Ove sudbinske tri godine donose potpuno novu energiju – onu koja briše stare obrasce, prekida iscrpljujuće odnose i otvara vrata stabilnosti. Mnogi će prvi put posle dugo vremena imati osećaj da više ne moraju da se bore protiv svega i svih, već da stvari konačno počinju da rade u njihovu korist.

Astrolozi tvrde da ovaj ciklus donosi snažan rez sa prošlošću. Sve ono što je godinama stvaralo pritisak, tugu ili osećaj zarobljenosti polako ostaje iza vas. Fokus se prebacuje na lični mir, zdravije odnose i stvaranje života koji više nije zasnovan na odricanju i kompromisima koji iscrpljuju.

Posebno će tri horoskopska znaka najjače osetiti ovaj veliki preokret.

Rak: Posle emotivnog haosa dolazi mir

Rakovi iza sebe ostavljaju izuzetno težak period. Mnogo razočaranja, prekinutih odnosa i neizvesnosti ostavilo je trag na njihovom samopouzdanju, pa su se često osećali kao da nose teret čitavog sveta na svojim leđima.

Međutim, naredne tri godine donose veliko emotivno rasterećenje. Rakovi konačno prestaju da stavljaju tuđe potrebe ispred svojih i počinju ozbiljno da rade na ličnom miru i zdravim granicama.

Na poslovnom planu očekuju ih važne promene koje mogu doneti veću stabilnost i sigurnije prihode, dok se u ljubavi otvara mogućnost za odnos koji neće biti zasnovan na nesigurnosti i kompromisima koji bole.

Mnogi Rakovi će prvi put imati osećaj da grade život po svojoj meri – mirniji, stabilniji i ispunjeniji. Toksični odnosi ostaju iza njih, a dolazi period u kojem će njihov trud konačno biti primećen i nagrađen.

Devica: Dolazi vreme uspeha i finansijske sigurnosti

Device su godinama pokušavale da drže sve pod kontrolom. Brinule su o drugima, rešavale tuđe probleme i često zanemarivale sopstvene želje i ambicije.

Sada se situacija menja iz korena. Pred njima je period u kojem će sav trud koji su ulagale početi da donosi konkretne rezultate. Posebno će se otvoriti mogućnosti za napredovanje na poslu, promenu karijere ili pokretanje sopstvenog projekta.

Astrolozi tvrde da Device ulaze u fazu u kojoj više neće morati nikome da dokazuju svoju vrednost. Finansijska sigurnost postaje mnogo stabilnija, a pritisak koji su dugo osećale polako popušta.

Ove tri godine donose i veliko mentalno rasterećenje. Device će konačno shvatiti koliko vrede kada prestanu da žive pod pritiskom tuđih očekivanja i nerealnih zahteva.

Mnogi pripadnici ovog znaka dobiće priliku da preuzmu liderske pozicije ili da naprave hrabre poteze koji će im potpuno promeniti životni pravac.

Vodolija: Kraj teškog perioda i velika životna ekspanzija

Vodolije su dugo imale osećaj da ih okruženje ne razume i da njihove ideje ne nailaze na podršku koju zaslužuju. Često su se osećale kao da stoje u mestu, uprkos ogromnoj želji za promenom i napretkom.

Ali upravo sada počinje veliki preokret. Tokom narednih 36 meseci njihove ideje konačno dolaze do pravih ljudi, a vrata koja su dugo bila zatvorena počinju naglo da se otvaraju.

Pred njima je period snažnog širenja kontakata, novih saradnji i važnih savezništava koja mogu potpuno promeniti njihov profesionalni i privatni život.

Posebno se naglašava finansijski oporavak. Brige oko novca postepeno odlaze u prošlost, a Vodolije dobijaju priliku da realizuju planove koji su dugo bili odlagani.

Neočekivana podrška, nove poslovne prilike i hrabre odluke doneće im osećaj slobode koji dugo nisu imale. Ovo je period u kojem uče kako da ulažu svoju energiju samo u ono što ih zaista ispunjava i vodi napred.

Jedno je sigurno – naredne tri godine mnogima donose priliku da konačno zatvore teško poglavlje života i naprave prostor za mir, stabilnost i mnogo srećniju budućnost.

Upravo najbolja ostvarenja su nastala baš po istinitim pričama koje nas ostavljaju bez teksta. Tako je i doktorka Gordana Jovin, specijalista dermatologije iz Novog Sada, dok je šetala jedne januarske večeri kroz centar grada, zapazila beskućnika čiji pogled joj je djelovao poznato.

Čovjek je u podzemnom prolazu molio za milostinju, a Gordana je pokušavala da se sjeti da li ga poznaje i odakle. Nešto u njoj joj je govorila da mora da mu priđe. Iako ga je već prošla, vratila se nazad da ga pogleda u oču, dok je on uporno skrivao pogled.

“Dobro veče, dobri ljudi. Danas sam ponovo dobila lekciju iz života. Posle napornog dana poželela sam da prošetam centrom. Hladno januarsko veče u pothodniku primetim čovek svira melodiku,učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam. Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju. Kada sam se vratila priđem mu pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled ali poznatog čoveka, pitam ,,Da li se poznajemo?”, upitala ga je.

Osjećaj je nije prevario, beskućnik je potvrdno odgovorio.

“Da”, kaže on i spusti pogled. Bila sam dobra sa njegovom sestrom. Završio je stomatologiju i počeo specijalizaciju. Pitam ga kako je, da li ima gde da živi ,da li je sam?

Kaže da živi u Karlovcima, nije mu lako, ali gura. Dobio je dijagnozu, ima zdravstvene tegobe, ne radi. Odlazim, pomalo tužna, pitajući se gde li se čovek sapleo o život. Toliko je ispita položio, izbegao iz Slavonije i onda ostao sam i pukao”, napisala je Gordana 2021. godine na Facebooku.

Ova priča podstakla je doktorku Gordanu da osnuje humanitarnu organizaciju, prenosi Stil.kurir.rs.

“Odlučila sam pokrenuću humanitarni fond ili organizaciju za kolege u nevolji. Moramo naći načina da kada nam je dobro odvojimo jedan dinar za one u nevolji. Ako imate ideje kako da se organizijemo šaljite poruke i budite zahvalni dragom Bogu na svakom danu na svakom, osmehu i podršci koju imate od drugih ljudi. Puno je samih ljudi u nevolji i bice ih još više”, stajalno je tada u objavi na njenom profilu.

Samo nekoliko dana otkako je ova priča odjeknula u javnosti, oglasio se bio i David čija sudbina je mnoge rasplakala. Zbog slike na kojoj je sa Gordanom, bilo je onih koji su prepoznali da, zapravo, on ne prosi, već vrijedno radi i prodaje časopis “Lice ulice”.

Kako je tom prilikom istakao, ne prosi, već svoj novac pošteno zarađuje. Uspijeva da zaradi za hranu, stan i račune, pa ne vidi kako se njegov posao razlikuje od bilo kog drugog ko privređuje za život. Kada je došlo do događaja koji je bio povod pogrešno formulisanih naslova u novinama, David je, kaže, u podzemnom prolazu u centru Novog Sada prodavao društveno-odgovorni časopis i svirao melodiku, nikako nije prosjačio, kao što se navodi u tim tekstovima.

Nikad se ne zna šta čovjek nosi u duši i sa čime se bori svakoga dana kada otovri oči, zato je važno da imamo sluha za ljude u nevolji. Svakome je lakše kada u najtežim životnim momentima nije sam, kada osjeti bar malo empatije, razumijevanja, riječ utjehe. Niko od nas nema zaštitu od loših i tužnih događaja, ne zna se šta nosi dan, a šta noć, a u nesreći osoba je najranjivija. A rane najbrže zacijele kada se liječe ljubavlju, toplinom i podrškom uz koju dobijemo snagu da nastavimo dalje.

Mattia Aguzzi ispričao je da su on i njegova djevojka u subotu oko 11 sati po lokalnom vremenu išli do pekare u centru Torina.

“Izašao sam sa svojom djevojkom kupiti hljeb i čuli smo vrisku iz zgrade koja nam je privukla pažnju. Čuo sam čovjeka kako vrišti kad je vidio djevojčicu kako se naginje na ivicu. Djevojčica se sve više naginjala i penjala, držala se samo s dvije ruke, a noge su joj bile u vazduhu”, opisao je Aguzzi.

Tvrdi da je vikanjem pokušao privući pažnju trogodišnjakinje, ali je shvatio da ga ne čuje.

Kazao je kako je tada procijenio gdje bi djevojčica mogla pasti i stao na to mjesto, prenosi CNN.

“Počeo sam vikati na nju da miruje i da se vrati unutra, ali nije čula. Kad sam vidio da pada, stao sam joj na put, zatvorio oči i nadao se da će sve biti najbolje, ublažio sam joj udarac i oboje smo pali”, kazao je.

“U početku nisam osjećao nikakve znakove života, onda je ona počela plakati i ja sam odahnuo”, nastavio je.

Roditelji djevojčice izašli su na ulicu kada su shvatili što se dogodilo, a hitne službe odvezle su djevojčicu u bolnicu.

Aguzzi je rekao da su roditelji djevojčice u šoku, ali da je djevojčica “dobro”.

Gradonačelnik Torina Stefano Lo Russo pozvao je da se oda počast Aguzziju.

“Postupci Mattie Aguzzija, našeg sugrađanina koji je, uhvativši djevojčicu u letu, spasio život djevojčice koja je pala s petog sprata, herojska su i nesvakidašnja gesta”, napisao je Lo Russo u objavi na Facebooku.

Italijanska premijerka takođe je zahvalila bankaru.

“Priča o djevojčici koja je pala s balkona na petom spratu zgrade u Torinu mogla se pretvoriti u tragediju. Ali zahvaljujući brzini Mattie Aguzzija, koji ju je vidio kako pada i zgrabio u vazduhu, njen život je spašen. Velika čast i zahvalnost ovom mladom heroju”, napisala je na Twitteru.

Aguzzi ipak ne želi da ga se naziva herojem.

“Nemojte me zvati herojem. Sve sam radio tako prirodno. Ništa nisam razmišljao i pokušao sam učiniti ono što je trebalo”, naglasio je, našalivši se kako mu njegov višak kilograma pomogao.

“U svakom slučaju, sad mi više neće govoriti da je bolje da malo smršam. Prošlo je dobro. Što više možemo poželjeti? Sudbina nas je tamo smjestila. Slučaj, sudbina. Koliko ja znam, svi smo dobro. A to je, vjerujte mi, nešto najljepše”, dodao je.

Ialijanska policija istražuje okolnosti incidenta.

“Ima nade za nas”

U objavi, koji je počeo riječima „Ima nade za nas“, Darko je objasnio je da je prije neki dan vozio gospođu na relaciji Zagreb – Sarajevo. U vožnji su pričali pomalo o svemu kada mu je na Viber stigla poruka prijateljice koju dugo poznaje. S obzirom da je vozio, samo je letimično „bacio oko“ na poruku kada je vidio da piše. “Darko, imam problem…”

– Nisam se dvoumio, odmah sam je pozvao i pitao u čemu je problem. Rekla mi je da joj je otac, koji je nepokretan, otpušten iz bolnice i da mu treba bolnički krevet na daljinsko pomeranje, jer drugačije ne može brinuti o njemu kod kuće.

Krevet košta 900 maraka, ali ona nije imala taj iznos. Ona i muž imaju male plate, a hrane troje djece. Kada mi je to ispričala, rekao sam joj da sam u vožnji i da ću je nazvati kad stignem u Sarajevo – prepričava za Srpskainfo svoje nesvakidašnje iskustvo Darko Vučić.

Nastavio je da vozi i dok su pričali putnica ga je pitala za taj telefonski razgovor i šta se dogodilo. Rekao joj je kako život zna nekad biti okrutan da moraš moliti za ono nužno, za golu potrebu.

– Ispričao sam joj o čemu se radi. To su fini i pošteni ljudi, žive dosta skromno, nije ih život baš mazio. Prijateljica mi je rekla da je bila spremna da traži deset maraka od svakog koga poznaje, samo da obezbijedi krevet za oca, kad već to ne može na drugi način.

Ja sam putnici rekao da taj krevet košta 900 KM, odnosno 450 evra. Ona je ćutala par minuta i nakon toga zatražila da pozovem koleginicu da pošalje tekući račun, pa će ona kada se vrati u Zagreb uplatiti taj iznos – priča Darko.

Suze

Gledao ju je u nevjerici, ne shvatajući u prvi trenutak šta se dešava.

Pozvao je prijateljicu i rekao joj: „Gospođa koju vozim hoće da pošalješ račun, ona će uplatiti novac za krevet“. Ni ona nije mogla da vjeruje svojim ušima u prvom momentu. Putnica je tražila od njega telefon da se čuju, predstavila se i rekla joj da ništa ne brine.

– Govorila je: “Ništa ne brinite, bila sam u sličnoj situaciju, bila sam dotakla dno. Kada tražiš pomoć, a ne znaš odakle da počneš, ne možeš naći rješenje za neke stvari. Nemojte se sekirati.” Onda sam čuo kako se rasplakala prijateljica, pa onda i putnica – prisjeća se taksista emotivne i nesvakidašnje vožnje.

Putnica velikog srca je poslovna žena po koju je iz Banjaluke otišao u Zagreb i vozio do Sarajeva. Od svega što je čuo u vozilu jednostavno nije imao riječi. Zagrepčanka ga je pitala da li je umoran, a on joj je odgovorio da je ostao bez teksta.

– Rekla je: “Ma, nije to ništa”. Čak nije smatrala da je nešto veliko uradila. Rekla je da pomaže ako može, da ima ko to sve vidi, ko to posloži – priča on.

Kada su stigli u Sarajevo predložila je da sve ubrzaju i da je odveze do bankomata da odmah uzme novac. Zadržala se dvadesetak minuta, jer joj kao strancu nije dozvoljeno da s jedne kartice podigne kompletan iznos, pa je uspjela sa tri. Tada je nazvao prijateljicu.

– Svi smo šokirani. Danas niko ne daje 10, a kamoli 900 maraka. Zato je to velika stvar. Nervira me kad neko kaže “možda ona ima”. Mnogi imaju milione, pa ne daju ništa – ističe on.

Putnica, koja je mnoge ostavila bez teksta svojim humanim potezom, nije željela da se zna šta je uradila. Prijateljica, čiji otac je dobio neophodni krevet, poslala mu je fotografije kreveta, računa i porodice kojoj je Zagrepčanka pomogla.

– Ja sam to gospođi proslijedio i napravio skrinšot još jedne poruke zahvalnosti – kaže na kraju Darko Vučić za Srpskainfo.

Preuzeto sa: srpskainfo.com

Da će mi pući veza u kojoj sam osam godina.

Da će se to dogoditi za šest meseci, nekako s proleća.

Da će momak biti taj koji će zadati bolni udarac, jer navodno već se dopisuje sa nekom radnicom iz pogona.

Da ću uprkos tome imati jedno dete, muško.

Da će dete završiti fakultet.

Da kuća u kojoj bi trebalo da živim ima neko čvornato sranje ispod sebe. I da on u saradnji sa nekim naučnicima prodaje uređaj koji će neutralizovati negativne posledice tog podzemnog čvora ili čega već.

Pa ako ga hoću, mogu ga dobiti povoljno, uz sertifikat. Pošto uređaj nisam kupila, zatrpao me je papirićima na kojima je detaljno opisano kako da „skuvam veštice“ ispred praga, ako mi bude bilo do toga. Sve ovo je rekao mlateći viskom ulevo i udesno i brojeći.

Skenirao mi je i telo, viskom razume se, jer sam se požalila da mi povremeno trne jedna strana lica. Rekao je da sam zdrava ko dren i da za lice umišljam. I to je jedino pogodio.

Ovog zastrašujućeg čoveka, koji je navodno nakon kliničke smrti dobio moći, srela sam na jednoj izložbi pronalazaštva. Došla sam kao novinar. Budući da sam uvek privlačila čudake ni ovaj me nije zaobišao.

Kako sam dugo bežala od proroka svake vrste, tog dana rešila sam da strah pogledam u oči i kažem mu: „Pucaj, šta me čeka, da čujem?!“ I rekao on. I promašio za jedno tri metra. I odbacio ga pucanj isto toliko unazad. Sve do kliničkog umiranja.

Pošto je moj i njegov razgovor podsećao na razgovor Skali i Moldera, u kom sam ja njega uveravala da gadno greši, a on mene da „ne budem baš tako sigurna“, dao mi je broj telefona, kućni, fiksni, 011. Rekao, javi se. Javi se u maju sledeće godine da mi potvrdiš da sam bio u pravu.

Gde da ga zovem da mu kažem da ga visak zajebao?

Gde da mu narušavam uverenje da „vidi budućnost“?

Zašto sam bežala od ovakvih ljudi?

Zato što me apsolutno ne zanima šta će se dogoditi u danima koji dolaze. Dogodiće se ono što se mora dogoditi. Ja živim i radim po svom, dajem sebe koliko mogu, pa šta bude.

Ne pričinjava mi zadovoljstvo da znam gde ću i sa kim živeti, hoće li mi trajati brak i koliko, hoću li imati još dece, hoću li doveka živeti u ovoj kući (sa čvorom ispod sebe).

Kad riknem, riknem. Kad se razvedem, razvešću se i sigurno ću imati dobar razlog za to. Rodim petoro, ok. Ne rodim petoro, opet dobro.

Nije mi zanimljivo niti zabavno da mi neko kartama, mapama, pasuljem ili viskom prebira po budućnosti i otkriva sve ove stvari. Od saznanja da ću, na primer, da se razvedem za tri godine, nemam ništa, osim saznanja da ću da se razvedem.

Kod onih labilnijih to može pomutiti um pa će podsvesno ili vrlo svesno sami doprineti razvodu. Jer, Bože moj, što da se više trude oko partnera „kad će se ionako razići“.

Dodaj mi hleb. Uzmi ga sama.

Opeglaj mi košulju. Opeglaj je sam.

I tako u nedogled, jer što bi se ispomagali kad „ionako neće ostati zajedno“. Za mene je lepota življenja u neizvesnosti, u tome da nikad ne znaš šta te čeka, koliko god mislio da znaš šta će se dogoditi. I to je to. Magija. Linija koja se penje i pada. Nepredvidivost koja ti uvek ostavlja prostora da se nadaš i sanjaš i grabiš i veruješ da će biti još bolje, jer nije sve ravna crta.

Poznajem ljude, mali broj Bogu hvala, koji su šetali od vidovnjaka, čitača natalnih mapa pa sve do baba koje gledaju u tragove kafe po šoljici. Išli su da bi saznali šta ih čeka.

I zašto ne mogu da nađu momka i kad će da ga nađu i kako će on izgledati (da znaju na koga da usmere posebnu pažnju, jer ako je baba rekla biće crn, šta ima da gledaju u plavog). Hoće li mu roditi dete. Hoće li ih varati i, ako hoće, da li će to biti u braku ili pre braka. I tako. Svašta ljude zanima.

Ljudi žele da doskoče danima koji stižu, da ih preduhitre, da spreče najgore, da ne moraju da se kolebaju, da idu lakšim putem, da izbegnu posledice. A toga nema. I nije dobar način. Moraš da padneš, da se izdereš, slomiš nešto, da bi se sledeći put dočekao na ruke ili na noge, jer ćeš umeti da namirišeš loše stvari kad se približe. Ljudima je uvek neko drugi kriv, za sve.

Ako ne ide, daj da pitamo vidovnjake gde je zapelo, možda nas neko urekao.

Ako nema muža, možda ureknuta.

Ako nema posla, možda ureknuta.

Ako momak vara, zamađijan.

Ako nema novca, neko „napravio“ da ga nema. Strašne stvari.

Otkrivaju mnogo o onima koji veruju u ova sranja. A mene je uvek užasavala pomisao da budem i živim u blizini ljudi koji veruju u ovo. Koji se plaše onoga što život donosi. Koji više veruju vidovnjaku, nego sopstvenom želucu.

Više biram one racionalnije, one koji preuzimaju odgovornost za svoj život, koji znaju da ne može uvek da klizi ko lojem podmazano i da je to tako. I da neće promeniti stvari time što će navodno nešto unapred saznati. Kao daj da vidim dal me muž vara, jer ako me gad vara da ga ostavim. Pa ne ide to tako.

Bio je jedan period u mom životu kada dani nisu tekli kako sam zamislila. Ustvari godine. Koliko god sam se trudila, nije bilo rezultata. Mogla sam tada da kažem: „Bokte pa mene neko totalno zamađijao“. A, nisam. Draža mi bila ona: „Da se za zelen bor uhvatim, osušio bi se“. Jer se sušio.

Vratila sam se iz Beograda kući, u malu varoš, sa sedam ispita, preselili smo se iz 62 u 28 kvadrata, zajedničko dvorište, komšije huligani gađaju se papučama, dernjaju se do kasno u noć, nigde mira, ispiti čekaju dve godine, diplomirala konačno, posla nigde, perem šajbne, kičma klonula, struja kroz bolne delove, heliko bakterija, umre školski drug, umre draga devojka, strahovi počeli da me lome, nerazumevanje od nekih bliskih ljudi i onih najbližih, haos.

I nisam pomislila bokte, mene neko zamađijao.

I nisam se obratila vidovnjacima niti tarot majstorima da pitam kad će ludilo da stane.

Zavukla sam se u sobu. Kopala po sebi, temeljno. Svega sam ja tu našla. Razmišljala sam zašto je ovako i koliko sam ja svemu tome doprinela.

Zašto ne ide, a ja se toliko trudim? Zašto su neki ljudi pičke, a ja toliko fer prema njima?

Pričala sam o svemu sa psihologom. Negde sam dokučila da mi je ovo bio prvi jači udarac života i da nisam bila pripremljena za njega. Da sam naivno okrenula lice, umesto da mudro okrenem dupe. Da sam imala velika očekivanja, da sam osetljiva, ranjiva, opet velika očekivanja od drugih i najviše od sebe. Rekao mi je da ne mogu da budem supermen, da niko nije supermen.

Da ne mogu sve sada i odjednom. Da može da se dogodi da dam 300 posto sebe, a da ne ide, jer je to život i takav je. I da tada ne paničim, već malo zastanem. Udah-izdah pa da teram dalje, jer sve se sredi. I da ne pokušavam da kontrolišem stvari i tok života, jer to je iscrpljujuće i u krajnjoj liniji nemoguće. I to je to. Cela istina u nekoliko rečenica.

Uz još jednu: da moram da otkrivam i menjam sebe sve dok mi ne bude dobro. Da moramo da otkrivamo i upoznajemo i menjamo sebe. Da je to najvažniji zadatak za svakog od nas.

Možda mi je te davne zime viskar mogao „proreći“ sve što sam želela da znam (da je zaista video budućnost), ali ono što mi nikada ne bi mogao otkriti jeste kako da se nosim sa onim što je „video“ da mi stiže.

Natalna karta je osnovni podatak pomoću kojeg iskusan astrolog može pročitati vašu “sudbinu”. U svijetu astrologije, to je rodni list koji se ispisuje u trenutku rođenja i koji vas prati kroz cijeli život – šta god da se događalo s vama i kakve god odluke da ste donosili, sve je donekle zavisilo od toga šta je zapisano u natalnoj karti. Ako želite tehnički ispravan opis, onda je natalna karta grafikon koji pokazuje položaj svih astrološki relevantnih faktora u trenutku kad ste rođeni. Tu su ucrtani položaji planeta Sunčevog sistema, polja horoskopa i položaj astroloških sazvježđa. Zapisan je podznak i ostali elementi koji govore o vama kao ličnosti. Natalnu kartu ne možete prevariti, izmijeniti ili ignorisati, jer ona govori o vašoj energiji. Slika koju su na nebu stvorile planete u trenutku vašeg rođenja je astrološki otisak prsta. Natalna karta ne može da stopostotno kaže šta će da vam se desi – odluka je samo vaša! Gledajte na natalnu kartu kao glavni put na koji se uključujete različitim putićima i stazama, a birate ih same.

Moj prvi susret sa “čitanjem” natalne karte se desio 2014. godine kada mi je drugarica koja se tim bavi amaterski ispričala neke stvari koje nikako nije mogla da zna, jer joj nikad nisam ni rekla. Dosta je ispričala o mojim emocijama i odnosu prema drugim ljudima, ali posebno zanimljiv trenutak je bio kad je spomenula putovanje. “Negdje u blizini, prema ovom što vidim moguće neka od komšijskih država”, tačno se sjećam izgovorene rečenice zbog koje sam i mislila da sve to što priča nema smisla i da izmišlja. Dva mjeseca kasnije, sjedim u Sarajevu, pijem kafu i listam Fejsbuk na kom mi iskače promo ponuda sa aerodroma u Banjaluci, a za Beograd. Zovem drugaricu koju prije toga nisam vidjela godinama i pitam ima li planove, jer ja bih došla. Svako tumači onako kako želi, ali meni to putovanje, ma koliko se činilo nebitno, nije bilo u planu!

U julu 2015. godine, a zahvaljujući popularnoj grupi na već spomenutom Fejsbuku gdje možete da ponudite ili pronađete prevoz, upoznam djevojku čiji suprug je asistent na mom fakultetu, a već deset godina se aktivno bavi astrologijom i tumačenjem natalnih karata. Koliko je uopšte mali svijet?

U novembru iste godine odlučim otići i provjeriti koliko je zaista dobar u tom što radi. Kritični period, izgledalo je kao da mi se svijet ruši i ništa ne ide kako sam zamislila. Kružni grafikon, iscrtan, ispisan, mnogo toga podvučeno. Odlučila sam da najbolja drugarica bude prisutna, poznaje me bolje nego što poznajem samu sebe – blizančica koja je uvijek i svakom loncu poklopac ostala je bez teksta. Čovjek je pričao o događajima, ljudima i stvarima koje niko osim mene nije mogao da zna. O karakteru, ponašanju, načinu na koji donosim odluke i izbjegavam neugodne situacije. Pričao je i pričao, a ja sam samo slušala. Da, možda vam sve ovo zvuči malo apstraktno pa da vas barem na trenutak pokušam uvjeriti da barem pružite šansu astrologiji – u novembru 2015. godine mi je predvidio kraj veze u kojoj sam se tad nalazila, obnovu starih prijateljskih odnosa, tri oštećenja automobila i finansijsku krizu u smislu zaduženja koje će da me muči prvih šest mjeseci 2016. godine. Krajem novembra puca veza u kojoj sam bila, odlazim na kraće putovanje gdje mi se dešava lom i propast amortizera, nedugo nakon toga se desi manja saobraćajna nesreća u kojoj oštetim prednji dio automobila, a kasnije tu situaciju dodatno “popravim”, samo ovaj put je u pitanju zadnji dio i dosadni graničnik koji se ne vidi baš najbolje kad voziš u rikverc. Znate li ko se zadužio početkom 2016. godine i koga to finansijski sputava već sedam mjeseci? Da, da – mene. A znate li ko će da taj dug riješi do septembra 2016. godine? Da, opet ja.

Rođendan mi je bio u junu i opet sam otišla na dnevnu dozu astrološke kafe – smiješi mi se put u Ameriku, a ja prije mjesec dana dobila obavještenje o zaprimljenim dokumentima na Univerzitet u Pensilvaniji čiji bi student trebala biti upravo od sljedeće kalendarske godine i, ako je za vjerovati tumačenju i onom što natalna karta kaže, početkom sljedeće godine zvone neka svadbena zvona. Nemojte mi vjerovati na riječ, preporučujem da ipak probate i uvjerite se same, a i redovno pratite Lolu da vidite da li se ostvaruje ovo što sam vam otkrila.

Narodno predanje kaže da je to sila koja nam određuje svaku sekundu života. Još Stari Grci vjerovali su u sudbinu, kao skup tri boginje, koje upravljaju životima običnih smrtnika.

Četvrtak je. Dan za mitologiju.

Sudbina je u Grka bila ono što je čovjeku dodijeljeno po rođenju. Njihova djela uticala su na ishod, ali oni nisu mogli da pobjegnu sudbini. Suđenice su pod skute tek rođenog djeteta dolazile tri noći i određivale mu put. A kada se životni put završi, boginje sudbine postaju boginje smrti (Moirai Thanatoi).

Stari Grci sudbinu su gledali kao tri sestre, boginje usuda – mojre (moira – dio, u proširenom značenju označavala je dio života ili sudbinu).

Klota (predilica) prela je niti života, odnosno, određivala rođenje. Mitologija je prikazuje sa vretenom ili svitkom, tačnije knjigom sudbine.

Sudbina je u Grka bila ono što je čovjeku dodijeljeno po rođenju. Njihova djela uticala su na ishod, ali oni nisu mogli da pobjegnu sudbini.

Laheza (raspoređivač) je čuvala život. Štapom bi mjerila nit života i određivala koliko će smrtnik živjeti.

Atropa (neumoljiva) ili Aisa birala je način na koji bi se umiralo. Na kraju životnog puta makazama bi prerezala niti.

Mitologija ih prikazuje kao starije žene premda se dešavalo da je Klota ponekad prikazivana kao najmlađa, Laheza kao lijepa mlada žena, dok je Atropa uvijek bila najstarija i najstrašnija.

Suđenice su pod skute tek rođenog djeteta dolazile tri noći i određivale mu put. A kada se životni put završi, boginje sudbine postaju boginje smrti (Moirai Thanatoi).

Smrt je mogla da bude poništena ili se mogla izbjeći kroz apoteozu, odnosno uspinjanje do božanstava, i metamorfoze, tačnije preobrazbe mrtvog čovjeka u životinju, biljku ili zvijezde.

Mojre su nekada i same odgađale smrt, odnosno vraćale mrtvog u život. Ali mnogo češće su bile metamorfoze. Tako je poznata i Ampelosova metamorfoza u kojoj je neumoljiva i konačna Atropa uslišava Dionizovu molbu pa ne da da Ampelos pređe preko Aherona ili rijeke bola. Spaja njegove niti života pa ga Dioniz pretvara u prvu vinovu lozu.

Mojrama, trima boginjama sudbine, dodijeljene su Erinije, boginje osvete i prokletstva iz podzemlja. One su bile Alekta, Megera i Tizifona, a zadatak im je bio da ponovo uspostavljaju ravnotežu u porušenim odnosima ljudi. Vraćale su se i osvećivale za zla djela koja su ljudi nanijeli jedni drugima. Od njih nije bilo bijega, a strah u kosti unijele su i bogovima. Stajale su na strani pravde.

Heziod u „Teogoniji“ za nastanak boginja sudbine veže Niktu. Nju, boginju noći, rodio je Kaos. Imala je mnogo djece, a među njima i mojre. U nekim kasnijim dijelovima Heziod navodi i da su kćeri Zevsa i titanke Temide, boginje pravednosti. Zato im je Zevs podario da gospodare sudbinom. Platon u „Republici“ navodi da im je majka Ananka, boginja potrebe.

Mojre su nekada i same odgađale smrt, odnosno vraćale mrtvog u život. Ali mnogo češće su bile metamorfoze. Tako je poznata i Ampelosova metamorfoza u kojoj je neumoljiva i konačna Atropa uslišava Dionizovu molbu pa ne da da Ampelos pređe preko Aherona ili rijeke bola. Spaja njegove niti života pa ga Dioniz pretvara u prvu vinovu lozu.

U karmu se i danas vjeruje. Istok još od drevnih vremena nije odustao od ideje da sve što nam se događa nije stvar naše volje ni izbora, već smo marionete u davno određenim dešavanjima.

Fiolozofija kaže da je to nužni red za svako biće. Vjerovanje u sudbinu činilo je nekada, a čini i sada  život podnošljivijim jer čovjek lakše prihvata situacije, bez obzira na ovozemljaske nepravde.