surogat majčinstvo – Lola Magazin

Italija zabranila surogat majčinstvo, aktivisti tvrde da su meta tog zakona gej parovi

Lola Magazin — Sun, 20 Oct 2024 14:08:13 +0000

Parlament u Italiji doneo je zakon kojim se zabranjuje da parovi koji traže surogat majčinstvo to čine u inostranstvu.

Oni koji prekrše ovaj zakon biće suočeni s kaznom od dve godine zatvora ili novčanom kaznom u vrednosti od milion evra, preneo je Rojters.

Gornji dom Senata izglasao je ovaj zakon koji je predložila partija premijerke “Braća Italije” sa 84 naspram 58 glasova, dok je donji dom ovo već odobrio prošle godine.

Senatorka partije “Braća Italije” Lavinija Menuni tokom debate je istakla da ovaj zakon predstavlja proširenu verziju zakona iz 2004.

Aktivisti smatraju da su meta ovog zakona istopolni parovi, jer je od kako je izabrana za premijerku Italije, Đorđa Meloni zastupala konzervativni pristup i promovisala ono što ona naziva “tradicionalnim vrednostima”, čime je LGBTQ parovima zabranjeno da budu roditelji, navodi agencija.

“Majčinstvo je jedinstveno i ne sme biti surogat, jer je ono osnova naše civilizacije”, izjavila je Meloni i dodala da “surogat turizam” treba da se iskoreni.

Ranije ove godine ona je surogat majčinstvo nazvala nehumanom praksom koja decu tretira kao proizvode iz supermarketa.

Povodom donošenja ovog zakona, u utorak su u blizini italijanskog senata održani protesti, kada su demonstranti iskazali nezadovoljstvo, navodeći da vlada želi ovim zakonom da ošteti one koji žele da imaju decu uprkos opadajućem natalitetu u Italiji.

Aktivista za LGBTQ prava Franko Grilini istakao je da “nekome ko ima dete treba da bude dodeljena medalja”, a da se oni u Italiji šalju u zatvor ukoliko ne dobiju dete na tradicionalan način.

Predsednica udruženja “Dugina porodica” Alesija Krocini rekla je da je 90 odsto parova koji se odluče na surogat majčinstvo heteroseksualno i da oni to čine u tajnosti, što bi, prema njenim rečima, značilo da će novi zakon uticati samo na istopolne parove, koji ne mogu da sakriju kako su dobili dete.

Ja sam dete koje je rodila surogat majka

Lola Magazin — Wed, 17 Jan 2024 17:46:14 +0000

Zbog onog što sam preživela kažem da tu OKRUTNU PRAKSU treba zabraniti, a evo i zašto.

Surogat majčinstvo jedna je od velikih tema danas, onih o kojima svako ima stav. Ipak, ispovest Olivije Maurel za Daily mail daje jedan drugačiji uvid u nju – iz ugla deteta koje je rodila surogat majka.

Već u naslovu otkriva da „od prvog dana nije imala pravu vezu sa svojom majkom i detinjstvo je bilo nesrećno“. „Zato toliko čvrsto verujem da ovu okrutnu i nemoralnu praksu treba zabraniti“, poručuje Olivija, a onda iznosi sopstveno iskustvo kao ključni argument.

„Dok sam odrastala, nisam mogla da razumem zašto sam rođena u Luisvilu, u Kentakiju. To je bilo crno-belo na mom izvodu iz matične knjige rođenih, ali nije imalo smisla. Moji roditelji nikada nisu živeli u Kentakiju, mi nismo bili Amerikanci i nismo imali nikakve porodične veze sa tim mestom.

Kada sam pitala svoju majku, rekla mi je da je odabrala Kentaki jer je tamo smešten njen omiljeni film, „Prohujalo sa vihorom“ (nije bio) i uvek je želela da se njeno dete rodi na tako romantičnoj lokaciji. To je takođe razlog zašto me je nazvala Olivija, po jednoj od filmskih zvezda, Oliviji de Havilend. Tada sam mislila da je ovo lepa priča, kao bajka.

Mnogo godina kasnije, međutim, otkrila sam da je bajkovita fantazija moje majke skrivala pravu istinu – rođena sam u Kentakiju jer me tamo rodila američka surogat majka.

Samo nekoliko sekundi nakon što sam se rodila, brzo su me odvojili od žene koja je zatrudnela koristeći svoje jajne ćelije i nosila me devet meseci.

Umesto da budem stavljena u naručje svoje biološke majke da me neguje i obožava, predata sam muškarcu i ženi koji su, jednostavno rečeno, platili strašno mnogo novca za mene“, počinje svoju priču Olivija, koja sad ima 31 godinu i tvrdi da je njeno rođenje bilo „samo početak traume sa kojom se bori i danas“.

„Moja iskustva su me navela da zaključim da surogat majčinstvo nije ništa drugo do okrutan, nemoralan čin koji može prouzrokovati doživotnu štetu. To što sam i sama postala roditelj – sasvim prirodno, u svojim srednjim dvadesetim – samo je iskristalisalo moj pogled.

Sveta veza između majke i bebe je, osećam, nešto u šta se nikada ne bi trebalo dirati. Kada pišu o traumi za koju se kaže da usvojena deca trpe nakon što su oduzeta od rođenih majki, neki psiholozi ovaj emocionalni i fizički prekid nazivaju „primalnom ranom“. Verujem da je isto i za decu rođenu surogat majčinstvom: duboko bolno iskustvo koje narušava urođene veze između majke i deteta“.

Sećanja na nesrećno detinjstvo

Olivija je odrastala kao dete bogatog para iz Francuske. U detinjstvu je imala sve što poželi i što mnoga druga deca mogu samo da sanjaju. Ipak, kaže da „ima tako nesrećna sećanja na detinjstvo“, jer je „čak i kao dete, imala osećaj da nešto nije u redu u njenoj porodici“.

„Moji roditelji Francuzi bili su veoma bogati, a vreme smo delili između Palm Biča na Floridi i južne Francuske, živeli u fantastičnim kućama, sa gomilom dadilja i osoblja. Moje obrazovanje je bilo najbolje koje novac može kupiti; išli smo na putovanja o kojima je većina ljudi mogla samo da sanja.

Ali emotivno je to bila druga priča. Nijedno od mojih roditelja nije bilo nežan tip „za zagrljaje“, a o meni su većinu vremena brinule dadilje, čitava armija različitih žena“, priseća se Olivija.

I sama se pita „Kada su se moji roditelji toliko potrudili da me imaju, zašto se nisam osećala obasuta ljubavlju?“ – i pokušava da odgovori iz sadašnje perspektive.

„Jednostavno ne znam. Mama je imala 49 godina kada sam se rodila; možda su joj godine otežavale stvari — ili nedostatak te dragocene biološke veze između nas. Šta god da je bio uzrok, nije bilo veze od prvog dana. Bila sam toliko željna kao malo dete, da bih vrištala kad roditelji napuštaju kuću.

Postalo je toliko loše da su morali da vode mene i dadilju sa sobom ako bi izašli na večeru sa prijateljima. Ništa bolje nije bilo ni u školi, gde sam bila toliko privržena da sam gušila prijatelje dok im ne bi postalo muka od mene i otkačili me.“

Sa 16 krenula da istražuje

„Što sam bila starija, sve sam više shvatala koliko je neobično – i malo verovatno – da neko u godinama moje majke ima bebu. I nisam mogla da izbacim Kentaki iz glave. Kada sam imala 16 godina, uradila sam neko onlajn istraživanje i videla da „Prohujalo sa vihorom“ nije smešten u Kentakiju – dešava se u Džordžiji.

Ali ono što se stalno pojavljivalo u mojim onlajn pretragama je da je Luisvil bio veliki centar za surogat majčinstvo. Odmah je nešto škljocnulo.“

„Kada je dalje istraživanje otkrilo da je surogat majčinstvo nezakonito u Francuskoj – i danas – spojila sam dva i dva. Shvatanje da su me celog života lagali otrglo mi je kontrolu dok sam pokušavala da sredim svoja osećanja. Moje mračne brige zadržala sam za sebe; nikada nisam razgovarala sa roditeljima o ovome. To bi zahtevalo bliskost koja jednostavno nije postojala.“

„Put samouništenja“

Umesto toga, Olivija se, usamljena i zbunjena, prepustila porocima, ili, kako ona kaže, „krenula putem samouništenja“.

„Puno sam pila, pušila marihuanu i zabavljala se bez prestanka, bilo šta da zaustavim misli koje su me mučile. Da li je moja majka uopšte bila moja majka? Ko sam ja bila? Moji roditelji su bez sumnje mislili da sam problematična tinejdžerka koja će se na kraju sama srediti. Ali moja depresija se toliko produbila da sam po izlasku iz kuće nekoliko puta pokušala samoubistvo, o čemu moji roditelji nisu znali ništa.“

„Moje ponašanje je postalo bezobzirnije. Sa 20 godina živim u Francuskoj sa punim radnim vremenom, a jedne noći, nakon što sam pila do tačke uništenja, bila sam silovana. Reći policiji nije bila opcija jer sam se osećala postiđeno i krivila sam sebe.

Konačno, shvatila sam da moram da se izvučem iz toga. Potražila sam terapeuta i odvikla se od pića i droga. Ubrzo nakon toga upoznala sam Matijasa, čoveka koji je postao moj muž. Bio je moj spasitelj i psiholog – sve u jednom. Bez njega, mislim da danas ne bih bila ovde.“

„Želela sam da budem mlada mama“

Olivija se udala za Matijasa kada je imala 24 godine i ubrzo zatrudnela sa ćerkom Eleonor, koja sada ima šest godina.

„Pošto me je podigla starija majka, bila sam sigurna da želim da budem mlada mama. Iako nisam imala dokaz da sam rođena preko surogata kada sam zatrudnela, osećala sam to svakim delićem svog bića. To sam rekla svima, uključujući i mog muža i njegovu finu porodicu. Moja trudnoća je dobro napredovala. Kako je moja nerođena ćerka počela da udara, to je izazvalo razna osećanja. Čak i pre nego što sam je držala u naručju, znala sam da mi možeš ponuditi milione i nikada je neću ostaviti.“

Taj osećaj je, kaže, bio isti i u kasnijim trudnoćama: njeni sinovi Teodor i Avgust sad imaju četiri, odnosno dve godine.

Suočavanje s istinom

Olivijina potraga za istinom o sopstvenom poreklu dobila je novi podstrek kad joj je svekrva za 30. rođendan kupila komplet za DNK pretragu.

„Pre nego što sam ga uzela, odlučila sam da se pozabavim ocem. Jednog dana, dok smo se vozili do naše vikendice u planini, rekla sam: ’Tata, znam da sam rođena preko surogata. Znam da me mama nije rodila i moraš da mi kažeš jer zaslužujem istinu.’

Odgovorio je: ’Moram da razgovaram sa tvojom majkom pre nego što ti bilo šta kažem.‘ Bilo mi je dovoljno; ovom rečenicom je efektivno potvrdio moje strahove. Čekala sam da mi se on ili mama jave sa celom pričom, ali nikada nisu, i nisam videla smisao da ponovo pitam.“

Naravno da nije odustala, vratila se DNK kompletu.

„Poslala sam svoj DNK uzorak i vrlo brzo su me povezali sa rođakom koja živi u Americi. Poslala sam joj poruku i rekla da verujem da sam rođena surogat majčinstvom. Bilo je nezgodno pitati da li zna da je neko u njenoj porodici bio surogat majka, ali odmah mi je odgovorila: „Znam nekoga.“

Osetila sam da mi se život odmah promenio: preplavila me je nervoza, uzbuđenje i, da, bol. Ona me je povezala sa mojim polubratom, koji me je povezao sa moje tri polusestre. Bili su tako ljubazni i voljni da odgovore na moja beskrajna pitanja i polako sam došla do cele priče.“

Cela priča

Njihova majka je bila surogat, a takođe i Olivijina biološka majka.

„Većina surogat majki su ono što se naziva ’gestacijskim nosiocima’ – one nose bebu i rađaju je, ali nisu biološki povezane.

Drugim rečima, inkubatori. Ali moja biološka majka je koristila sopstvena jajašca i bila je veštački oplođena spermom mog oca.

Sa 38 godina kada me je rodila, sa mužem je već imala petoro dece. Njeno najmlađe dete umrlo je u tragičnoj nesreći kada je imalo dve godine. Ubrzo nakon toga, kontaktirala je agenciju za surogat materinstvo. Toliko je očigledno tugovala da verujem da nikada nije trebalo da bude prihvaćena kao odgovarajući kandidat – u početku nije čak ni rekla svom mužu o svojim planovima. Ali, po mom mišljenju, pošto surogat majčinstvo uključuje ogromne sume novca, blagostanje porodilja se previše lako previdi.“

„Zašto nisam bila dovoljno dobra da me zadržiš?“

Neko vreme nakon što su joj pomogli da „složi kockice“, „novi“ brat i sestre su joj javili da biološka majka želi da uspostavi kontakt.

„Počele smo da razmenjujemo poruke. U početku sam osetila takav bes. Htela sam da je pitam: „Zašto si zadržala petoro svoje dece, a mene prodala?

Zašto nisam bila dovoljno dobra da me zadržiš?’ Umesto toga, pitala sam za njenu omiljenu boju. Ljubičasta. Isto kao i moja. Poslala mi je slike na kojima je trudna sa mnom i odjednom sam se osetila povezanom.

Izgledala je kao ja: oči, kosa, vilica. To je bila moja majka. Rekla mi je da je svake godine na moj rođendan mislila na mene i molila se. Želim da joj verujem, ali nisam sigurna da verujem. Te stvari je lako reći osobi koja očajnički želi da ih čuje.“

Ipak, više od svega želela je da zna o svom rođenju.

„Saznala sam da je moj rođendan izabran za mene — trudnoća je izazvana pa sam stigla 10. decembra, na datum koji se uklapao u planove putovanja mojih roditelja. Čak je i moj dolazak bio ugovoran i neprirodan. Moju rođenu majku su pitali da li želi da me drži i rekla je babici: ’Ne, ne mogu. Jer ako to uradim, znam da je nikada neću pustiti.’ Umesto toga, odvela me je medicinska sestra i više me nije videla.“

Posle nekoliko nedelja, poruke su prestale.

„Mislim da nećemo ponovo biti u kontaktu. Nažalost, verujem da ona pati od problema sa mentalnim zdravljem i da ima prekinute odnose sa svom svojom decom. S druge strane, sad imam stalnu vezu sa svojom rođakom, njenom majkom (mojom tetkom) i polubraćom i sestrama. Oni su postali porodica koju sam oduvek želela i nadam se da ćemo jednog dana moći da se okupimo uživo. I konačno, posle decenija sumnje, imala sam apsolutni dokaz šta mi se dogodilo.“

Progovorila pred svetom, ali ne i sa roditeljima

Nova otkrića i kontakti su Oliviji razbistrili neke stvari, ali doneli i novu emotivnu težinu.

„Nisam se suočila sa svojim roditeljima. Osećala sam se kao da ću im nekako pljunuti u lice. Platili su mnogo novca da bi me imali – komercijalno surogat majčinstvo može da se kreće do šestocifrenih suma – podigli su me i još sam osećala lojalnost prema njima. Nadala sam se da će me saznanje dovesti do kraja. Umesto toga, kada sam čula istinu, upala sam u depresiju i ponovo sam bila primorana da potražim psihološku pomoć.“

A onda je odlučila da podeli svoju priču.

„Prošle godine sam postavila video na TikTok, kojim sam se uključila u kampanju koja poziva na univerzalno ukidanje surogat majčinstva. Na kraju sam ispričala svoju priču na međunarodnoj konferenciji o surogat majčinstvu održanoj u parlamentu Češke. Moj govor je postao viralan.

Do suza su me dirnule poruke koje sam dobila od žena koje mi govore koliko duboko žale zbog svojih odluka da budu surogati i kako žude za bebama kojih su se odrekle“, priča Olivija koja se zalaže za zabranu svih oblika surogat majčinstva, uključujući i altruističko surogat majčinstvo.

„Posle dugog razmišljanja, zaključila sam da je altruističko surogat majčinstvo mit. Čak i u zemljama kao što je Velika Britanija, u kojima su komercijalni aranžmani zabranjeni, velike sume se plaćaju u obliku troškova.

Realnost je da se žensko telo još uvek iznajmljuje i da će beba i dalje biti odvojena od svoje rođene majke. Po mom mišljenju, nema razlike ako surogat nije biološka majka. Njena materica je negovala dete. To je njen glas koji beba čuje iz dana u dan, dok raste u njoj. Njen miris će umiriti dete. Za nju je vezano“, smatra Olivija.

Dodaje da „duboko saoseća sa onima koji ne mogu da imaju decu“, ali da je „tužna stvarnost da ne možemo svi imati ono što želimo u životu“.

„Iz svih mojih istraživanja, ne mogu da vidim da postoji ’dobra’ verzija surogat majčinstva. U zemljama u kojima je to bilo legalno, često je pošlo naopako. Na primer, Tajland je u potpunosti zabranio surogat majčinstvo za međunarodne namenjene roditelje 2015. godine nakon velikog slučaja kada je jedan australijski par angažovao surogat majku koja je rodila blizance, zdravu devojčicu i dečaka sa Daunovim sindromom.

Par je devojčicu odveo kući i ostavio osiromašenu majku da brine o dečaku. Ove nedelje sam čula za jednu britansku agenciju koja nudi finansijske podsticaje potencijalnim surogatima: Apple satove, karte za tematski park, komplete za gurmanske obroke, čak i igračke za seks“.

Nakon što je progovorila pred svetom o surogat majčinstvu, njen odnos s roditeljima je bio prekinut. Kaže da je očekivala to.

„Oni vide svoje unuke, ali mi više ne razgovaramo. Na neki način, to je nastavak nespretnosti i distance koja je oduvek postojala. Uz to, volim ih i ne zameram. Ali ne mogu da ćutim dok se još uvek borim sa traumatskim nasleđem surogat majčinstva“, kaže Olivija.

Sve o surogat majčinstvu

Redakcija — Tue, 21 Feb 2023 21:50:54 +0000

Nakon što se njena druga trudnoća završila pobačajem, “TikTok” influenserka Jesenija je imala težak period, a pod emocionalnim uticajem gubitka trudnoće odlučila je da učini sve što može da pomogne drugima da postanu roditelji.

Počelo je donacijom jajnih ćelija, ali čim je Jesenija shvatila kako je dobar osećaj pomoći drugima da postanu roditelji, odlučila je da učini još više i postala je surogat majka.

Njen termin za porođaj bio je predviđen za mart, ali se ona porodila juče i bebu će uskoro predati roditeljima.

Donacija jajnih ćelija je navela da pomogne još više

– Godine 2018, pre nego što je moj najstariji sin napunio godinu, saznala sam da sam trudna. Iako trudnoća nije bila planirana, bila je veoma željena i negovana. Nažalost, rano sam pobacila i to je bilo jedno od najtežih emocionalnih iskustava u mom životu.

Nekoliko meseci kasnije, bila sam toliko zahvalna i dovoljno srećna da ponovo zatrudnim sa svojim najmlađim sinom. Ovo iskustvo mi je otvorilo oči za milione žena koje svake godine pobace – piše Jesenija za “Expecting.ai” blog i dodaje:

– Ove žene su svuda oko nas; to su naše majke, rođake, sestre, prijateljice i tetke. Mnoge od njih nikada ne govore o svojim iskustvima. Shvatila sam da mnoge žene koje dožive gubitak to rade u tišini i privatnosti.

Sve ovo me je navelo da pomislim na neverovatne žene koje nikada nisu imale priliku da imaju nijedno dete. Želela sam da pomognem ovim ženama koje više od svega žele da postanu majke.

Ona napominje da je najvažnije shvatiti da surogat majčinstvo nije tako lako kao što se čini. Surogatno majčinstvo zahteva mnogo strpljenja, razumevanja, snage i transparentnosti.

Takođe, u članku, ali i u svojim videima na “TikToku” ističe da je važno naučiti da stavljate druge na prvo mesto.

– Mislim da žene treba da razmisle o tome da postanu surogati ako žele da promene živote i vole da budu trudne. Takođe verujem da je najbolje razmisliti o tome tek kada osetite da ste upotpunili svoju porodicu i sada želite da pomognete drugima.

Prošle godine se prijavila da bude surogat preko iste agencije u kojoj je donirala jajne ćelije. Zatim je uradila psihološku procenu sa svojim mužem, nakon čega je usledio test od 500 pitanja i razni drugi testovi.

Nekoliko meseci kasnije, desilo se podudaranje sa tri različite porodice i odabrala je par koji je živeo na Floridi, gde je i sama tada živela. Rečeno joj je da majka nije mogla da zatrudni zbog komplikacija u vezi sa godinama.

Novac joj nije bio motiv

U daljim videima, ali i na blogu, otkrila je koliko je bila plaćena za surogatstvo.

– Kao surogat, plaćena sam 50.000 dolara. Obično, plata za surogat majku koja prvi put to radi varira. Za mene, novac je podeljen na 10 mesečnih uplata. Da sam imala pobačaj, isplate bi prestale u trenutku pobačaja.

Ali, svaki ugovor o surogat majčinstvu je drugačiji. Da sam rodila bilo kada posle 30. nedelje, dobila bih punu nadoknadu.

Napominje i da su njena deca od početka znala da je mama trudna jer su išla sa njom na lekarske preglede, a ona im je uvek govorila da beba nije ni mamina ni tatina. Prema njenim rečima, oni su znali da mama pomaže drugoj porodici i upoznali su bebine roditelje, što im je pomoglo da se pomire sa činjenicom da to nije njihov brat ili sestra.

– Dobijam mnogo negativnih komentara na mreži kada delim svoje iskustvo o surogat majčinstvu. Neki ljudi kažu da je trebalo da roditelji deteta usvoje dete umesto ovoga.

Drugi mi govore da je ovo što radim zlo i da idem u pakao jer me Bog ne voli. Neki su čak rekli da nikada ne bi mogli da budu surogati za samo 50.000 dolara, ali ionako nikada nisam nameravala da to uradim zbog novca.

Negativni komentari mi ne smetaju jer ih oni pozitivni uvek nadjačaju – zaključuje Jesenija u svom tekstu za “Newsweek”.

Preuzeto sa: ona.telegraf.rs

Usluge surogat majčinstva nudi osam žena iz BiH

Redakcija — Mon, 06 Jun 2022 11:21:53 +0000

Naime, na svjetski poznatoj internet stranici za pronalazak surogat majki, ali i onih koji traže žene koje nude ove usluge, findsurrogatemother.com, prijavljeno je 17 parova iz BiH, dok usluge zamjenskog majčinstva nudi čak osam žena iz BiH.

Posljednji oglas koji je postavljen u aprilu ove godine na finsurrogatemothers.com postavio je par iz Lukavca koji je u potrazi za surogat majkom, dok su slične oglase postavili i parovi iz Sarajeva, Banjaluke, Zenice, Tuzle, Bijeljine i Brčkog. Istovremeno, osam žena iz Sarajeva, Mostara, Banjaluke, Tuzle i Doboja na istoj stranici nudi usluge surogat majčinstva.

Kako su u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS rekli za “Nezavisne”, kada se govori o surogat majčinstvu onda je riječ o multiresornom pitanju.

“Radi se o dosta složenoj proceduri koja se ne odnosi isključivo na zdravstvo i nije dozvoljena u većini zemalja, uključujući i region”, naveli su u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS.

Dodali su da je u Republici Srpskoj na snazi Zakon o liječenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje.

“Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite nikada nije imalo zahtjeva u vezi sa surogat majčinstvom”, kazali su u resornom ministarstvu.

U Ministarstvu zdravstva FBiH su, takođe, naveli da je Zakonom o liječenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom surogat majčinstvo zabranjeno.

“Navedenim zakonom propisano je da je objavom javnog oglasa ili na bilo koji drugi način zabranjeno tražiti ili nuditi uslugu rađanja djeteta za drugog”, naveli su u Ministarstvu zdravstva FBiH, dodajući da je zabranjeno i ugovaranje ili sprovođenje biomedicinski potpomognute oplodnje radi rađanja djeteta za druge osobe i predaje djeteta rođenog nakon vantjelesne oplodnje.

“Nadalje, ugovori, sporazumi ili drugi pravni poslovi o rađanju djeteta za drugog i o predaji djeteta rođenog nakon biomedicinski potpomognute oplodnje, uz novčanu naknadu ili bez nje, su ništavni”, kazali su u Ministarstvu zdravstva FBiH.

Kako su istakli, ovim zakonom su propisane i kazne zatvora od tri do deset godina za osobu koja u postupak biomedicinski potpomognute oplodnje uključi ženu koja ima namjeru da dijete, poslije rođenja, ustupi trećoj osobi sa ili bez plaćanja bilo kakve naknade, odnosno ostvarivanja materijalne ili nematerijalne koristi.

“Napominjemo da su odredbe ovog zakona rezultati niza javnih rasprava i to sa stručnog, bioetičkog, socijalnog, pravnog i religijskog aspekta te da su u istim sudjelovali svi sudionici društvene zajednice FBiH”, rekli su u ovom ministarstvu, gdje su napomenuli da zamjensko majčinstvo u većini zemalja EU nije dozvoljeno.

“Evropski parlament je na plenarnoj sjednici održanoj u Strazburu 2014. godine osudio surogatstvo te zatražio zabranu jer, kako su naveli, surogat majčinstvo potkopava ljudsko dostojanstvo žene jer se njezino tijelo i njegove reproduktivne funkcije koriste kao roba”, kazali su u Ministarstvu zdravstva FBiH, dodajući da je Evropski parlament praksu surogat majčinstva, koja uključuje reproduktivno iskorištavanje i korištenje ljudskog tijela za finansijske i druge dobitke, posebno kod ranjivih žena iz zemalja u razvoju, zabranio.

Preuzeto sa: nezavisne.com

Noćna mora: Roditelji se plaše za surogat bebe u Ukrajini

Redakcija — Wed, 02 Mar 2022 11:44:37 +0000

Zbog složenih medicinskih problema, izgubili su svaku bebu u četvrtom mjesecu trudnoće. Obratili su se agenciji za surogat majčinstvo u Ukrajini, drugoj najvećoj destinaciji poslije SAD-a za Australijance koji traže pomoć da stvore porodicu.

Četiri australijske surogat bebe su rođene u Ukrajini u protekla dva mjeseca, a još najmanje 15 treba da se rodi u periodu od marta do septembra. Njihovi roditelji su izbezumljeni zbog pogoršanja situacije u Ukrajini.

Da bi dijete dobilo izvod iz matične knjige rođenih, ukrajinske vlasti zahtjevaju da oba roditelja budu tamo lično. Ali bez australijske ambasade, oni ne mogu obaviti intervju koji je potreban da bi beba dobila pasoš, što znači da ne mogu da odu.

Takođe, oni imaju opciju da pomognu surogat majci da se preseli u bezbjednu susjednu zemlju, ali bi to bilo u sukobu sa ugovorom o surogat majčinstvu, koji je stvoren po ukrajinskom zakonu.

“Ovo je noćna mora”, kaže Sam Everingham, globalni direktor kompanije Growing Families, koji sarađuje sa Ministarstvom spoljnih poslova na pronalaženju riješenja. Riješenje bi moglo uključivati dogovor sa britanskim vlastima koje još uvijek rade u zapadnom gradu Lavovu, u oblasti koja nije sporna. “Ovi roditelji se nalaze u bezizlaznoj situaciji, ne mogu da ostave svoju bebu iza sebe.”

Adam je rekao da su on i njegova supruga “veoma pod stresom. Ne spavamo noćima. Bilo smo toliko srećni prošle nedjelje, kada se beba rodila. Poslije šest godina čekanja, želimo da odemo po našu bebu.

Nadaju se da će britanske vlasti pomoći, ili da će ih australijske vlasti sa sjedištem u Poljskoj dočekati na granici kako bi riješili papirologiju. Ukoliko ne budu mogli da dobiju dokumenta koja su im potrebna, ostaće u Lavovu sa drugim roditeljima koji ne mogu da napuste zemlju sa svojim bebama. “Pokušaćemo da se držimo zajedno kako bismo mogli da podržimo jedni druge i sačekamo”, rekao je Adama.

Ukrajina ima stroga pravila koja regulišu uslove za surogat majčinstvo. Roditelji moraju biti heteroseksualci, i moraju proći najmanje četiri neuspješne runde vještačke oplodnje. Surogat majčinstvo košta oko 90 000 dolara, u poređenju sa više od 200 000 dolara u SAD-u.

Julia Osiyevska, direktorka ukrajinske klinike za surogat majčinstvo New Hope, koja ima australijske klijente sa bebama koje treba da budu rođene u aprilu i maju, rekla je da su i žene koje su surogat majke takođe zabrinute.

“Postoji mnogo zabrinutosti kako će one biti plaćene, i koji bi se drugi problemi mogli pojaviti”, rekla je ona.

Savjeti australijske vlade za putovanja u Ukrajinu navode da Australijanci u Ukrajini treba da odu odmah dok su komercijalni letovi još uvijek dostupni. “Nemojte da odlažete.”

Surogat materinstvo – intervju s Jennifer Lahl: industrija surogat materinstva skriva činjenice vezane za proces, odnosno činjenicu da je proces opasan i rizičan

Redakcija — Mon, 24 Jan 2022 11:50:01 +0000

U Srbiji se, na primer, svakih par godina (poslednji put 2019. godine) govori o izmenama Građanskog zakonika kojim bi se ona legalizovala. Međutim, kako uporno podseća Autonomni ženski centar, Evropski parlament je surogat materinstvo još 2011. godine definisao kao ozbiljan problem koji predstavlja eksploataciju ženskog tela i ženskih reproduktivnih organa. Istovremeno, legalizacija surogat materinstva u suprotnosti je sa UN Konvencijom o pravima deteta koja navodi specifične situacije kada dete može biti odvojeno od bioloških roditelja, što nije slučaj sa surogat materinstvom.

Femrevolt prenosi, u transkribovanoj i prevedenoj formi, intervju sa Jennifer Lahl, osnivačicom i predsednicom CBC, Centra za bioetiku i osobom iza kampanje Stop Surrogacy Now. Ispred Femrevolta, razgovor vodila Daša Stevović.

Femrevolt: Zdravo, moje ime je Daša i vodiću ovaj intervju ispred radikalnofeminističke udruge Femrevolt. Razgovaraću sa Jennifer Lahl, osnivačicom i predsednicom Centra za bioetiku (CBC). Hvala na učešću, Jennifer, pustiću te sada da se predstaviš sama pa ću preći na pitanja.

Jennifer Lahl: Hvala. Da, dodaću samo ukratko činjenicu da sam bila medicinska sestra sa 20 godina staža u bolnici, uglavnom na pedijatrijskoj intenzivnoj nezi. U svom radu vezanom za medicinski potpomognutu oplodnju i surogatstvo, kao i “doniranje jajnih ćelija” pažljivo sagledavam medicinske rizike i mogućnost ugrožavanja pacijenata. To je pristup koji imam i u aktivizmu, sagledavam i kritikujem eksploataciju žena i dece.

Femrevolt: Hvala, Jennifer. Počeću od par pitanja vezanih za surogat materinstvo, budući da je to tema kojom se većinski baviš, kroz medicinski, etički i pravni aspekat. Pre svega, da li mi možeš reći više o samom medicinskom procesu, mogućim zdravstvenim rizicima koje surogat trudnoće nose po žene i decu. Čini mi se da je razumevanje samog procesa jako bitan temelj za dalju diskusiju o etičkim i pravnim problemima, pa slobodno budi opširna koliko je potrebno.

Jennifer Lahl: Za početak, dovoljno je odraditi kratku internet pretragu reklama kojima se žene regrutuju u surogat materinstvo, a da ni ne pominjemo sve lekove koje moraju da piju, zdravstvene rizike, komplikacije. To je jedan deo problema samo iz perspektive marketinga. Proces regrutacije je takav da te žene ostaju neinformisane. Kao medicinska sestra, inače sam velika pobornica informisanog pristanka, dakle pacijentkinja mora znati u čemu učestvuje i kakvi su rizici. Dakle na samom početku industrija surogat materinstva skriva činjenice vezane za proces, odnosno činjenicu da je proces opasan i rizičan. U matericu pacijentkinje vrši se embriotransfer, gde se genetski materijal može donirati od samog heteroseksualnog para roditelja koji kupuju. Kada je u pitanju istopolni muški par, ili jedan sam muškarac, potrebno je da postoji i donatorka embriona. Dakle kako bi se pacijentkinja pripremila na transfer, mora da bude na rigoroznom režimu hormona, da prima mnogo injekcija. Lekovi za plodnost su takođe neophodni kako bi se materica pripremila za embrion, ili čak embrione, budući da se često ubacuje više njih.

Ono što trenutno vidimo u medicinskoj praksi je to da žensko telo u startu odbija taj strani embrion. Ako ovo posmatramo kao sličan proces donaciji organa – primera radi, tebi treba bubreg, a ja kažem važi, daću ti jedan od svojih – prvo što moramo uraditi jeste rigorozna provera i brojna testiranja da vidimo da li će tvoje telo uopšte prihvatiti moj bubreg. Na primer, tvoje telo ne može da prihvati strani embrion. Sada postoje neke vrlo kvalitetne studije u medicinskoj literaturi koje pokazuju da surogat trudnoće mogu imati brojne komplikacije, poput gestacijskog dijabetesa (šećerna bolest u trudnoći), preeklampsije, hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) u trudnoći. Kao medicinska sestra znam, a verovatno će i mnoge čitateljke znati, da kada je trudnoća visokorizična, ona nije rizična samo za trudnicu već i za dete. Otud imamo visok stepen porođaja carskim rezom. Radili smo istraživanje sa ženama koje su iznele minimum jednu trudnoći kao i minimum jednu trudnoću putem gestacijskog surogatstva. Upoređivanjem te dve vrste trudnoće kod iste žene dolazi se do zaključka da je surogat trudnoća nosi daleko više rizika od prevremenog porođaja i rođenja putem carskog reza.

Sve te komplikacije postoje. Kada obratite pažnju na rasprave oko surogatstva, naići ćete na argument da moramo pustiti žene da donesu tu odluku za sebe, pošto je u pitanju njihovo telo, njihov izbor da nekome pomognu. Ali to jednostavno nije medicinska praksa. U medicini ne puštamo ljude da pomažu drugima svojim sopstvenim telom i donose odluke koje ih direktno ugrožavaju. Ovde u Kaliforniji, gde se trenutno nalazim, dve surogat majke su umrle od komplikacija trudnoće. Jedna od njih umrla je vrlo skoro, pre oko šest meseci, dok je nosila drugu trudnoću za isti par kom je rodila i prvo dete. Oni su je tražili kako bi rodila brata ili sestru prvom detetu. Ona je to učinila i umrla je u procesu. Trudnoća je tekla bez većih komplikacija, ali ona je svejedno umrla na porođaju. Beba je preživela. Nedavno je u saveznoj državi Ajdaho bila žena, surogat majka, koja je nosila blizance za par iz Španije. Celokupno surogatstvo je ilegalno u Španiji. Taj par je došao u SAD iz Španije, surogat majka je preminula, kao i oba deteta. To je bila vrlo rizična, komplikovana trudnoća. Imala je abrupciju placente, situaciju gde se posteljica prosto odvoji od materice i izaziva jako krvarenje. Kada se to desi a pacijentkinja nije već u tom trenutku u bolnici, male su šanse za preživljavanje upravo zbog jakog krvarenja.

Ovo su stvari koje država ne sagledava kada donosi zakone o surogat materinstvu. Novi Zeland trenutno planira donošenje zakona o surogatstvu i to je trenutno tema javne debate, tražili su komentare javnosti. Ja sam predala komentare u onlajn formularu i svako pitanje je bilo o tome kako regulisati surogatstvo. Država nigde ne pita da li bi uopšte trebalo legalizovati. To se podrazumeva. A pitanja su, na primer, da li mislite da treba izbeći novčanu nadoknadu? Kako regulisati reklamiranje? Ni u jednom trenutku niko ne adresira ozbiljne zdravstvene rizike, što mislim da je pogrešno. Ali u pitanju je velika industrija, industrija medicinski potpomognute oplodnje je ogromna i puno para se tu vrti.

Femrevolt: Da, preći ćemo na pitanje profita ubrzo, ali pre toga imam jedno potpitanje. Zanima me razlika između “altruističkog” surogatstva i komercijalnog, koji zahteva ugovor.

Jennifer Lahl: Postoji nekoliko termina koje koristimo ovde. Altruističko surogatstvo znači da nema novca, da surogat majka neće biti plaćena za to. To se reguliše kao donacija organa. Kao poklon. A postoji i komercijalno surogatstvo, gde žena potpisuje pravni ugovor, dobija novac za “posao” koji obavlja. “Posao” u ovom slučaju je trudnoća, a majka se unapred odriče deteta koje će roditi. Uglavnom čak i altruističko surogatstvo podrazumeva neki tip ugovora, makar ovde u SAD, jer par koji kupuje želi da se osigura da će to dete dobiti. Taj ugovor ovde služi da osigura da surogat majka ne može da se predomisli. Procedura je postala bizarna. U mojoj saveznoj državi, u Kaliforniji, surogat majka potpisuje ugovor kojim se odriče deteta i pre nego što zatrudni. Na taj način njeno ime neće biti u matičnoj knjizi rođenih, jer se tih prava već odrekla. Još jedan termin koji ćete čuti je “gestacijsko surogatstvo” nasuprot “tradicionalnom”. Ja ne volim termin “tradicionalno” jer ne mislim da je išta tu tradicionalno, ali “gestacijsko” surogatstvo doslovno znači da majka nosi tuđe dete. Tradicionalno surogatstvo se i dalje dešava. Tu je dete genetski potomak surogat majke. Njena jajna ćelija i nečiji spermatozoid. Dakle pojmovi koje koristimo su “tradicionalno” i “gestacijsko”, “altruističko” i “komercijalno”. U jednom od naših filmova, koji se zove “Porodilje, podklasa žena” intervjuisali smo žene koje su bile altruistički surogati, žene koje su bile u komercijalnom surogatstvu, surogat majke u tradicionalnom smislu, žene koje su nosile surogat trudnoće za prijatelje ili čak članove porodice. To je takođe čest argument u korist surogatstva – pustite je da iznese trudnoću za svoju sestru, svoje najbolje prijatelje ili čak za potpune strance. I svaka od tih žena imala je komplikacije u trudnoći, bila eksploatisana kroz surogat industriju, i sve one žale zbog te odluke. Dakle, kako god okreneš, ti problemi će postojati. Ne možemo da kažemo da je altruističko surogatstvo u redu za razliku od komercijalnog, jer nisu samo novac i ugovor ono što ugrožava ženu. Sama surogat trudnoća ugrožava majku. “Pustite je da pomogne svojoj sestri” nije argument. Trudnice koje su umrle u SAD umrle bi i da su nosile dete svoje sestre ili najbolje drugarice. To se ne može regulisati na taj način.

Femrevolt: Drugim rečima, zdravlje se ne oslanja na dobre namere ili prisustvo ugovora.

Jennifer Lahl: Upravo. A ni bebino zdravlje ne zavisi od tih stvari. Bebe se ne tiče jeste li majka plaćena ili ne, jer ovde je ključna stvar povezivanje sa majkom. Kao pedijatrijska sestra, znam koliko je važna ta biološka spona koja se stvara između majke i deteta tokom trudnoće, a nastavlja i nakon rođenja deteta. Primer koji često koristim ovde, u Kaliforniji, je recimo proces usvajanja šteneta. Ja imam psa, i kada je on kao štene rođen, po zakonu smo čekali da prođe 8 meseci pre nego što će to štene doći kod nas jer se smatra okrutnim odvajati mladunče od majke tako rano. Jedine situacije kada se pas usvaja odmah po rođenju jeste kada je majka umrla na rođenju ili kada je majka previše bolesna da brine o štencima. Dakle postoje neki izuzeci u zakonu, ali postoji procedura. U industriji surogatstva, međutim, ne postoji. Nikog nije briga. To dete se izvadi iz materice majke i preda nekim strancima iz druge države.

Femrevolt: To me dovodi do sledećeg pitanja. Vrlo interesantan film dokumentarnog tipa koji je CBC radio je “Industrija veštačke oplodnje: sve se vrti oko para”. Pa, gde nas vode putevi novca? Ko najviše profitira od svega ovoga? Ako se sve vrti oko para, gde je zapravo profit?

Jennifer Lahl: Iz industrije surogat materinstva vodi nekoliko puteva profita. Prvi i najveći je, očigledno, sama medicinska industrija, klinike, agencije veštačke oplodnje. Te agencije su kao neki brokeri. Oni regrutuju žene da doniraju, odnosno prodaju svoje jajne ćelije, što je takođe izuzetno opasna procedura, ili da iznajmljuju svoju matericu. Dakle oni su kao neki posrednik, te agencije postavljaju šarene reklame sa slikama beba i parova koji se osmehuju i, na kraju, zgrnu gomilu para. Ovo je vrlo unosna grana medicine, a oni imaju čitav niz ponuda i dodatnih usluga. Jedan par je, na primer, od žene koja im je bila surogat, tražio specifično dečaka i devojčicu pa su platili srazmerno više da dobiju muški i ženski fetus. Dakle najviše zarađuju lekari u veštačkoj oplodnji, potom i advokati. Pravnici i advokati koji se bave ugovorima i pravnim dokumentima koje proces surogatstva podrazumeva, oni takođe dobro zarađuju. Kao što sam malopre pomenula, mnogo je lekova potrebno da žena iznese bilo surogat trudnoću bilo donaciju jajne ćelije, tako da je farmaceutska industrija tu jako uključena. Ovo su sve veliki, veliki igrači. Ključno pitanje ovde je ko može da priušti sebi da iznajmi surogat majku, a ko je primoran da prodaje svoje jajne ćelije ili telo u surogatstvo. Ovo je očigledan etički i pravni problem, kao i medicinski. Bogati mogu da kupuju, siromašni moraju da prodaju.

Femrevolt: Kada već govorimo o klasnom aspektu, kao i činjenici da je na surogat materinstvo primorane uglavnom siromašne žene dok su kupci bogataši i poznate ličnosti – šta se dešavalo tokom pandemije? U medije je stiglo nekoliko priča poput one iz Ukrajine, gde su deca ostala napuštena u bolnicama jer kupci nisu mogli da dođu, i čini mi se da je to bila situacija koja je jasno razotkrila realnu situaciju industrije surogatstva.

Jennifer Lahl: Industrija surogatstva zavisi od turizma jer ne postoje međunarodni zakoni koji bi ovako nešto zabranili. Sve što nije dozvoljeno u jednoj zemlji, legalno je u nekoj drugoj ili je neki oblik toga legalan u trećoj. Trenutno je aktuelna debata u Izraelu jer, kao što znamo, Izrael dozvoljava heteroseksualnim parovima da unajmljuju surogat majke, ali ne i istopolnim parovima. Ali i taj zakon će sada promeniti. Dakle čitav ovaj zakonski mozaik podstiče turizam. Ono što smo videli tokom pandemije COVID-19 jesu surogat majke u zemljama gde je to legalno, kao i parove koji su iz drugih država koje nemaju legalizovano surogatstvo i koji odjednom nisu mogli da dođu da pokupe bebe koje su kupili. Videli smo strašne scene iz Ukrajine i fotografije redova krevetaca i u njima napuštene bebe. Moramo se zapitati u kakvom je to stanju društvo koje decu tretira tako okrutno. Šta se onda dešava? Imamo, na primer, surogat majku u SAD koja će zadržati dete skoro godinu dana po rođenju, a onda će joj to dete biti oduzeto i odvedeno negde gde su kupci, recimo negde u Aziji. Čitavih godinu dana dete je izloženo samo engleskom jeziku. Tu je i najvažnija stvar, nagli prekid te biološke spone u tako osetljivom periodu za dete. Jednogodišnje dete je prosto uzeto iz jedine porodice, odnosno od jedine majke koji je poznavalo od rođenja – čak i ranije od rođenja, bilo je u stomaku te žene devet meseci trajanja trudnoće. Mislim da ćemo sve posledice koje donosi industrija surogatstva moći da vidimo baš tokom i nakon pandemije, počevši od činjenice da su deca ostala zaglavljena između surogat majke i roditelja-kupaca koji nisu mogli da dođu. Zbog toga, kao i mnogog drugog, se ja borim protiv surogatstva. Uvek govorim ljudima, posebno feministkinjama koje argumentuju da je u pitanju telo žene, dakle prevashodno njen izbor: pročitajte ugovor. Pročitajte jedan ugovor kojim se uređuje surogat trudnoća. Te žene nemaju izbora. Ugovor propisuje s kim sme da spava. Šta sme da jede. Da li sme da ide na odmor. Da li sme da probuši uši ili nosi parfem. U jednom ugovoru koji je dobila surogat majka, zahtev je bio da mora praktikovati veganstvo tokom svih devet meseci trajanja trudnoće. To su sve oblici kontrole koje ti ugovori propisuju, a funkcionišu po principu kazne. Ako ne pratiš sva pravila, kršiš ugovor.

Ugovori uvek imaju sekciju o prekidu trudnoće ili nečemu što nazivaju “selektivnom redukcijom”, smanjenju broja beba koje surogat majka nosi. Imali smo slučaj dve žene u Kaliforniji, koje su potpisale takve ugovore i time se složile da će ukoliko tako bude od njih zahtevano, prekinuti trudnoću. Obe su se našle u situaciji gde su trudne sa trojkama, dok su roditelji-kupci tražili od jedne žene da smanji na jedno dete, a od druge na dva. Nijedna od njih nije želela to da uradi, sa bebama je bilo sve u redu. Nije bilo naznaka invaliditeta ili bolesti, ničega. Kupci su jednostavno želeli određen broj beba. Tako da smo se mi organizovali da im nađemo advokate. Njih dve su onda bile u direktnom kršenju ugovora koje su potpisale. Ja ne mislim da mi ovde govorimo o ikakvom slobodnom izboru. Previše se novca ovde vrti da bi ikakav izbor bio slobodan. Kada nam treba novac nismo slobodni u odlukama koje donosimo.

Femrevolt: Razumem. Sada imam par malo težih pitanja. Imajmo za početak u vidu da se ti nalaziš u državi gde ovo odavno nije samo hipotetička debata, već je sve odavno otišlo predaleko, kao i to da je na Balkanu, konkretno u Srbiji i Hrvatskoj, ovo pitanje i dalje van javne debate i nije aktuelna tema. U Srbiji je, primera radi, poslednja javna debata na temu uvođenja surogatstva bila 2019. godine kada su najavljivali izmene Građanskog zakonika, ali ništa se srećom nije desilo. Pre nego što pitam šta da se radi, zanima me šta konkretno vi radite. Šta radi CBC i šta radiš ti? Kako se protiv ovoga boriti na međunarodnom nivou?

Jennifer Lahl: Naš rad uglavnom je vezan za SAD. Mi smo edukativna neprofitna organizacija, dakle trudimo se da podučavamo i objašnjavamo kroz dokumentarne filmove. Imamo i podcast koji se zove Venus Rising, gde redovno intervjuišemo surogat majke koje su prošle kroz razne oblike komplikacija, ili donatorke jajnih ćelija. Takođe, svedočimo na ročištima, trudimo se da edukujemo donosioce zakona o realnoj slici surogat materinstva. Istina o surogatstvu, ne ono što nam se prodaje kroz reklamni materijal. Pored svega toga, ja pišem za novine, članke za magazine, govorim na tribinama. Tri puta sam bila u Ujedinjenim nacijama, dva puta u Njujorku i jednom u Ženevi, gde sam govorila o eksploataciji žena i uticaju surogatstva na žene i decu, pogotovo u siromašnim zemljama. Postoji višestruki efekat tih nastupa, filmova, pričanja o iskustvima realnih žena, kao i istraživanja. Istraživanje je ključno, podaci su ključni, posebno kada se radi o svedočenju. Zakonodavci uvek mogu pred vas da izvedu tri surogat majke koje će reći kako u njihovom slučaju ništa nije pošlo po zlu. I to je sjajno. Ali onda mi imamo daleko više onih koje će posvedočiti o ozbiljnim problemima. Mnoge su umalo umrle. Milion komplikacija. Žene koje su prošle kroz taj proces bez zdravstvenih komplikacija su imale sreće, to je kao bacanje novčića. Neko će proći bolje od nekog drugog, ali faktor je isključivo sreća, jer su podaci nedvosmisleni.

Ne želim da budem pesimistična, ali nekad se bojim da je Kalifornija predaleko otišla da bismo mogli da sve zaustavimo u ovom stadijumu. Za države poput tvoje ima nade, zato predlažem da se što pre organizujete, da počnete da edukujete i objašnjavate, da uključite što više feminističkih organizacija. Razvijajte odnose sa medijima, razvijajte odnose sa donosiocima odluka, zakonodavstvom, državnim predstavnicima. Počnite da se organizujete što pre jer onda nećete biti na mrtvoj tački kada se ovo pitanje jednom zaista pokrene, kao sada na Novom Zelandu. Imaćete nešto već izgrađeno i imaćete mogućnost otpora. Organizujte se.

Femrevolt: Još jedno teško pitanje. Kao što vidimo, surogatstvo se sve više predstavlja kao pitanje ljudskih prava (kupaca), kao tužna priča parova koji ne mogu da imaju svoju decu. Takođe, surogatstvo se sve češće pominje u kontekstu prava LGBT zajednice, konkretno gej muškaraca. Kako se boriti protiv toga, makar na tom teoretskom, debatnom nivou? Kako da ne dozvolimo da se pitanja opresije nad ženama danas prepakuju u nečije pravo?

Jennifer Lahl: Da, to pitanje jeste vrlo kompleksno jer, primera radi, u SAD govorimo o vrlo imućnim i moćnim gej muškarcima, kao i poznatim ličnostima. Mislim da otpor mora biti na liniji argumentacije – niko nema pravo na dete. Niko nema pravo na tuđe telo kako bi dobio dete. Ja nemam pravo da te nateram da mi daš bubreg, da ideš na dijalizu i možda umreš jer je meni potreban bubreg. Svakih 13 minuta neko umre čekajući na listi za transplantaciju organa, pa i dalje nismo odlučili da kupujemo i prodajemo organe, da ih prosto uzimamo od ljudi – jer prepoznajemo prava i dostojanstvo čoveka koji nije sklop delova od kojih neke možemo uzimati po svom nahođenju. Zaista moramo da vratimo fokus na decu, čak i u jeziku koji koristimo. Ljudi imaju pravo da imaju svoju decu. Ako neko sa svojim partnerom ili partnerkom napravi dete, svojim sopstvenim telom, to je onda njihovo dete, njihov DNK. Ljudi imaju prava na to, ali ljudi ne polažu prava na tuđe telo kako bi dobili dete za sebe.

Sve ovo bi trebalo preformulisati iz ugla žene, u smislu problema eksploatacije žena, jer jeste eksploatacija, jeste štetno, jeste opasno po žene. Kako je moguće da nečija potreba da ima dete dovede nekog drugog u rizik? Šta je sa pravima tog deteta? Šta je sa decom koja su oteta od svoje majke, jedine majke koju su poznavali 9 meseci ili duže. Ko ovde brine o tome šta je u najboljem interesu deteta? Intervjuisala sam jednu ženu koja je rođena putem ugovora komercijalnog surogatstva, čija je prva fotografija u životu jedna iz advokatske kancelarije. Na fotografiji je surogat majka koja je predaje roditeljima-kupcima, kao i ček na 10.000 dolara kao cena tog deteta, nje. Zamislite da vam je to prva fotografija. Ne slika bebe sa plišanim medvedom, već slika bebe koju predaju za ček. Ona je sada udaljena i od žene koja ju je odgajala kao majka, a i od svoje biološke (surogat) majke, jer je progovorila protiv industrije. Sada vodi interesantan blog, kao proizvod surogatstva. Ona je sama prodata i kupljena.

Femrevolt: Za kraj htela bih da ostavim prostora da kažeš bilo šta što ti se čini važnim, a što sam ja možda propustila da pitam. Ako ne, bilo bi super da predstavimo kampanju “Zaustavimo surogatstvo, odmah” i filmove koje CBC radi i koji su dostupni na YouTube-u.

Jennifer Lahl: Ne mislim da smo išta važno propustile, čini mi se da smo stigle da pokrijemo baš dosta. Naravno, ukoliko čitateljke i čitatelji imaju dodatnih pitanja, mogu me slobodno kontaktirati ili pisati tebi. Ali da, svakako mi je bilo vrlo drago što si me kontaktirala. Ili sam to bila ja?

Femrevolt: Ja sam prva kontaktirala povodom potpisivanja kampanje “Zaustavimo surogatstvo, odmah”, pa smo se dogovorile da se čujemo na Zoomu.

Jennifer Lahl: Tačno. Hvala ti puno i na prevodu teksta kampanje na srpskohrvatski. Trudimo se da pokrijemo što više jezika, što više država, sjajno je što sada imamo i ovaj. Želim da pozovem ljude da odu na sajt Stop Surrogacy Now, pročitaju izjavu i potpišu je ukoliko se slažu. Ne tražimo puno informacija o potpisnicama, ali bilo bi korisno upisati državu iz koje dolazite, tako da možemo da izvučemo spisak ljudi ukoliko budete nešto organizovali u Srbiji ili Hrvatskoj pa da možete da prosledite poziv.

Svi naši filmovi su na YouTube kanalu Centra za biotetiku i možete ih pogledati besplatno. Imamo dva filma o surogat materinstvu i dva na temu donacije jajnih ćelija. Mislim da su poslednja dva takođe važna jer, kao što smo već rekli, gej muškarci uglavnom moraju da prođu oba procesa, da od jedne žene uzmu jajnu ćeliju a od druge iznajme matericu kako bi dobili dete. Tako da su oba ta procesa vrlo rizična i opasna. Filmovi su dostupni sa titlovima na različitim jezicima: francuski, španski, italijanski, itd. Nadamo se da ćemo imati pomoć i u prevodu titlova na razne jezike, trudimo se da informacije o ovome postanu što dostupnije svima. Većina ljudi samo nije svesna toga koliko je ovo opasno. Misle da je u pitanju samo lep gest. To tehnički jeste lep gest, ali je takođe i jako, jako opasno.

Femrevolt: Još jednom, hvala na ovom intervjuu, a hvala i na svemu što ti i CBC radite.

Jennifer Lahl: Hvala i vama. Zajedno smo u ovome.