Većinu ljudi plaši već sama pomisao na starost, i tako je otkad je sveta i veka. Razlozi za ovaj iskonski strah mogu biti različiti: neki se brinu zbog izgleda, neki se boje usamljenosti i osećaja da su najbolje godine iza njih.

Slika o sebi i lična percepcija starenja mogu značajno uticati na to kako se osećamo kad pomislimo na ono što nas čeka posle ulaska u poznije doba. Ako se fokusirate isključivo na ono što ćete tim procesom izgubiti, zanemarićete sve dobro što je pred vama, objašnjava psiholog Jana Nikitina.

Normalno je da će se smenjivati usponi i padovi. Ali, zar kroz takve periode ne prolazimo i u ranoj mladosti ili zrelim godinama? Važno je ne stavljati sebe u pasivnu ulogu, ističe profesorka i šefica istraživačke grupe za psihologiju starenja na Univerzitetu u Beču.

Mnogi beže u izolaciju čim ih zaboli kičma ili ih “nešto stegne”. To je takođe pogrešno, jer održavanje društvenih kontakata pomaže u razbijanju stereotipa o godinama. “Zašto ne biste imali prijatelje različitih starosnih grupa? Upišite kurs, idite na jogu, u teretanu, pohađajte časove hortikulture ili slikarstva, stičite znanje… Samo ne dozvolite mozgu da se ulenji.”

Iako ima svojih prednosti, mladost ne treba da bude primarni resurs na koji ćemo se oslanjati, govorio je Karl Jung. Prednost koja dolazi sa godinama je, pre svega, životno iskustvo, a onda i otpornost, jasno razumevanje sopstvenih ciljeva, sposobnost izgradnje dubljih odnosa, samopouzdanje. Znamo šta želimo i šta nam je neophodno, a još bolje znamo šta ne želimo i šta nam nije potrebno. Kada osoba počne da ceni te promene, a s njima i sopstvenu evoluciju, strah od starenja postepeno bledi.

Oslobodite se negativnih stereotipa i mitova vezanih za “treće doba”. Pojavile su vam se bore na mestima gde ih ranije niste primećivali? Pa dobro, pa nije smak sveta. Prihvatite realnost, lakše je. Ostanite u kontaktu sa ljudima svih uzrasta, uključujući i najmlađe, kako biste nastavili da proširujete svoje vidike i dobili novu inspiraciju. Šetajte, izlazite, nastavite da pijete latte u omiljenom kafeu…

Saznajte više o zdravoj ishrani i onome što bi moglo da prija vašem telu. Nikad nije kasno da postanete fizički aktivniji i da upražnjavate, recimo, tai či ili neku drugu istočnjačku tehniku koja se bazira na laganim, nežnim pokretima, pravilnom disanju i svesnosti tela, čime se čuvaju zglobovi i podstiče vitalnost.

Vežbajte i zahvalnost, portučuje Nikitina. Budite zahvalni na stvarima koje još uvek možete da uradite, posebno kada druge aktivnosti možda više nisu moguće, i prilagodite svet sopstvenim potrebama. Na dugovečnost i vitalnost utiče i visoka stopa otvorenosti, pokazuje nedavno istraživanje, zato se nemojte zatvarati u svoj mikro univerzum.

Vreme je u starosti ograničeno, toga smo svesni, kao što nam je jasno da to dovodi do radikalnog određivanja prioriteta. Ljudi u ovoj fazi života često postižu veliku emocionalnu stabilnost, jer je točak najvažnih pitanja, poput razvoja karijere i planiranja porodice, usporio ili prestao da okreće. Te oblasti su sada kompletne, pa iskoristite priliku da se okrenete sebi. Pronađite nešto dobro u onome što već imate i budite srećni zbog toga, poručuje psiholog.

Nikad nije kasno za razvijanje novih interesovanja, za rad na sebi, putovanja, komunikaciju i kreativnost. Kada nastavimo da otkrivamo nove stvari i izazove, prestaćemo da doživljavamo starost kao kraj mogućnosti i sveta. Drugim rečima, nizanje godina ne znači opraštanje od mladosti, već nastavak putovanja.

BlicŽena