Ti si, ćale, kriv što još ponekad ruske čeze lete po plafonu sobe moje, kao onda kad nad kolevkom si mi Onjegina recitovao.
U povratku s nedeljne pijace su me u predsoblju kao i obično sačekale razbacane cipele i patike malog društva iz sobe mog sina. Od dana kada je krenuo sam da ide u park, vazda nam se neka meni nepoznata deca…
Crteži vaše djece nešto su najdragocjenije što čuvate kao uspomenu. Podsjećaju vas na njihovu maštu kada su bili sasvim maleni i nisu shvatali kako stvari zaista izgledaju. Zato su ih crtali onako kako oni žele. Bila su to neka zrakasta…
Brišem nos rukavom. Da me mama sad vidi, ubila bi me.
Baš čudno, otkad rođenu mater nisam zvala „mama“…
Možda se zapazili da svakom tekstu prilazim kao malom naučnom radu. Nastojim da se držim problema istraživanja i postavljenog problema i predmeta rada. Zato obrađujem relevantne materijale s ciljem da opovrgnem ili dokažem postavljene „(hipo)teze“. Često i sam budem zatečen…
Miloš Grujić je već postao Lolin najbolji drug, a danas smo odlučile da ispričamo priču o njemu svima onima koji čitaju njegove tekstove svakog ponedjeljka, a ne znaju mnogo o njemu. Mi koji ga poznajemo iz ugla drugara za njega imamo…
