Gotovo svako je doživio isti paradoks: što se više trudimo da riješimo neki problem, čini se da smo dalje od odgovora. A onda, kada odustanemo i odemo pod tuš, prošetamo ili počnemo raditi neki potpuno rutinski posao – odjednom se pojavi rješenje.

Ovaj fenomen često se naziva „efekat tuša“.

Iako zvuči kao popularna psihološka dosjetka, iza njega se kriju procesi koje nauka ozbiljno proučava. Jedno od novijih istraživanja upravo je ispitivalo kako aktivnosti koje su dovoljno zanimljive da zaokupe pažnju, ali ne toliko zahtjevne da potpuno okupiraju razmišljanje, mogu podstaći kreativnu inkubaciju, prenosi Žena.hr

Zašto mozak bolje radi kada ga malo „ostavimo na miru“?

Kada pokušavamo riješiti komplikovan problem, svjesno usmjeravamo pažnju na njega. Analiziramo informacije, odbacujemo mogućnosti i pokušavamo logičkim putem doći do odgovora.

Problem je što takva koncentracija može suziti prostor za slobodne asocijacije.

Tu na scenu stupaju aktivnosti poput tuširanja, šetnje, vrtlarenja ili pranja suđa. One zahtijevaju određenu količinu pažnje, ali uglavnom ne traže intenzivno razmišljanje.

Upravo ta kombinacija može biti važna.

Mozak nije potpuno neaktivan, ali više nije zaključan u strogi režim rješavanja jednog problema. Misli mogu početi lutati, povezivati ranije naučene informacije i stvarati kombinacije koje tokom intenzivne koncentracije možda ne bismo primijetili.

Istraživanja o „mind wanderingu“, odnosno lutanju misli, pronašla su vezu između takvih procesa i kreativnosti.

Mozak nastavlja raditi i kada vi mislite da ste odustali

Jedan od ključnih pojmova u ovoj priči je Default Mode Network (DMN), odnosno mreža zadanog načina rada mozga.

Riječ je o sistemu međusobno povezanih moždanih područja koji je posebno važan za unutrašnje usmjerene procese – razmišljanje o prošlosti i budućnosti, samorefleksiju, lutanje misli i neke oblike kreativnog razmišljanja.

To ne znači da se „podsvijest“ u pozadini bukvalno bavi svakim problemom koji smo ostavili neriješenim. Međutim, istraživanja pokazuju da mozak tokom spontanog razmišljanja nastavlja obrađivati i povezivati informacije na načine koji nisu identični svjesnom, usmjerenom rješavanju problema.

Zato trenutak u kojem se ideja iznenada pojavi može djelovati kao da je došla niotkuda.

Zapravo, put do nje možda je trajao mnogo duže.

„Efekat tuša“ nije samo mit

U istraživanju objavljenom u časopisu Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts, naučnici su upravo pokušali objasniti zbog čega se kreativne ideje često pojavljuju tokom aktivnosti koje nisu ni potpuno pasivne ni intelektualno zahtjevne.

Ideja je jednostavna: ako je zadatak previše zahtjevan, on može zauzeti gotovo svu pažnju. Ako je, s druge strane, potpuno dosadan i ne pruža nikakvu stimulaciju, um može lutati bez jasnog pravca.

Umjereno angažujuća aktivnost nalazi se negdje između ta dva ekstrema.

Dovoljno nas zaokuplja da ne razmišljamo opsesivno o problemu, ali ostavlja dovoljno prostora za spontano povezivanje ideja.

To bi moglo objasniti zašto šetnja ili tuširanje često djeluju kao svojevrsna „radionica“ za nove ideje.

Šta se dešava neposredno prije „aha!“ trenutka?

Istraživanja kreativnog uvida pokazuju da trenutak u kojem nam rješenje iznenada postane jasno nije potpuno nasumičan.

Studije koje koriste EEG i druge metode snimanja moždane aktivnosti pokušavaju pratiti šta se događa u mozgu neposredno prije trenutka spoznaje.

Jedan od važnih nalaza jeste da se tokom kreativnog razmišljanja mijenja odnos između različitih moždanih mreža. Posebno je zanimljiva uloga Default Mode Networka.

Istraživanje objavljeno u časopisu Brain pokazalo je da je ova mreža uključena i u lutanje misli i u zadatke divergentnog razmišljanja, odnosno stvaranje različitih i originalnih mogućih rješenja. Još zanimljivije, istraživači su direktnom stimulacijom pojedinih dijelova te mreže uspjeli smanjiti originalnost kreativnih odgovora, što pruža eksperimentalni dokaz da DMN nije samo slučajni pratilac kreativnog procesa.

Zato telefon možda nije najbolji saputnik pod tušem

Postoji još jedan zanimljiv paradoks savremenog života.

Čim se pojavi nekoliko minuta praznog vremena, često posežemo za telefonom.

Čekamo red – telefon.

Vozimo se – telefon.

Idemo u šetnju – slušalice i podkast.

Peremo suđe – video ili muzika.

Na taj način gotovo svaki trenutak u kojem bi misli mogle spontano lutati popunjavamo dodatnim sadržajem.

A upravo takvi nestrukturisani trenuci mogu biti korisni za kreativno razmišljanje.

To ne znači da je svako lutanje misli kreativno. Istraživanja pokazuju da odnos između lutanja misli i kreativnosti nije jednostavan i da važnu ulogu imaju način i dinamika takvog razmišljanja.

Sljedeći put nemojte odmah tražiti odgovor

Ako ste satima zaglavljeni pred nekim problemom, možda vam nije potrebno još više koncentracije.

Ponekad je korisnije napraviti pauzu.

Prošetajte bez telefona. Operite suđe. Zalijte cvijeće. Tuširajte se. Gledajte kroz prozor nekoliko minuta.

Ne postoji garancija da će se pojaviti genijalna ideja.

Ali postoji dobar razlog da mozgu povremeno dozvolimo ono što mu savremeni život sve rjeđe pruža – vrijeme da luta bez jasnog zadatka.

Jer ponekad najbolji način da pronađemo odgovor nije da još jače razmišljamo o problemu, nego da na trenutak prestanemo da ga forsiramo.

Buka

“Čimbenici rizika za rak na koje ne možemo utjecati uključuju dob, genetiku, osobnu i obiteljsku povijest bolesti te raniju izloženost kemikalijama i zračenju – što je tu, tu je”, kaže dr. Adeel Khan, akademski hematoonkolog i epidemiolog iz Dallasa. Međutim, jedan od tih faktora – izloženost kemikalijama – možemo promijeniti, osobito kada je riječ o proizvodima koje svakodnevno koristimo.

“Razvoj raka odvija se u više faza, a stalna izloženost štetnim tvarima u hrani, vodi i potrošačkim proizvodima može postupno oštetiti stanice”, objašnjava dr. James McCloskey, voditelj odjela za leukemiju u Centru za rak John Theurer. “To nam omogućuje da donosimo promišljene životne odluke, poput izbjegavanja duhana i ograničavanja alkohola, te da se zalažemo za strožu regulaciju štetnih kemikalija.” Zato onkolozi apeliraju na ljude da preispitaju jednu raširenu naviku pod tušem.

Navika koju onkolozi ne preporučuju

Onkolozi upozoravaju da česta upotreba gelova za tuširanje s intenzivnim mirisima može povećati rizik od raka. “Ironično je da proizvodi za koje vjerujemo da nas čiste i osvježavaju mogu zapravo štetiti”, kaže dr. Sudarsan Kollimuttathuillam, medicinski onkolog u centru City of Hope Seacliff. “Važno je biti svjestan što koristimo jer ti proizvodi dugoročno mogu povećati rizik.”

Dr. McCloskey ističe da mnogi gelovi za tuširanje sadrže kemikalije koje predstavljaju potencijalni zdravstveni rizik.

“Ftalati, često navedeni samo kao ‘miris’, mogu oponašati hormone, što je povezano s povećanim rizikom od raka dojke. Parabeni, korišteni kao konzervansi, djeluju slično estrogenu i nose slične rizike. Sulfati (SLS) stvaraju pjenu, ali pri njihovoj proizvodnji može nastati kancerogeni nusprodukt 1,4-dioksan. Neki konzervansi, poput DMDM hidantoina, polako otpuštaju formaldehid, poznati kancerogen”, pojašnjava dr. McCloskey.

Koliki je stvarni rizik?

Onkolozi naglašavaju da istraživanja o dugoročnim učincima mirisnih gelova za tuširanje još traju i da ne treba panika. “Moramo biti iskreni i reći da nemamo dokaza da je svaki mirisni gel štetan”, kaže dr. Kollimuttathuillam. “Znanstvenici pokušavaju utvrditi doprinos dugotrajnog izlaganja zdravstvenim rizicima kod nekih ljudi.”

Dr. Khan dodaje: “Za većinu ljudi povremena upotreba vjerojatno ne predstavlja velik rizik. Ipak, preporučljivo je smanjiti svakodnevnu upotrebu proizvoda s jakim mirisima, posebno ako imate osjetljivu kožu, astmu, migrene, ako ste trudni ili kupujete proizvode za djecu.”

Dr. Kollimuttathuillam savjetuje da ove informacije shvatimo kao priliku za bolje odluke, a ne kao razlog za paniku. “Većina rizika od raka razvija se kroz život i uključuje mnogo čimbenika, a ne samo jedan gel ili sastojak”, zaključuje.

Tri sigurnije alternative

I dalje se možete osjećati čisto i svježe bez gelova s intenzivnim mirisima. Onkolozi predlažu nekoliko sigurnijih opcija.

Prva i najjednostavnija je gel za tuširanje bez mirisa. “I dalje dobivate učinak čišćenja, ali bez dodatnih mirisnih tvari”, kaže dr. Kollimuttathuillam. Preporučuje provjeriti popis sastojaka, a ne oslanjati se na marketinške tvrdnje. “Tražite jednostavne i prepoznatljive sastojke”, dodaje.

Druga alternativa su kruti sapuni. Dr. McCloskey napominje da obično imaju kraći i jednostavniji popis sastojaka od tekućih gelova. “Ne zahtijevaju istu razinu konzervansa poput parabena ili formaldehida jer su kruti i sadrže manje vode. Ta jednostavnost smanjuje izloženost ‘kemijskom koktelu'”, objašnjava.

Treća opcija je čisti tekući kastiljski sapun. Dr. McCloskey objašnjava da je napravljen od saponificiranog biljnog ulja. “Kastiljski sapun je potpuno prirodan i biorazgradiv. Ne sadrži sintetičke deterdžente, konzervanse ni sredstva za pjenjenje”, ističe.

N1

U večnu raspravu oko toga da li je zdravije tuširati se ili kupati u kadi sada se uključila i mikrobiološkinja, a njen odgovor možda se neće svideti onima koji obožavaju duge, opuštajuće kupke.

Zašto se prednost daje tuširanju?

Dr Primrouz Fristoun, klinička mikrobiološkinja sa Univerziteta u Leicesteru, za Daily Mail objasnila je u čemu je glavni problem s kupanjem u kadi. “Kada se kupate, voda se ne menja, pa zapravo samo premeštate bakterije koje se nalaze na vašem telu s jednog dela kože na drugi”, rekla je.

Drugim rečima, dugo natapanje u kadi možda jeste opuštajuće, ali s higijenske strane nije idealno. Telo tada ostaje u istoj vodi, zajedno s nečistoćama, mrtvim ćelijama kože i bakterijama koje se tokom kupanja ispiru s kože.

Tuširanje je, s druge strane, higijenski efikasnije upravo zato što voda neprestano otiče. “Tuširanje podrazumeva stalan mlaz vode koji ispire potencijalne bacile”, objasnila je dr Fristoun. Dodala je da se tuširanjem uklanja više mikroba i mrtvih ćelija kože nego kupanjem, jer kontinuirani mlaz vode stvara trenje na koži i pomaže u ispiranju nečistoća.

Jutarnje tuširanje pritom može biti posebno korisno, jer s kože uklanja znoj i bakterije koje su tokom noći mogle da se nakupe s posteljine.

Imaju li kupke ipak neke prednosti?

Uprkos tome, dr Fristoun ne smatra da se kade treba potpuno odreći. Kupke imaju svoje prednosti: mogu da pomognu u opuštanju, ublažavanju bolova, smanjenju napetosti i poboljšanju cirkulacije. Problem je u tome što su korisnije za opuštanje nego za temeljno pranje.

Zato je njen savet jednostavan: ako želite da se opustite u kadi, slobodno uživajte u kupki, ali se nakon toga kratko istuširajte. Tako ćete dobiti ono najbolje od oba sveta: opuštanje u toploj vodi i higijensku prednost tuširanja.

Skrivena opasnost u kupatilu

Kupatilo skriva još jedan često zanemaren izvor bacila, a to je kupatilski tepih. Stručnjaci iz firme Plumbworld upozoravaju da na njemu mogu da se zadržavaju vlaga i bakterije, naročito ako se ne pere dovoljno često.

Tepih upija vodu svaki put kad izađete iz tuša ili kade, čime se stvaraju idealni uslovi za razvoj buđi. To se posebno odnosi na tepihe s gumenom podlogom, koja zadržava vlagu uz pod.

Rešenje je jednostavno: kupatilske tepihe treba prati jednom nedeljno na visokoj temperaturi i dobro ih osušiti pre vraćanja u kupatilo. Ostavljanje vlažnog tepiha na podu samo doprinosi razmnožavanju bakterija i buđi.

Izvor: Superžena

Na prvi pogled, deluje kao stvar navike. Ili ste jutarnji tip ili noćna ptica. Međutim, psihologija sugeriše da izbor termina za tuširanje može da otkrije mnogo više o načinu na koji obrađujemo stres, prelaze iz jedne faze dana u drugu i kako mentalno „pakujemo” svoje obaveze.

Tuš kao ritual prelaza

Tuširanje nije samo higijenska rutina. To je prostor tranzicije, most između dva stanja.

Za one koji se tuširaju uveče, voda označava kraj dana. Instruktor sa Harvard Medical School, Shahab Haghayegh, ističe da večernje tuširanje može da posluži kao način da simbolično završimo radni dan. U praksi, to znači da ne ispiramo samo znoj i prašinu, već i napetost, neprijatne razgovore, mentalni umor i stotine sitnih odluka koje smo tog dana morali da donesemo.

Jutarnji tuš ima drugačiju psihološku ulogu. On nije oslobađanje, već priprema. To je pokretanje, buđenje, mentalno „naoružavanje” za ono što nas čeka. Energija je usmerena unapred, ka performansu i akciji.

Nauka o opuštanju i snu

Večernje tuširanje ima i jasnu fiziološku osnovu. Prema podacima Sleep Foundation, topla voda širi krvne sudove i podstiče hlađenje tela nakon izlaska iz kupatila, što šalje signal mozgu da je vreme za san. Ovaj proces može da olakša uspavljivanje.

Ali efekat nije samo telesni. Uveče pod tušem mnogi prvi put tog dana ostaju sami sa sobom. Bez notifikacija, bez razgovora, bez zahteva. Taj trenutak često postaje prostor za obradu misli i emocija.

Stručnjaci iz oblasti medicine sna navode da oko 39 odsto odraslih uključuje kupanje ili tuširanje u svoju večernju rutinu, što govori da potreba za jasnom granicom između aktivnog i mirnog dela dana nije retkost.

Oni koji „nose težinu dana” i oni koji se pripremaju za scenu

Psihološki posmatrano, ljudi koji se tuširaju uveče češće koriste telo kao alat za emocionalno rasterećenje. Ritual ispiranja postaje način da otpuste napetost i simbolično zatvore poglavlje dana.

Lekari iz Cleveland Clinic ističu da večernje tuširanje može da bude deo zdrave rutine pred spavanje i doprinese kvalitetnijem odmoru. Međutim, iza toga stoji i potreba da se razdvoje „dnevna” i „noćna” verzija sebe.

Jutarnji tipovi, s druge strane, koriste tuš kao startnu poziciju. Oni ne ispiraju stres, već san. Njihova rutina je usmerena ka pripremi za javni deo dana, komunikaciju i obaveze.

Ni jedan pristup nije bolji. Razlika je u tome da li nam je važnije oslobađanje ili aktivacija.

Veza sa svesnošću i prisutnošću

Večernji tuš često postaje jedini trenutak u danu kada smo potpuno prisutni. Topla voda, zatvoren prostor, zvuk kapljica stvaraju ambijent sličan vođenoj meditaciji. Mnogi navode da im tada dolaze najbolje ideje ili jasniji uvidi u situacije koje su ih opterećivale.

Jutarnji ritual pažnje može se pojaviti u drugim oblicima, tokom prve kafe ili na putu do posla. Sam tuš ima drugačiju funkciju, ali i dalje predstavlja važan psihološki signal.

Šta izbor termina govori o nama

Ako smo prirodno skloni večernjem tuširanju, a zbog obaveza ga preskačemo, možda uskraćujemo sebi važan ventil za rasterećenje. Ako smo jutarnji tip, večernji tuš nas može ostaviti sa osećajem da nismo spremni za dan koji dolazi.Ključno pitanje glasi: da li nam je tuš oklop ili ventil? Da li nas pokreće ili oslobađa?

Razumevanje sopstvenih obrazaca može da pomogne u boljem upravljanju stresom i kvalitetnijem snu. U svetu koji retko usporava, rituali prelaza nisu luksuz, već potreba. Sledeći put kada stanemo pod tuš, možemo da se zapitamo: šta zapravo ispiramo, a za šta se pripremamo? Odgovor možda govori više o nama nego što mislimo.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Poboljšava cirkulaciju

Kada hladna voda pogodi kožu, krvni sudovi se privremeno stegnu, a zatim se šire kada se telo zagreva. Ovaj “termalni trening” poboljšava cirkulaciju, doprinosi boljoj oksigenaciji organa i može smanjiti rizik od srčanih oboljenja. Jednostavno rečeno: hladni tuš je mini-vežba za krvotok.

Jača imuni sistem

Studije, uključujući istraživanja u Holandiji i Rusiji, pokazale su da tuširanje hladnom vodom ima uticaj na povećan broj belih krvnih zrnaca. Njihovo telo efikasnije reaguje na infekcije, a učestalost prehlada može biti značajno manja. Za ljude sklone sezonskim bolestima, ovo je naročito korisno.

Povećava energiju i fokus

Tuširanje hladnom vodom ujutru može zameniti šolju kafe. Iznenadna hladnoća stimuliše nervni sistem, povećava proizvodnju noradrenalina i adrenalina, što daje trenutni nalet energije i mentalne bistrine. Ljudi koji redovno praktikuju hladne tuševe tvrde da su im jutra postala produktivnija i manje “uspavana”.

Poboljšava raspoloženje

Izlaganje hladnoj vodi aktivira endorfine, hormone sreće, i smanjuje nivo kortizola – hormona stresa. Nekoliko istraživanja pokazalo je da hladni tuševi mogu ublažiti simptome anksioznosti i depresije. Neki ljudi čak kažu da ih hladna voda “resetuje” nakon napornog dana i pomaže da se osećaju prisutno i mirno.

Pospešuje oporavak mišića

Sportisti koriste tuširanje hladnom vodom da bi smanjili upalu mišića nakon treninga. Hladna voda smanjuje otok i ubrzava regeneraciju mišića, što omogućava brži povratak u trening. Za one koji treniraju nekoliko puta nedeljno, ovo je jednostavan način da smanje bol i ukočenost.

Poboljšava stanje kože i kose

Topla voda može isušiti kožu i kosu, dok hladna voda zateže pore i zadržava prirodna ulja. Rezultat je zdravija koža, manje iritacija i sjajnija kosa. Ljudi sa masnom ili problematičnom kožom primećuju smanjenje upala i bolju ravnotežu sebuma.

Povećava toleranciju na stres

Hladni tuševi deluju kao mala doza stresa na telo, što dovodi do adaptacije nervnog sistema. Vremenom, telo i um postaju otporniji na svakodnevni stres. Ovo je posebno korisno u ubrzanom tempu života, kada smo stalno izloženi pritisku na poslu i u privatnom životu.

Pomaže u mršavljenju

Hladna voda aktivira smeđe masno tkivo vrstu masti koja sagoreva kalorije da bi telo ostalo toplo. Redovno tuširanje hladnom vodom može doprineti blagom povećanju metabolizma i pomoći u gubljenju kilograma kada se kombinuje sa zdravom ishranom i vežbanjem.

Jača disciplinu i samopouzdanje

Nije lako svakodnevno zakoračiti pod hladan tuš, ali oni koji to uspevaju razvijaju disciplinu i samopouzdanje. Mali ritual hladnog tuširanja može postati simbol lične kontrole i prevazilaženja nelagodnosti – osobina koje se prenose i na druge sfere života.

Kako početi?

Ako ti hladna voda zvuči previše ekstremno, počni postepeno: Završavaj toplu kupku sa 20–30 sekundi hladne vode. Svake nedelje produžavaj vreme izlaganja hladnoj vodi. Fokusiraj se na disanje – duboko i polako disanje pomaže telu da se opusti. Nemoj se preplašiti početnog nelagodnog osećaja, telo se adaptira već nakon nekoliko dana.

Izvor: buro247.rs

Devet od 10 Britanaca ima suvu kožu, a njih 85 odsto za to krivi tuširanje. I postoji jasna veza između tih dugotrajnih tuširanja i iritacije kože. Šta kažu dermatolozi?

“Dugo tuširanje u previše vrućoj vodi može ukloniti prirodna ulja kože. Bez njih, voda brže isparava u procesu poznatom kao transepidermalni gubitak vode (TЕVL), što može dovesti do osjećaja zategnutosti i suvoće. Dugo tuširanje ili kupanje i korišćenje abrazivnih pilinga ili proizvoda za čišćenje mogu izazvati isušivanje kože”, kaže dermatolog Еma Amoafo-Mensah.

Šta možemo uraditi da zaštitimo kožu? Dermatolog kaže da je sve u tome da ograničimo vrijeme tuširanja.

“Mnogi ljudi provode predugo pod tušem, optimalno vrijeme provedeno bi trebalo da bude manje od deset minuta”, kaže Еma Amoafo-Mensah, dodajući da duže tuširanje povećava šanse da se vaša koža osjeća suvom i iritiranom, posebno ako je voda prevruća i ako ste skloni suvoj koži.

U svemu tome važna je i hidratacija.

“Kada koža nije pravilno hidratizovana, postaje iritirana i može početi da svrbi. Da biste zaustavili iritaciju, morate da popravite suvoću sa proizvodom koji nadoknađuju vlagu kože”.

Ponoć i jest. Vrijeme da majka dvoje male djece, doručkuje.
Ali kako?!

Ležim u krevetu, umorna k'o konj i bole me i leđa i glava, i leđa i ruke, i noge i kosa i obrve… I leđa.
Ali, ja sam gospodarica svog vremena i nikakva glad mene neće natjerati da ustanem i trošim dragocjeno vrijeme na žvakanje i gutanje, kad mogu lijepo ležati.

Ne, neeee. Nema ustajanja, taman crkla!
Ali živa se upiša! Ne znam samo od čega, majko mila, kad ništa nisam ni jela ni pila cijeli dan. Zažmirim najjače što mogu i sad mi se čini da ipak nije toliko hitno, mogu ja to istrpiti.
Mmmmmmm.
Ma mogu. Pa bar do prvog sljedećeg bebinog vrištanja/hranjenja/nosanja…
Mmmmmm!!!
Baš jako žmirenje ne pomaže naročito, ali jedno je sigurno, JA ustati ne mogu! Osjećam da su mi vitalni organi vezani za krevet i ako se pomjerim samo jedan milimetar, odvojiće se cjevčica kojom je moja desna srčana pretkomora spojena sa jastukom, i crknuću. I naravno, ustanovim, da mogu i moram trpiti, kako neću moći – ja, ne samo da sam gospodarica svog vremena nego i parasimpatikusa, i idem u wc kad ja hoću!

Ponosna na svoju moć ignorisanja egzistencijalnih potreba, koja je učinkovitija nego Sidartin osmostruki plemeniti put, smješkam se pobjedonosno.

Ali ne lezi vraže (ne lezi majko!), kao da mi nije dosta ovo što već trpim, u tom momentu moja jadna crijeva počinju tako izdajnički da cvile, da ni žmirenje ni mmmm tu ne mogu ništa. Ne smeta meni ni glad ni to zavijanje, ali bebu će probuditi sigurno.

(Da, beba spava pored mene, krevetac nam služi za posteljinu, k'o sav normalan svijet što radi.)
Šta ću sad?! Ne smijem ga probuditi, tri sata sam ga uspavljivala. A ako on zakrešti probudiće i brata i tatu. I babu i dedu, iako oni žive u drugom dijelu grada. Pa bila bih u stanju pampers pelenu pojesti samo da ne ustajem, ali moraću izgleda ustati, jer ni pampers ne mogu dohvatiti odavde gdje ležim. Nema druge, diž’ se!
Eis. Treba ustati iz kreveta. A to je uzimajući u obzir supersenzibilneaudiosenzore koji su se razvili kod moje bebe, popriličan poduhvat. A razvili su se zahvaljujući činjenici, da naše štedljive komšije, gotovo svaku noć, u niskom startu, čekaju jeftinu struju, pa jel’ otkuca 12, udri po centrifugi i usisivaču (iako meni više zvuči kao motorna pila, možda režu mrve, ne znam). I onda, u tim rijetkim trenucima, kada nismo izloženi zemljotresu njihovog ekonomisanja, ja se trudim da ne dišem, samo da ga ne probudim.

Ali, srećom, usavršila sam nečujno ustajanje iz kreveta. Jer ja, ne samo da sam gospodarica svog vremena i urinarnog trakta, ja sam pritajeni tigar i skriveni zmaj i prema tome, u stanju da se, u samo jednom elegantnom hipu, bacim kraj kreveta. Ahaaaa. San i java hrabrog Koče. U stvari sam obična, pospana i gladna porodilja sa ušćaklim leđima, i taj skok ne izgleda ni kao tigar ni kao zmaj, nego kao razredni starješina iz Lajanja na zvezde. Samo što se ja ne zabijem u zid, nego u radijator. I onda stojim tako neko vrijeme, razrogačenih očiju i razjapljenih usta. Manje boli kad se zine (osim žmirenja, još jedna učinkovita metoda suzbijanja potreba).
Jaukanje ne dolazi u obzir, dovoljno je već buke napravila moja cjevanica dok se zvonko razbijala od radijator (orgulje sigurno prave od ljudskih potkoljenica). I dok psujem u sebi, stojeći na funkcionalnoj nozi, pridržavam se za ovu ranjenu, i što od skoka, što od bola, zateturam se i provjerenom tehnikom hvatam za već poprilično krezubu zavjesu… ČK ČK… oooodoše još dvije kvačice. Pitala me Seka, teta što nam povremeno očisti stan, šta je sine sa zavjesom?

Inače ostane mi para da platim tetu jer imam jedan obrok dnevno.

Šalu na stranu, i da zavisi od obroka, ne bih jela, platila bih tetu, to je najkorisniji trošak koji može napraviti jedna majka. Kako god. Na nogama sam. Jedna nindža.

Šunjam se kroz sobu, kroz hodnik, ali usput prolazim kraj kupatila i čeznutljivo pogledam u vrata. Stojim tako koji sekund, razmišljam da brzinski i to obavim, iako gospodarim tim segmentom, usput mi je jel’. Nije što moram.
A minut kasnije, sa wc šolje, čeznutljivo pogledam na kadu. Skromnost mi nije vrlina. Jest’ da imam samo desetak minuta do prvog ispadanja dude, ali stići ću ja i to.
Ne sjećam se kad sam se ono kupala zadnji put. Pfff… kad bih znala koji je danas dan možda bih i mogla izračunati, ali je na moju katastrofalnu vremensku orjentaciju još i prevalila ponoć i nema teorije da skontam ni jel’ još danas il’ je već sutra, a kamoli kad sam se kupala. Ali mislim da će ubrzo proljeće… red je da se okupam. Kad je bal nek’ je maskenbal!
Sklanjam pažljivo zavjesu od kade i scena koju ugledam je strašnija od one Hičkokove. Veš!
Zinem, da me prizor manje boli. Zaboravila sam veš u kadi. U svim njegovim veličanstvenim fazama. U malom lavoru, flekavo-buđavo-natopljeni koji se tek treba prati. U velikom lavoru, oprani, koji sam zaboravila ubaciti u mašinu za sušenje/na radijator. I osušeni, koji nisam stigla složiti ni ispeglati.

Gledam u te nemilosrdne kamare i samo čujem njegov glas… “Kako misliš cijeli dan si prala veš?! Mašina pere veš!”

Shvatila sam ja odavno, sudeći prema obezvrijeđenosti ženskih kućanskih poslova, da muškarci vjerovatno zamišljaju da njihov veš i suđe kad se uprljaju odu na more par dana da se okupaju i izgotive, pa se poslije vrate čisti i sređeni svako na svoje mjesto. Osim te jedne čarape. Ona ostane na moru.

I ja bih rado na more. Kažu da se plivanje ne može zaboraviti, ali ja mislim da se ne sjećam ni tuš kako se koristi.
Sklanjam vešove, ulazim u kadu, gledam gore u tuš,… visoko brate. Buka koju bi napravila voda padajući sa tih 180 cm bi isto probudila babu i dedu, tako da odlučujem da ublažim taj pad i čučnem. Sudeći po bolu u leđima ovo nije bio čučanj nego trostruki salto. Ograničena bolom, praćakam se tu jedno vrijeme, kao Smigol u potoku, ali moja leđa izgleda ne mogu podnijeti torturu tihog kupanja i moram ovo da obustavim što prije. Pokušam da ustanem ali noge od koljena naniže su mi utrnule i nema teorije da se uspravim. Ostaje mi jedino da se prevalim naprijed na koljena, i to na onu razbijenu cjevanicu. Učinak je takav da moram i da žmirim i da zinem!
Klečim tako bespomoćno u kadi, sa nesnosnim bolom u leđima i do pola utrnutih nogu, i čini mi se da ću ostati ovako do kraja života, jer mi ustajanje iz kade trenutno djeluje kao nešto što može napraviti samo Nađa Komaneči. A ja nisam nikakva gimnastičarka, ja sam gladna i pospana i bole me leđa, ne mogu ja ovo.
Moje vrijeme za topli obrok je već uveliko isteklo i primorana tom činjenicom, dižem se, pa, sa nešto manje elegancije nego maločas iz kreveta. Ali nemam šta obući. Možda bebine gegice. Tu smo negdje s kilama, otkad ovako doručkujem u ponoć. Evo može bade mantil,… on vijori dok trčim u kuhinju, pa taman fino rashlađujem koljena.

A kako bi samo bilo lijepo večerati u nekom restoranu na vrhu svijeta, izmišljati šta ćeš za desert… ne bih ni to znala. U restoranima nema beba kojima ispadaju dude, morala bih naći na youtube-u “djeca jauču”, da bih se osjećala iole normalno.

Jede mi se nešto slatko, ali u kući, osim kupusa, ništa slatko nema. Ima doduše onaj jedan munchmallow što se sjaji ispod trosjeda već neko vrijeme. Legnem na pod da dohvatim svoj doručak (bade mantil je baš zgodan za ovakve situacije) ali u gladi su izgleda kratke ruke, wtf?! Ležim potrbuške i mlatim rukama desno lijevo ispod trosjeda, dok u potpunosti ne poništim učinak proljetnog kupanja, ali uspjela sam da dohvatim svoj desertić i samo to je važno. Bog me je pogledao i munch je u odličnom stanju.

“Ispod trosjeda” je za čokoladicu, kao “podrum” što je za vina.

Ovo je za mene slijed od 6 jela! Prvo pažljivo pokrckam čokoladu, pa usisam bijeli šlagić (kakve školjke, kakvi bakrači), pa maznem keksić, i još mi ostane vremena da izravnam papirić.

AAAAAAAAAAAAAAAAaaaaaaaaaaaaAAAAAAaaaAAAAAAAaaaaaaaaaaaaaaAAAAAAA!!!

Trčim sumanuto, brža od metka, jača od lokomotive!

AAAAAaaaaaaaAAAAAAAaaaaaaaaaaa!!!

Bacam se na krevet, vraćam dudu. Huh. Pa sve sam stigla, čovječe. Tigar, zmaj, ovo ono.

I šta mi fali,… vraćam ispale dude slatkim bebama.
Zar imam pametnija posla.

Glutenska princeza, Bojana Mutić

Izvor: Mama Klik