Znanstvenici potvrđuju da je riječ o stvarnome biološkom fenomenu, a sada su otkrili i potencijalno objašnjenje, identificiravši specifičan moždani krug (put od hipotalamusa do hipokampusa) koji se poremeti zbog dugotrajno povišenih razina estrogena karakterističnih za trudnoću, što izravno uzrokuje prolazno oštećenje prostornog i kratkoročnog pamćenja.

Proveli su pokuse na laboratorijskim miševima kako bi oponašali stanje dugotrajno povišenog estrogena koje se događa u trudnoći te otkrili da to u životinja rezultira privremenim problemima s pamćenjem, ali ne promjenom raspoloženja.

Utvrdili su da je u pozadini tog procesa kod miševa način na koji visoka razina estrogena utječe na neuronski put između dviju moždanih struktura: hipotalamusa, koji djeluje kao kontrolni centar i integracijsko središte te hipokampusa, koji je ključan za stvaranje sjećanja.

“Trudnički mozak” može zahvatiti i kratkotočno i dugoročno pamćenje

Visoka razina estrogena povećala je aktivnost neurona u hipotalamusu, što je zauzvrat potisnulo aktivnost u hipokampusu i oslabilo pamćenje, pokazalo je istraživanje.

“Trudnički mozak” ili kako neki vole reći “momnezija”, najizraženija je u kasnoj trudnoći i može potrajati i u periodu nakon poroda, no najčešće nestaje nakon samog poroda.

Može biti zahvaćeno kratkoročno i dugoročno pamćenje, uključujući prostorno, socijalno i verbalno pamćenje, što se očituje u poteškoćama s pamćenjem imena ili riječi te prisjećanjem na poznate informacije.

“Ne radi se o ozbiljnom stanju niti ono uzrokuje medicinsku nesposobnost, premda utječe na svakodnevno funkcioniranje i samopouzdanje”, rekao je dr. Zheng Sun, profesor na koledžu Baylor i specijalist za endokrinologiju i molekularnu biologiju te jedan od voditelja studije objavljene u časopisu “Science Bulletin”.

“Tipičan primjer: osoba zaboravi razlog zbog kojega je ušla u neku prostoriju, ostavi neki predmet na pogrešnom mjestu, pogubi ‘nit’ razgovora ili ima potrebu za podsjetnicima na dogovorene termine. To je vrlo česta pojava. Oko 80 posto trudnica primjećuje opisane promjene, no riječ je uglavnom o njihovim subjektivnim iskustvima, a ne rezultatima objektivnih testiranja”, rekao je Sun.

Važno je istaknuti da trudnoća ne čini osobu jednostavno ‘manje inteligentnom'”

Rezultati istraživanja upućuju na to da ovaj fenomen ne predstavlja opće slabljenje kognitivnih sposobnosti.

“Važno je istaknuti da trudnoća ne čini osobu jednostavno ‘manje inteligentnom’. Čini se da su učinci suptilniji i specifični za određene kognitivne zadatke”, rekao je dr. Yanlin He, voditelj Laboratorija za kontrolu glikemije i metabolizma mozga pri Centru za biomedicinska istraživanja Pennington Sveučilišta u državi Louisiani State i jedan od voditelja studije.

Pokusi na miševima pružili su uvid u procese koji se odvijaju u mozgu. Estrogen je hormon koji kod žena ‘upravlja’ trudnoćom, menstrualnim ciklusom i pubertetom, potičući fizičke promjene koje pomažu tijelu poticanju razvoja fetusa i priprema ga za porod. Njegova se razina povećava za vrijeme trudnoće, a vrhunac dostiže u trećem tromjesečju.

Istraživanje na trudnicama potvrdilo povezanost estrogena i pamćenja

Istraživači su pokuse na miševima nadopunili studijom kojom se procjenjivala uspješnost pamćenja kod 70 žena – a među njima ih je dio bio u različitim fazama trudnoće, a dio nije bio u drugom stanju. Pritom su koristili i testove dugoročnog, kratkoročnog i radnog pamćenja. Ti su testovi otkrili poteškoće s pamćenjem koje su se uglavnom javljale u kasnoj trudnoći, a bile su povezane s visokim razinama estrogena u krvotoku.

“Važno je napomenuti da su više razine estrogena u krvotoku bile povezane s lošijim rezultatima u nekoliko mjerenja povezanih s pamćenjem, čak i nakon uzimanja u obzir drugih potencijalnih čimbenika koji na to utječu. To je je dokaz da se i u ljudi javlja isti mehanizam koji smo otkrili kod miševa”, rekao je He.

“Ipak treba istaknuti da kod trudnica nismo izravno manipulirali tim specifičnim neuronskim krugom niti smo ga mjerili. Stoga nalazi dobiveni na ljudima podupiru hipotezu, ali ne utvrđuju istu razinu uzročno-posljedične veze kao pokusi na miševima”, zaključio je He.

N1

Istakla je ovo Vlatka Bojanić, mr zdravstvene njege i predsjednica UG “Radosnica” Banjaluka,  za “Nezavisne novine” te dodala da škola za trudnice “Radosnica” postoji već više od 13 godina.

“Uspješno se bavimo psihofizičkom pripremom trudnica za porod, kao i mladih bračnih parova za prve dane roditeljstva. Partneri su vrlo zainteresovani za nastavu i dolaze u sve većem broju, što i jeste primarni cilj našeg rada”, objasnila je ona.

Dodala je da od perioda pandemije “Radosnica” sprovodi i online nastavu te se trudnice mogu svakog prvog u mjesecu pridružiti putem društvenih mreža i potpuno besplatno pohađati teoretski program pripreme za porod.

“Svakog mjeseca se upiše 100 trudnica na edukativni program. Kroz online program prošlo je više od 6.000 trudnica. On obuhvata predavanja brojnih stručnjaka iz oblasti reproduktivnog zdravlja žena. U našem timu su ginekolozi, babice, pedijatri, anesteziolog, psihijatar, psiholog, stomatolog, farmaceut, logoped, mr zdravstvene njege, što čini multidisciplinarni tim koji može odgovoriti na sve izazove koje nosi ovaj posao”, istakla je Bojanićeva te dodala da se timu pridružila i advokatica koja besplatno savjetuje polaznice iz oblasti radnog i socijalnog prava.

“Takođe, one uče tehnike disanja koje su nezaobilazni dio u porođaju, kao alati kojima se bol može umanjiti ili kontrolisati tokom porođaja”, pojasnila je ona.

Kako kaže, u školi “uživo”  zadržali su vježbe za trudnice, kao i vježbe za mame i bebe.

“To su programi koji zahtijevaju individualni pristup, angažman i odgovornost te je neophodno  da se planiraju  i izvode pod nadzorom. Takođe, u školi su i praktični časovi njege novorođenčeta. Na tim časovima budući roditelji uče na demonstrativnim lutkama kako da okupaju bebu, presvuku, izmasiraju stomačić te osnove pravilnog postupanja ili ‘rukovanja’ sa bebom”, kazala je ona.

Dodala je da se tate posebno ističu, oni žele da što bolje i više nauče.

“Osjeti se posebna energija koju ti ljudi nose, strah pomiješan sa srećom, uzbuđenje, čuđenje, smijeh, a nama to daje motivaciju da radimo sa jednakim žarom kao da smo tek počeli”, ispričala je ona.

Trudnice, kako kaže, odlaze i u obilazak porodilišta UKC, razgovaraju sa osobljem o onom što će ih dočekati kada porođaj krene, što je važno kako bi se strah od poroda umanjio.

“‘Radosnica’ je osnivač  i idejni tvorac prvih trudničkih događaja u BiH pod nazivom ‘Panel za trudnice’. Prvi organizovani događaj bio je 2016. godine i predstavlja preteču svih današnjih događaja za trudnice”, kazala je Bojanićeva.

Kako je istakla, to je događaj prepoznat od  strane struke i, što je najvažnije, trudnica, jer su bezuslovnim naporom izgradili identitet ovakvog vida edukacije, autentičnost i kredibilitet koji se prepoznaje širom BiH.

“‘Panel za trudnice’ predstavlja besplatni, informativni dan o trudnoći, porodu i roditeljstvu! Možemo najaviti dva velika događaja, 24. oktobra ‘Panel za trudnice’ u Travniku, a 11. novembra družimo se u Doboju. Ono što je najvažnije, panel je mjesto dobrih susreta, pun ljubavi i podrške koju možemo pružiti trudnicama, i one nama, jer u ovoj priči učimo jedni od drugih”, istakla je ona.

Poruka za sve trudnice je, kako je dodala, da uživaju u trudnoći, opuste se i raduju, a za sve druge tegobe, nedoumice ili želju da podijele svoja razmišljanja pozvala ih je da se upišu u školu za trudnice te ukažu povjerenje zdravstvenim radnicima sa višegodišnjim iskustvom u radu sa trudnicama.

“Cilj nam je isti, zdrava mama – zdrava beba!”, zaključila je ona.

Portalu Moje dijete, obratilo se nekoliko trudnica, sa tvrdnom da vraćaju dio plate poslodavcu jer se boje da će dobiti otkaz kada se vrate na posao, ukoliko mu se zamjere.

-Od kako sam otvorila trudničko bolovanje, svaki mjesec kada podignem platu, dio odnesem poslodavcu. On mi je izračunao tačno koliko trebam da mu vratim za poreze i doprinose koje plati za mene, još me i ubijedio da je to zakonito, jer njima Fond  refundira samo neto platu, pa mi moramo da im vratimo ostatak – ispričala je jedna trudnica, koja insistira da ostane anonimna.

Ovo nije jedinstven slučaj. Druga trudnica priča, da joj je, takođe, poslodavac obračunao koliko treba da mu vrati od svake plate.

-Ovo je zaista žalosno, radim za minimalac i kada njemu vratim onaj dio, ostane mi nešto malo više od pola plate. Muž odnese taj dio poslodavcu, čim legne plata, jer ja ne mogu, moram da ležim zbog rizične trudnoće. Pristala sam na to, jer se bojim da ću dobiti otkaz kada se vratim na posao, ako odbijem da mu vraćam taj novac, koji znam, da meni pripada – ispričala je još jedna trudnica.

U Inspektoratu RS kažu da im se do sada nisu obraćale trudnice sa ovakvim problemima.

-Inspekcija rada nema ovlaštenje istražnih i sudskih organa u smislu provođenja istražnih radnji, dokaznog postupka, praćenja kretanja i komunikacije lica, saslušanje svjedoka i prikupljanje eventualnih iskaza, kojima bi i drugi radnici potvrdili takve zloupotrebe, a kojima bi se mogle nedvosmisleno dokazati takve radnje. Inspektor rada bi ovakvu vrstu zloupotrebe, eventualno, mogao dokazivati samo ukoliko bi bio prisutan u trenutku kada radnica predaje novac poslodavcu – istakli su u Inspektoratu.

Ipak naglašavaju da ne postoji zakonski osnov za takve zahtjeve poslodavca, već  upravo suprotno.

– Takvi zahtjevi imali bi obilježja krivičnog djela protiv prava po osnovu rada, a u skladu sa članom 209. Krivičnog zakonika RS kojim je propisano da „ko se svjesno ne pridržava propisa koji se odnose na zaključivanje ugovora o radu i prestanku radnog odnosa, plate i druga primanja iz radnog odnosa, radno vrijeme, pauze, odmore i godišnje odmore, ili odsustva, zaštitu žena, omladine i lica sa invaliditetom, zaštitu radnica zbog trudnoće i roditeljstva, zaštitu starijih radnika, zabranu prekovremenog ili noćnog rada ili plaćanja propisane naknade, i time uskrati radniku pravo koje mu pripada ili mu ga ograniči, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine“ – navodi se u odgovoru Inspektorata RS za portal Moje dijete.

Poslali smo pitanja Uniji poslodavaca Republike Srpske, da vidimo da li znaju za ovakve slučajeve i kako ih komentarišu, ali odgovor nismo dobili.

Ili da nemate uopšte plaćeno porodiljsko odsustvo kao što je slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama.

Bosna i Hercegovina, se po broju plaćenih dana na porodiljskom odsustvu, nalazi na visokom trećem mjestu od svih zemalja svijeta.

Globalna mreža World of Statistics, prošle godine objavila je listu zemalja i broj plaćenih dana odsustva koji porodilje u tim zemljama imaju. Bosna i Hercegovina je u samom vrhu te liste.

Prema njihovim podacima, na prvom mjestu se nalazi San Marino koji porodiljama plaća čak 635 dana odsustva što je otprilike godina i devet mjesec. Iza njih je Bugarska sa 410 plaćenih dana, ili blizu godinu i dva mjeseca.

Albanija i Bosna i Hercegovina su odmah nakon njih sa 365 plaćenih porodiljskih dana.

Međutim, uzimajući u obzir da žene koje rode blizance, treće i svako naredno dijete imaju plaćeno porodiljsko odsustvo godinu i po, po tome bi se BiH mogla naći na čak drugom mjestu, među svim zemljama svijeta. Srbija se navodi na listi zemalja, ali porodilje kod njim imaju jednak broj plaćenih dana, kao i porodilje u BiH.

Dodaju da će se refundirati sredstva u iznosu od 700KM.

-Preciziran je paket NIPT koji će se refundirati, a koji obuhvata određivanje rizika za sledeće poremećaje hromozoma kod fetusa za Down, sindrom Edwards i Patau sindrome. Prema tome, FZO RS će osiguranim licima nadoknaditi cijenu troškova u iznosu od 700 KM koji je definisan cjenovnikom Fonda, navodi se u saopštenju.

Dodaju da Zakonom o obaveznom zdravstvenom osiguranju preciziran rok za predaju zahtjeva za refundaciju i to od godinu dana, zahtjev za refundaciju troškova procedure NIPT, takođe, može da se podnese u roku od godinu dana od kada je urađena, odnosno plaćena ova usluga.

-Pravo na refundaciju troškova neinvazivnih prenatalnih testova imaju sve trudnice kojima je ginekolog iz zdravstvene ustanove koja ima ugovor sa Fondom predložio NIPT, a uz zahtjev se pored ove preporuke, prilaže i račun saspecifikacijom i dokument o izvršenom plaćanju (izvod iz banke, uplatnica) koji glasi na ime osiguranog lica ili člana porodice, kao i kopija tekućeg računa – navodi se u saopštenju.

Napominju, da Zakonom o obaveznom zdravstvenom osiguranju, kao i ranije usvojenim programom, nisu bile predviđene refundacije troškova prenatalnih testova, nego je bilo definisano da Univerzitetski-klinički centar šalje uzorke krvi trudnica na testiranje u neku od zdravstvenih ustanova sa kojom je trebalo da potpišu ugovor.

“S obzirom na to da procedure još nisu završene, a budući da je pravo definisano Zakonom, Fond je odlučio da refundira troškove dok se ne steknu uslovi za pružanje ove usluge u UKC RS. Iz tog razloga Fond je, uz saglasnost Upravnog odbora, izvršio korekciju propisa kako bi mogao da refundira troškove prenatalnih testova”, pojasnili su iz Fonda.

Kako trenutno stvari stoje sve ide ka tome da trudnice u RS besplatne prenatalne testove neće dočekati do kraja ove godine.

UKC RS je raspisao zajedničku nabavku prenatalnih neinvazivnih testova sredinom septembra, ali je trenutno na ovaj tender stigla žalba koja je proslijeđena na odlučivanje Kancelariji za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine.

Ukoliko uzmemo u obzir da nabavka ne može biti završena sve dok postupak po žalbi ne bude okončan to znači da će trudnice na besplatne prenatalne testove sačekati još neko vrijeme.

Važno je napomenuti da je ovaj tender vrijedan oko tri miliona maraka i da UKC ide u nabavku zajednički sa još osam bolnica u Republici Srpskoj, odnosno sa bolnicom „Srbija“ u Istočnom Sarajevu, bolnicom „Dr Mladen Stojanović“ u Prijedoru, Univerzitetskom bolnicom Foča, Opštom bolnicom Gradiška, bolnicom „Sveti apostol Luka“ u Doboju, kao i sa bolnicama u Trebinju, Nevesinju i Zvorniku.

Podsjetimo, Željka Cvijanović koja je tada bila predsjednik Republike Srpske je početkom septembra prošle godine obećala da će prenatalni testovi biti besplatni za sve trudnice u Republici Srpskoj od 1. juna ove godine, ali, kao što je vidljivo, tek sada se krenulo u njihovu nabavku.

Prema programu Fonda zdravstvenog osiguranja RS pravo na besplatan test će imati sve trudnice u Republici Srpskoj, izuzev onih kod kojih ovaj test nije izvodljiv, što znači da će prema novom programu pravo na test imati i trudnice mlađe od 35 godina.

Među više od 1,6 miliona ljudi u palestinskoj Gazi kojima je prijeko potrebna humanitarna pomoć, djeca, buduće majke i stariji ostaju najugroženiji.

Najmanje 50.000 trudnica u ratom razorenoj Gazi nije u mogućnosti pristupiti osnovnim zdravstvenim uslugama, prema Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji, a oko 5.500 bi trebalo da se porodi u narednom mjesecu.

U međuvremenu, životi najmanje 120 novorođenih beba u inkubatorima u bolnicama u Gazi su ugroženi jer gorivo ponestaje u opkoljenoj palestinskoj enklavi, upozorio je UNICEF.

“Ako se one (prijevremeno rođene bebe) stave u inkubatore mehaničke ventilacije, po definiciji, ako isključite struju, zabrinuti smo za njihove živote”, rekao je portparol UNICEF-a Jonathan Crickx.

Najmanje sedam od 30 bolnica zatvoreno je na opkoljenoj teritoriji zbog štete od nemilosrdnih izraelskih napada i nedostatka struje, vode, lijekova i drugih zaliha zbog potpune blokade Izraela.

Humanitarna situacija u Gazi je “katastrofalna”, reklo je 21. oktobra pet agencija Ujedinjenih naroda, pozivajući na veću međunarodnu pomoć jer se uslovi nastavljaju pogoršavati u gusto naseljenoj obalnoj enklavi.

Tim rečima počinje izveštaj o tretmanu žena u ginekološko-akušerskim ustanovama advokatkinja Marine Mijatović, Jelene Stanković i Ivane Soković Krsmanović.

U pitanju je citat jedne od 200 žena koje su advokatkinjama poslale svoje svedočanstvo sa porođaja. U samom izveštaju, citirano je 110 žena i utvrđeno da su doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama.

Izveštaj je prikazao koliko je akušersko nasilje u Srbiji rasprostranjeno i brutalno, kao i da je u pitanju sistemski, gorući problem naše zemlje, koji mora hitno da se rešava.

Advokatkinje Marina Mijatović i Jelena Stanković, koje su osetile dužnost da ukažu na notorno kršenje ljudskih prava, za naš portal govorile su o problemima na koje je ukazao izveštaj, ali i o tome šta možemo da uradimo da zaštitimo buduće porodilje.

Šta je pokazao izveštaj?

U Republici Srbiji žene su doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama. Žene su doživljavale medicinske tretmane kao nasilje (Kristelerov zahvat, epiziotomija i slično) kada su oni izvršeni bez pristanka pacijentkinje, uz njeno protivljenje, pritom izazivajući veliku patnju i bol, kao i uzrokujući ozbiljne negativne posledice po zdravlje i život.

Najviše prijava akušerskog nasilja bilo je za četiri zdravstvene ustanove: Ginekološko akušerska klinika „Narodni front“; Univerzitetski klinički centar Vojvodine, Klinika za  ginekologiju i akušerstvo „Betanija“; Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za  ginekologiju i akušerstvo; Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za ginekologiju i  akušerstvo „Višegradska“.

Prijave za akušersko nasilje se odnose na postupanje lekara i medicinski hsestara/tehničara.  Prema prijavama za akušersko nasilje, lekari su bili izvršioci nasilja u najvećem broju  slučajeva, osim u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, na Klinici za ginekologiju i  akušerstvo „Višegradska“, gde je broj ujednačen.

“Kad smo pokrenule inicijativu, nismo mislile da ima toliko negativnih primera i slučajeva. Tada, kad dobijete primere kršenja prava, kad vidite nehumano ophođenje, jasno je da se radi o akušerskom nasilju, torturi, nehumanom postupanju u ustanovima koje treba da pruže punu pažnju, zaštitu, brigu, negu”, govori Marina Mijatović.

Verbalno nasilje

Izveštaj je pokazao da žene na porođaju najčešće doživljavaju verbalno nasilje: vređanje, psovanje, ponižavanje, urlanje, nazivanje pacijentkinja pogrdnim imenima.

“Kad smo razgovarale sa ženama i analizirale slučajeve, mogle bismo da zaključimo da su žene u sukobu sa zdravstvenim radnicima, odnosno da postoji strah kod žene kada treba da uđu u zdravstvenu ustanovu od maltertiranja jer ih tretiraju kao objekat – umesto da, na primer, porođaj bude lep događaj bez traume. Kod žena se razvio osećaj da kad ulaze u zdravstvenu ustanovu kao da se spremaju za borbu sa nekim ko bi trebalo da im pomogne da očuvaju svoj i bebin život i zdravlje”, govori Marina Mijatović.

Pacijentkinje se negativnom i osuđujućom komunikacijom stavljaju u podređeni položaj, dodaje Jelena Stankovć.

“Kao da im se takvom verbalnom komunikacijom stavlja do znanja da one zavise od zdravstvene ustanove i da one možda neće kasnije dobiti uslugu ako se ponovo obrate zdarsvtvenim radnicima u toj ustanovi, kao i da mogu da dožive gore iskustvo”, objašnjava Stanković.

Zloupotreba prava na pristanak na medicinske zahvate

Ženama je povređeno pravo na informisani pristanak na medicinske procedure – to je bio veliki problem koji su advokatkinje uočile dok su čitale o iskustvima žena.

“Praksa je pokazala da su žene dobijale papir na kojem je bila saglasnost koju je trebalo da potpišu da pristaju na sve intervencije i sve medicinske usluge koje mogu biti pružene u zdravstvenoj ustanovi. Međutim, kada one traže pojašnjenja, uglavnom dobiju odgovor da ako ne potpišu saglasnost neće moći da se porode u toj ustanovi ili da mogu da izaberu neku drugu ustanovu za porođaj”, govori Jelena Stanković.

Jako je diskutabilno u kojem se trenutku od žena traži saglasnost.

“Postoje primeri kada su žene potpisale blanko papir i ušle u porođajnu salu, a ne znaju šta je sve obuhvaćeno tom saglasnošću. Neke su saglasnost potpisivale u trenutku velikih bolova prilikom porođaja, a tada žena nije u mogućnosti da racionalno odluči, kao i da razume šta potpisuje”, dodaje Stanković.

Tortura prilikom medicinskih zahvata

U velikom broju slučajeva zdravstveni radnici preduzimaju medicinske mere protiv volje pacijentkinje, kao što su Kristelerov zahvat, primena vakuuma, epiziotomija, uključivanje indukcije, nasilno probijanje vodenjaka i klistiranje.

“Postoje brojni primeri da da se primenjuju metode koje negativno utiču na zdravlje žena. Na primer, izvođenje Kristlerovog zahvata dovodi do teških posledica kao što je pucanje rebara, ili kada se carski rez ne uradi u pravom trenutku”, govori Marina Mijatović.

“Često vakuum ostavlja više štetnih posledica nego što ima koristi prilikom porođaja. Kod mnogih žena došlo je do rupture materice, ali i hematoma na glavama bebe i slično. Takođe, epiziotomija ne bi smela da predstavlja uobičajenu metodu jer se njom narušava zdravlje žene. Istraživanja su pokazala da epiziotomija predstavlja nasilnu metodu, a da su mnogo manje posledice kada do pucanja krvnih sudova i mišića dođe spontano”, dodaje Jelena Stanković.

Dok je u Srbiji epiziotomija rutina, mnoge evropske zemlje su usvojile preporuke Svetske zdravstvene organizacije da se vrši samo kada za to postoje određene indikacije. Takođe, postoji istraživanje lekara iz Bolonje koji su posmatrali žene koje su se prvi put porađale – 134 porodilje kod kojih je  primenjen Kristelerov zahvat i 128 žena kod kojih nije primenjen.

Rezultati pokazuju da čak 28,4% žena kod kojih je primenjen Kristelerov zahvat ima posledice u vidu rupture mišića, u odnosu na 14,1% žena kod kojih nije primenjen ovaj zahvat, navodi se u izveštaju.

“Kod svih medicinskih zahvata, zakonska regulativa je takva da, ako vam lekar nešto predloži, vi morate da imate punu informaciju da biste doneli odluku. Pacijentkinja može da kaže da ne želi određeni medicinski zahvat. Međutim, takva komunikacija ne postoji, a pacijentkinje uglavnom ne dobijaju informacije na osnovu kojih bi odlučile o tretmanu”, podvlači Mijatović.

Fizičke povrede, ponižavanje i nasilje

Pacijentkinje se tokom porođaja vežu kaiševima u slučaju da se žale na bolan porođaj, a nakon porođaja bivaju izložene ušivanju bez anestezije (argument – „da budu kao nove za muža“, „da se muž raduje“, „da bude mužu lepa“ i slično).

Medicinski tretmani se primenjuju tako da se pacijentkinje izlažu dodatnoj patnji i bolu, a ne preduzima se nijedna mera koja bi dovela do olakšanja patnje i bola.

Kod pobačaja je uočeno da su pacijentkinje ostavljene same, bez nadzora zdravstvenog radnika, odnosno prinuđene su da pobace u krevetu pred drugim trudnicama/porodiljama ili u kupatilu, tako što izbace plod u wc šolju ili lopatu.

Pacijentkinjama se preporučuje da ne uzimaju hranu i vodu „za njihovo dobro“, a često im se potpuno zabranjuje uzimanje hrane i vode. Mnoge pacijentkinje su gladovale i bile su žedne za sve vreme porođaja, iako je porođaj trajao duže od 12 časova, navodi se u izveštaju.

Koreni alarmantne učestalosti akušerskog nasilja

Iz izveštaja advokatkinja, jasno je da je akušersko nasilje u Srbiji sistemski problem, koji postoji u gotovo svakoj ginekološkoj-akušerskoj klinici u zemlji.

Advokatkinje ističu da koreni problema leže u samoj strukturi zdravstvenog sistema.

“Jedan od značajnijih problema je što nam se zdravstveni sistem predstavlja kao potpuno dostupan, a praksa pokazuje sasvim drugačije. Opšte je poznata činjenica da većina žena vodi trudnoću privatno, van sistema za koji postoji zdravstveno osiguranje, ali da se veći broj njih porađa u javnim zdravstvenim ustanovama. To su odlike loše strukture zdravstvenog sistema što duplo košta pacijente”, govori Marina Mijatović.

U zdravstvenom sistemu je uočljiva velika korupcija što dovodi do opšteg nezadovoljstva pacijenata i zaposlenih u zdravstvenom sektoru, dodaje.

“Urušavanje zdravstvenog sistema je konstantno jer za greške koje se prave ne postoje sankcije. Nadležni organi ne ne postupaju po prijavama, a jasno je da postoji spisak problema koje treba rešiti – a za to nema volje, ni političke, ni u sudovima”, kaže Mijatović.

Predviđeno je da postoji i unutrašnji i spoljni nadzor kvaliteta stručnog rada zdravstvenih ustanova, koji ne funkcioniše u praksi.

“Često smo se i mi u okviru našeg posla podnosili zahteve za proveru kvaliteta i predlagali nadzor, ali u najvećem broju slučajeva nisu pronašli da postoji neki problem u kvalitetu, čak i kada je očigledno da on postoji. Tako da, možemo da kažemo da mehanizam ne funkcioniše”, kaže Jelena Stanković.

“U situacijama kada se utvrdi problem, što je možda u jedan odsto zahteva koje smo podneli, tada nema predloga šta uraditi da se to promeni. Takođe, ne postoje informacije da li je uopšte došlo do unapređenja i promena. U slučaju sistemskih kršenja prava u okviru zdravstvenog sistema mora da postoji vanredna kontrola koju bi iniciralo Ministarstvo zdravlja”, dodaje Mijatović.

Pacijentkinje nisu statistika

U izveštaju se od nadležnih tela zahteva: da se uradi nadzor, da se utvrde tačke koje su problematične i da se hitno napravi plan kako da se srede porodilišta – kao i da se vidi tačno koji su to zajednički problemi ustanova.

Pacijentkinja mora da zna da svaka zdravstvena ustanova ima interni akt koji predviđa kako se komunicira s pacijentima. Svaki zdravstveni radnik mora s poštovanjem da se ponaša prema pacijentkinji, ne sme da ulazi u rasprave, ne sme da povisi ton.

“Mnogo je bitna komunikacija ja i da se izbegava izjava da su ljudi statistika. Uvek je važno da se u okviru zdravstvene zaštite pokaže stepen empatije, a to bi trebalo da se uči i tokom studiranja. Razumem da lekari ne mogu da preživljavaju problem svakog pacijenta, ali zato se uči komunikacija. Ako bismo krenuli od toga, pa do organizacije rada, to je jedan ozbiljan posao, koji mora da se radi planski. Mislimo da je to neophodno i hitno”, kaže Marina Mijatović.

Ukoliko doživite akušersko nasilje, preporuka je da se pravovremeno reaguje, da žena čim se to desi odmah sve prijavi nadležnim institucijama, jer je onda lakše dokazivati.

“Obratite se savetniku za prava pacijenata,i pisanim putem inspekciji zdravlja, da imate traga. Za sve usmeno treba imati svedoke. A kad se ide kod savetnika za prava pacijenata, treba da znaju svi da to nisu pravnici ustanove. Neznanje pacijenata o svojim pravima se zloupotrebljava da bi im se uskratila mogućnost zaštite. Pacijenti nemaju svest o tome da pravnik ustanove ne može da štiti i prava zaposlenih i prava pacijenata. On štiti zaposlene u slučaju spora”, napominje Mijatović.

Prisustvo člana porodice na porođaju može da da neki rezultat, ali ne sme da bude rešenje da morate da imate stražara pored sebe. Treba da zdravstvene radnike naučimo da poštuju pacijente, kaže advokatkinja.

“Nijedna od žena koje su nam poslale svoje iskustvo nije zahtevala luksuz. Bile su svesne da dolaze u zdravstvenu ustanovu jer im je neophodna zdravstvena pomoć, kao i topla ljudska reč, da ih neko posluša, da im pomogne u olakšavanju bola, a ne da budu izložene akušerskom nasilju”, zaključuje Jelena Stanković.

Podsetimo, glavna i odgovorna urednica portala Zadovoljna, Dragana Pandurević Jovović, izašla je u javnost sa svojom ispovesti o torturi koju je doživela na porođaju u bolnici „Dragiša Mišović“. Nakon toga, pokrenuta je peticija „Stop akušerskom nasilju“, koju je potpisalo više od 80 hiljada ljudi.

Nakon toga, u zemunskom porodilištu su reagovali i započeli proceduru koja će omogućiti pratnju u porođajnoj sali.

Na portalu Zadovoljna.rs moći ćete da pročitate i užasne ispovesti žena iz Srbije o 16 vrsta akušerskog nasilja koje su preživele, koje su deo ovog izveštaja.

Preuzeto sa: zadovoljna.nova.rs