Upravo zato pravilo “Ma” podrazumeva svesnu pauzu – trenutak kada ljubavni parovi biraju tišinu umesto sukoba. Ta tišina nije znak udaljavanja, već poštovanja, jer pokazuje da ne žele da povrede jedno drugo dok su uznemireni. Kada se telo smiri, um postaje jasniji, a tada razgovor dobija potpuno drugačiji ton – mirniji, iskreniji i konstruktivniji.

Jednostavan ritual koji vraća balans u odnos za samo nekoliko minuta

Pravilo “Ma” ima vrlo jasnu strukturu – nema telefona, nema kontakta očima i nema razgovora. Partneri jednostavno sede u tišini nekoliko minuta, dopuštajući telu da se vrati u stanje ravnoteže. Iako na prvi pogled deluje neobično, ovaj pristup ima snažno psihološko uporište, jer smanjuje nivo stresa i sprečava impulsivne reakcije.

Umesto da se sukob produbi, on se zaustavlja u samom začetku. Tek kada se emocije slegnu, dolazi vreme za razgovor – ali tada bez optužbi, bez povišenog tona i sa mnogo više razumevanja.

Kako pravilo “Ma” pretvara krizu u priliku za jačanje veze?

Najveća vrednost ovog pravila nije u samoj tišini, već u onome što dolazi posle nje. Kada partneri nauče da ne reaguju impulsivno, već svesno, svaki konflikt postaje prilika za rast, a ne razlog za udaljavanje. Umesto da se povrede gomilaju, one se smiruju i rešavaju na zdrav način.

Upravo zato mnogi japanski parovi smatraju da ljubav ne znači stalno izražavanje emocija, već sposobnost da ih kontrolišemo kada je to najpotrebnije. U svetu gde se sve odvija brzo i burno, ova metoda podseća da je ponekad upravo tišina ono što najviše čuva odnos.

Izvor: B92

Njihov i naš mozak sasvim sigurno iste je konfiguracije, ali bogami isto ne funkcioniše. I tu su stvari kristalno jasne.

Njihova i naša očekivanja od veze, od braka su različita. Mi uvek želimo još i još i još, očekujući da oni nepogrešivo, u tačno određenom momentu, odreaguju onako kako smo mi to zamislile.

Mi bismo da muškarac bude i nežan i grub, i papučar i bitanga, i razgovorljiv i ćutljiv, i filozof i praktičar, i konfliktan i pacifista, i junak iz ljubavnog filma koji dolazi pod prozor i peva u pola noći, i junak iz akcionog filma umrljan krvlju po nabreklim mišićima koji u pauzama pucnjave grubo uzima ženu pod tušom koja pada u trans, i srednjovekovni vitez na konju koji se bori za čast svoje ljubljene. Mi bismo da muškarci budu i Zverka, i Ejdan.

Svašta bismo mi. Više od svega da oni bez greške pogode šta u određenom momentu želimo od njih.

Primera radi, dok je on bio na poslu i recimo vario cevi, jedino razmišljajući o toplom ručku kada stigne kući i dremki, žena je do tada prevrnula milion scenarija u svojoj glavi, promenila bar tri puta raspoloženje, negde pročitala o bajkovitoj ljubavi poznatog para, saslušala drugaricu kojoj je muž sinoć poklonio komplet knjiga, odslušala je pesmu koja ju je podsetila na neke bivše ljubavi…i emotivno se zbućkala. I takva očekuje muškarca s posla, koji još na vratima, onako u radničkom na primer, treba da odgonetne šta ona želi i kako se oseća. Ona je možda zamislila da će je on poljubiti, ili zagrliti kada uđe u stan, da se možda setio da joj kupi neku poslasticu usput, ili možda onaj džemper o kom mu je sinoć pred izlogom pričala petnaest minuta, spominjući kako je snižen, kako eto drugi koštaju po pet hiljada, a ovaj je svega tri hiljade i ko zna kad će biti opet tako jeftin, ili da je možda ubrao ružu iz dvorišta pored, ili da joj samo rekao lepa si, volim te.

Koliko puta ste samo šifrovano pokušale da im nešto saopštite, a da oni to ne skapiraju?

I onda kada ne skapiraju, kreće teatar svojstven samo ženama, priča koja traje satima, uz bogatu mimiku i gestikulaciju. Tada, kako samo to mi, žene, umemo kreće predavanje na temu muško ženskih odnosa, o tome kakav je on, kako mora da se menja, kopamo iz prošlosti neke njegove propuste, slonovske smo memorije, veličamo svoj doprinos braku, vezi, idealizujemo, pokušavamo da mu razložimo do sitnih crevaca gde greši…I to obično isisa svu snagu. Uglavnom našu. Oni neretko klimnu glavom, kroz uši im prostrujalo, izađu ili legnu da spavaju.

Svašta bismo mi. Više od svega da oni bez greške pogode šta u određenom momentu želimo od njih.

Zašto? Zato što njiihov mozak ne kapira stvari tako. On funkcioniše po pojednostavljenom principu, bez mnogo drame, priče i šifri. Kod njih je crno crno i belo je belo, bez nijansi.

Što jednostavnije saopšteno, to bolje.

Mi ne percipiramo stvari na isti način. Oni kupatilo i lavabo ne gledaju istim očima kao mi. Ono što žensko oko vidi, teško će muško ikada zapaziti. I zato, ne bi trebalo da dramimo kad ne obrišu trag od paste za zube, jer ga oni često neće ni primetiti.

Moj muž, divni, dobri, pomoćni partner, hiljadu puta nije uspeo da protumači moj šifrovani govor. Trebalo je vremena da shvati da sam i ja od onih koje će se teško odlučiti da kupe džemper bez „blagoslova“, jer imamo bebu i uvek je za nju prioritet, i uvek ta neka griža savesti i preispitivanje šta bih sve od tog novca mogla da kupim preče.

Ponekad pomislim da nam sva muka dolazi zato što nikako da shvatimo da jedino što oni žele jeste odnos bez mnogo drame, trzavica, popovanja, hrana, seks i vrlo precizno, vrlo konkretno, nedvosmisleno saopštavanje onoga što očekujemo od njih.

Operi sudove, idi po dete, usisaj, odvedi me na ručak, ide mi se u bioskop, promeni pelenu, podigni poklopac, kupi mami ružu, sutra joj je rođendan, htela bih onaj džemper… Tako, kratko i jasno. Bez uvijanja i težnje da oni SAMI shvate šta bi trebalo da urade.

Sazdani smo od istog: krv, kost, meso, ali kao da je sve to kod nas i njih različito prikopčano. Možda to tako treba da bude, sigurno da treba, zbog tog popunjavanja rupa i nadopunjavanja. Jin i jang, uklapanje, u neku celinu. Ali da bi to uklapanje bilo uspešno, čini mi se da žene treba da povuku ručnu sebe radi, da porazgovaraju najpre sa sobom, o svojim željama, svojim očekivanjima od partnera, od sebe u vezi i braku, da smanje analize, upoređivanja sa drugim parovima i sklonost idealizovanju. I, konačno, da daju vremenu da obavi svoj deo posla.

Vreme je to koje je učinilo da moj muž i ja, danas, posle gotovo 14 godina i daleko više od 14 prepirki, funkcionišemo kao jedno. Vremenom sam naučila da sve što želim, kažem kratko i jasno, da ne očekujem da mi tumači misli, možda to uspe u 80 odsto slučajeva, ali u 20 sigurno neće, i da tada ne dramim i ne pravim teatar, jer crpim snagu koju mogu bolje i pametnije potrošiti. Uostalom, taj teatar malo šta će izmeniti.

Mudro se zaustavim, okrenem, odem u sobu i odspavam, imam dete, kome se još na jalove rasprave troši vreme? Bacim se u krevet, baš kao što muškarci to čine. I znate šta? Nisu oni ludi, probudim se odmorna i bez želje da se dalje prepirem.

S njima može jednostavno, samo treba to naučiti

Najbolji način da kontrolišete svoje troškove je jačanje samodiscipline. S tim u vezi, nastojaću da ukažem na greške i trikove koje bih volio da sam čuo prije nego što sam počeo da pratim svoje troškove.

Većina ljudi kojoj sam predložio da redovno zapisuje i anlizira svoje troškove je tu ideju brzo odbacila. Ljudi, uglavnom, smatraju da redovne mjesečne prilive jedva razvuku bez velikog prostora za uštede. Tako i sahrane moj prijedlog bez pokušaja da testiraju ideju. Istina je da se većina zapravo samo plaši svoje neodgovornosti. Eto, ruku na srce, koliko vas je ikad zapisivalo sve svoje troškove duže od dva mjeseca?

Suština praćenja troškova je planiranje i evidentiranje. Nemoguće je da planirate štednju ili investiranje, a da osim priliva ne znate koliko stvarno i na šta trošite.

Prvi korak u kontroli ličnih finansija je da, uz cifru očekivanog mjesečnog priliva, zapišete sve planirane troškove. Drugi korak je da uz troškove dodate kolonu u koju ćete napisati zbir ostvarenih troškova na kraju mjeseca.

Vremenom, ako budete istrajni, moći ćete da upoređujete troškove po mjesecima i još bolje – sa istim mjesecima prethodnih godina. Lako ćete da uočite i iznose „sezonskih trendova“: obnavljanja sezonske garderobe ili veće potrošnje na pivo tokom ljeta. Još važnije, prepoznaćete nepotrebne troškove.

Možda niste znali, ali četiri od pet svađa u porodici nastaje zbog – novca. Dakle, motiv za praćenje i planiranje troškova može biti i smanjivanje tenzija u kući.

Za početak, čak 7% Evropljana za praćenje i kontrolu finansija koristi dostupnosti i prednosti informacionih tehnologija. Svi oni, na neki način, upravljaju ličnim finansijama putem interneta: plaćanje računa, evidentiranjem troškova, planiranjem štednje i slično. Na internetu postoji mnogo jednostavnih i besplatnih aplikacija za vođenje evidencije o ličnim ili porodičnim prihodima i rashodima. Neke od njih koje sam isprobao su AceMoney, Google Wallet, Microsoft Money, Mint, Quicken i slično. Viđao sam i one, za razvijenija tržišta, koji su podešeni i za izradu poreskih prijava ili trgovanja na berzi. Uglavnom, sve koje nađete nude različite mogućnosti planiranja, analiziranja i izvještavanja. Za početak, poslužiće i rokovnik. Meni je od velike koristi Excel. Aplikacije za početnike su ipak komplikovane. Osim toga, ne treba vam da lutate i mislite o troškovima duže nego što ste sa prijateljima i porodicom.

Oni koji su stigli do ovog dijela smatraju me za škrticu. U svoju „odbranu“ kažem da, oni koji me poznaju, mogu potvrditi da ne živim u grču zbog troškova. U kafani mi je novčanik uvijek na stolu. Ne provodim sate nad troškovima. Smatram da imam konrolu nad svojim novcem i ne prostirem se više nego što mi je deka dugačka. Sva plaćanja karticom mi stižu na telefon tako da na praćenje i organizovanje troškova trošim oko minut . I to ne svaki dan. Obično sve evidentiram dok nekoga čekam. Račune plaćam preko interneta i uštedim i na vremenu i na provizijama.

Prije nego što počnete sa evidentiranjem troškova, važno je da ih rasporedite i planirate po „kategorijama“. Ekonomisti to zovu fiksni, relativno fiksni i varijabilni troškovi. Na primjer, kategorije kao što su „kredit“, „komunalni troškovi“, „kablovska” i “internet“ klasifikujte kao „fiksni troškovi“. To su oni koje morate da platite i koji su gotovo isti svaki mjesec. Relativno fiksni troškovi su troškovi „za automobil” (registracija, redovni servisi i održavanje), za struju, vodu, telefonske usluge i slično. Na primjer, račun za struju nije isti u januaru i u avgustu, ali je obavezan. Treća i najfleksibilnija grupa su troškovi kod kojih postoji najviše prostora za uštedu i alokaciju: „hrana“, „pića“, „cigarete“, „odjeća i obuća“, „gorivo“, „održavanje domaćinstva“, „lijekovi i medicinske usluge“, „obrazovanje i kultura“, „zabava, rekreacija i izlasci“, „higijena“ i „vanredni trošak“ klasifikujete kao „varijabilne” troškove. Zapazićete da možete da ih zovete kako želite, ali suština ostaje ista. Možete ih bojiti kao na semaforu: crvenom, žutom i zelenom bojom. Fiksni su crveni – tu nema diranja, žuti ne trpe mnogo korekcija, a zelene možete alocirati.

Ako niste znali – brzo ćete naučiti šta je ono što ekonomisti zovu „oportunitetni trošak“. To je termin koji se koristi za iskazivanje vrijednosti neke robe ili usluge nasuprot nečega drugog. Odluka da kupite šešir će vjerovatno uzrokovati smanjenje neke druge „stavke“. Dakle, svaka odluka ima svoju “cijenu” odnosno iziskuje trošak. Zato je potrebno planirati dostižne kombinacije u okviru ograničenog iznosa novca.

Planirani troškovi neka budu manji od prihoda. Važno je da predvidite od pet do deset odsto za „ostale“ i „vanredne troškove“. Ma koliko da ste zdravi imaćete neplanirane posjete zubaru ili apoteci. Osim toga, planirajte oko tri do pet odsto za nepredviđene troškove: vjenčanja, popravke u kući, poklone i slično. Na kraju, odvojite jedan dio samo za sebe i svoje uživanje. Ovo je najbitnija stavka. Treba se znati počastiti barem zarađenim koktelom u kojem ćete uživati nakon što osjetite rezultate svog truda.

Takođe, preporuka je da svaki (ali svaki) trošak unosite u rokovnik ili u telefon. Na kraju dana ili tokom prvog ispijanja kafe prepišete ih u tabelu koju ste pripremili za troškove. Oni na naprednijem nivou već imaju aplikaciju za to. Poželjno je da sami ili sa partnerom vodite ovu evidenciju, ali – svaki dan. Zašto svaki dan? Pa, pokušajte se danas sjetiti svih troškova tokom prošle sedmice? Ako ih niste zapisivali vrlo je izvjesno da ćete ispustiti značajan iznos.

Poenta je da se držite zadatih okvira. Ubrzo ćete moći da, prilično bezbolno, alocirate troškove ako vam se i omakne neka nepredviđena kupovina. To je prvi rezultat kontrole nad troškovima. Ruku na srce, zapisivanje troškova ne znači ništa ako ih ne analizirate, ne upoređujete i najvažnije – ako nemate plan štednje ili ulaganja. Bez plana štednje ili odvajanja za neku drugu potrošnju, dugoročno praćenje troškova je ipak gubljenje vremena. Dakle, suština čitavog napora je da zapisujete troškove zato što hoćete, a ne zato što morate. Napokon, sve to radite, jer želite da više novca uštedite ili potrošite za nešto drugo. Na primjer, za odlazak na fitnes ili na stručno usavršavanje.

Očekivano, oni koji doguraju sa praćenjem troškova do kraja prvog mjeseca biće neprijatno iznenađeni iznosom koji je „ispario“. Dobra stvar je što ćete prepoznati sitnice na koje ste trošili, a bez kojih ste mogli: ukrasi, mirisi za automobil, čokoladice i slično. Moje prvo zapažanje je bilo da pijem mnogo kafe i kupujem štampana izdanja novina. To su stavke koje možete smanjiti bez većeg udara na vaš standard.

Kada budete u stanju da planirate svoj budžet sa svim prilivima i odlivima moći ćete da više štedite ili ulažete. Kod planiranja većih godišnjih troškova poput putovanja, kupovine namještaja ili sanacija, upišite u odgovarajući mjesec i tako ćete izbjeći neugodna “iznenađenja”.

Skoro dvadeset puta sam spomenuo „plan“. Nužno je da pri planiranju i analizi budite iskreni. Ako lažete – obmanjujete samo sebe.

Svaku kategoriju izrazite kao procenat od ukupnih troškova i prihoda. To će vam pomoći da upoređujete na šta najviše trošite na mjesečnom nivou i čega najlakše možete da se odreknete zarad nečega drugog. Troškove upisujte u tabelu onda kada su zaista i plaćeni, ali pravite predviđanja za budućnost. To će vam olakšati praćenje, analizu i planiranje.

Na kraju, zapazio sam da žene unose troškove tako što uz konkretan proizvod navode proizvođača, model, količinu i cijenu. Na primjer, muškarci pišu samo „ulje“, a žene urođenom pedantnošću lakše mogu da ustanove da li je moguće neki proizvod naći na drugom mjestu pod povoljnijim uslovima.

Finansijska pismenost, uz dobro upravljanje novcem, ubraja se među najvažnije vještine. Bez obzira na to od čega neko živi, svakom treba da se finansijski obrazuje i usavršava. Ne dozvolite da novac kontroliše vas. Naučite kako da preuzmete kontrolu nad svojim novcem. Za to je potrebno samo da usvojite malo znanja, dobrih navika i discipline. Počnite već danas. Ako ništa, imaćate neku vrstu dnevnika u kojem je zabilježeno kada i gdje ste bili i koliko ste trošili.