Neke žene u Sudanu odlučuju da se podvrgnu ženskom genitalnom sakaćenju (FGM) mesec dana pre venčanja kako bi se pretvarale da su device.

To rade uprkos tome što je većina njih već obrezana kad su bile devojčice – što se obično dešava između četvrte i desete godine.

„Noć ulaska“: Žene koje tvrde da im je prva bračna noć uništila brak

„Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene

Pet stvari koje treba da zna svaka žena

Aseksualnost: „Seks je stvarno besmislen i nije produktivan“

U zemlji sa većinskim muslimanskim stanovništvom to može da podrazumeva odstranjivanje klitorisa i usmina, a često uključuje zašivanje kako bi se smanjio vaginalni otvor – postupak poznat kao infibulacija.

Ti šavovi se kidaju kad žena krene da upražnjava seks.

Ako se buduća nevesta odluči za još FGM-a, operacija, koju obično izvode babice, može da podrazumeva odsecanje još nekih delova usmina i ponovno zašivanje vagine.

„Nisam mogla da hodam danima”

„Bilo je toliko bolno da sam morala danima da ostanem kod prijateljice dok se nisam oporavila, zato što nisam želela da moja majka sazna”, rekla je Maha.

To nije njeno pravo ime, jer želi da zaštiti identitet.

„Mokrenje je predstavljalo veliki problem i nisam mogla lepo da hodam prvih nekoliko dana.”

Maha se podvrgnula operaciji dva meseca pre venčanja sa muškarcem „malko starijim” od nje.

„Nikad mi ne bi verovao kad bi saznao da sam imala seks pre našeg braka”, rekla je ona.

„Zabranio bi mi da izlazim ili čak da koristim telefon.”

Ova diplomirana studentkinja u dvadesetim godinama potiče iz države u severnom Sudanu u kom je zabranjen FGM.

Tipovi FGM-a:

• Tip prvi: Klitoridektomija – delimično ili potpuno odstranjivanje klitorisa
• Tip drugi: Izrezivanje – uklanjanje klitorisa i unutrašnjih usmina, sa ili bez spoljnih usmina.
• Tip treći: Infibulacija – odsecanje, odstranjivanje dela ili čitavih spoljnih genitalija i ušivanje ili sužavanje vaginalnog otvora
• Tip četvrti: Bilo koja druga vrsta namernog oštećivanja ženskih genitalija (spaljivanje, struganje, bušenje)

Ali ova se praksa i dalje naširoko primenjuje – 87 odsto sudanskih žena starosti između 14 i 49 godina uradilo je neki oblik FGM-a, prema podacima Ujedinjenih nacija.

I iako Maha radi u glavnom gradu Kartumu – koji zakonom nije zabranio obrezivanje – ona je odlučila da otputuje kući kako bi operaciju uradila tajno u domu babice.

Ona poznaje babicu, koja je pristala da izvede operaciju za naknadu od malo manje od 5.000 sudanskih funti (oko 110 dolara), što je cena koja se obično naplaćuje za taj zahvat.

„Sečem jer mi treba novac”

U mnogim kulturama u kojima je nevinost pre braka veoma važna, žene se odlučuju da urade operaciju rekonstrukcije himena, tankog sloja koji delimično prekriva vaginalni otvor, kako bi sakrile bilo kakav znak nekadašnjih seksualnih aktivnosti.

Ali „himenoplastiju”, kako se ova operacija naziva, mora da izvede hirurg i ona nije naširoko dostupna u Sudanu – a rečeno mi je da je nudi samo jedna klinika i to izričito udatim ženama.

I zato je ušivanje kako bi se suzio vaginalni otvor najbolja opcija. Neke babice vole i da odseku malo više usmina ili drugih vaginalnih nabora kako bi malo „napravile reda” tokom operacije.

Ginekološkinja doktorka Sosan Sed, koja zagovara iskorenjivanje FGM-a iz Sudana, kaže: „Svaka promena na ženskim genitalijama smatra se FGM-om, bilo da se radi o ušivanju ili bušenju.”

Međutim, nijedan zahvat ne može da se izvede u bolnicama, čak ni u Kartumu, jer ih Sudanski medicinske savet ne dozvoljava.

Svaka babica uhvaćena na delu dobila bi otkaz, a oprema bi joj bila oduzeta.

A opet, u tri bolnice koje sam posetila, babice su mi rado ponudile da izvedu razne zahvate.

Jedna je čak otvoreno pričala o tome pred drugim sestrama i pokazala mi sobe u kojima to može da se obavi.

„Da li želite da vam odsečem deo klitorisa? Ako ne želite da ga diram, neću. Ali načiniću vas savršenom, odseći ću deo spoljnih usmina i zašiti ih”, rekla je ona.

Druga babica rekla je da ne voli to da radi, ali ponekad mora jer joj treba novac.

„Uradila sam infibulaciju pre neki dan na osamnaestogodišnjoj devojci, koju je silovao njen rođak. Njena majka došla je kod mene u suzama, pa sam odlučila da im pomognem”, rekla je ona.

„Zarekla sam se Inicijativi Salima da nikad više neću seći žene ili devojke, ali radim to s vremena na vreme zato što odgajam unuke, čija je majka umrla, pa moram da platim njihovu školarinu.”

Program Salima je projekat Ujedinjenih nacija pokrenut 2008. godine kako bi se prekinulo sa praksom FGM-a u Sudanu.

Nova era?

Ali mora još mnogo toga da se uradi da bi se izmenili stavovi, naročito u jednom toliko konzervativnom društvu.

„Voleo bih da mi buduća žena bude devica”, rekao mi je jedan samac iz Kartuma, dodavši da bi je inače sumnjičio da ga vara.

To je veoma rasprostranjen stav širom Sudana, gde muškarci od žena očekuju da budu „ušivene”.

A opet aktivisti borbe protiv FGM-a nadaju se da će se stvari promeniti, budući da je prošlog meseca zemlja povukla strogi zakon o javnom redu koji kontroliše kako se žene ponašaju i oblače u javnosti, uključujući zabranu da nose pantalone.

Zakon je usvojen tokom skoro tridesetogodišnje vladavine Omara Al-Bašira, koji je početkom godine svrgnut s položaja predsednika državnim udarom, posle masovnih uličnih protesta.

Prema zakonu o javnom redu, vlasti su imale široka ovlašćenja da kontrolišu šta žene nose, sa kim pričaju i sa kim se viđaju, kao i gde rade – a navodnu prestupnicu moglo je da čeka bičevanje ili, u retkim slučajevima, kamenovanje, pa čak i pogubljenje.

Nahid Tubija, osnivačica Inicijative An Lan – grupe koja se zalaže za iskorenjivanje FGM-a iz Sudana – kaže da su mlade žene danas „mnogo naprednije” u odnosu na generacije njihovih roditelja.

„One su u konfliktu sa samima sobom – osećaju da imaju pravo da upražnjavaju seks, ali moraju i da prave kompromise tako što će se ponovo ušiti ili čak nositi hidžab.”

BBC

On je, nakon posjete Sudanu, istakao da je situacija u toj ratom zahvaćenoj državi vrlo alarmantna, da je raseljavanje sudanskog stanovništva najveće na svijetu, a sada je zemlja pogođena i glađu.

Dvanaest miliona ljudi već je raseljeno, rekao je Gebresijus danas za Bi-Bi-Si (BBC), dodajući da je vrlo mala pažnja svjetske javnosti na ovu zemlju, a da je jedan od razloga za to rasa stanoviništva te države.

Hiljade ljudi je ubijeno otkako je u aprilu 2023. izbio građanski rat između sudanske vojske i paravojnih snaga RSF.

“Zamislite – uništenje, raseljavanje, bolest posvuda, a sada i glad”, naveo je direktor Svetske zdravstvene organizacije.

Gebresijus je nedavno posjetio kamp za interno raseljena lica i bolnicu u Sudanu, prenosi Tanjug.

“Tamo ima mnogo djece koja su sama kost i koža, mršava. Pomoć je potrebna za skoro 25 miliona ljudi, što je polovina ukupnog broja stanovnika Sudana”, ukazao je dr Tedros.

Ponovio je da ova država ne dobija pomoć koju zaslužuje te da je to bio slučaj i tokom drugih nedavnih sukoba u Africi i pozvao medije da posvete više pažnje Sudanu, opisujući tamošnju situaciju kao “tragediju”.

U avgustu je komitet eksperata koji podržava UN proglasio glad u kampu u kojem se nalazi oko 500.000 raseljenih ljudi u blizini opkoljenog grada u Darfuru, jednom od regiona koji su najteže pogođeni sukobom.

General sudanske vojske Abdel Fatah al-Burhan, i šef RSF-a, Mohamed Hamdan Dagalo, izveli su vojni udar 2021. godine, ali su se potom sukobili nakon čega je izbio građanski rat u Sudanu prošle godine.

Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) odbacuju optužbe da podržavaju RSF novcem i oružjem, a pokušaji mirovnog posredovanja Saudijske Arabije i SAD nisu do sada uspjeli da okončaju sukob, navodi Bi-Bi-Si.

Viši zvaničnik UN-a rekao je za BBC na arapskom da je Sudan sada na putu da postane mesto najteže krize gladi na svetu.

„Suočavamo se sa katastrofom i moj strah je da će samo biti još gore”, kaže Majkl Danford, koordinator za vanredne situacije u Sudanu pri Svetskom programu za hranu (VFP).

Skoro 18 miliona ljudi je „akutno gladno”, a taj broj bi mogao da bude mnogo veći, dodao je on.

To bi obuhvatilo više od polovine sudanskog stanovništva.

Stručnjaci za humanitarnu pomoć takođe upozoravaju da bi narednih meseci moglo da umre 220.000 ljudi.

Borbe su započele 15. aprila 2023. godine kad su tenzije između zvanične vojske zemlje i njenog bivšeg saveznika RSF-a eksplodirale na videlo.

Varnica je bila politički plan podržan od međunarodne zajednice da se krene ka ustanovljavanju civilne vlasti.

Stručnjaci strahuju da je zvaničan podatak UN-a o skoro 14.000 mrtvih preniska, a da je stvarni broj najverovatnije mnogo viši.

Više od osam miliona ljudi bilo je prisiljeno da napusti domove, a mnogi od njih su interno raseljeni dok su drugi morali da pobegnu preko granice u susedne zemlje.

Istorijski grad u ruševinama

Prestonica Kartum, zajedno sa drugim obližnjim gradovima Omdurmanom i Bahrijem, čine Veliki Kartum.

On je pre rata bio dom za sedam miliona ljudi.

RSF kontrolišu velike delova grada, ali vojska je u ofanzivi i nedavno je preuzela kontrolu nad sedištem državne televizije u Omdurmanu.

Na fotografijama i snimcima su proučili BBC tim za utvrđivanje činjenica i BBC na arapskom vide se oštećenja na radnjama, bolnicama, univerzitetima i bankama.

U uništene zgrade spada slavni toranj sedišta velike naftne kompanije, koji je zahvatio požar u septembru prošle godine.

Najmanje tri bolnice i jedan univerzitet pretrpeli su različite stepene štete zbog sukoba.

Doktor Ala El-Din Nur iz Kartuma rekao je za BBC na arapskom da se bolnice suočavaju sa teškom nestašicom medicinskih zaliha.

„Ne osećamo se bezbedno kao lekari. Medicinske zalihe i oprema su takođe opljačkani”, rekao je on.

VFP kaže da razaranje infrastrukture pogoršava humanitarnu krizu.

„To pojačava stepen nedostupnosti hrane”, dodao je Danford.

BBC tim za utvrđivanje činjenica i BBC na arapskom prikupili su nove primere uništenja u Kartumu koji doprinose humanitarnoj krizi.

Most Šambat, koji povezuje gradove Omdurman i Bahri, srušio se u novembru prošle godine.

Bilo je to strateško mesto za RSF, koji ga je koristio za premeštanje boraca i opreme preko reke Nil.

U januaru se zapalila rafinerija Al Džaili, koja se nalazi severno od Kartuma, posle izveštaja o borbama.

Pogon se našao u centru borbe za prevlast između zaraćenih strana.

Leon Morlend, istraživač britanske dobrotvorne organizacije Opservatorija za sukobe i životnu sredinu, rekao je da su u tri zasebna incidenta oštećena 32 velika rezervoara između novembra 2023. i januara ove godine.

„Curenje nafte bi moglo da dospe do podzemnih voda i poljoprivrednih oblasti niz padine ka Nilu, ako se ne interveniše”, rekao je on za BBC na arapskom

„Ovo novo zagađenje će pogoršati već postojeće zagađenje zemlje na lokaciji, za koju satelitski snimci kažu da je već bilo poprilično.”

Satelitski snimci takođe pokazuju da su rezervoari na tri crpne stanice u Kartumu prazni.

Ne zna se kako se to tačno desilo.

Hasan Muhamed, 31-godišnjak iz Kartuma, rekao je za BBC na arapskom da ima problema sa nestancima vode i struje u poslednja četiri meseca.

„Moramo da pešačimo velike razdaljine po pijaću vodu ili da se oslanjamo na rečnu vodu koja nije za piće, što dovodi do širenja zaraza”, dodao je on.

Letovi sa Međunarodnog aerodroma u Kartumu otkazani su na početku rata nakon što je postao veliko bojište, što je uticalo na isporuku pomoći u zemlji.

BBC tim za utvrđivanje činjenica je potvrdio verodostojnost nekoliko snimaka sa aerodroma iz prvih 48 sati sukoba.

Prvi snimak koji je BBC proučio 15. aprila bio je sa severne strane piste, gde su pripadnici RSF-a mogli da se vide kako trče po asfaltu i pucaju ka glavnim aerodromskim zgradama.

Ubrzo potom, pokuljao je gusti dim iz najmanje jednog zapaljenog aviona na severnom kraju piste, kao što su vidi na ovom drugom snimku.

Na trećem snimku se vide avioni sa zemlje, najverovatnije isti oni koji gore na prethodnom snimku, ali ovaj put sa istočne strane aerodroma.

I vojska i RSF su optuženi da su oštetili vitalnu infrastrukturu u Kartumu, ali oni za to uzajamno optužuju jedni druge.

Kraj ni na vidiku

Borbe se vode i u drugim delovima Sudana, naročito u Darfuru na zapadu, u kome godinama bukti nasilje između afričkih i arapskih zajednica.

Skorašnje istraživanje Centra za otpornost informacija – istraživačke grupe koju finansira britanska vlada – pokazalo je da je spaljeno više od 100 seljana u zapadnom Sudanu.

Vel Fahmi, sudanski ekonomski analitičar, rekao je da su posledice rata po privredu i prehrambeni sistem bile katastrofalne.

„Privreda se prepolovila, a oko 60 odsto poljoprivrednih aktivnosti je obustavljeno”, kaže on.

VFP je jednako sumoran u procenama.

„Ono što se dešava u Sudanu danas apsolutna je tragedija. Smatramo da je situacija prešla tačku bez povratka”, rekao Majkl Danford.

Nekoliko međunarodnih pokušaja da se posreduje u postizanju primirja nije uspelo, mada je došlo od obnovljene inicijative za pregovore u saudijskom gradu Džedi.