Postoje različite zone u kojima poremećaj može da se javi, pa tako i postoje različiti načini da se njima bavimo, u zavisnosti da li se radi o poremećaju govora, emocija, ponašanja ili socijalizacije.

Mnogo puta se pokazalo da se osobe sa autizmom, naročito deca, veoma trude da se uklope u sredinu i da prevaziđu probleme koje imaju. Najbolje rezultate mogu da postignu kada naiđu na razumevanje i prihvatanje od strane okoline.

Kako biste im pomogli, najvažnije je da ih razumete. Svako dete sa autizmom bi želelo da znate ovih 10 stvari:

1. I ja sam dete

Мој autizam je samo jedan deo mene i ne predstavlja mene u celosti. I ti možda nosiš naočare za vid, imaš višak kilograma, neki poseban talenat, želju, snove. To su sve stvari koje vidim na prvi pogled, ali ako te upoznam mogu doznati još mnogo stvari o tebi. Ti si više od toga, zar ne?

Ti kao odrastao čovek možeš odabrati kako ćeš predstaviti sebe. Ja to ne mogu da uradim, zato što i ne znam šta sve mogu da uradim. Ako na mene gledaš kao na dete sa autizmom i imaš mala očekivanja, ja to osećam i moja prirodna reakcija je: zašto uopšte da pokušavam?

2. Моja čula ne funkcionišu pravilno

Čulo mirisa, ukusa, dodira, vida ne funkcioniše isto kao kod tebe. Kod mene su čula mnogo izraženija, često mi zadaju bol i zato sam osetljiviji/a. Mogu neočekivano pobeći, početi da plačem ili da se nerviram, zato što ne mogu da kontrolišem osećaj koji se budi u meni.

Možda je za tebe neprimetno, ali meni može da smeta prejaka svetlost, snažan miris hrane, zvuk pribora za jelo. Ne mogu ti reći tačno šta mi je, ali nemoj da te plaši moja reakcija. Samo budi pored mene, ne plaši se i ne osuđuj me.

3. Budi strpljiv/a sa mnom i pokušaj da shvatiš šta ne mogu i ne želim, nasuprot tome što nisam sposoban/na da te razumem

Nije da ne želim da te poslušam kada mi govoriš, već te ne razumem. Ako si daleko od mene i dovikuješ mi, ja čujem haotične zvuke.

Ako želiš nešto važno da mi kažeš ili da me nateraš da uradim, onda dođi bliže meni i izgovoraj reči jasno i polako dok mi se obraćaš. Tako ću jasno razumeti i moći ću da te poslušam.

4. Ja razmišljam, shvatam i govorim bukvalno, ne koristi metafore

Šta god da želiš da mi kažeš, koristi prave, odgovarajuće reči u njihovom bukvalnom značenju. Ne govori mi da sam doteran/a kao bombona, ako nigde nema bombone.

Kada želiš da kažeš da greje sunce dok pada kiša, a govoriš: „Mečka se ženi“, možeš me uplašiti zato što ja očekujem da vidim strašnog medveda. Govori mi šta treba da razumem.

Stanje autistične dece može značajno da se poboljša uz pomoć terapije matičnim ćelijama. Sprovedene su brojne studije koje pokazuju zapanjujuće rezultate u ovoj oblasti.

5. Trudi se da primetiš sve moje reakcije. Na taj način pokušavam da komuniciram

Теško mi je da ti rečima kažem šta mi treba, pa bi bilo dobro da se potrudiš da razumeš govor mog tela, grimase i mimiku lica koje pravim. Želim i da ti kažem, ali te moje reči mogu iznenaditi.

Ja upotrebljavam sve što čujem, čitam, vidim. Ponekada mogu upotrebiti i veoma komplikovane reči ili terminologiju koja nije odgovarajuća za mene, ali ja joj ne znam značenje. Znam samo da treba da govorim. Imaj strpljenja i razumećeš me.

6. Nacrtaj mi, pokaži mi šta želiš da vidim, da uradim

Мnogo bolje razumem ako mi je nešto vizuelno predstavljeno. Dok mi govoriš, dobro je ako možeš i da mi nacrtaš. Mnogo lakše ću te razumeti, a u budućnosti ću znati i koje reči da upotrebim.

Pokazuj mi više puta. Molim te, imaj strpljenja. I ja želim da ti uzvratim i da me razumeš, samo te molim da mi pomogneš i imaš strpljenje.

7. Veruj u mene i pruži mi podršku, podsećaj me šta sve mogu, a ne šta ne mogu

Isto kao i svi ostali koji kada uče nešto žele da veruju da mogu uspeti, tako i ja. Potrebna mi je okolina u kojoj se osećam sigurno, voljeno i prihvaćeno.

Ne mogu da napredujem ako osetim da je neko razočaran u mene ili ako mi stalno govori koliko stvari ne mogu da uradim. Umesto toga, motiviši me, kaži mi šta sam sve naučio i šta sve mogu, a ja ću uraditi mnogo više od toga. Postoje razni načini da se stvari urade onako kako treba.

8. Pomozi mi da se socijalizujem

Možda izgleda kao da ni sa kim ne želim da se igram, ali zapravo ja ne znam kako da igram igru kao druga deca. Pokaži mi kako da se družim sa drugima. Objasni i drugoj deci kako da se igraju sa mnom. Možda ću uspeti da se uklopim.

Ja ne razumem govor tela i grimase koje prave druga deca. Ne znam ni da se igram kao oni, a ne znam ni kako da pravilno reagujem. Nauči me.

Ako se nasmejem kada neko dete padne, to ne znači da mislim da je smešno, već da ne znam kako da reagujem. Objasni mi da to nije u redu, pa ću znati za svaku sledeću situaciju. Ali, objasni to i ostaloj deci.

9. Prepoznaj moje neuobičajene reakcije

Želim da znaš da su neočekivane i nekontrolisane reakcije mnogo jače od mene nego od tebe. One su veoma izražene zato što su moja čula mnogo izraženija od tvojih.

Ponekad mogu ukazivati na ono što ne mogu rečima da ti kažem. Nažalost, češće su to znakovi nečeg neprijatnog što osećam u sebi ili svojoj okolini. Možda je strah, panika, ali je možda i način za izražavanje moje ljubavi i sreće.

10. Voli me bezuslovno

Molim te nemoj predamnom da upotebljavaš izraze poput „Eh, da si samo…“ ili „Zašto ne možeš da…“. Sigurno ni ti nisi ispunio/la sva očekivanja tvojih roditelja, pa ti to nisu svakodnevno ponavljali.

Ja nisam odabrao da imam autizam. Znaj da se to dešava meni, a ne tebi. Ali bez tvoje pomoći moje šanse da odrastem u uspešnu i samostalnu osobu su mnogo male.

Tri reči su najvažnije u našem odnosu: strpljenje, strpljenje, strpljenje.

Gledaj na moj autizam kao na drugačiju sposobnost, a ne nesposobnost. Podseti se svih stvari koje mogu da uradim, a ne onih koje ne mogu. Istakni moje prednosti. Možda ne mogu svaki put da uspostavim kontakt očima ili pravilno razgovaram, ali da li si primetila da ne lažem, ne osuđujem druge ljude, ne ogovaram?

Ја se oslanjam na tebe. Budi moj vodič. Voli me zbog onog što sam i ja ću uraditi sve da ti pokažem da mogu i mnogo više.

Izvor: bebologija.rs

Koristio sam najbolje svjetske
Mikroskope
Da vidim tu ljubav
Ali nisam.
Izgubio sam svaku opkladu
Jer
Ti meni stvarno nisi
Dala ništa.
Kad god sam se probudio
Rekao sam bravo
Kad god sam zaspao
Vidio sam tebe.
Vodio sam u šetnju
Muku, nesanicu i bijes
Ostavljao ih na različitim stanicama
I uvijek su se vraćale našoj kući
Sve se vraćalo našoj kući
Sem tebe.
Ostavio sam ti mrežu
Da uhvatiš svaku sreću
Ostavio sam ti strpljenje
Da izdržiš svaku dosadu
Dao sam ti brdo snage
Da boli savladaš
I rekao šta da kažeš
Kad ne dođu, a kažu da hoće.
Dao sam ti tijelo
Kad poželiš toplotu
I zimu

Kad zatrebaš ljepotu
Zvao sam te da dođeš
A trebao sam ćutati
Da bi došla
I stvarno sam ućutao
Nisam te više htio
I opet nisi došla.
Nema ništa manje
Od pažnje koju si mi pružila
Nema nista silnije
Od treptaja sa kojim te više
Samo
Nije bilo.
Nema ništa jače
Od sjaja tvoje šljokice na suncu
I nema ništa ljepše na svijetu
Od tebe.

Konkurs organizuje Lola magazin i Jaffa napolitanke. 

“Moj fitilj je jako kratak i ne treba mi mnogo da izgubim strpljenje. No, pokušavam to promijeniti zbog svoje djece”, priznaje Rita.

Svakodnevni život nosi raznorazne stresne situacije, a Rita smatra da ljudi na njih mogu reagovati na dva različita načina. Prva opcija je da se naljutite, iznervirate i pretvorite u onu živčanu osobu koja galami. Međutim, to nije dobro ni za koga, a ponajmanje za djecu koja su često na meti roditeljske netolerancije kada se oni pretvore u nagore verzije sami sebe. Zbog svega toga Rita vjeruje da je mnogo bolje da na stres reagujete tako što ćete zastati prije nego što nešto učinite i dati sami sebi vremena da shvatite zašto ste se toliko uzrujali. Možda je baš onda pravi trenutak da pojedete čokoladicu iz svoje tajne zalihe.

“Kada me moja djeca dovedu do ruba živaca ja samu sebe zapitam da li možda previše očekujem od njih. Na kraju krajeva, ja znam stvari koje oni tek uče. Za ono što meni sada izgleda lako trebalo mi je nekoliko godina prakse. Njima je to sve novo. Vezanje pertli je njima deset puta teže nego meni zato što nisu to radili godinama kao ja i lakše im je skrenuti pažnju s toga zato što su još uvijek mali i ne koncentrišu se samo na jednu stvar“, objašnjava Rita i dodaje da se trudi da svoju djecu tretira onako kako bi htjela da i drugi ljudi nju tretiraju.

Ni ona sama ne bi željela nešto novo učiti na naprednijem nivou, već od samog početka. Uvijek ima na umu da su i njena djeca ljudi iako su ponekad spori i tvrdoglavi. Baš kao što i sama Rita kaže, nijedno ljudsko biće ne voli da mu se stalno zbog nečega stvara pritisak bez obzira na to koliko ima godina, a naročito ako daje sve od sebe da to uradi što bolje i brže. Iako joj se ponekad čini da njena djeca namjerno žele da joj pokvare dan ona vrlo dobro zna da to nije tačno.

Djeca, kao i odrasli imaju loše dane i tada im nije ni do čega. Sve to može uticati na njihovo raspoloženje. U takvim situacijama strpljenje je najljepši poklon koji im možete dati. Umjesto discipline njima treba razumijevanje i zagrljaj. Postići ćete mnogo više saosjećanjem, a ne ako budete nervozni i stvarate pritisak. I djeca i odrasli žele da ih se utješi, a ne da ih neko grdi.

Ritin fitilj se nije puno produžio, ali kada joj ništa drugo ne uspijeva ona se posluži malim trikom.

„Pretvaram se da sam u reality emisiji i da se moram ponašati kao najbolji roditelj na svijetu pred kamerama. Niko se prema svojoj djeci ne ponaša poput posljednjeg idiota kada drugi ljudi to mogu da vide“, otkriva Rita i dodaje da još uvijek mora mnogo raditi na tome da bude tolerantnija i opuštenija. Zbog svoje djece će iz dana u dan pokušavati da bude strpljivija i nada se da će joj oni uzvratiti istom mjerom.

Izvor: Scary Mommy

Povlačenje

Najbolji način da izbjegnete svađu je da se potpuno povučete sa bojnog polja. Sa glasnim uzvicima žaljenja recite da ste potpuno beskorisni kad je taj uređaj u pitanju. Složite se da vas „te glupe stvari“ ljute i da su priča za sebe. Imate li komšiju, prijatelja ili nećaka koji je čarobnjak za te stvari? Imate? Kakvo olakšanje!

Nemojte previše objašnjavati

Nemoguće je misija govoriti veselim tonom glasa duže od 30 sekundi kada objašnjavate nešto što vama djeluje savršeno jasno. Nakon pola minute ćete zvučati kao da vrijeđate i svađa može buknuti svake sekunde.

Nemojte premalo objašnjavati

Očito ni to ne pomaže. Pokušajte zapamtiti da vaš roditelj nema baš nikakvu želju da razumije taj proces, već samo želi da zapamti šta tačno treba da uradi bez obzira na kontekst.

Nemojte dozvoliti roditeljima da kupe tablet, laptop ili pametni telefon „koji je pogledao stručnjak“!

Svi ti stručnjaci su mlađi od 20 godina i predstavljaju nasmiješene neprijatelje razumljivog podučavanja. Vaši roditelji će pri povratku izgovarati mnogobrojne fraze koje ni sami ne razumiju i biće ubijeđeni da je „izgledalo tako lako kada im je taj divni, mladi čovjek sve fino objasnio“. Ako to dozvolite, sav dotadašnji trud će vam biti uzalud.

Nemojte biti nestrpljivi zbog toga što vaše roditelje zbunjuju tehnološki izrazi

Tehnološke kompanije ne zbunjuju namjerno čudnim riječima, ali ipak to ima takav efekat na vaše roditelje. Na kraju krajeva, zašto bi vaš otac ili vaša majka morali znati razliku između izraza „sync“, „back up“, „download“ i „upload“? Sve te riječi su manje-više lingvistički izmjenjive.

Kada svađa počne, kontrolišite svoj bijes

Ugrizite se za jezik kada vidite da vaši roditelji preko okvira svojih naočala bespomoćno gledaju u ekran, klikću po njemu bez ikakvog smisla i nadaju se da će se problem možda sam od sebe riješiti.

Kada vaša svađa dostigne vrhunac, recite sami sebi da je to oduvijek bilo tako

Prije hiljadu godina jedan seljak je uzdahnuo i pogledao u nebo na isti način kao i vi zato što su ga roditelji zamolili da im po sedmi put objasni kako funkcionišu tačke.

Kad svađa uzme maha sjetite se da su to vaši roditelji

Oni su vas donijeli na svijet, mazili su vas i hranili, ljuljuškali u naručju i pjevali vam uspavanke. Dugujete im svoj život, a da ne pričamo o ogromnoj sumi novca.

Razmislite o tome da ćete i vi jednog dana biti takvi

Tehnologija neće prestati da napreduje sa sljedećim iOS ažuriranjem. Na primjer, za šta ustvari služi Snapchat? Snimanje i slanje poruka koje se odmah same brišu? Zašto? Vaša nećakinja će vam reći da je to svrha Snapchata i vjerovaće da vam je tim riječima sve objasnila. Mlađim generacijama se to očito sviđa, a vas zbunjuje. I zato, pogledajte svoje roditelje i pomislite: „Uskoro ću i ja biti ovakav/ovakva. Pola puta sam već prešla“.

Plačite

Možda vam neće biti lako da samo odjednom zaplačete, ali vrijedi pokušati. Rijetko koja majka može podnijeti da gleda svoju kćerku ili sina kako plače. Svađa će prestati dok kažete keks. Očevi će biti zgroženi ili užasnuti i odmah će naći razlog zbog kojeg moraju izaći iz kuće.

Izvor: Telegraph

Sinoć sam došla sa terena u jedanaest. Poslije radnog dana od dvanaest sati na nogama, malo na kiši, malo u prašnjavim reportažnim kolima, jedino što te može vratiti u život je vruć tuš. Odsaburam tih dvanaest sati nadajući se onom trenutku rahatluka kad vruća voda konačno počne teći po sluđenog glavi. A onda odvrnem česmu i iz nje čujem samo krik suhih cijevi. Ja živim u Sarajevu, gradu u zemlji u kojoj se, kad sam u osnovnoj školi bila, pričalo kako je naša zemlja vrijedna jer obiluje nečim za što bi neke zemlje dale svu naftu svijeta – vodom. Džaba svima sve, mi imamo vodu. Sjetih se tog referata iz geografije sinoć dok sam u nevjerici buljila u česmu. Da bi stvari bile gore, znam da je redukcija vode na snazi već ozbiljan broj godina, ali odbijam da se pomirim sa tom gadnom činjenicom, svaku noć joj se nadam iza jedanaest i odbijam prizore kanistera po kupatilu jer malo me šta podsjeti na rat više od mirisa ustajale vode.

Nego, da ne trošim vaše strpljenje dok ovo čitate i da se vratim na stvar. Zna li iko od vas koji ste nas odgajali, podučavali  i pisali o strpljenju gdje čovjek prestane biti strpljiv, a postane napaćeni beskičmenjak? Gdje je granica koja dijeli sabur od kukavičluka i konformizma. Kada prestaneš plivati niz vodu znajući da te vodopad čeka ako ne počneš plivati u kontru struji?

Ispričao mi je kolega nedavno vic na ovu temu i kaže – Kako se zove posljednji bosanski ratnik – Saburaj! I to je tako tačno. Mi smo jedna napaćena vojska saburaja, kao kad hoćeš da kažeš da si samuraj, a nemaš vode da opereš sline pa balav kažeš da si saburaj. Mi smo vojska saburaja koja pluta nizvodno, pa će presaburati i vodopad i na kraju upasti u govna uz jedno tiho i strpljivo –Buć! Onda ćemo mjesecima pričati kako smrdi plutajući u tom viru, a onda se lagano navikavati da nam je to novo stanište. Hrabrićemo jedni druge rečenicama “Izdrži Mujo, izdržala je Bosna i gore”, “Strpljen, spašen”…

Iz mjeseca u mjesec, saburaji se bore svojim online mačevima i jezicima na kafama protiv sarajevskog Vodovoda. Prestanu lupati dosjetke samo na par sati dok dođe voda pa to vrijeme odmaknu od računara i popale mašine za veš i napune flaše za sutra.

Od kako su počeli problemi sa vodosnadbdijevanjem, nemoguće glupa saopštenja i razlozi zašto vode nema i građenje izbornih platformi na obećanjima da će u Sarajevu, gradu na toliko izvorišta pitke vode – biti vode! Nisu bili razlogom da se izađe na ulicu i zahtijeva – voda. Ona ista koju sam platila za august koji sam bila pet dana u kući kao da sam punila rezervoar u kojem mi se kupa nilski konj. Nije uspjeh u vođenju jedne zajednice Sarajevu osigurati vodu na česmi. To možda jeste historijski poduhvat u Kairu, ali ostaviti Sarajevo žednim može samo sistematski višegodišnji bezobrazluk.

Samo da se zna, biti strpljiv ne znači plivati u govnima i pričati kako sve miriše. Biti strpljiv znači na lijep način se boriti protiv nepravde, neimaštine i terora. Nije saburanje lajanje po kafama i online dok nam grla ne presuše, a ruke se za prljave tastature ne zalijepe. Takvo ponašanje krasi osujećene, nestrpljive, neorganizovane i kukavice. Biti strpljiv znači strpljivo stajati ispred sarajevskog Vodovoda i vlade Kantona i tražiti strpljivo istražene i pripremljene izvještaje o potrošnji i o onome što se uradilo do sada da vode opet bude. Pa onda strpljivo tražiti krivične istrage protiv onih za koje se sumnja da su na štetu cijevi kupovali automobile. Strpljivo treba istražiti i problem obračunavanja zraka umjesto vode na mjernim satovima. Strpljenje je ostati na ulici dok voda ne dođe. Nije strpljenje buljiti do sabaha u česmu čekajući kap koji plaćaš kao da će zlato kanuti.

Ugledajmo se, dragi moji saburaji na ove koji nas strpljivo varaju dvije decenije i strpljivo obećavaju med i mlijeko ako se još četiri godine strpimo, a ni vode ne daju više. Njima ništa nije mrsko. Strpljivo kradu, strpljivo troše, strpljivo nam i unučad zadužuju. Mi brzopleto biramo, brzopleto odustajemo od svojih prava i brzopleto šaljemo djecu da peru toalete po svijetu gdje ima vode.

Nije nikakva moralna, etička ni vjerska vrijednost strpljiv i smrdljiv leći u nadi da ćeš se probuditi u boljem svijetu, a da u tu nadu ništa od sebe nisi investirao. Nije dovoljno nekada samo platiti račun od vode i nadati se da će je ujutro biti. Oni kojima se računi plaćaju, a vode nema, nije baš bitno čime će prati grijehe, a grijeh je narod žeđu mučiti. Ali, šta ćemo mi, balavi i neokupani saburaji, kada ne budemo imali pred djecom čime savjest oprati jer smo ih rađali, a ništa im ne ostavljamo?

Naslovna foto: Pixabay