Poteškoće u učenju mogu da otežavaju usvajanje osnovnih akademskih veština kao što su čitanje, pisanje i matematičke radnje ili čak i onih složenijih kognitivnih poput organizacije, planiranja vremena, apstraktnog razmišljanja, dugoročnog i kratkoročnog pamćenja i pažnje. Iz tog razloga poteškoće u učenju mogu da ostave posledice ne samo na akademski već i na društveni život pojedinca (odnos sa članovima porodice, prijateljima i kolegama na poslu).

Važno je da se na vreme otkrije da li dete ima poteškoće u učenju i savladavanju gradiva, kako bi dobilo potrebnu pomoć i podršku, što dovodi do ne samo boljeg uspeha u školi već i u životu.

1. Rani znaci upozorenja mogu da prođu neopaženo

Roditelji ne mogu da spreče poteškoće u učenju kod svojih mališana, smatraju stručnjaci, jer su predispozicije za njihovu pojavu prisutne i pre rođenja deteta (nasledni faktor) ili je fetus tokom trudnoće bio izložen toksinima kao što je olovo.

Znaci poteškoća u učenju mogu da se ispolje u predškolskom uzrastu, iako ih je u tom periodu lako prevideti, s obzirom na to da deca uče nove stvari tempom kojim njima odgovara i prolaze kroz različite faze razvoja. S druge strane, mnogi mališani s poteškoćama u učenju imaju problem s jednostavnim rimama i pesmicama, brojanjem, prepoznavanjem slova i dana u nedelji, izgovaranjem novih reči i pamćenjem rutinskih, svakodnevnih radnji kao što je zakopčavanje jakne.

Roditelji moraju da se oslone na ono što im instinkt govori, jer svoju decu poznaju bolje nego bilo ko drugi. Čim posumnjate da vaše dete ima problem sa učenjem, porazgovarajte s njegovim nastavnikom i neka dete obavi potrebno testiranje. Što se smetnja u učenju ranije identifikuje, to dete može pre da dobije pomoć od strane škole ili dodatno angažovanog specijaliste.

2. Poteškoće u učenju nemaju nikakve veze sa inteligencijom

Deca sa poteškoćama u učenju neopravdano su etiketirana kao glupa ili lenja, iako su mnoga od njih zapravo natprosečno inteligentna. Kada dete ima poteškoće u učenju, to znači da ono može da uči ali na drugačiji način, čemu moraju da se prilagode i nastavnici i roditelji kako bi dete ostvarilo svoj potencijal i napredovalo.

Skenerski snimci mozga pokazuju da disleksična deca uglavnom koriste desnu stranu mozga kada čitaju, umesto levu, koja kontroliše sposobnost govora, čitanja i pisanja. Kada deca dešifruju reči, informacija mora duže da putuje (zdesna nalevo) pre nego što mogu da je razumeju. To je delimično razlog zbog čega disleksični mališani sporije čitaju. Dete koje pati od ovog poremećaja uglavnom zastaje pre nego što pročita reč, ponavlja prvo slovo više puta, „secka“ višesložne reči na slogove, odvojeno čita reč po reč i ne poštuje znake interpunkcije.

Pojedina disleksična deca mogu čak da „protrče“ kroz dugačke reči ali se muče sa izgovaranjem kratkih kao što su „na“ ili „za“.

Razlike u načinu na koji mozak funkcioniše mogu da utiču na još jedan vid poteškoća u učenju poznat kao poremećaj slušnog procesuiranja (PSP). Ovaj poremećaj obuhvata skup simptoma koji se javljaju kod osoba urednog sluha, ali koje imaju poteškoće slušanja zbog načina na koji mozak obrađuje slušne informacije. Čak i najjednostavnije instrukcije ova deca teško dešifruju, posebno kada učionica postane previše bučna.

3. Poteškoće u učenju utiču na život u učionici i van nje

Poteškoće u učenju ne nestaju nekom magijom kada školsko zvono oglasi kraj poslednjeg časa. Deca koja čitav dan imaju poteškoće da isprate nastavu u školi mogu agresivno da se ponašaju kod kuće, budu nervozna ili da se povlače u sebe. Ukoliko ne uspevaju da ostanu organizovana na času, isti problem će nastaviti da ih prati i kada prekorače kućni prag.

Deci sa poteškoćama u učenju može da bude teško da zapamte svakodnevne radnje, kao što je vezivanje pertli. Zbog toga neki roditelji mališanima daju „uraditi“ listu za sledeće jutro koja obuhvata radnje koje većina dece izvršava automatski, poput „obuj se“, i to tako da dete svaki put ponovi šta treba da uradi pre nego što izvede samu radnju. Lista je prikazana u vidu tabele tako da mališan može lakše da prati i sam uradi ono što se od njega traži.

Vaša očekivanja treba da budu realistična kada je reč o stvarima koje za dete predstavljaju izazov. Ipak, od deteta možete više da očekujete ukoliko ono pokaže snagu i volju da se izbori s problemom. To je još jedan od načina da podstaknete njegovo samopouzdanje.

4. Deca sa poteškoćama u učenju imaju svetlu budućnost

Prirodno je da se roditelji osećaju zabrinuto, iznervirano ili psihički klonulo kada se detetu dijagnostikuje ovakav problem. Statistika u tom smislu sigurno ne ide u prilog: 20 odsto dece sa poremećajem u učenju napušta srednju školu, u poređenju sa osam odsto ostalih učenika, navodi američko Ministarstvo obrazovanja. Skoro polovina svih srednjoškolaca sa poteškoćama u učenju zaostaju tri razreda po znanju iz matematike i sposobnosti čitanja u odnosu na ostale vršnjake.

Ipak, stručnjaci apeluju na roditelje da ne posmatraju sve tako crno. Iako smetnje u učenju ne mogu da se izleče, uz odgovarajuće metode deca mogu da napreduju i budu uspešna, kaže dr Ajhenštajn.

Deca sa poteškoćama u učenju imaju potencijal da promene svet i urade značajne stvari, upravo zbog svog kreativnog, nesvakidašnjeg razmišljanja. Izazov je održati njihovo samopoštovanje jakim i pomoći im da pronađu talente koji ih čine jedinstvenim.

Poteškoće – privremeni problem s učenjem

Poteškoća da se savlada gradivo iz određenog predmeta ne znači nužno da postoji neurološki zasnovan poremećaj u učenju. Dr Rita Ajhenštajn, pedijatrijski neuropsiholog, objašnjava kako ove dve stvari mogu da se razlikuju:

Verovatno se ne radi o poteškoćama u učenju ukoliko…

Vašem detetu je dobro išlo u školi. Razvod, porodični problemi, smrtni slučaj u porodici, maltretiranje od strane vršnjaka ili privikavanje na novu školu mogu da prouzrokuju da inače dobar đak odjednom počne da popušta u školi.

Kod vašeg deteta su vidljive prednosti kratkoročne pomoći. Dodatna podrška od strane nastavnika ili nedeljni sastanci s mentorom pomažu mnogim mališanima da se izbore s najvećim izazovima.

Vaše dete može da prati složene instrukcije. Iako deca s vremena na vreme nešto zaborave, uglavnom znaju šta da rade kada im roditelji ili edukatori to kažu ili pokažu.

Verovatno se radi o poteškoćama u učenju ako…

Vaše dete ima problem sa radom na času od prvog dana. Dete sa poteškoćama u učenju ima problem da savlada ključne akademske veštine, od razumevanja pročitanog do rešavanja zadatka iz matematike.

Vašem detetu ne pomaže rad s mentorom. Ovakvoj deci su potrebne češće sesije s posebno obučenim nastavnicima i efikasnije metode učenja da ostanu na dobrom putu.

Vaše dete se ne snalazi s nizom instrukcija. Deci je teško da zapamte sve korake kako bi ispratila uputstva.

Kako pomoći detetu sa poteškoćama u učenju

Pre svega je važno da se detetu omogući da savlada školski program koji odgovara njegovim sposobnostima i mogućnostima, na osnovu individualnog obrazovnog plana koji se u takvim slučajevima sastavlja pojedinačno za svakog učenika. Ukoliko učenik ima poteškoće u učenju, onda se uz posebnu pomoć stručnjaka sprovode vežbe koje bi ublažile poteškoće ili pomoću kojih bi na drugačiji način usvojio potrebnu veštinu. Takođe, ocenjivanje znanja u školi treba da se prilagodi detetu bez kažnjavanja za ono što ne može. U slučaju nedovoljne motivacije, učenicima treba ponuditi zanimljivije, zabavnije načine učenja, više ih nagrađivati i pohvaliti njihova postignuća.

Uz intervenciju, većina dece sa poteškoćama u učenju postiže uspehe, pozitivne pomake u društvenim odnosima i stiče bolje mišljenje o sebi. Kada se uoči da dete ima problem, važna je timska obrada i utvrđivanje individualnih potreba deteta. U današnje vreme u mnogim školama sa nastavnicima sarađuju i defektolozi, psiholozi, pedagozi i logopedi, koji osmišljavaju metode kako da se detetu pomogne da funkcioniše na najbolji način uprkos nekoj od poteškoća koje ima, dok se po potrebi učenik šalje na dodatna testiranja i procene sposobnosti izvan škole.

Zelena učionica

U čemu je problem?”

Na osnovu razgovora sa polaznicima i iskustva u radu sa djecom, izdvojila sam pet ključnih razloga koji stoje iza nezadovoljstva ocjenama.

Strah od grešaka i treme.

Djeca se često boje da pogriješe pred drugarima. Istraživanje o učenju jezika ističe da su strah od sramote, treme i pogrešnog izgovora među glavnim razlozima zbog kojih djeca ne govore slobodno. Kada strah preuzme kontrolu, djeca izbjegavaju govor i vježbu, a bez vježbe nema napretka. U Glossa-centru njegujemo atmosferu povjerenja. Učimo djecu da greške nisu sramota već odskočna daska. Mi djecu oslobađamo treme kroz smijeh, igru  i jasne povratne informacije.

Nedovoljna izloženost jeziku izvan škole.

Jedan od faktora koji najviše usporava napredak jeste nedostatak kontakta sa jezikom izvan učionice. Djeca uče gramatiku na času, ali kod kuće se vraćaju svom maternjem jeziku, zbog čega se vokabular zaboravlja. Sličan problem navodi i studija koja ističe da duge pauze bez ponavljanja i neodržavanje stečenog znanja usporavaju napredak. Šta je rješenje? Uključite jezik u svakodnevicu. Pustite im pjesme, filmovei dokumentarcena stranom jeziku, razgovarajte o omiljenim temama koje mogu da prate na stranom jeziku putem interneta i mreža, podesite telefone na strani jezik ili igrajte društvene igre na jeziku koji uče.

Ograničen vokabular i manjak alata za razumijevanje.

Vokabular je temelj uspjeha. Istraživanjao problemima učenja jezika naglašavaju da ograničen rječnik i nedostatak strategija za razumijevanje teksta predstavljaju velike prepreke. Mnogi učenici uče “napamet” riječi iz udžbenika, ali ne znaju kako da ih primijene. U Glossa-centruradimo na aktivnom vokabularu kroz igre uloga, pisanje poruka, gledanje video‑klipova. Potičemo djecu da sama formiraju rečenice i koriste nove riječi u kontekstu.

Kultura je strana, pa jezik ostaje apstraktan.

Učenje jezika nije samo učenje riječi, već i upoznavanje kulture. Ako djeca ne prepoznaju sebe u onome što uče, gube motivaciju. Istraživanja i naša iskustva o izazovima učenja govoreda kulturna distanca i odsustvo lične povezanosti otežavaju ovladavanje stranim jezikom. Zato u Glossi nastavu pretvaramo u putovanje: pričamo im priče o svakodnevnom životu u Njemačkoj ili engelskom govornom podrućju, pravimo virtuelne izlete, obrađujemo tipična jela ili slušamo njemačke hitove. Kultura postaje most prema jeziku.

Prerani fokus na ocjenu umjesto na proces.

Pritisak da se odmah dobiju dobre ocjene može biti kontraproduktivan. Studija iz 2025. o znatiželji i anksioznosti pri učenju jezika pokazuje da radoznalost snažno doprinosi uspjehu, a da preveliki strah i anksioznost umanjuju učinak. Kada se djeca boje loše ocjene, postaju napeta i blokirana. U Glossi ohrabrujemo postavljanje malih ciljeva i slavimo svaki napredak. Ocjena je samo posljedica procesa; najvažnije je da dijete uči s radošću i znatiželjom.

Šta možete uraditi kod kuće?

Napravite kućni “kutak za jezik” sa knjigama, aplikacijama i muzikom na jeziku koji uče.

Ohrabrite ih da pišu dnevnik ili poruke prijateljima na stranom jeziku.

Pohvalite hrabrost, a ne samo tačnost. Greška je korak naprijed.

Koristite tehnologiju, online platforme i igre motivišu djecu da ponavljaju.

Spojite maternji i strani jezik: UNESCO preporučuje da se učenje stranog jezika nadograđuje na maternji, jer djeca koja najprije uče na maternjem jeziku 30 % lakše čitaju s razumijevanjem.

U Glossinom programu imamo male grupe, stručne profesore i moderne materijale. Učimo uz pjesmu, film i projektne zadatke, prateći tempo svakog djeteta. Tako gradimo samopouzdanje i ljubav prema jeziku, a ocjene dolaze same od sebe.

Autorka teksta:

Adriana Švraka

Direktorica  Glossa – centra

Osnovno i srednje obrazovanje je stekla u inostranstvu, a visoko na Univerzitetu u Banjoj Luci.
Pohađa MBA studije za izvršni nivo i top menadžere u Beogradu.
Predavala je dug niz godina u raznim obrazovnim institucijama. T
rener je i multiplikator Goethe-Instituta za stručna usavršavanja.
Obučila je na stotine nastavnika širom svijeta.
Od 2003. se bavi metodikom i didaktikom vaspitno- obrazovnih procesa.
Od 2009. razvija planove i programe za offline nastavu i razne formate nastave na daljinu
(online učenje).
Od 2020. godine se intenzivno bavi implementacijom Web3 tehnologija i vještačke inteligencije
u obrazovne planove i programe kao i sam proces učenja.

• olakšati posao
• olakšati svakodnevicu
• naći način kako da Ai alati rade zadatke umjesto vas dok vi vrijeme trošite na kreativnost

U Glossa centru odavno primjenjuju Ai alate u nastavi. Direktorica, Adriana Švraka, i sama je oduvijek bila zainteresovana za sve što budućnost donosi, te je u svoje pedagoške metode korak po korak uvršavala i Ai alate.

Nakon toga je krenula sa online webinarima koji su izazvali dovoljno pažnje da bi webinar prerastao u – kurs!

U Glossi kažu: Učimo vas kako da mislite, brže radite i učite pametnije

U svijetu koji se mijenja brže nego ikad, jedno je jasno: vještačka inteligencija (AI) nije stvar budućnosti – ona je ovdje i sada. I to ne samo za programere i IT stručnjake. AI je alat koji može svakome da olakša život i rad – ako zna kako da ga koristi. Upravo zato Glossa- centar pokreće prvu AI Akademiju u regionu, sa misijom da znanje o umjetnoj inteligenciji približimo svima

AI nije rezervisan za stručnjake. AI je za sve nas.

Ovo nisu kursevi za IT-ovce. Ovo nisu obuke samo za digitalni marketing. AI Akademija je za učenike, studente, nastavnike, roditelje, preduzetnike, menadžere, administraciju, freelancere – za svakoga ko želi da radi brže, pametnije i efikasnije.

Ovaj kurs vas učimo da MISLITE, a ne samo da klikćete

Ovdje nećete naučiti samo “koji alat da kliknetw”. Ovdje ćete naučiti kako da razmišljate s razumijevanjem o tome kako AI funkcioniše, kako da prepoznate koji alat vam zaista treba i kako da ga koristite odgovorno i kreativno.

Jer kad razumiješ kako nešto funkcioniše – znaš i kako da ga koristiš u svoju korist.

Za koga su Glossa AI kursevi i šta tačno možete naučiti?

 Za svakoga po nešto – konkretno i korisno

UČENICI I STUDENTI

Naučiće kako da:

• pišu eseje i prezentacije uz pomoć AI alata
• brzo istraže bilo koju temu
• koriste AI kao ličnog mentora za matematiku, strane jezike, pripreme za ispite
• uče brže i organizovanije

RODITELJI

Naučiće kako da:

• razumiju alate koje njihova djeca koriste
• isprate i podrže djetetovo obrazovanje
• planiraju porodične obaveze efikasnije
• koriste AI za svakodnevne zadatke i donošenje odluka

NASTAVNICI I PROFESORI

Naučiće kako da:

• kreiraju planove časova i kvizove uz pomoć AI
• personalizuju nastavu i angažuju učenike
• automatizuju administrativne zadatke
• koriste AI za profesionalni razvoj i evaluaciju učenika

MENADŽERI I PREDUZETNICI

Naučiće kako da:

• automatizuju izvještaje, mejlove, ponude
• prate produktivnost tima
• razvijaju strategije uz pomoć AI analize
• štede vrijeme i donose brže odluke

 ZAPOSLENI U BILO KOJOJ OBLASTI

Naučiće kako da:

• ubrzaju pisanje izvještaja, mejlova, ponuda
• upravljaju vremenom uz AI asistente
• kreiraju sadržaj i vizuale bez dizajnerskih znanja
• postanu nezaobilazna osoba u svom timu

 Šta ovaj kurs razlikuje od ostalih?

Glossa- centar nije samo još jedan edukativni centar koji je “uhvatio trend”.

Stručnjaci Glossa centra su prvi u regionu razvili struktuisanu, višestepenu AI edukaciju za opštu populaciju

Naša AI Akademija nije kurs za usko stručne ljude – već program za svakoga ko želi da koristi alate budućnosti u svom svakodnevnom životu i poslu. To do sada niko u regionu nije ponudio na ovako sistematičan, jasan i primjenjiv način.

Sve što predaju – testirali su u praksi

Ovdje nema teorije iz knjiga. Svaki alat, svaka metoda, svaka tehnika koju učite na AI Akademiji, prošla je test kroz:

• nastavu u učionicama i online okruženju
• rad sa hiljadama učenika i polaznika
• komunikaciju sa roditeljima i nastavnicima
• organizaciju poslovanja u realnim timovima (prodaja, administracija, marketing, uprava)

Ai nije samo alat – već način razmišljanja

To znači da ćete razumjeti:

• kako AI funkcioniše
• gdje su mu granice i prednosti
• kako da ga koristite odgovorno i efikasno

Zašto da izaberete ovaj kurs?

 Prvi strukturisan AI program za sve – ne samo za IT stručnjake
 Praksa, ne teorija – sve što učite, vaši predavači koriste svakodnevno
 Učite da razmišljate, ne samo da klikćete
 Lokalizovan sadržaj – alati i primjeri prilagođeni našem kontekstu
 Godine iskustva u primjeni AI-ja u nastavi, poslovanju i svakodnevnom radu

Budućnost je stigla. Hoćete li ostati iza?

Više si ne možemo priuštiti da ne znamo šta je AI. Naučite to sada – jasno, praktično i jednostavno.

Kako se prijaviti?

Kliknite ovdje

Izaberite kurs koji odgovara vašim potrebama i započnite najkorisniju edukaciju ove godine.

Uz Tajanu Kušljić, stručnjakinju iz oblasti tehnika učenja, i niz edukativnih radionica posebno osmišljenih da poboljšaju fokus i koncentraciju, povećaju fond riječi i probude kreativnost – vidjećete promjenu na vašem djetetu brzo!

Koje radionice? Pogledajte u nastavku:

Dugogodišnje iskustvo rada s djecom i pristup ispunjen zabavnim aktivnostima – recept za 90 minuta radionice koju će željeti da ponove!

Učešće po radionici je 20KM (2x45min). Za sve GLOSSA polaznike učešće na radionicama je besplatno.

Kako se prijaviti? Pošalji poruku na Glossa instagram profil. 

Prijave i putem telefona na +38765023067.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Glossa – centar za njemački jezik (@glossa_centar)

Hipokampus je deo mozga odgovoran za pamćenje i učenje, mala moždana struktura koja nam pomaže da pamtimo, kako kratkoročno tako i dugoročno i da steknemo svest iz svog okruženja. Ovaj deo mozga izložen je riziku od povrede ili oštećenja zbog osnovnih stanja kao što je Alchajmerova bolest.

Šta je hipokampus?

Hipokampus je mali deo mozga sa „velikim poslom“ koji pretvara kratkoročna sećanja u dugoročna tako što organizuje, čuva i preuzima „uspomene“ u našem mozgu. Takođe nam pomaže da naučimo više o svom okruženju (prostorno pamćenje), tako da smo svesni šta je oko nas, kao i da zapamtimo koje reči da izgovorimo (verbalno pamćenje).

Hipokampus se nalazi na levoj i desnoj strani mozga, duboko unutar temporalnog režnja, koji se nalazi blizu slepoočnica i ušiju i deo je limbičkog sistema. To je grupa moždanih struktura koje regulišu mirise, emocije, sećanja i autonomna ponašanja (kao što su otkucaji srca, disanje, znojenje…).

Koju funkciju ima hipokampus i kako deluje sa drugim delovima mozga?

Hipokampus je odgovoran za sledeće kognitivne funkcije:

• Učenje
• Kratkoročno i dugoročno pamćenje
• Vizuelno-prostorno pamćenje (sećanje na položaj tela u odnosu na obližnje objekte)
• Verbalno pamćenje (sećanje na prave reči koje treba izgovoriti)
• Deklarativno (ili eksplicitno) pamćenje (sećanje na činjenice ili iskustva).

Hipokampus blisko sarađuje sa drugim delovima mozga kojima su potrebne informacije koje  hipokampus stvara i čuva. Na primer, naš hipokampus i amigdala rade zajedno na povezivanju sećanja sa emocijama, koje stvaraju emocionalni odgovor. S obzirom na to da je hipokampus deo limbičkog sistema dovodi se u vezu sa hipotalamusom i amigdalom, a ove strukture pomažu u regulisanju različitih telesnih funkcija, uključujući odgovor „bori se ili beži“.

Zamislite da prvi put vidite psa. Pas maše repom i liže vam ruku kada vas vidi. Naša amigdala i hipokampus tada počinju da rade zajedno kako bi uskladištili to sećanje u mozgu, tako da sledeći put kada vidite psa, setite se svog prošlog iskustva i osećate se smireno i srećno što vidite životinju. Ova ista veza takođe igra ulogu u drugim emocijama kao što su strah i bes. Koristeći isti primer kada ste videli psa po prvi put, razmišljate da li se taj pas ponašao agresivno prema vama ili voljenoj osobi. Naš hipokampus radi sa okolnim moždanim strukturama, posebno onima unutar limbičkog sistema, kako bi nam rekao da se udaljimo od moguće opasnosti.

Kako izgleda deo mozga odgovoran za pamćenje i učenje?

Hipokampus izgleda kao morski konjic. Ova struktura u obliku slova S dobila je ime po starogrčkim rečima koje znače „morski konj“. Dugačak je oko 5 centimetara i sastoji se od nekoliko ćelija raspoređenih jedna na drugu. Hipokampus je deo veće grupe struktura koje se nazivaju hipokampalna formacija. Strukture unutar hipokampusa rade zajedno kako bi dovršile kognitivne funkcije vezane za pamćenje i učenje.

Delovi formiranja hipokampusa uključuju:

Dentate gyrus: obrađuje prostorna sećanja i pomaže nam da donosimo odluke

Pravi hipokampus (cornu ammonis): Ovaj region radi na formiranju sećanja, a zatim organizuje i skladišti naša sećanja. Četiri regiona pomažu hipokampusu da pravilno obavlja svoj posao, uključujući cornu ammonis (CA) 1, 2, 3 i 4.

Subiculum: Ova oblast prikuplja informacije iz hipokampusa da bi poslala poruke drugim delovima našeg mozga kako bi pomogla u pronalaženju memorije

Entorhinal cortex: Ovo je put za informacije koje dolaze do i od hipokampusa.

Šta se dešava ako je hipokampus oštećen?

Povreda, trauma mozga ili osnovno stanje mogu uticati na funkcionisanje hipokampusa, odnosno na sposobnost koliko smo u stanju da stvaramo uspomene, pamtimo određene trenutke ili obrađujemo informacije kao što su imena, datumi, mesta i događaji.

Uobičajeni uslovi koji mogu oštetiti ili uticati na naš hipokampus su:

• Alchajmerova bolest
• Amnezija
• Demencija
• Encefalitis
• Epilepsija
• Hipoksija
• Posttraumatski stresni poremećaj
• Šizofrenija.

Prirodno starenje takođe utiče na veličinu i aktivnost hipokampusa jer normalno je videti pad funkcije pamćenja sa godinama zbog toga što hipokampus ne radi tako dobro ili brzo kao nekada.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Online učenje: Efikasnost na dlanu

 Učenje na daljinu postaje nezaobilazan dio savremenog obrazovanja. Prema Adriani, kada je pravilno organizovano, online učenje može biti čak efikasnije od tradicionalnih metoda. “Interaktivnost i raznovrsni alati koje nude online platforme pojačavaju dinamiku učenja. Gejmifikacija, kvizovi i grupni rad omogućavaju brže usvajanje gradiva, a samim tim i veću produktivnost,” kaže ona. Webinari posebno prednjače jer okupljaju ljude iz različitih krajeva svijeta, stvarajući globalnu mrežu znanja i iskustava.

Kako je AI promijenio pristup obrazovanju i menadžmentu?

Adriana je već četiri godine fokusirana na istraživanje i implementaciju AI alata. Posebnu inspiraciju pronašla je na konferenciji u Dubaiju, gdje su teme poput blockchain tehnologija i AI u obrazovanju bile u fokusu. Zahvaljujući tim iskustvima, unaprijedila je svoju produktivnost za nevjerovatnih 500%.

“AI mi pomaže u automatizaciji zadataka, organizaciji i donošenju boljih odluka. Ova tehnologija nije samo alat u obrazovanju, već ključni faktor za uspjeh u menadžmentu,” objašnjava ona.

Interaktivni webinari: Nauka u praksi

Jedan od najupečatljivijih primjera primjene AI u obrazovanju bio je webinar koji je Glossa-centar organizovao nedavno. “Webinar je trajao 90 minuta i bio je izuzetno interaktivan. Učesnici su odmah primjenjivali predstavljene AI alate, učeći kako da generišu tekstove, slike, analize i prezentacije za svega nekoliko minuta,” kaže Adriana.

Posebna pažnja posvećena je prilagođavanju AI alata različitim profesijama: od menadžera i marketara do pravnika i arhitekata. Učesnici su takođe naučili kako da variraju “promptove” na različitim jezicima kako bi dobili preciznije rezultate, što je ključ za efikasnu primjenu AI-a.

Budućnost AI: Personalizovano učenje i efikasnije poslovanje

Adriana vjeruje da AI ima potencijal da individualizuje obrazovanje, prilagođavajući ga tempu i potrebama svakog učenika. “AI nikada neće zamijeniti ljudski element, ali može olakšati procese i učiniti ih efikasnijim,” naglašava.

Osim toga, ona vidi AI kao alat koji će transformisati poslovanje, štedeći vrijeme i resurse, ali i zahtijevajući kritičko razmišljanje i odgovornu primjenu.

Planovi za budućnost

Glossa-centar planira nove webinare i radionice koje će obuhvatiti napredne kurseve o AI alatima i njihove primjene u različitim industrijama. “Informacije o budućim događajima dostupne su na našoj web stranici i društvenim mrežama. Pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže i otkriju kako AI može unaprijediti njihove karijere,” kaže Adriana.

O Adriani Kušljić Švraki

Adriana je liderka sa bogatim međunarodnim iskustvom. Sa završenim MBA programom za izvršni nivo, obogatila je svoje strateške i liderske vještine. Kao trener Goethe-Instituta, obučila je stotine nastavnika širom svijeta, uvodeći inovativne metode u obrazovanje.

Posvećena implementaciji naprednih tehnologija, Adriana je prepoznata kao pokretač promjena u obrazovanju i menadžmentu. Njena strast prema inovacijama inspiriše mnoge da prigrle nove tehnologije i unaprijede svoje vještine za budućnost.

Moje ime je Mirjana Landika, po zanimanju sam doktor ekonomskih nauka, oblast interesovanja mi je prijemna matematike u oblastima društvenih nauka. Dvadeset godina radim kao univerzitetski profesor i do odlaska na porodiljini dopust obavljala sam dužnost dekana Fakulteta poslovne ekonomije na Panevropskom univerzitetu „Apeiron“ Banja Luka. Odrasla sam u porodici prosvjetnih radnika, koja nije uključivala samo moje roditelje, već i okruženje u kome sam odrasla. Od najranijeg djetinjstva usvojila sam ljubav prema sticanju novih znanja ali i u njegovom prenošenju na druge, počevši od mlađih članova porodice i školskih kolega, ka držanju instrukcija u studentskim danima, sve do uspješne akademske karijere.

U svome radu sa mladim ljudima (studentima), primjećujem značajnu razliku u nivou znanja, vještina i interesa za sticanjem znanja.

Na žalost, u eri tehnološkog prosperiteta, kada je sve nadohvat ruke ili klika na pametnom telefonu i računaru, učenje nije imperativ, ali primjećujem i druge probleme, a vjerujem da ih je većina roditelja, nastavnika, poslodavaca… itekako svjesna. Djeca učenje doživljavaju kao opterećenje, tešku i nemilu obavezu, dio neželjene svakodnevnice i usudila bih se reći da čak i ne shvataju potrebu, značaj i smisao sticanja znanja i vještine.

Kao dugogodišnji naučno – istraživački radnik i kao osoba koju krasi radoznalost i težnja za pronalaženjem logičke povezanosti u svijetu koji nas okružuje imala sam potrebu da u svome okruženju testiram alternativni pristup učenju kod djece i rezultati su bili izuzetni. Bilo da se radi o učenju kroz igru prvenstveno vještina i alternativnih znanja.

Djeci je zabavno da uče tablicu množenja kada im se npr. objasni da se množenje sa devet može vršiti pomoću deset prstiju. Tehnika se sastoji u tome da se savije prst čiji je redni broj jednak broju sa kojim množimo broj devet. Broj prstića ispred savijenog prsta označava cifru desetica, a broj prstića nakon savijenog prstića cifru jedinica, tako da je:

•  9*1 = 9 – savijamo prvi prst, ispred savijenog prstića, nema ni jednog prstića pa je cifra desetica nula, a iza savijenog prstića je devet, pa je cifra jedinica devet;

•  9*2 =18 – savijamo drugi prst, ispred savijenog prstića je jedan ispružen prstić, pa je cifra desetica jedan, a iza savijenog prstića je osam ispruženih prstića pa je cifra jedinica osam;

•  9*3 = 27 – savijamo treći prst, ispred njega su dva a iza njega sedam ispruženih prstića, pa je cifra desetica dva, a cifra jedinica sedam…

Zatim je interesantan primjer množenja dvocifrenog broja brojem 11, tehnika je da „razmaknemo“ cifre jedinica i desetica i između njih umetnemo zbir cifara jedinica i desetica.

Navešću još primjer lektire Ježeva kućica, predivne priče u stihu poznatog pisca Branka Ćopića. Jedan divni radoznali inteligentni učenik trebao je da prepriča Ježevu kućicu, koja mu je pročitana toliko puta, da ju je gotovo napamet naučio, a ništa od pročitanog nije razumio. Meni je to bila omiljena pjesmica ili priča ispričana u obliku pjesmice, zapitala sam se u čemu je problem. Problem je u značenju riječi i rečenica u pjesmi. Uzela sam Vojina u krilo na porodičnom druženju i zamolila ga da zajedno pročitamo Ježevu kućicu. Svaku riječ sam mu strpljivo objašnjavala„ guščinim perom divno li šara“ nekada nisu postojale olovke i ljudi su u pero od ptica sipali tintu i tako pisali, a šaranje je izraz koji se koristi da se kaže da neko nema lijep rukopis… aha, njegove pametne okice su bile širom otvorene i slušao je pažljivo svaku moju riječ, „i divlja svinja pade ko kruška“ – kruška raste na drvetu i kada sazrije olabavi joj se peteljka, odvoji se od grane i padne na zemlju i tada se razbije i više nije ukusna za jelo…

Sve što sam govorila Vojin je ponovio prvo svojoj starijoj sestri, a onda i učiteljici koja je bila oduševljena njegovim izlaganjem.

Naš obrazovni sistem od djece i mladih ljudi sa jedne strane i nastavnim kadrom sa druge strane, traži mnogo i time se stvara pritisak na djecu, nastavnike, učitelje, profesore i roditelje što značajno otežava savladavanje problema koncentracije, fokusiranja, lakog pamćenja, prvenstveno onoga čega sam pobornik a to je uživanje u učenju.

Učenje je sastavni dio života svih ljudi od najranijeg uzrasta, tokom čitavog života do odlaska sa ovog svijeta. Cijeli naš život je učenje… učimo da jedemo, hodamo, govorimo, pišemo, brojimo, računamo … neke stvari učimo svjesno, a druge nesvjesno, jer im se pristupa kroz igru, zabavu i dozvoljava nam da se saživimo sa njima. Od učenja se ne smije praviti „bauk“, učenje mora biti u najmanju ruku ugodno, jer život zahtijeva od svih nas da svakodnevno učimo. Ono u čemu uživamo stvara ugodnost i sa time se lako saživi.

Šta mi želimo za našu djecu? Odustajanje, tjeskobu, otpor, suze i negativan odnos prema školi i učenju ili lakoću i užitak uz podizanje kapaciteta na jedan viši nivo. Naravno, ovo drugo. Ali kako do toga?

Postoji, vjerujem, više mogućnosti, ali mi dozvolite da ovdje prestavim jedan, kojeg sam testirala na malenoj grupi djece različitog uzrasta, početnog nivoa znanja, afiniteta i kapaciteta. Pa upoznajte i Vi Superznalca. Ja ću Vam ispričati moju stranu priče.

Superznalca sam upoznala slučajno, putem reklame na društvenim mrežama i pomislila sam kako divna mogućnost, za mene i za sve one kojima je potrebno, a potrebno je svoj djeci ovoga svijeta.

Franšizu za program Superznalac predstavili su mi divni mladi ljudi Ana i Josip, prosvjetni radnici (Ana je profesor informatike, a Josip biologije) i u uvodnom dijelu izlaganja su rekli rečenicu koja me je ostavila bez riječi:

„U našoj kulturi većina ljudi zna sva slova kojih je ukupno 30, ali to ne znači da su pismeni (sa time se možemo svi složiti), a u Kini se pismenim smatra osoba koja zna 3.000 – 4.000 znakova (kinesko pismo ima oko 50.000 znakova)“.

Kako neko može da nauči toliko znakova, kako neko uopšte može da pamti toliko nepovezanih činjenica? Odzvanjalo mi je u glavi. Mentalna aritmetika bio je odgovor na moje pitanje.

Svakako je ovo mnogim ljudima apstraktan i nepoznat pojam. Pa da malo pričamo o tome. Mentalna aritmetika predstavlja proces „vježbanja“ mozga u određenoj fazi razvoja dijeteta, kada je moguće povezati određene neuronske veze (sinapse), što u nastavku života omogućava da se logički razmišlja, poboljša fokus, istovremeno koriste obje moždane hemisfere.

Abakus je pomagalo kojim se služe maleni superznalci, a za lakše izvođenje računskih operacija. Abakus je nastao u Aziji i tu se još uvijek koristi kao nastavno sredstvo u obrazovanju. Abakusom se mogu vršiti računske operacije sabiranja, oduzimanja, množenja, dijelenja, kvadriranja, korjenovanja, …

Kada uče sabiranje, djeca najčešće koriste svoje prstiće kao glavne pomoćnike prilikom rješavanja zadataka. Problem nastaje kada djeca prelaze na teže zadatke gdje prstići ne mogu pomoći.

Šta to zapravo znači? Kroz igru i zabavu, računanjem na abakusu djeci se olakšava i ubrzava proces savladavanja školskog gradiva, poboljšava se fokus i koncentracija, postiže se mogućnost fotografskog pamćenja, sposobnost vizuelizacije sadržaja, razvija se mašta, logika i kreativnost, te povećanje brzine razmišljanja i povećava samopouzdanje.

Zamislite da Vaše dijete, kumče, nećak(inja), unuče sa radošću i osmijehom savladava gradivo, uživa i raduje se učenju i da mu učenje postane lakoća. Moguće je ali samo u uzrastu od 4 – 14 godina.

Superznalac je dio globalne mreže Superclever, a sertifikovan program mentalne aritmetike uspješno se provodi u 17 zemalja a nastava se izvodi na osam svjetskih jezika. Pored mentalne aritmetike program superznalac obuhvata metode i mtehnike brzog pamćenja boja i brojeva, zatim brzog slaganja Rubikove kocke, sudoku ukrštenica i brojnih tehnika i metoda matematičko logičkih vještina kao fenomenalne pripreme za život.

U današnje vrijeme sve što vrijedi prolazi sud društvenih mreža, pri tome na društvenim mrežama profili lokalnih franšizera i službeni profil superclever_official bilježe značajnu popularnost, pri čemu službeni profil trenutno bilježi više od 415.000 pratilaca, dok službeni YouTube kanal ima više od 1.700.000 pretplatnika. Broj pratilaca i pretplatnika se povećava iz dana u dan.

Izvrsnost programa Superznalac zahtijeva redovno ažuriranje web aplikacije superclever.world koja predstavlja platformu virtuelne igraonice za male superznalce koja im pruža mogućnost da kroz igru i zabavu vježbaju gradivo naučeno na superznalcu.

Djeca takođe vole da provjere svoje stečeno znanje u sparingu sa drugim superznalcima i u tome smislu organizuju se takmičenja između naše i drugih škola mentalne aritmetike.

Šta su o Superznalcu rekli mali superznalci:

Mia (10 godina): Super nam je bilo učili smo o matematici i sada bolje znam matematiku.

Nela (10 godina): Super nam je bilo, učili smo o matematici i računanju i tako se može bolje naučiti matematika.

Nina (majka 10 – to godišnje Marije): Nakon jedne godine pohađanja Superznalca, Marija sa razumijevanjem uči gradivo iz Prirode i društva i mnogo brže uči pjesmice napamet.

Kako se provodi program?

Jednom sedmično po dva školska časa.

Ko provodi program?

Prosvjetni radnici sa dugogodišnjim radnim iskustvom i zvničnim prosvjetnim kvalifikacijama uz završenu edukaciju za izvođenje programa Superznalac.

Kako da bolje upoznamo program Superznalac?

Prijavom na Promo čas putem linka…  ili porukom na Facebook profil.

Kome je namjenjen program?

Djeci od 4 – 14 godina. Bez ograničenja. Omogućite djeci da uče sa lakoćom i uživaju u procesu sticanja znanja.

Njegov pravi oblik i funkcija otkriveni su tek nedavno te sada znamo da je klitoris (inače jedini ljudski organ koji postoji isključivo radi zadovoljstva) površinski dosta veći i nervno umreženiji nego što se mislilo. Mnogi autori se pitaju koliko su ova zakasnela otkrića povezana sa problematičnim rodnim politikama u domenu medicinskih istraživanja.

U okviru psihologije, kao i obično, priča počinje s Frojdom. Na pitanje ženske seksualnosti Frojd se nije mogao pohvaliti suvislim hipotezama. Opšte je prihvaćeno da su njegove teorije o ženskoj seksualnosti bile pod velikim uticajem kulturne i filozofske mizoginije tog vremena, a neki dodaju i “Frojdovog nerazrešenog konfliktnog odnosa s majkom”.

Njegov koncept “ženske zavisti za penisom” je među najviše kritikovanim pojmovima u psihoanalitičkoj teoriji. Frojd je prepostavljao da, kada devojke prvi put shvate da nemaju penis i “moć” koja prati ovaj organ, razvijaju zavist od penisa i provode ostatak svog života u nadmetanju za pažnju muškaraca kako bi nadoknadile ovaj urođeni deficit. Revidirajući svoje teorijske postavke mnogo puta tokom života, Frojd je istakao da “njegov pogled na ovu temu svakako nije kompletan i ne zvuči uvek prijateljski”, upućujući nas da “o njoj učimo od pesnika, iz sopstvenog životnog iskustva, ili da sačekamo da nam nauka pruži neke koherentnije podatke.”

Čekanje je donekle urodilo plodom, te psihoanaliza danas žensku seksualnost ne percipira više kao inferiornu i zasnovanu na konfliktnom odnosu prema muškoj, pa su istraživanja ove oblasti danas fokusirana na to šta podrazumeva “biti žensko” umesto “ne biti muško”.

Premda su seksualne slobode u prošlom veku donele veću slobodu u upražnjavanju seksa za žene, sam proces seksualnog uzbuđenja žena, ono što mu prethodi i faze kroz koje se odvija dugo je ostao nepoznat nauci. Danas se u istraživačkoj praksi ženske seksualnosti sve više vraća glas ženama i ovoj temi se pristupa interdisciplinarno.

Osnaživanje žena da istražuju svoje seksualne fantazije i komuniciraju svoje preference ostaje, pak, aktuelna društvena potreba 21. veka. Autorka Pegi Ornstajn i psihološkinja Sara MekKliland sa Univerziteta u Mičiganu smatraju da su mlade žene današnjice društveno uslovljene da veruju da njihova seksualnost zapravo ne pripada njima, ističući da je ovo posebno značajna tema za heteroseksualne žene. MekKliland u svom istraživačkom radu nalazi da su mlade žene sklone da svoje seksualno zadovoljstvo definišu isključivo preko stepena partnerovog zadovoljstva, a neretko se za kriterijum zadovoljstva navodi i “bilo je bezbolno”.

Apelujući na važnost “intimne pravde”, autorka nas poziva da se zapitamo: “Kako određujemo ko ima pravo da uživa u intimnoj razmeni i čiji je užitak važniji? Kako svako od partnera definiše “zadovoljavajuće” iskustvo?” Razgovaramo li o tome? U ovom tekstu iz dva dela ćemo istaći neke važne teme i predložiti prakse vezane za bolju brigu o seksualnosti žena.

Preispitajte poruke koje ste dobile od okoline o sopstvenoj seksualnosti

Istorijski gledano, mnoge kulture su nastojale, a i danas nastoje da uvedu mere kontrole i restrikcije na temu ženske seksualnosti. Osim toga, svako od nas je tokom odrastanja dobio određene poruke o našoj, tuđoj i seksualnosti uopšte. Često te poruke nisu eksplicitno izrečene, ali su sadržane u ponašanju okoline. Tako, uz čest izostanak adekvatnog obrazovanja i podrške, opstaje niz problematičnih poruka koje žene prime od okoline tokom odrastanja i koje značajno utiču na stavove, osećanja i odnos prema seksu.

U okviru višegodišnjeg istraživanja koje je rezultiralo knjigom “Devojke i seks”, Pegi Ornjstajn je razgovarala sa mladim ženama uzrasta između 15 i 20 godina na temu njihovih stavova i iskustava u domenu fizičke intime. U TED talk-u u kom prezentuje deo svojih nalaza, Ornstajnova upozorava da mlade žene često dobiju poruku da je njihova seksualnost primarno vezana za nekog drugog, a ne njih same.

Ona dalje konstatuje da mediji, pop kultura i pornografski materijal seksualizuju mlade žene i time vrše društveni pritisak na devojke da izgledaju i ponašaju se “seksi”. “Biti seksi” postaje važno očekivanje koja devojke imaju od sebe, kao i ono koje dečaci projektuju na njih. Autorka dalje ističe da je seksualna aktivnost za mlade žene mač sa dve oštrice, jer okolina od ranih dana pokušava da ih pozicionira na dimenziji “drolja vs. preterano čedna”, gde nijedna od alternativa nije poželjna.

U kontekstu seksualnog obrazovanja devojaka morala bi se, stoga, naći i pitanja poput: “A šta za mene znači da osećam seksi? Koliko li se za mene to poklapa sa medijskim slikama toga, a koliko ne?”, “Kako da slobodno istražujem sopstvenu seksualnost i odredim sebe u nekim poželjnijim alternativama? Koje bi to alternative bile?”. Ornstajnova ističe da je bila inspirisana alternativnim načinima na koje neke gej devojke konstruišu “gubljenje nevinosti” budući da ono odstupa od kulturološkog standarda: “Zamislite da ceo svet merom gubitka nevinosti žene smatra njen prvi orgazam.”

U još jednom zanimljivom TED talk-u na temu ponovnog uspostavljanja moći žena nad sopstvenom seksualnošću, Pam Kosta poziva žene u publici da se prisete poruka koje su dobile od okoline o seksu i njima kao seksualnim bićima. Neka od pitanja koja mogu pomoći u samostalnom ili istraživanju ove teme u odnosima gde se osećate bezbedno su:

– Da li je seks bio više centralna ili periferna tema u porodici? Koje ste otvorene ili skrivene poruke koje se tiču seksualnost primili u svojoj porodici i široj okolini?
– Koliko njih je bilo osnažujuće i podržavajuće po vaš seksualni razvoj? Na koji način se seksualnost u vašoj porodici ohrabrivala?
– Na koji način se seksualnost u vašoj porodici obeshrabrivala? Da li je postojala neka vrsta kontrole odraslih vezana za ovu temu? Da li je bilo nekih koje su o seksu govorile kao nečem čega se treba bojati ili što treba izbegavati? Da li se vaša seksualnost povezivala sa temom stida, krivice, poniženja ili gađenja?
– Na koji način se vaša porodica odnosila prema seksualnim temama prisutnim u medijima? Na koji način se vi danas odnosite prema ovim temama?
– Kakve poruke o seksu biste voleli da prenesete svojoj deci i po čemu bi se one razlikovale od onih poruka koje ste vi primili?
– Da li smatrate da Vas neke od poruka koje ste dobili ometaju danas u funkcionisanju i da bi mogle da budu važna tema za vaš psihoterapijski proces?

Ovaj spisak pitanja vas može podstaći na pričanje priča o nasleđu koje je oblikovalo način na koji doživljavate sebe kao seksualno biće. Ujedno, odgovori na ova pitanja vas mogu inspirisati na kreiranje novih priča koje možda više odgovaraju vašim sadašnjim potrebama.

Piše: Ana Perović, Psihobrlog

– Bravo, srce mamimo! – podržala sam njen uspeh, ali sam odmah postavila i pitanje:

– Izvini, zašto je toliko važno što je bez greške? Petica je petica!

– Ali mama, to je prava, čista petica – viknula je ona.

Nisam htela više da joj odgovaram, niti raspravljam sa detetom da ne bi pomislila da imam nešto protiv njene savršene petice. Niti ću je nagraditi, jer je dogovor da su njene ocene njen uspeh, i da smo mi naše škole završili.

Zabrinula sam se što ona tako mala već i na tu peticu ne gleda samo kao na ocenu. Po čemu je ta petica jača od one koja je uključila i neku grešku?! Čemu težnja ka takvoj vrsti savršenstva?

U redu je da deca teže da budu sve bolja, ali čemu takva vrsta isticanja? Šta će dete koje je dobilo četvorku? Pa i ono treba da bude zadovoljno zbog vrlo dobrog uspeha…

I dok tako pretresam po glavi ove dečje kategorizacije, zove me drugarica koja ima gimnazijalku. I njen problem je veliki, bar ja tako mislim.

– Sve je bilo u redu u prvom razredu, bila je srećna i sa uspehom 4,80. Ali ove godine je užas. Ona nije zadovoljna nijednom ocenom manjom od petice. Stalno je pod tenzijom da sve stigne i nauči, da bude među najboljima. Tako je doživela stres što je iz istorije dobila četvorku, jer to nije dobra ocena.

Uspeh na polugodištu od 4,80 više nije dobar. Jer nije 5,00. Test iz matematike doneo je novu strepnju, zna da neće dobiti peticu iako je učila i pripremala. Pritisak je veliki, ona nesrećna, a mi… ni mi više nismo srećna porodica.

Više se ne smejemo. Hteli bismo da joj pomognemo, pokušavamo da joj objasnimo da ocena manja od petice nije smak sveta. Za nju ipak jeste. Jer se drugi učenici rugaju onome ko dobije slabu ocenu i samo pričaju o tome šta i kao učiti i kako zaraditi sledeću peticu… I da, kada se razboli, niko neće da joj bar slika mobilnim šta su radili u školi, da joj pomogne, niko nema vremena da nazove…- priča.

Slušam nesrećnu ženu i ne mogu da verujem. Da li je to ono što me čeka i sa mojim detetom? Ako to tako, onda je to čista propast. Šta bi sa onim da učimo za znanje, a ne za petice? Da li zaista iza tih petica stoji znanje ili čisto bubanje za savršenu ocenu?

Ubrzo sam dobila odgovor.

Ćerka naše rođake ide u sedmi razred. Kada sam je onako neobavezno pitala kako je školi, istog trenutka sam zažalila.

– Nije bilo dobro u školi. Bila sam odlična, ali samo sam imala 4,7. Nije 5,0!

Devojčica samo što nije zaplakala. Bila sam u šoku. I prekorno sam pogledala ka njenoj majci, misleći da ona stimuliše takvu štrebersku euforiju u kući.

– Ali znaš, ako nema sve petice, teško će upisati Filološku gimnaziju, a to baš želi!

I da, setim se, onog ludila oko prijemnih, bodovnih lista, sumnutih proseka, hiljade đaka sa čuvenim prosekom 5,0. Ako nemaš taj prosek, u mnogim školama ne možeš ni da pokušaš… kakav začarani krug!

A nisu svi za sve i ne mogu svi da imaju petice iz svih predmeta! A MORAJU, oni su stavili u svoje male glave da moraju, jer sistem je takav! I stvarno, u praksi to tako i izgleda.

I ko onda može da voli školu? Sve se svelo na takmičenje do petica, na druženje po peticama, na ruganje onima ispod petica…
A to ruganje… nekad ima veliku cenu.

– Moje dete nije moglo da izdrži pritisak u gimnaziji. Toliko se rastrojila da je rekla da ona ne vredi, da hoće da se ubije… Sva sreća pa je to rekla u agoniji, uplašili smo se da će to možda iz očaja i pokušati. A pričam vam o detetu koje ima prosek 4,5. Pa to je dobra učenica! Ali nije mogla u elitno društvo u svom odeljenju – priča očajna majka.

Ako mislite da su problem samo loši đaci u ovoj zemlji, onda grešite! I više ne znam posle ovakvih priča ko je to loš đak, onaj što ima prosek ispod 4,5? Ili onaj što pada na popravni?

Samo pre 25 godina

U mojoj gimnaziji su samo dva đaka imala sve četiri godine prosek 5,00. Jedna od njih je sada lekarka, a druga profesorka italijanskog. Ali i mi svi drugi, koji nismo imali 5,00, postali smo inženjeri, profesori, ekonomisti, novinari… i družimo se, čujemo. I nikad se nije dogodilo da neko nekom ne pomogne oko domaćeg. To je bila sramota!

I ne verujem da iza svih silnih petica stoji znanje. Kad armija mladih piše i dalje “neznam, dali”, formu pisma na papiru i ne poznaju i bez skraćenica ne funkcionišu. A istoriju pamte taman toliko dok ne dobiju peticu. Sledeće bubanje briše prethodno znanje. Uz čast izuzecima!

E, tu smo! Đaci koji imaju 5,0 sve godine školovanja su nadarena deca, ona kojima to nije veliko opterećenje, oni su budući temelj neke naučne elite. Kod njih je znanje jednako petica! Čemu pritiskati svu decu da budu takva?

Da li možemo decu da spasemo lažnog elitizma zvanog “super đak – 5,0”. Šta nedostaje učeniku koji ima 4,5 ili 3,5? I oni su savršeni, ali za neki drugi posao. Uostalom, evo vam primera iz moje porodice.

Dečko je bio nestašan u srednjoj školi, padao na popravne, ispravljao ocene. Upisao vanredno pravo, prešao u redovne studente. Sada je uspešan pravnik, veoma uspešan! Pa uvek ima nade ako se juri znanje, a ne petice!

Posle svega ne ostaje mi ništa drugo nego da pitam: Deco, da li se vi više uopšte smejete u školi?

Preuzeto: zelenaucionica.com

Ipak, 40 odsto đaka je funkcionalno nepismeno, a uče ih nastavnici od kojih polovina radi na određeno vreme, čulo se na tribini Lokalnog saveta roditelja.

Subotica – Ono što sada postižem na času nije ni deseti deo onoga što smo radili sa učenicima pre 10 ili 20 godina. Nekada bi na času obradili po desetak zadataka iz matematike. Danas učenici nisu u stanju da urade tu količinu zadataka, pri tome đaci imaju volje, ali ne razmišljaju, nemaju ni dovoljno iskustva u rešavanju zadataka, ovako je Aleksandra Tanasin, nastavnica matematike u jednoj subotičkoj srednjoj školi slikovito objasnila kako na času praktično izgledaju problemi obrazovanja.

Bilo je to jedno od nastavničkih obraćanja na tribini „Stanje u obrazovanju u Srbiji i njegove perspektive”, koju je organizovao Lokalni savet roditelja. Ovo je bila prva u planiranom nizu tribina i razgovora koji bi trebali izvan školskih zidova da iznesu probleme koji postoje u predškolskim i svim nivoima školskog obrazovanja, ali i da budu prilika da se kroz saradnju roditelja, nastavnika, školskih vlasti i gradske uprave pokušaju pronaći rešenja.

„Mi želimo da pošaljemo poruku da su roditelji saradnici u obrazovnom procesu”, rekla je Jasmina Marić, profesor srpskog jezika koja je i članica Lokalnog saveta roditelja. Ona je pripremila i uvodnu prezentaciju kao polazište razgovora.

Podaci koje je iznela, temelje se na studiji koju je radio SANU prošle jeseni, a pojedini su veoma zabrinjavajući ukoliko zemlja želi da svoju budućnost i napredak temelji na razvoju. Tako na primer, širom Srbije u predškolskim ustanovama, gde se stiču prva znanja i veštine, obuhvaćeno je tek 60 odsto dece u zemlji.

Oko 11 hiljada dece, upisano je u obdanište preko normativa, što znači da deo dana deca provode u „nagužvanim” grupama. U osnovnim školama u Srbiji obrazuje se oko 510 hiljada osnovaca, sa njima radi oko 52 hiljade učitelja i nastavnika od kojih  polovina nema stalni radni odnos.

Ova srazmera u broju zaposlenih na stalno i određeno radno vreme zadržana je i u srednjim školama, te se na okruglom stolu začulo i pitanje nezavisnosti u radu i motivisanosti tih nastavnika. Postoji i nesrazmera u interesovanju učenika za upis u srednje škole: primećuje se pretrpanost prestižnih škola, makar tržište i ne tražilo njihov obrazovni profil, dok odeljenja u stručnim školama ostaju poluprazna mada postoji velika potreba za njima.

Iznenađujuće su brojke i kada je reč o visokoškolskom obrazovanju – maturu u Srbiji stiče oko 40 hiljada učenika, a čeka ih 174 hiljade mesta na devet državnih, i 10 privatnih univerziteta, gde mogu da biraju među bezmalo 3.400 akreditovanih programa. Da li je profit ono što rukovodi ovoliki broj univerzitetskih mesta, začulo se pitanje na tribini.

Ukupna obrazovna slika Srbije nije za pohvalu, što se jasno vidi i na svim međunarodnim testiranjima naših đaka. Gotovo 30 odsto građana ima završenu osnovnu školu ili manje od toga, a fakultetski je obrazovano tek 5,5 odsto građana.

Većina od 52,5 odsto ima srednju školu. Procenjuje se da je 40 odsto učenika funkcionalno nepismeno, odnosno ne razume i ne ume da reprodukuje pročitani tekst, ali je ipak u školama 41 odsto odličnih đaka „Kritijum znanja i ocenjivanja je najteža rana obrazovnog sistema Srbije”, rekla je Marić.

U razgovoru su se čuli i novi problemi, tako je nastavnica Tanasin govorila o problemu privatnih časova, i činjenici da i roditelji i deca kroz njih ne traže znanje već samo ocenu. Bilo je reči i o tome da Subotica ne subvencioniše boravak dece u privatnim vrtićima, da kao što je iznela Iris Stantić Miljački, master učiteljica, 10 najplaćenih zanimanja današnjice nisu ni postojala pre jedne decenije, a naše škole nisu prošle kroz temeljnu reformu još od 1958. godine.

U međuvremenu je svet daleko odmakao a mi imamo teškoća da pozavanje činjenica prevedemo u funkcionalno znanje. Profesorica Stela Šarović izrekla je ono na šta se ponekad zaboravi ‒ da posao u prosveti mora da se voli.

Prosvetni radnici su na tribini izneli i konkretne predloge za poboljšanje uslova ove profesije, Šarović kroz fondaciju „Profesura”, njena koleginica Jadranka Kojić formiranjem obrazovnog centra na nivou grada, a jedna majka je postavila pitanje mogućnosti izdvajanja inkluzivne dece u posebno školsko odeljenje gde bi sa njima radili i stručnjaci. Dr Dražen Marić, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici, smatra da dobrog obrazovanja nema bez jasnog i očuvanog sistema vrednosti.

Za njega je problematična i odluka da se od svih rashoda budžeta, ušteda pravi smanjivanjem broja škola.

Aleksandra Isakov

Preuzeto sa: detinjarije.com