U prepodnevnim satima 29. jula, na mobilne telefone korisnika u Srbiji stigla je poruka iz Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ):

„Upozorenje na jak i dugotrajan toplotni talas”.

U gotovo isto vreme, slično upozorenje izdato je i u Bosni i Hercegovini, piše sarajevsko Oslobođenje.

Posle nekoliko dana prijatnijeg vremena, kada je temperatura dolazila do 30. podeoka na Celzijusovoj skali, prognozira se da će u narednih desetak dana u Srbiji biti i 10 stepeni više.

Najviše temperature očekuju se od 5. do 8. avgusta.

Meteorolozi upozoravaju i na tropske noći u gradovima u Srbiji sa minimalnim temperaturama od 20 do 24 stepeni Celzijusa, a Beogradu između 22 i 26 stepena.

Preporučuje se boravak u rashlađenim prostorijama i unošenje dovoljno tečnosti, te će klime, ventilatori i lepeze mnogima biti glavni saveznici.

U nekim mestima u Bosni i Hercegovini za naredne dane predviđaju se temperature i do 43 stepena, zbog čega je izdato narandžasto upozorenje.

Intenzitet vrućine u Srbiji postepeno će se smanjivati, ali će maksimalne dnevne temperature u nekim mestima i dalje biti do 35 stepeni Celzijusa, kažu iz RHMZ.

Dok temperature rastu, nivo Dunava pada i na nekoliko mernih stanica u Srbiji prethodnih dana izmeren je njegov najniži vodostaj u prethodnih 50 godina.

Nizak vodostaj jedne od najvećih evropskih reka izaziva mnogo problema, hidrolozi najavljuju restrikcije vode u narednom periodu, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba.

Vodostaji će pored Dunava biti ispod niskih plovidbenih nivoa i na Savi i Tisi kod Titela, upozorava RHMZ.

Evropski kontinent se najbrže zagreva od svih – dvostruko brže od globalnog proseka, prema klimatskoj službi Kopernikus.

Posledica su učestaliji letnji toplotni talasi, veći pritisak na vodosnabdevanje i izbijanje velikog broja šumskih požara.

Letnja vrelina je već zabeležena u Evropi, a zbog rekordnih temperatura bilo je i smrtnih slučajeva.

Najviše je ovog leta zabeleženo u Francuskoj – više od 2.000 smrtnih slučajeva, kao i u Belgiji – 1.222 preminulih, što je 39 odsto više nego obično.

Španija i Francuska se danima bore protiv vatrene stihije zbog čega je evakuisano više od 300.000 ljudi.

U obe zemlje vatra je uništila desetine hiljada hektara, a stiotine kuća su izgorele.

Dok se Pariz i Madrid bore sa gašenjem vatre, Mađarska je uvela vanredne mere zbog ozbiljne nestašice vode izazvane sušom, usled niskog nivoa Dunava u ovoj evropskoj državi.

Ako je pet dana u nizu toplo – veoma ili ekstremno ulazi se u toplotni talas, prema kriterijumima RHMZ-a.

Ljudsko telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 37,5 stepeni Celzijusa, bilo da smo u snežnoj oluji ili usred vrelog letnjeg dana.

To je temperatura na kojoj su tela navikla da funkcionišu, ali tokom velikih vrućina može doći do iscrpljenosti ili toplotnog udara.

Toplotna iscrpljenost uglavnom nije ozbiljna sve dok možete da se ohladite, ali udar jeste hitno stanje koje zahteva medicinski tretman.

Određene grupe, poput starijih ljudi, dece i onih sa hroničnim bolestima, kao i oni koji rade na otvorenom, u većem su riziku.

Tokom najavljenog toplotnog talasa treba izbegavati izlaganje suncu između 10 i 17 sati, jedna je od preporuka RHMZ-a.

RHMZ upozorava da u gusto izgrađenim delovima grada, beton i asfalt upijaju ogromnu količinu toplote i da je zbog toga u saobraćajnim gužvama i betonskim zonama toplotni pritisak još jači.

To direktno ugrožava zdravlje osetljivih kategorija.

Toplotna iscrpljenost može da se pretvori u udar, što znači da telo ne može više da reguliše temperaturu i da ona raste.

Lekari uvek preporučuju da se, ako ste na otvorenom, pijete dovoljno vode, nadoknadite so koja se gubi znojenjem i češće se osvežavate i umivate.

Ako posumnjate da imate toplotni udar, pozovite Hitnu pomoć – za Srbiju, Severnu Makedoniju i Hrvatsku 194, Bosna i Hercegovina 124, Crnu Goru 129 i Albaniju 127.

Hitne službe možete da kontaktirate i preko jedinstvenog evropskog broja za hitne situacije 11.

Ne zaboravite i na kućne ljubimce i druge životinje – i njima je toplo.

BBC