, iako tradicionalno jesu”, zaključio je Čavalić za “Nezavisne novine”.