U pojedinim zemljama, službenici imaju pravo da pregledaju sadržaj vašeg telefona, laptopa, pa čak i pametnog sata. To znači poruke, fotografije, mejlove, aplikacije – sve ono što inače smatrate privatnim.

U Hong Kongu su pravila dodatno pooštrena 2026. godine. Policija može da traži ne samo lozinke, već i ključeve za dešifrovanje uređaja. Odbijanje se smatra krivičnim djelom, čak i ako ste samo u tranzitu.

Situacija u Sjedinjenim Američkim Državama nije mnogo blaža. Granične službe mogu da pregledaju vaše uređaje bez sudskog naloga, a broj takvih provjera stalno raste. Ako odbijete da sarađujete, uređaj vam može biti oduzet, a ulazak u zemlju doveden u pitanje.

Odbijanje može skupo da vas košta

U Kanadi postoji nešto viši prag za ovakve kontrole, ali ako postoji sumnja, dužni ste da otključate uređaj. U Australiji stvari idu još dalje – čak i bez vaše saglasnosti uređaj može biti pregledan, a odbijanje može dovesti do pritvora.

Na Novom Zelandu, odbijanje davanja lozinke može rezultirati novčanom kaznom, dok u Rusiji putnici praktično ne mogu da računaju na privatnost – uređaji mogu biti oduzeti, a posljedice nepredvidive.

Granice više nisu samo fizičke

Postoji razlika između podataka na telefonu i onih u „oblaku“, ali u praksi to ne mijenja mnogo ako vam je većina sadržaja dostupna na uređaju.

Istovremeno, svijet ide ka sve digitalnijim granicama. Biometrija, digitalne dozvole za ulazak i fokus na pametne uređaje postaju nova realnost.

Vaš telefon danas nije samo telefon. To je vaša istorija, kontakti, komunikacija, navike. I u nekim državama, sve to može postati predmet kontrole.

Zato pitanje više nije da li imate šta da krijete. Pitanje je da li ste spremni na to da vam neko traži da pokažete sve, prenosi B92.

Izvor: Nezavisne

Sljedeća odluka odnosit će se na kaznenu odgovornost za tvrtke. Porota bi trebala razmotriti jesu li Googleovi ili Metini proizvodi prouzročili tužitelju fizičku štetu ili su tvrtke zanemarile zdravlje drugih korisnika, rekla je sutkinja Carolyn Kuhl na sudu.

Slučaj uključuje 20-godišnju ženu koja je rekla da je postala ovisna o Googleovom YouTubeu i Metinom Instagramu u mladoj dobi zbog njihovog privlačnog dizajna. Porota je utvrdila da su Google i Meta bili nemarni u dizajnu obje aplikacije i da nisu upozorili na njihove opasnosti.

“Današnja presuda je referendum – od porote, do cijele industrije – da je odgovornost stigla”, rekao je glavni odvjetnik tužitelja u izjavi.

Meta se ne slaže s presudom i njezini odvjetnici “procjenjuju pravne mogućnosti”, rekao je glasnogovornik tvrtke. Google planira uložiti žalbu, rekao je glasnogovornik tvrtke Jose Castaneda.

Tužitelji u postupku u Los Angelesu usredotočili su se na dizajn platforme, a ne na sadržaj, što je tvrtkama otežalo izbjegavanje odgovornosti. Snapchat i TikTok također su bili predmet suđenja. Obje aplikacije su se nagodile s tužiteljem prije nego što je suđenje počelo, a uvjeti nagodbe nisu objavljeni.

Velike tehnološke tvrtke u SAD-u suočile su se s rastućim kritikama u posljednjem desetljeću zbog sigurnosti djece i tinejdžera. Rasprava se sada premjestila na sudove i vlade.

Američki Kongres odbio je usvojiti sveobuhvatno zakonodavstvo kojim se reguliraju društvene mreže. Prema američkoj organizaciji koja prati zakone, najmanje 20 saveznih država prošle je godine donijelo zakone o korištenju društvenih mreža.

Zakoni uključuju reguliranje korištenja mobitela u školama i zahtijevaju od korisnika da potvrde svoju dob kako bi otvorili račun na društvenim mrežama.

Izvor: n1info.ba

Zavisnost od ekrana koja je postala deo svakodnevice

Sara Long (28) iz Midlendsa priznaje da je godinama bila “vezana” za telefon. Njeno korišćenje telefona dodatno se povećalo 2021. godine, kada je otvorila TikTok nalog “MumSaidWhat?!” tokom trudnoće sa prvim detetom.

“Kada sam postala mama, provodila sam sate skrolujući po telefonu između noćnih hranjenja i menjanja pelenaW, priznaje Sara, koja danas ima dvoje dece, trogodišnju Vilou i jednogodišnju Miju.

Trenutak koji je sve promenio

Prekretnica je nastupila kada joj je mala Vilou prišla i rekla:

“Mama, molim te, samo spusti telefon i igraj se sa mnom.”

“Nikada mi ranije nije rekla ništa slično i te reči su me pogodile pravo u srce”, ispričala je Sara za “Daily Mail”.

“U tom trenutku sam shvatila da svojoj ćerki dajem manje pažnje nego telefonu. Pitala sam se kako sam dozvolila da jedan mali uređaj bude važniji od mog deteta?”

Buđenje i promene u porodici

Shvativši da je dotakla “dno digitalne zavisnosti”, Sara je odlučila da uvede promene u svom domu. Zajedno sa partnerom Robom (27), uvela je nova pravila:

• Telefoni se više ne koriste za stolom tokom obroka.
• Večeri su rezervisane za “porodično vreme bez ekrana”.
• Sara sada često ostavlja telefon u kuhinji kako ne bi imala potrebu da ga stalno uzima.

Rezultati nisu izostali.

“Primetila sam da Vilou sada jede bolje, mirnija je i poslušnija. Kada moram da koristim telefon, više razume jer zna da sam s njom provela kvalitetno vreme”, kaže Sara.

Manje nervoze, više bliskosti

Otkako je ograničila korišćenje telefona, Sara tvrdi da se oseća srećnije, manje razdražljivo i povezanije sa porodicom.

“Kada Rob i ja provodimo veče bez telefona, oboje imamo osećaj da smo viđeni i voljeni. To nas je zbližilo”, iskreno priznaje.

Deca u digitalnom svetu – balans je ključ

Novo istraživanje kompanije “Openreach” pokazalo je da skoro polovina Britanaca (48%) priznaje da ih članovi porodice mole da odlože telefon kako bi više vremena proveli zajedno. Zanimljivo je da jedan od deset roditelja (9%) tvrdi da su ih deca opomenula zbog prekomernog korišćenja telefona.

Sara danas pokušava da svojoj deci pruži zdrav odnos prema tehnologiji:

“Verujem da deca treba da imaju određeno vreme za ekran – živimo u digitalnom svetu i moraju naučiti kako da ga koriste bezbedno. Ali važno je da mi, roditelji, budemo primer.”

Sara Long pronašla je ravnotežu između onlajn sveta i stvarnog života zahvaljujući rečenici koju nikada neće zaboraviti.

” ‘Mama, molim te, ostavi telefon’ – te tri reči su mi otvorile oči. Sada znam da ništa na internetu nije važnije od trenutaka koje provodim sa svojom decom.”

Izvor: ona.telegraf.rs

Tehnologija kao privremeno rešenje

“Kada sam gradila svoju karijeru, bila sam toliko rastrzana da sam se okrenula tehnologiji da zabavi moju decu. Počela sam da shvatam da se moja deca previše oslanjaju na tehnologiju umesto na pravu povezanost. Sada prioritet dajem porodičnom vremenu i trudim se da budem prisutnija i namernija u svom vremenu.”

Sa dvoje dece, višestrukim preseljenjima i stalnim poslom koji nikada ne prestaje, Mišel je bila zauzeta i stalno u “režimu preživljavanja”.

“Balansirala sam rokove, rukovodeće uloge i svakodnevnu logistiku. Živela sam u sistemu preživljavanja.”

Kao i mnogi roditelji, koristila je tehnologiju da zabavi decu. Nekad su to bile edukativne aplikacije, nekad crtaći koji su joj davali nekoliko minuta da završi mejl ili poziv. “Delovalo je kao win-win: deca su bila zabavljena, a ja sam mogla da ostanem na površini.”

Kada ekran postane norma

Međutim, počela je da primećuje promene: ćerke su sve manje tražile da se igraju zajedno, a češće posezale za uređajima pre razgovora.

“Jednog dana sam pogledala i videla obe moje devojčice, sedele jedna pored druge, zaboravljene u svojim uređajima, i nešto u meni se slomilo.”

Ovo nije bila samo navika — postajala je norma.

Skrivena cena prekomerne stimulacije

Deca su postajala nestrpljivija, dosada je postala nepodnošljiva. “Vožnja autom, čekaonice, pa čak i kratke pauze donosile su istu molbu: ‘Mogu li da uzmem tvoj telefon?'”

Ono što su tražile nije bio samo ekran, već stalna, laka stimulacija. Primećivala je isto i kod sebe: skrolovanje između poziva ili noću, traženje bekstva kroz tehnologiju.

“Ovo nije loše roditeljstvo niti loša tehnologija. To je ono što smo normalizovali u ime preživljavanja.”

Mišel je osećala krivicu. 2Radila sam najbolje što sam mogla, ali sam bila i na autopilotu. U tom procesu nesvesno sam modelovala upravo ono od čega sam želela da zaštitim svoju decu: distrakciju, preopterećenje i odsustvo prikriveno kao prisustvo.”

Male promene, veliki efekat

“Nismo radile detoks od ekrana. Počele smo da budemo namernije: u autu igre sa slovima. Za večerom razgovori. Povremeno crtanje ili gledanje filmova, bez skrolovanja i drugih ekrana. Ranije sam verovala da je moj najveći dar pokazivanje koliko žena može postići. Sada učim ćerke šta znači biti prisutan: usporiti, pogledati u oči, saslušati, izabrati vezu umesto pogodnosti. To nije pasivna ostavština. To je aktivna, namerna ostavština. U svetu koji nagrađuje performans nad prisustvom, potrebna je svest i hrabrost da se ona gradi.”

Pravila ekrana kod kuće

Mišel je uvela četiri jednostavna pravila:

Posmatranje navika: Ako su ekrani prva reakcija na dosadu, pitati se “zašto?”.

Prioritet stvarne povezanosti: Postavljati dublja pitanja deci, npr. “Šta te je danas nasmejalo?”

Povratak ritualima: Čitanje priča, društvene igre, mali trenuci sa namerom.

Biti dostupan: Deca ne trebaju savršenstvo, već roditelja koji je prisutan makar nekoliko minuta dnevno.

“U jurnjavi za uspehom mislila sam da im dajem sve. Sada znam: prava ostavština nije ono što gradimo, već koliko smo prisutni za one koje najviše volimo.”

Izvor: ona.telegraf.rs

Bez obzira na to šta odlučite, postoji jedno “nezaobilazno” pravilo koje pomaže deci da odrastu u srećne i uspešne odrasle osobe, kaže psiholog Džin Tvendž: “Nema elektronskih uređaja u spavaćoj sobi tokom noći”.

“To je jednostavno situacija gde nema rasprave: ‘Ne treba ti taj telefon u spavaćoj sobi dok treba da spavaš. Tačka. Kraj priče. Gotovo’“, kaže Tvendž, profesorka psihologije na Državnom univerzitetu San Dijega, čija je najnovija knjiga, “10 pravila za vaspitanje dece u visoko-tehnološkom svetu”, objavljena 2. septembra 2025.

Opasnosti prekomernog korišćenja uređaja

Tvendž već deceniju upozorava roditelje na rizike davanja mladim adolescentima neograničenog pristupa pametnim telefonima i društvenim mrežama. Ona navodi istraživanja koja povezuju korišćenje ovih uređaja sa višim stopama mentalnih problema kod tinejdžera, uključujući anksioznost i depresiju.

Slična upozorenja su dali i drugi stručnjaci: 2023. godine, tadašnji američki opšti hirurg Vivek Murti izdao je saopštenje upozoravajući da su društvene mreže i povezani uređaji doprineli stvaranju “nacionalne krize mentalnog zdravlja mladih”.

U svojoj knjizi, Tvendž preporučuje roditeljima da čekaju što je duže moguće pre nego što daju deci pametne telefone ili dozvole pristup društvenim mrežama. Ona savetuje da se deci zabrani pridruživanje društvenim mrežama dok ne napune 16 godina, i da nemaju pun pristup svom pametnom telefonu dok ne dobiju vozačku dozvolu i ne očekuje se da će se kretati samostalno.

Pravilo broj jedan

Ipak, zabrana uređaja u decijim sobama tokom noći je njeno pravilo broj jedan, zbog potencijala da poboljša njihove navike spavanja. Kako navodi u knjizi, to je apsolutno ključno za fizičko i mentalno zdravlje.

“Ako imate kapacitet da potpuno sledite samo jedno pravilo iz ove knjige, neka to bude ovo. Nema uređaja u spavaćoj sobi preko noći je vrlo jednostavno i ništa ne košta.”

Nedostatak sna kao rizik

Istraživanja pokazuju da uređaji u spavaćim sobama lako mogu skratiti vreme spavanja, bilo da tinejdžer odlaže zatvaranje očiju kako bi nastavio da skroluje po društvenim mrežama, ili da ga zvuk obaveštenja stalno budi.

Prema istraživanju Common Sense Media iz 2023. godine, više od dve trećine adolescenata izjavilo je da “ponekad” ili “često” propušta san zbog korišćenja telefona ili drugih uređaja kasno noću u sobi. Ukupno, 77% tinejdžera ne spava dovoljno, prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

“Nedostatak sna je faktor rizika za gotovo sve što želimo da naša deca izbegnu, od bolesti do osećaja depresije”, piše Tvendž.

Gledanje u ekrane u krevetu povezano je sa višim stopama mentalnih i fizičkih problema i kod odraslih. Ipak, zdrave navike spavanja su posebno važne za decu, jer im se mozak još razvija. San pomaže u kognitivnom razvoju i mentalnom zdravlju, uključujući sposobnost učenja i regulacije emocija, veštine koje će im trebati da odrastu u srećne, zdrave i uspešne odrasle osobe.

“Ako možete da uradite samo jednu stvar, ovo pravilo može napraviti najveću razliku”, kaže Tvendž.

Budite iskreni, ali čvrsti

Svako od njenih pravila verovatno će naići na otpor kod dece, posebno tinejdžera koji već redovno koriste svoje pametne telefone i uređaje u bilo koje doba dana. Primena ovakvih pravila lakša je ako se o njima razgovara sa decom već u ranom uzrastu.

Psiholog preporučuje da roditelji razgovaraju o opasnostima pametnih telefona i potrebi za strogim pravilima korišćenja čim deca krenu u osnovnu školu.

“Deca dobijaju ove uređaje sve mlađa i mlađa” i vaše dete možda ima prijatelje koji već koriste te uređaje u tom uzrastu, kaže ona.

Roditelji starije dece takođe mogu naknadno uvesti nova, stroža pravila. Tvendž je to učinila sa svoje tri ćerke tinejdžerke, nakon što im je prvobitno dozvoljavala korišćenje laptopa preko noći. Retroaktivno uspostavljanje strožih pravila nije lako: “Prvih nekoliko dana može biti teško, i možda ćete doživeti zatvaranje vrata pred nosom”.

Njen savet je da budete transparentni, ali čvrsti u vezi sa procesom donošenja odluka: “Treba da budete iskreni sa detetom i kažete: ‘Gledaj, napravila sam grešku. Sada znam više, naučila sam više, i ubuduće ćemo to raditi drugačije”.

Izvor: ona.telegraf.rs

Napravite sigurnosnu kopiju i odjavite se

Prije brisanja uređaja obavezno spremite kontakte, fotografije i važne dokumente. Korisnici Androida mogu koristiti Google Backup, Google Drive ili Samsung Cloud, a korisnici iPhonea iCloud. Fotografije i videozapisi mogu se sinkronizirati i na Google Photos ili OneDrive.

Nakon što ste napravili sigurnosnu kopiju, vrijeme je za odjavu sa svih računa. Zašto? Zato što mnoge aplikacije pamte prijavu čak i nakon resetiranja. Odjavite se s društvenih mreža, e-maila, bankovnih i platnih aplikacija (PayPal, Google Pay, Apple Pay). Posebno provjerite aplikacije koje čuvaju osjetljive podatke.

Odspojite povezane uređaje i izvadite SIM

Ako imate pametni sat, bežične slušalice ili druge Bluetooth uređaje povezane s mobitelom, odspojite ih i uklonite iz postavki. SIM kartica čuva vaše kontakte i podatke o operateru, a SD kartica fotografije i dokumente. Izvadite ih i spremite ili formatirajte prije ponovne upotrebe.

Vratite uređaj na tvorničke postavke

Nakon što ste sve spremili i odjavili se iz računa, napravite tvornički reset (factory reset). Iako time brišete većinu podataka s uređaja i omogućavate novom vlasniku čist početak, problemi mogu nastati kod nekih tvrdoglavih aplikacija ili postavki.

Provjerite memoriju uređaja. Za dodatnu sigurnost možete koristiti softver za sigurno brisanje podataka ili stručne usluge brisanja, posebno ako je uređaj sadržavao povjerljive informacije.

Očistite uređaj

Prije prodaje očistite ekran, kućište i portove. Uređaj koji izgleda uredno privlačniji je kupcima i može postići višu cijenu. Nakon toga pripremite originalnu ambalažu i dodatke – ako imate kutiju, punjač, slušalice i upute, priložite ih uz uređaj. Oni povećavaju vrijednost i ulijevaju povjerenje kupcima.

Deaktivirajte dvofaktorsku autentifikaciju

Ako vam aplikacije šalju kodove na stari uređaj, promijenite način potvrde ili isključite 2FA kako biste izbjegli blokade pri pristupu računima. Na iPhoneu obavezno isključite Find My iPhone i iCloud račun – bez toga novi vlasnik neće moći koristiti uređaj. Android telefoni imaju slične zaštite (FRP), koje se deaktiviraju uklanjanjem Google računa.

Odaberite sigurnog kupca

Prodajte mobitel putem pouzdanih kanala, poput ovlaštenih otkupnih programa, poznatih internetskih platformi ili provjerenih lokalnih servisa. Ako se sastajete s kupcem, birajte javna mjesta sa sigurnosnim kamerama. Kao dodatnu mjeru zapišite IMEI broj (pronađite ga utipkavanjem *#06#) – jedinstvenu oznaku uređaja. Nemojte ga javno objavljivati jer ga kriminalci mogu zloupotrijebiti. Ako je moguće, otključajte uređaj kod operatera, jer se otključani telefoni bolje prodaju.

Izvor: 6yka.com

„Još jedan video — pa spavanje“, „samo da provjerim vijesti“ — i odjednom je dva ujutro. Ne primjećujemo kako ne skrolamo samo tuđe objave, nego i vlastiti život.

Moderni čovjek se budi i prvo poseže za telefonom. Brz pogled na news feed, par storija, nekoliko kratkih videa — i jutarnja kafa je već hladna, a dnevni plan se pomjerio. Uveče isto: htjeli ste pročitati knjigu ili leći ranije, a prošao je sat–dva na klipove, rasprave o tuđim životima i naslove „ništa novo“. Želite da se opustite i rasteretite, pa se čini da je „lagani“ sadržaj bez velike smislenosti najlakši put.

Naizgled sitnica, ali tako dan po dan vrijeme klizi kroz prste. A život kao da prolazi pored nas. Zašto se to dešava — i kako izaći iz kruga beskonačnog skrolanja?

Savremene platforme su dizajnirane da zadrže pažnju. Algoritmi nude klipove i postove koji bude brze emocije — smijeh, iritaciju, radoznalost. Mozak dobija mikrodoze dopamina i traži još. To je kao slatkiš: brzo, prijatno, ali koristi malo.

Kratak sadržaj djeluje bezazleno: „samo par minuta“, „još jedan video“. Upravo u tim „još“ nestaju sati. Naviknemo da popunjavamo svaku pauzu: u prevozu, u redu, pred spavanje. Dan se pretvori u mozaik tuđih misli i slika, a vlastitih planova i ideja ostaje sve manje.

Simptomi „prejedanja sadržajem“

Osjećaj praznine. Poslije pola sata u feedu nema sitosti ni radosti — samo umor.

Odugovlačenje. Umjesto zadatka, ruka sama ide ka telefonu.

Slabija koncentracija. Knjiga i posao teže „drže“ pažnju: mozak traži brza prebacivanja.

Poređenje i tjeskoba. Tuđi život izgleda šareno, vaš — blijedo. Rađa se osjećaj „nešto propuštam“, koji vodi u apatiju i nervozu.

Ako ste se prepoznali — vrijeme je za promjenu navike.

Kako prestati konzumirati besmislen sadržaj

Pitanje „Zašto?“ Svaki put kad otvorite aplikaciju, prije svega pitajte: „Šta želim da dobijem?“. Ako odgovora nema, vjerovatno je riječ o automatizmu.

Uklonite okidače. Notifikacije, ikonice na prvom ekranu, „prazni“ minuti pred san — sve su to zamke. Prebacite suvišne aplikacije u folder, ugasite obavještenja i provjeravajte mreže po stvarnoj potrebi.

Dajte sebi alternativu. Telefon „vuče“ kad nema drugih opcija. Držite pri ruci knjigu, preuzmite podkast, imajte blokčić za ideje — tražite formu koja hrani vaše interese.

Vodite dnevnik vremena. Zapišite koliko minuta ode na mreže tokom dana. Iskrene cifre često šokiraju i pokrenu promjene.

Postavite „pravila ulaska“. Npr. provjeravam mreže 2× dnevno po 15 min ili otvaram aplikaciju tek poslije obavljenog zadatka.

Vratite se stvarnosti. Umjesto tuđih priča — pravite svoje: družite se, bavite se sportom, crtajte, fotografišite, šetajte. Emocije su isto jake, ali su stvarne, ne virtualne.

Preusmjerite energiju

Ne morate se potpuno odreći zabave. Ključ je balans. Feed može biti izvor inspiracije ako ga koristite svjesno: pratite autore koji razvijaju, sačuvajte postove koje želite primijeniti.

„Prebacite prehranu“: umjesto beskrajnih mimova ubacite edukativne videe, predavanja, kurseve, blogove po interesovanju. To više nije prazno trošenje vremena, već investicija.

Ne očekujte da navika nestane preko noći. Krenite skromno: sklonite telefon za vrijeme obroka, zamijenite večernje skrolanje knjigom, makar jednom sedmično napravite digitalni detoks. Postepeno će mozak prestati da traži stalne stimulanse, a vi ćete dobiti više tišine i prostora za vlastite ideje.

Besmislen sadržaj je kao pijesak u časovniku: sitne čestice neprimjetno cure i ispune sve. Za razliku od pijeska, imamo izbor — na šta ćemo potrošiti svoje vrijeme. Dovoljno je da uhvatite trenutak kada ruka poseže za ekranom bez razloga i pitate se: „Je li ovo zaista ono čime želim ispuniti život?“. Najvrjednije nisu tuđe slike i misli, nego ono što stvaramo sami.

Izvor: 6yka.com

„Voleo bih da me partner sasluša, a ne da gleda u telefon“, „Usred razgovora on/ona kuca poruke“, „Njegova/njena pažnja se preselila u mobilni telefon…“. Ako prepoznajete ove situacije u vezi ili braku moguće je da ste u zamci fenomena nazvanog „fabing“ („phubbing“).

Između zabave, koristi i problema: Mobilni aparati kao sredstvo za udaljavanje od sveta oko nas

Svesni smo, a to u razgovoru za eKlinika portal konstatuje i bračni psihoterapeut Jasenka Jugović, da su mobilni telefoni postali neizostavni deo svakodnevice i imaju značajan uticaj na način života i interakciju sa drugima. Pružaju informacije, komunikaciju i zabavu na dohvat ruke, dok nas neprimetno udaljavaju od sveta oko nas.

– U kontekstu partnerskih odnosa i komunikacije u vezi, upotreba elektronskih uređaja može pomoći da ostanemo povezani, ukoliko fizički nismo zajedno. Međutim, mogu negativno uticati na partnerski odnos ako vaš partner više gleda u svoj telefon, nego u vas – kaže naša sagovornica pre otvaranja jedne izuzetno aktuelne i zanimljive teme.

Šta je fabing?

“Phubbing” je engleska reč nastala od kombinacije reči “phone” – telefon i “snubbing” – odbacivanje ili odbijanje, objašnjava Jugović detaljnije:

– Fabing predstavlja čin ignorisanja partnera i obraćanje pažnje na mobilni telefon, posebno kada vam partner nešto govori ili na drugi način želi da se poveže sa vama. Suština je u tome da se partneru pokaže da je manje važan od vašeg pametnog mobilnog telefona. Partner nešto priča, a vi počinjete da tvitujete, ne gledate ga u oči, stavljate do znanja da vas ne interesuju ni to što priča, ni njegov izraz lica, ni gestikulacija, ni govor tela, ni on. Studije pokazuju da se takvo ponašanje obično doživljava veoma negativno – partneru se čini da ga namerno ignorišete – opisuje bračni psihoterapeut.

Dodaje i da ovakvo ponašanje iskazuje nepoštovanje prema partneru, i jasno poručuje da niste zainteresovani za razgovor sa njim. Istraživanja su otkrila, prenosi sagovornica eKlinika portala, da je sve više savremenih parova pogođena fabingom, tako da se sa sigurnošću može reći da je fabing nova “bolest” partnerskih odnosa.

Fabing sprovode i žene i muškarci: „Volela/o bih da me sasluša, ali da ne gleda u mobilni telefon”

Jasenka Jugović kaže da od klijenata sve češće čuje situacije poput:

”Prva stvar koju moj partner uradi kada se ujutro probudi je da zgrabi svoj telefon i počne da skroluje po društvenim mrežama ili da proverava e-poštu”.

“Hteo sam sa svojom partnerkom da podelim šta mi se desilo na poslu ali ona je na pola moje rečenice uzela telefon da proveri poruku koja joj je stigla na mobilni telefon”.

“Volela/o bih da me sasluša, ali da ne gleda u mobilni telefon”.

Takve situacije mogu izazvati mnoge prepirke i svađe između partnera u vezi, jer to u suštini čini da se osećate ignorisano, navodi naša sagovornica uz još ilustracija:

Imamo li šanse u nadmetanju sa mobilnim telefonom: Fabing partnera stavlja na „ignore“

– Morate više puta da ponovite istu stvar, dok partner opijen ekranom ne registruje šta ste izgovorili ili se jednostavno osećate zapostavljeno, jer vašoj vezi nedostaje komunikacije, a vama pažnje. Zajedničko vreme više ne provodite družeći se i pričajući, kao nekada – već se nadmećete za pažnju sa pametnim telefonom, od kojeg vaš partner ne može da odvoji pogled. U pola vaše priče on uzima svoj telefon i nešto kucka po njemu. Iako je vaš partner i dalje fizički s vama, on više nije prisutan. Njegova pažnja preselila se u mobilni telefon. Onog trenutka kad je partner svoj pogled i pažnju preusmerio na telefon on je nužno vas i ono što mu govorite „stavio na ignore”. I nije onda čudno što ste se osetili povređeno ili, kao što sama reč fabing kaže – odbijeno.

Diskonekcija sa samim sobom, ali i partnerom: Fabing je znak nezadovoljstva u vezi ili braku

Kao i svaka zavisnost koja remeti život, fabing je znak diskonekcije sa samim sobom i sa partnerom, ističe Jugović. Svaki put kada želimo da pobegnemo iz ove naše stvarnosti (jer nam se ne sviđa), mi težimo da bežimo u lažnu, iluzornu stvarnost, sa ciljem odložimo nešto što je bitno, izbegnemo bol ili problem.

Bračni psihoterapeut potvrđuje da je mnogo lakše povezati se u virtualnom svetu sa ljudima, dok je u stvarnom svetu mnogo teže graditi jedan realan odnos.

Prema njenim rečima, fabing je česti pokazatelj nezadovoljstva partnerskim odnosom: manjka bliskosti, komunikacije, intimnosti, seksa – možda su se partneri zaglavili u monotoniju, ili to može biti taktika za izbegavanje nekog drugog problema u partnerskoj vezi.

Uticaj na porodicu, ne samo na partnera: Od „kuckanja“ do ljutnje, tuge i konflikta

Mobilni telefoni uništavaju odnose jer nas njihova upotreba može povezati s virtuelnim svetom i ljudima koji su udaljeni, ali nam može odvratiti pažnju od onih u našoj blizini i negativno uticati na kvalitet komunikacije, emocionalnu povezanost, intimnost i bliskost sa partnerom.

– Ovaj način pogrešne raspodele pažnje je direktno ili indirektno narušio ili čak okončao mnoge partnerske odnose. Fabing može dovesti do osećaja nepovezanosti u partnerskim odnosima. Partner postaje nepristupačan i ignoriše porodičnu situaciju u kojoj bi bila potrebna njegova podrška. Članovi porodice mogu se osećati ignorisano, odbačeno, omalovaženo i nevažno kad god pokušaju da priđu osobi zbog bilo kakvog vida komunikacija ili uspostavljanja bliskosti i razmene emocija. Kod partnera se javljaju povećano nezadovoljstvo odnosom i partnerom koji neretko dovodi do javljanja simptoma stresa, anksioznosti i depresije, jer kvalitet emotivnih odnosa i osećaj zadovoljstva i sigurnosti itekako utiču na kvalitet života. Kod partnera koji se oseća manje važnim i značajnim od telefona može da se javi osećanje tuge, koja može prerasti u ljutnju. Ljutnja, povređenost i tuga može lako da preraste u sukobe i konflikte među emotivnim partnerima – upozorava sagovornica našeg portala.

Krah poverenja, ljubomora, manja želja za seksom…

Jugović daje primere na koji način nas društvene mreže ne samo da odvajaju od partnera, već neretko i bude ljubomoru. Ko je osoba kojoj je lajkovao/lajkovala sliku? Sa kim se dopisuje? O čemu razgovaraju? Poverenje se sve češće dovodi u pitanje, a jedan od osnovnih razloga jesu neizvesnost i ljubomora. Sve to utiče na seksualni život. Gubi se želja kod partnera, a samim tim emotivan odnos polako, ali sigurno postaje besmislen.

Šta je dabl-fabing: Pogubni uticaj uz rizik od razvoda

Potvrđeno je i da u znatnom procentu brakova postoji „dabl-fabing”.

– To znači da oba partnera skroluju po Fejsbuku, proveravaju poruke, kuckaju poruke ili igraju neku igricu u prisustvu svog partnera, ili čak dok odsutno međusobno razmenjuju poneku rečenicu. Što je više fabinga u komunikaciji parova, to je odnos između muževa i žena hladniji i udaljeniji, što je više sukoba i nezadovoljstva, to su oni manje srećni u braku i povećava se rizik od razvoda – opominje bračni psihoterapeut Jasenka Jugović.

Saveti bračnog psihoterapeuta Jasenke Jugović za „pobedu“ nad mobilnim telefonom i izbegavanje fabinga

Koristite svoj pametni telefon – pametno. Telefoni treba da služe nama, a ne mi njima. Ne dozvolite tehnologiji da se meša u vašu vezu i gradite je na čvrstim, a ne na internet- temeljima. Moderno doba zahteva neprestano prilagođavanje, ali ne samo tehnologiji, već i ljudima na koje tehnološki napredak utiče.

1.

Pomozite partneru da shvati koliko fabing negativno utiče na vašu komunikaciju, intimu, bliskost i celokupan kvalitet veze, te rešite ovaj problem pre nego što bude prekasno. Kažite mu da se osećate zapostavljeno i usamljeno. Veoma korisna formula za iznošenje svih vrsta poteškoća je: Osećam se (…), kada radiš (…). Na primer: „Osećam se povređeno kada dođem kući, a ti ne podižeš pogled sa telefona“. Ovaj trik funkcioniše jer ne stavljate fokus ili krivicu samo na svog partnera.

2.

Postavite sebi i partneru pitanje od čega bežite kada ste dugo na telefonu? Od čega vaš partner beži? Da li ste primetili neke obrasce ponašanja kod sebe ili kod partnera i kakvu ćete akciju preduzeti? Ovaj razgovor bi trebalo da vam pomogne da identifikujete neke probleme koje možda ranije niste primetili. Na primer,  možda ćete otkriti da ste se zaglavili u monotoniji  i da je to uzrok problema. Ili, možda vaš partner obraća više pažnje na svoj telefon kako bi izbegao komunikaciju sa vama iz nekog razloga. Međutim, možda biste želeli da razmislite o tome da li je upotreba telefona taktika za ignorisanje i izbegavanje nekog drugog problema u vašoj vezi. Ukoliko imate predosećaj da je to slučaj, iznošenje toga partneru moglo bi rešiti suštinski problem. Zajedno razmislite o vašoj vezi, o tome šta nedostaje.

3.

Neophodno je uspostaviti određena pravila u vezi sa korišćenjem mobilnih telefona. Ograničite upotrebu telefona u određenim periodima dana ili tokom određenih aktivnosti. Jedan primer bi bio da se dogovorite sa svojim partnerom da nikada ne donosite tablete ili telefone u spavaću sobu. To će vam pomoći da imate na umu da je vaša spavaća soba intiman prostor, koji oboje delite, prisutni u trenutku kada ste tu zajedno. Veća je verovatnoća da ćete razgovarati i biti intimni jer ste fokusirani jedno na drugo.

4.

Digitalni detoks! Pokušajte da provedete nekoliko prijatnih dana bez ikakve tehnologije radeći zajedno nešto u čemu oboje uživate. Zajedno isplanirajte zajedničke izlaske i pridržavajte se dogovora. Ovo neće samo pomoći u rešavanju problema vašeg partnera koji više gleda u svoj mobilni nego u vas, već će takođe unaprediti vaš odnos, bliskost i komunikaciju.

5.

Potrudite se da produbite svoj odnos sa partnerom i da pojačate nivo emotivne i fizičke intimnosti. Bez obzira na to da li samo nežno milujete svog partnera, grlite ga više ili ste češće intimni, pokažite mu da postoje mnogo bolji načini da dopamin “udari u glavu”. Počnite dan zagrljajem sa voljenom osobom jer dva minuta nežnosti, zagrljaja i poljubaca, mnogo doprinosi povezivanju partnera.

6.

Budite dostupni svom partneru u svim situacijama kad mu treba vaša pažnja ili emotivna podrška. Saslušajte pažljivo, odložite telefon i ne uzimajte ga dok dokle godste potrebni partneru. Dovoljno je samo nekoliko situacija u kojima ćete na emocije svog partnera odreagovati negiranjem i okrenuti se telefonu, pa da se emotivni kanal među vama zatvori na dugo vreme, a možda i zauvek.

Važno je osvestiti vlastite navike upotrebe telefona i posvetiti pažnju i prisutnost onima koje volimo. Održavanje balansa između digitalnog i stvarnog sveta može biti ključno za očuvanje mentalnog zdravlja i zdravih međuljudskih odnosa. I za kraj, ne dozvolite da mobilni telefon bude treća osoba u vašem odnosu i braku – zaključuje možda i najdragocenijim savetom bračni psihoterapeut Jasenka Jugović za eKlinika portal.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Pogledajte sebe. Desilo vam se sigurno da vas dozivaju, a da ste se vi toliko udubili u čitanje nekog posta na Instagramu i potpuno se isključili iz stvarnog sveta, pa ne reagujete na pomen sopstvenog imena. I to isto ste, verovatno, primetili kod svojih ukućana. Ali, evo dobrih vesti. Jedna studija nedavno je dokazala nešto neverovatno – samo dve nedelje bez interneta na telefonu mogu da ponište 10 godina kognitivnog starenja!

Revolucionarna studija koja menja sve

Početkom 2025. godine objavljeno je istraživanje Univerziteta u Teksasu koje je prilično zapanjilo naučnu zajednicu. Profesor Adrian Vard je sa svojim timom sproveo eksperiment sa preko 4.000 učesnika, potpuno im blokirajući pristup internetu na pametnim telefonima tokom dve pune nedelje.

Rezultati? Spektakularni.

Istraživači su otkrili da blokiranje pristupa mobilnom internetu tokom samo dve nedelje dovodi do merljivih poboljšanja u blagostanju, mentalnom zdravlju i pažnji.

„Našli smo jasne dokaze da blokiranje mobilnog interneta sa pametnih telefona tokom dve nedelje može proizvesti značajna poboljšanja u blagostanju, mentalnom zdravlju i sposobnosti održavanja pažnje. Šteta koja je nastajala 10 godina, može se poništiti za samo dve nedelje!“ – kaže profesor Vard.

Ono što je posebno fascinantno je što su ovi efekti uporedivi sa rezultatima kognitivno-bihevioralne terapije, što govori o ozbiljnosti uticaja koji internet ima na naš mozak.

Studija je pokazala da konstantna dostupnost interneta na našim telefonima stvara stanje hronične kognitivne preopterećenosti. Kada se ovaj pritisak ukloni, mozak dobija priliku da se „resetuje“ i vrati svojoj prirodnoj funkcionalnosti. Još više ohrabruje to što su izvesna poboljšanja uočena i kod onih koji se nisu apsolutno pridržavali zabrane.

Kako da implementirate ”oflajn vreme“ u svojoj porodici

Implementacija oflajn vremena ne mora biti dramatičan prekid koji će izazvati porodičnu revoluciju. Ključ je u postupnom pristupu koji omogućava svim članovima porodice da se prilagode na novoj realnosti. Počnite sa malim koracima – oflajn veče jednom nedeljno može biti savršen početak. Tokom ovih večeri, svi telefoni se ostavljaju u posebnoj „parking zoni“, možda u korpi u hodniku.

Jutarnji sati predstavljaju još jednu zlatnu priliku. Prva dva sata nakon buđenja, bez telefona, omogućavaju mozgu da se prirodno „probudi“ bez bombardovanja informacijama. Ovaj period može postati vreme za jutarnju kafu, pripremanje doručka ili jednostavan razgovor pre nego što dan oficijalino počne. Slično tome, poslednji sat pre spavanja bez ekrana može dramatično poboljšati kvalitet sna, što je posebno važno za tinejdžere čiji se ciklusi spavanja ionako menjaju.

I podrazumeva se: budite uzor. Ne možete očekivati da se vaš tinejdžer odrekne telefona dok vi skrolujete kroz društvene mreže. Postavite jasna pravila koja važe za sve članove porodice, uključujući i roditelje. Možete kreirati zabavnu tabelu napretka gde se beleže uspešno provedeni oflajn periodi, ali pazite da nagrade ne budu digitalne prirode – cilj je da pokažete da zadovoljstvo može doći i van digitalnog sveta.

Pripremite se za ono što eksperti nazivaju „simptomi ustezanja“ – dosada i nemirnost su potpuno normalne reakcije mozga koji je navikao na konstantnu stimulaciju. Potrebno je obično 3 do 5 dana da se mozak prilagodi na novi ritam, i tokom tog perioda vaš tinejdžer možda neće biti u najboljem raspoloženju. Budite strpljivi i podržavajući, jer ovo nije znak da strategija ne funkcioniše – već znak da funkcioniše.

Edukovanje o benefitima može biti moćan alat za dobijanje saradnje. Tinejdžeri često bolje reaguju kada razumeju nauku iza zahteva roditelja umesto da samo slepo poštuju pravila. Podelite sa njima činjenice iz studije, objasnite kako internet utiče na mozak, i dozvolite im da budu partneri u ovom eksperimentu umesto pasivni učesnici.

Dugotrajni benefiti koje možete očekivati

Nakon implementacije redovnog oflajn vremena, promene koje mnogi roditelji primećuju su često iznenađujuće po svojoj brzini i dubini. Poboljšana koncentracija tokom učenja je jedan od prvih vidljivih rezultata – tinejdžeri počinju da mogu da sede i fokusiraju se na jedan zadatak duže vreme, bez konstantne potrebe da provere telefon. Ova sposobnost dublje koncentracije se prenosi i na ostale aspekte života.

Kvalitetniji san je još jedan značajan benefit koji se brzo primećuje. Plavo svetlo ekrana ometa proizvodi melatonina, hormona odgovornog za san, pa eliminisanje ekrana uveče omogućava prirodan ciklus spavanja. Tinejdžeri koji su ranije imali problema sa nedostatkom sna često primećuju da lakše zaspe i da su odmorni ujutru.

Porodični odnosi i komunikacija često doživljavaju dramatično poboljšanje. Bez konstantnih prekid notifikacija, porodične večere postaju prilika za stvarne razgovore. Mnogi roditelji primećuju da njihovi tinejdžeri počinju da dele više o svojem danu, svojim brigama i radostima, kada nisu ukupno apsorbovani digitalnim svetom.

Povećana kreativnost je možda najlepši nuspojava. Kada se ukloni konstantan priliv spoljašnih sadržaja, mozak počinje da generiše sopstvene ideje. Tinejdžeri počinju da se vraćaju hobijima koje su napustili ili otkrivaju nova interesovanja za koje ranije nisu imali vremena. Smanjena anksioznost i bolje opšte raspoloženje su logična posledica smanjene izloženosti družvenim mrežama sa njihovim često nerelanim standardima i konstantnim poređenjima.

Kada očekivati rezultate?

Prema studiji, prva poboljšanja se mogu primetiti već nakon nekoliko dana, ali značajne promene postaju očigledne nakon dve nedelje. Ključ je u konzistentnosti – bolje je kratko ali redovno oflajn vreme nego sporadični duži periodi.

Izvor: zelenaucionica.com

Zašto deca više ne mogu bez mobilnog telefona

Jedan od najvećih problema s kojima se susreću mnogi roditelji danas je preterano korišćenje mobilnih telefona. Pritisak vršnjaka i potrebe komunikacije najčešći su argumenti da roditelji detetu nabave pametni telefon, ali ubrzo se suočavaju s problemom da dete svu svoju pažnju usmerava na ekran umesto na realni svet.

„Ja jesam za modernu tehnologiju, ali ako znamo šta tehnologija radi našem detetu, treba da se zamislimo. Roditelji znaju – dete kad dobije mobilni telefon bez njega više ne može da živi. To je zato što mozak kao organ za preživljavanje mora da uči da bi preživeo. Svaki put kad mozak nešto novo nauči, luči hormone sreće – endorfine. To je biološka nagrada kad nešto savladamo. Kad dete prohoda svojih prvih par koraka u životu, ono je tada puno tih hormona sreće. Kad protrči, nauči da pliva, nauči da vozi bicikl… svaki put kad nešto novo nauči, stižu hormoni sreće. Velika količina sreće javlja se kada dete krene u školu. Radili su testiranja, taj veliki endorfin dobije se pet-šest puta u životu. Mali endorfin dobije se jednom dnevno ili u dva dana“, kaže Rajović, a prenose Detinjarije

Kako telefon deluje na detetov mozak

Međutim dete kada dobije telefon, dešava se sledeće: kada pređe jedan nivo igrice dobije endorfin, drugi nivo – ponovo endorfin, treći nivo – endorfin, i tako dalje…

„Za deset minuta deset puta se javi hormon sreće, što nije fiziološki. I onda mama zove na večeru, a dete kaže – čekaj još malo. Ili kaže da nije gladno. Endorfinski receptori su kao morfijumski receptori – dete kao da se drogira. Roditelji toga nisu svesni.“

Zato je Rajovićev savet: nemojte im kupovati mobilne telefone, a ako ste već kupili, napravite granicu – pola sata.

„Ali po iskustvu roditelja, dete traži načine kako da to zloupotrebi. Odu u toalet, zaključaju se i petnaest minuta igraju. Neka deca se noću bude da bi igrala dok roditelji spavaju, zato ujutro ne mogu da ustanu i idu u školu. Igraju po dva-tri sata dnevno i ne mogu da se reše telefona.“

Kada im stotine informacija u toku dana stižu u mozak, taj mozak treperi. A onda neko očekuje da će dete da uči i čita knjige. Neće. Tako nastaje problem.

„Blizu smo rešenja problema. U okviru programa Erasmus + radimo projekat u Sloveniji, Češkoj, Slovačkoj, Italiji i Francuskoj. Tražili su mi da dam deset predloga za rešenje ovog velikog problema. Jedno od rešenja je aplikacija koja će biti dostupna i u BiH. Radi po principu da dete na mobilnom telefonu ima funkciju telefoniranja i sms poruka. Na ekranu ima još samo zeleni krug NTC, a kada klikne na njega, otvaraju mu se sve ostale aplikacije. Ima pola sata da ih koristi. Može deset minuta na Jutjubu, pet minuta Instagrama itd, dete bira. Ali kad prođe 30 minuta, nema više ništa do sutra. Jedina šansa da dobije bonus od 20 minuta je da dete pređe četiri kilometra, znači da se kreće.“

Rajović kaže i da su radili testiranje aplikacije i deca su veoma inovativna kako da je prevare. Zato su napravili mogućnost da roditelj prati aplikaciju.

„Moramo da se borimo za našu decu jer drugu decu nemamo. Problem je što je svaka nova generacija malo slabija. Motorički su lošija, slabija im je pažnja i koncentracija, ne mogu da pišu, ne mogu da uče. Pitanje šta će biti za deset godina ako ne budemo ništa promenili. Kakva će biti naša deca kad odrastu i kad se bude od njih očekivalo da budu ekonomski produktivna? Moramo da spremamo decu za budućnost. Imamo podatke da su naša deca među poslednjim u Evropi, a Evropa ionako kasni za istočnom Azijom. Mi moramo pod hitno da krenemo u promene.“

Na kraju Rajović priča i je li istina da roditelji danas manje nego ranije puštaju decu da idu težim putem i zašto to nije dobro.

„Recimo, dete ima lego kockice. Mora da misli kako da ih sastavi, ne ide mu, teško mu, a onda dođu roditelji i naprave mu to. Ili idemo još malo unazad – dete uči da hoda. Naravno, dok uči da hoda, dete mora da pada. Ali roditelji im kupe kaiševe za prohodavanje, povodac, pa vidite kako roditelji idu s detetom na kaiševima i ne daju mu da padne. Funkcija prohodavanja nije da ne dozvolimo detetu da pada, nego suprotno, da nauči da pada. Da padne 500 puta u četiri meseca. Svaki put kad malo dete padne, neće se povrediti. Ako ne nauči da pada s dve godine, kad će naučiti? Verovatno nikad. Vaspitači kažu da danas sve manje dece ima refleks da ispred sebe stavi ruke kad pada. Mozak mora da nauči da pada, isto kao što mora naučiti da misli. To je problem prezaštićivanja.“

Ako roditelj radi umesto deteta, ne da mu da padne, daju mu mekanu hranu da dete ne mora da žvaće, svaka ta pomoć neće razviti određeni deo mozga kako treba. Pomoć detetu je medveđa usluga, dete mora da se izbori.

A da li se obrasci roditeljstva danas razlikuju od onih od prie nekoliko decenija, u kojima je odrastala ista ta generacija roditelja?

„Isti su problemi svugde, u Češkoj, Holandiji, sve isto. Nešto se u glavama ljudi promenilo, roditelji su drugačiji. U Italiji je standard da guraju dete u kolicima do pete godine! Setimo se unazad trideset godina – ko je nas gurao u kolicima toliko dugo? Ko je nas vozio autom u školu? Naša deca sada ne idu ni peške. Mislim da je to i zbog preobilja informacija gde je najzastupljenija loša vest, nesreće, a i agresivni vozači na ulicama. Radili smo anketu – pedeset odsto dece u četvrtom razredu roditelji dovoze u školu i odvoze iz škole. Svaki dan. Mislite da mene kao oca nije strah? Naravno da jeste. Ali ne treba ići linijom manjeg otpora. Treba uticati na svest celog društva.“

Izvor: 6yka.com