Kada se ide na svadbu, pitanje iznosa koji treba staviti u kovertu može biti prilično nezgodno. A kada ste još i kuma, očekivanja su često veća – posebno ako je riječ o dugogodišnjem prijateljstvu.

Jedna žena iz Njemačke našla se upravo u takvoj situaciji. Njena prijateljica iz Hrvatske, koju poznaje još od osnovne škole, pozvala je da joj bude kuma. Na svadbu je trebala doputovati sa suprugom i troje djece.

Samo putovanje, hotel i odjeća za cijelu porodicu trebali su ih koštati oko 2.000 eura. Uprkos tome, kuma je odlučila izdvojiti dodatnih 1.000 eura za mladence. Očekivala je da će prijateljica biti zadovoljna, ali razgovor o koverti krenuo je sasvim drugim smjerom.

Kada joj je rekla da planira pokloniti 1.000 eura, mlada joj je odgovorila: „Pa ti si u Njemačkoj, mislila sam da će biti bar malo više.“

Ta rečenica je, kako je ispričala, pogodila. Dok je razmišljala treba li povećati iznos, suprug joj je savjetovao da ne daje ni cent više.

Svoje iskustvo objavila je u Facebook grupi „Njemačka bez stresa“, nakon čega su se komentari počeli nizati. Mnogi su stali na njenu stranu, ističući da je 1.000 eura velikodušan poklon kada se uzmu u obzir i ostali troškovi.

Posebno je pažnju privuklo to što porodica sama plaća hotel. Dio korisnika smatrao je da bi mladenci mogli organizirati smještaj za kumu koja putuje iz druge države.

Bilo je i onih koji su smatrali da neko ko živi u Njemačkoj može izdvojiti više, ali većina rasprave svodila se na drugo pitanje: je li uopće primjereno pitati gosta koliko će novca staviti u kovertu?

U ovom slučaju, porodica će za jedno vjenčanje potrošiti oko 3.000 eura. Zato su se mnogi zapitali jesu li svadbena očekivanja otišla predaleko i kada poklon prestaje biti znak pažnje, a postaje obaveza.

Oslobođenje

Viši zvaničnik UN-a rekao je za BBC na arapskom da je Sudan sada na putu da postane mesto najteže krize gladi na svetu.

„Suočavamo se sa katastrofom i moj strah je da će samo biti još gore”, kaže Majkl Danford, koordinator za vanredne situacije u Sudanu pri Svetskom programu za hranu (VFP).

Skoro 18 miliona ljudi je „akutno gladno”, a taj broj bi mogao da bude mnogo veći, dodao je on.

To bi obuhvatilo više od polovine sudanskog stanovništva.

Stručnjaci za humanitarnu pomoć takođe upozoravaju da bi narednih meseci moglo da umre 220.000 ljudi.

Borbe su započele 15. aprila 2023. godine kad su tenzije između zvanične vojske zemlje i njenog bivšeg saveznika RSF-a eksplodirale na videlo.

Varnica je bila politički plan podržan od međunarodne zajednice da se krene ka ustanovljavanju civilne vlasti.

Stručnjaci strahuju da je zvaničan podatak UN-a o skoro 14.000 mrtvih preniska, a da je stvarni broj najverovatnije mnogo viši.

Više od osam miliona ljudi bilo je prisiljeno da napusti domove, a mnogi od njih su interno raseljeni dok su drugi morali da pobegnu preko granice u susedne zemlje.

Istorijski grad u ruševinama

Prestonica Kartum, zajedno sa drugim obližnjim gradovima Omdurmanom i Bahrijem, čine Veliki Kartum.

On je pre rata bio dom za sedam miliona ljudi.

RSF kontrolišu velike delova grada, ali vojska je u ofanzivi i nedavno je preuzela kontrolu nad sedištem državne televizije u Omdurmanu.

Na fotografijama i snimcima su proučili BBC tim za utvrđivanje činjenica i BBC na arapskom vide se oštećenja na radnjama, bolnicama, univerzitetima i bankama.

U uništene zgrade spada slavni toranj sedišta velike naftne kompanije, koji je zahvatio požar u septembru prošle godine.

Najmanje tri bolnice i jedan univerzitet pretrpeli su različite stepene štete zbog sukoba.

Doktor Ala El-Din Nur iz Kartuma rekao je za BBC na arapskom da se bolnice suočavaju sa teškom nestašicom medicinskih zaliha.

„Ne osećamo se bezbedno kao lekari. Medicinske zalihe i oprema su takođe opljačkani”, rekao je on.

VFP kaže da razaranje infrastrukture pogoršava humanitarnu krizu.

„To pojačava stepen nedostupnosti hrane”, dodao je Danford.

BBC tim za utvrđivanje činjenica i BBC na arapskom prikupili su nove primere uništenja u Kartumu koji doprinose humanitarnoj krizi.

Most Šambat, koji povezuje gradove Omdurman i Bahri, srušio se u novembru prošle godine.

Bilo je to strateško mesto za RSF, koji ga je koristio za premeštanje boraca i opreme preko reke Nil.

U januaru se zapalila rafinerija Al Džaili, koja se nalazi severno od Kartuma, posle izveštaja o borbama.

Pogon se našao u centru borbe za prevlast između zaraćenih strana.

Leon Morlend, istraživač britanske dobrotvorne organizacije Opservatorija za sukobe i životnu sredinu, rekao je da su u tri zasebna incidenta oštećena 32 velika rezervoara između novembra 2023. i januara ove godine.

„Curenje nafte bi moglo da dospe do podzemnih voda i poljoprivrednih oblasti niz padine ka Nilu, ako se ne interveniše”, rekao je on za BBC na arapskom

„Ovo novo zagađenje će pogoršati već postojeće zagađenje zemlje na lokaciji, za koju satelitski snimci kažu da je već bilo poprilično.”

Satelitski snimci takođe pokazuju da su rezervoari na tri crpne stanice u Kartumu prazni.

Ne zna se kako se to tačno desilo.

Hasan Muhamed, 31-godišnjak iz Kartuma, rekao je za BBC na arapskom da ima problema sa nestancima vode i struje u poslednja četiri meseca.

„Moramo da pešačimo velike razdaljine po pijaću vodu ili da se oslanjamo na rečnu vodu koja nije za piće, što dovodi do širenja zaraza”, dodao je on.

Letovi sa Međunarodnog aerodroma u Kartumu otkazani su na početku rata nakon što je postao veliko bojište, što je uticalo na isporuku pomoći u zemlji.

BBC tim za utvrđivanje činjenica je potvrdio verodostojnost nekoliko snimaka sa aerodroma iz prvih 48 sati sukoba.

Prvi snimak koji je BBC proučio 15. aprila bio je sa severne strane piste, gde su pripadnici RSF-a mogli da se vide kako trče po asfaltu i pucaju ka glavnim aerodromskim zgradama.

Ubrzo potom, pokuljao je gusti dim iz najmanje jednog zapaljenog aviona na severnom kraju piste, kao što su vidi na ovom drugom snimku.

Na trećem snimku se vide avioni sa zemlje, najverovatnije isti oni koji gore na prethodnom snimku, ali ovaj put sa istočne strane aerodroma.

I vojska i RSF su optuženi da su oštetili vitalnu infrastrukturu u Kartumu, ali oni za to uzajamno optužuju jedni druge.

Kraj ni na vidiku

Borbe se vode i u drugim delovima Sudana, naročito u Darfuru na zapadu, u kome godinama bukti nasilje između afričkih i arapskih zajednica.

Skorašnje istraživanje Centra za otpornost informacija – istraživačke grupe koju finansira britanska vlada – pokazalo je da je spaljeno više od 100 seljana u zapadnom Sudanu.

Vel Fahmi, sudanski ekonomski analitičar, rekao je da su posledice rata po privredu i prehrambeni sistem bile katastrofalne.

„Privreda se prepolovila, a oko 60 odsto poljoprivrednih aktivnosti je obustavljeno”, kaže on.

VFP je jednako sumoran u procenama.

„Ono što se dešava u Sudanu danas apsolutna je tragedija. Smatramo da je situacija prešla tačku bez povratka”, rekao Majkl Danford.

Nekoliko međunarodnih pokušaja da se posreduje u postizanju primirja nije uspelo, mada je došlo od obnovljene inicijative za pregovore u saudijskom gradu Džedi.