Jedan od razloga može biti premalo kretanja. Fizička aktivnost potiče cirkulaciju, jača tijelo i može pomoći da se osjećate odmornije. Ne morate odmah početi s intenzivnim treninzima i redovne šetnje mogu biti dobar način da se više krećete i poboljšate raspoloženje.

Na umor može utjecati i nedovoljan unos tečnosti. Kada tijelu nedostaje vode, možete se osjećati iscrpljeno, imati poteškoće s koncentracijom i manjak energije. Zato je važno tokom dana redovno piti vodu, posebno tokom fizičke aktivnosti i toplijeg vremena.

Ishrana također igra važnu ulogu. Nedovoljan unos željeza može biti povezan s osjećajem iscrpljenosti, razdražljivošću i slabijom koncentracijom. U jelovnik zato možete uključiti namirnice poput graha, jaja, tofua i tamnozelenog povrća. Uz njih je korisno jesti i namirnice bogate vitaminom C, koji pomaže tijelu da bolje iskoristi željezo iz hrane.

Energiju može trošiti i stalna potreba da udovoljite drugima. Ako vam je teško odbiti zahtjeve i često preuzimate više obaveza nego što možete podnijeti, to može dovesti do dodatnog stresa i emocionalne iscrpljenosti. Postavljanje granica i učenje da kažete “ne” kada je potrebno može pomoći da sačuvate vrijeme i energiju.

Još jedna navika koja može utjecati na osjećaj umora jeste korištenje telefona i drugih uređaja neposredno prije spavanja. Dugotrajno gledanje u ekrane može otežati opuštanje i negativno utjecati na kvalitet sna. Zbog toga je dobro odvojiti vrijeme za odmor od telefona, računara i drugih uređaja prije odlaska u krevet.

Kvalitetan san jedan je od ključnih načina za obnovu energije. Nastojte svake noći osigurati dovoljno vremena za spavanje, uz redovnu i uravnoteženu ishranu, dovoljan unos vode i svakodnevno kretanje.

Iako se neke od ovih navika mogu činiti beznačajnima, njihova promjena može napraviti veliku razliku u tome koliko energije imate tokom dana.

Izvor: klix.ba

Zamislite scenu: letovi su rezervirani, hotel plaćen, put isplaniran do posljednjeg detalja. Sve je spremno za savršen godišnji. Pa zašto se onda po povratku osjećate kao da vam treba odmor od odmora? Iako zvuči kontraintuitivno, osjećaj iscrpljenosti nakon putovanja potpuno je normalan. Niste jedini koji se umjesto puni energije vraćate s praznim baterijama, a stručnjaci objašnjavaju da iza toga stoji kombinacija fizičkih, psiholoških, pa čak i neurokemijskih razloga.

Skriveni pokretači umora

Naš organizam voli rutinu. Godišnji odmor, sa svojim kasnim večerama, spavanjem u nepoznatim krevetima i promjenom svakodnevice, izbacuje naš unutarnji sat iz takta. Putovanje samo po sebi podiže razinu kortizola, hormona stresa. Dodajte tome dehidraciju, neuobičajenu prehranu i možda čašu alkohola više, i dobivate recept za fizičku iscrpljenost koja se manifestira kao opća malaksalost, glavobolja i pad koncentracije. Naše tijelo jednostavno troši dodatnu energiju kako bi se prilagodilo svim tim promjenama.

Neurokemijski pad nakon euforije

No, problem nije samo fizički. Znanost objašnjava da je mozak na odmoru fundamentalno drugačiji. Nova iskustva, od isprobavanja nepoznate hrane do istraživanja novih ulica, preplavljuju naš sustav dopaminom, neurotransmiterom nagrade. Kada se vratimo kući, u poznato okruženje bez stalnih podražaja, razina dopamina naglo pada. Istovremeno, suočavanje s obavezama uzrokuje skok kortizola. Taj naglašeni biokemijski obrat osjećamo kao postodmorsku tugu. Što je odmor bio bolji i uzbudljiviji, to pad može biti strmiji, fenomen poznat kao “hedonistički kontrast”.

Strategija za bezbolniji povratak

Ključ za ublažavanje šoka leži u planiranju. Stručnjaci savjetuju da si osigurate prijelazni dan. Povratak kući u subotu umjesto u nedjelju navečer daje vam vrijeme za raspakiravanje i mentalnu pripremu bez pritiska radnog dana. Isto tako, pokušajte ostaviti dom i radni stol urednima prije odlaska. Povratak u čist i organiziran prostor smanjuje osjećaj kaosa i preopterećenosti koji vas može dočekati.

Kada se vratite obavezama, budite nježni prema sebi. Prvi radni dan ne bi trebao biti ispunjen važnim sastancima. Dajte si vremena da prođete kroz zaostatke i odredite prioritete. “Ako se na silu odmah vratite starim navikama, osjećaj umora i preopterećenosti mogao bi potrajati dulje”, savjetuje psihologinja dr. Michele Nealon. Dopustite si naručiti dostavu prvu večer ili pustite da rublje pričeka dan-dva. Planiranje nečeg novog čemu se možete veseliti, bio to izlet za vikend ili večera s prijateljima, pomaže u borbi protiv emocionalnog pada stvarajući novo pozitivno iščekivanje.

Na kraju, važno je zapamtiti da su prednosti odmora, poput novih iskustava i vremena s voljenima, veće od privremenog umora. Prihvatite da je prilagodba normalan proces. Umjesto da čekate sljedeći veliki bijeg, pokušajte male elemente odmora, poput šetnje bez cilja ili čitanja iz užitka, ugraditi u svakodnevicu. Tako osjećaj opuštenosti može potrajati mnogo dulje od samog putovanja.

Izvor: zena.net.hr

Ne umišljate – stvarno se osećate loše, a zdravi ste?

Kada se laboratorijski nalazi ponavljano pokažu urednim, mnogi počinju da sumnjaju da umišljaju svoje tegobe. Međutim, stručnjaci upozoravaju da osećaj stalne iscrpljenosti i narušenog zdravlja često ima konkretne uzroke, a oni nisu uvek povezani sa ozbiljnim bolestima. Neretko se kriju u navikama koje zanemarujemo godinama.

Ishrana koja ne daje telu ono što mu je potrebno

Izreka da smo ono što jedemo nije nastala slučajno. Organizam koji ne dobija dovoljno kvalitetnih hranljivih materija vremenom počinje da šalje upozoravajuće signale.

Česta iscrpljenost, pad koncentracije, učestale infekcije i sporiji oporavak mogu da budu posledica neuravnotežene ishrane. Prekomeran unos industrijski prerađene hrane, šećera i zasićenih masti povezan je ne samo sa lošijim imunitetom već i sa povećanim rizikom od brojnih hroničnih bolesti. Stručnjaci preporučuju da svakodnevna ishrana uključuje:

• raznovrsno voće i povrće
• kvalitetne izvore proteina
• integralne žitarice
• ograničen unos soli, šećera i zasićenih masti
• dovoljne količine vitamina i minerala.

Potrebe organizma razlikuju se u zavisnosti od uzrasta, pola i zdravstvenog stanja, ali osnovni principi zdrave ishrane važe za gotovo sve.

Nedostatak vitamina D često prolazi neprimećeno

Ako imate utisak da ste stalno prehlađeni ili iscrpljeni, jedan od razloga može da bude nizak nivo vitamina D. Ovaj vitamin igra važnu ulogu u funkcionisanju imunološkog sistema, a njegov nedostatak povezuje se sa većom sklonošću ka infekcijama, umoru i opštom slabošću.

Vitamin D može da se unosi putem masne ribe, žumanca, pojedinih vrsta pečuraka, dodataka ishrani po preporuci lekara. Boravak na dnevnom svetlu od 10 do 15 minuta dnevno takođe doprinosi stvaranju ovog vitamina u organizmu. Međutim, potrebe za vitaminom D razlikuju se od osobe do osobe, zbog čega je važno konsultovati lekara pre uzimanja suplemenata.

Hronična dehidratacija može da liči na bolest

Mnogi ljudi ne povezuju glavobolje, malaksalost ili vrtoglavicu sa nedovoljnim unosom tečnosti. Voda učestvuje u gotovo svim procesima u organizmu – od transporta hranljivih materija do regulacije telesne temperature. Čak i blaga dehidratacija može da dovede do simptoma kao što su umor, glavobolja, zatvor, vrtoglavica, problemi sa koncentracijom, osećaj slabosti.

Ozbiljnija dehidratacija može da izazove intenzivnu žeđ, upale oči i izražene podočnjake,

ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, konfuziju, izraženu letargiju.

Jedan od najjednostavnijih pokazatelja dobre hidratacije jeste svetložuta boja urina.

Hronični nedostatak sna slabi organizam

Ako spavate manje nego što je vašem organizmu potrebno, veća je verovatnoća da ćete se češće razboljevati. Tokom sna organizam proizvodi citokine, proteine koji učestvuju u odbrani od infekcija i kontroli upalnih procesa. Kada je san nedovoljan ili lošeg kvaliteta, prirodni odbrambeni mehanizmi postaju manje efikasni.

Dugotrajan nedostatak sna povezan je sa povećanim rizikom od gojaznosti, bolesti srca, kardiovaskularnih poremećaja, dijabetesa, oslabljenog imuniteta. Većini odraslih osoba potrebno je između sedam i osam sati sna svake noći, dok adolescentima i deci treba znatno više.

Loša higijena ruku povećava rizik od infekcija

Naše ruke tokom dana dolaze u kontakt sa ogromnim brojem mikroorganizama. Dodirivanje lica, hrane ili predmeta bez prethodnog pranja ruku može da poveća rizik od infekcija. Redovno pranje ruku sapunom i vodom tokom najmanje 20 sekundi predstavlja jednu od najefikasnijih mera zaštite od zaraznih bolesti.

Posebno je važno prati ruke pre pripreme i konzumiranja hrane, nakon korišćenja toaleta, posle kijanja ili kašljanja, nakon kontakta sa bolesnim osobama, posle kontakta sa kućnim ljubimcima, nakon rukovanja otpadom.

Zdravlje usta utiče na zdravlje celog organizma

Malo ljudi razmišlja o tome da problemi sa desnima i zubima mogu da budu povezani sa opštim zdravstvenim stanjem. Usna duplja predstavlja ulazna vrata za brojne mikroorganizme. Kada se štetne bakterije nekontrolisano razmnožavaju, mogu da doprinesu nastanku upala koje utiču i na druge organe.

Istraživanja ukazuju na to da loše oralno zdravlje može da bude povezano sa bolestima srca, infekcijama srčanih zalistaka, komplikacijama u trudnoći, povećanim rizikom od sistemskih upala. Redovne kontrole kod stomatologa i uklanjanje zubnog kamenca predstavljaju važan deo prevencije.

Kada imuni sistem ne funkcioniše kako bi trebalo

Kod nekih ljudi učestalo razboljevanje može da bude posledica poremećaja imunološkog sistema. Imunski sistem ima zadatak da organizam štiti od bakterija, virusa, gljivica, toksina,malignih ćelija, alergena. Ako odbrambeni sistem ne funkcioniše dovoljno efikasno, organizam postaje podložniji infekcijama i sporije se oporavlja.

Uzroci poremećaja imunskog sistema mogu da budu nasledni, ali i povezani sa neuhranjenošću, nedostatkom određenih vitamina ili procesom starenja.

Imate simptome alergije, ali testovi su negativni?

Svrab očiju, kijanje, zapušen nos i osećaj golicanja u grlu ne moraju uvek da znače da imate alergiju. Kod mnogih ljudi postoji stanje poznato kao nealergijski rinitis. Simptomi su gotovo identični klasičnim alergijama, ali alergološki testovi ostaju negativni. Okidači mogu da budu:

• jaki mirisi
• promene vremenskih uslova
• suv vazduh
• određena hrana
• stres
• zagađenje.

Kod ovog poremećaja dolazi do širenja krvnih sudova i upale sluznice nosa, što izaziva simptome slične alergijskoj reakciji. Lečenje zavisi od uzroka, a terapiju treba sprovoditi isključivo po preporuci lekara.

Hronični stres može da vas razboli

Stres sam po sebi nije neprijatelj organizma. Naprotiv, kratkotrajni stres predstavlja prirodan adaptivni mehanizam. Problem nastaje kada stres postane svakodnevno stanje. Hronična izloženost stresu može da oslabi imunološki sistem, poremeti san, poveća rizik od anksioznosti i doprinese razvoju brojnih zdravstvenih problema.

Stručnjaci preporučuju da se svakodnevno pronađe vreme za aktivnosti koje smanjuju nivo stresa, kao što su:

• pravljenje kratkih pauza tokom rada
• ograničavanje korišćenja mobilnih telefona
• slušanje muzike
• fizička aktivnost
• tehnike opuštanja
• meditacija
• boravak u prirodi.

Način opuštanja razlikuje se od osobe do osobe, ali je važno pronaći aktivnost koja vam zaista prija.

Kada treba potražiti pomoć?

Ako se mesecima ili godinama osećate kao da ste stalno “roviti”, a ne uspevate da pronađete objašnjenje za svoje tegobe, važno je da ne ignorišete simptome.

Ponekad se iza hroničnog umora, učestalih infekcija ili stalnog osećaja slabosti kriju medicinski problemi koji zahtevaju dodatna ispitivanja. Međutim, u velikom broju slučajeva uzrok mogu da budu i svakodnevne navike koje deluju bezazleno, ali dugoročno značajno utiču na zdravlje.

Zato, ako vam se čini da ste stalno bolesni, a nalazi ne pokazuju ozbiljan problem, možda je vreme da pažljivije pogledate svoje navike, jer odgovor ponekad leži upravo tamo gde ga najmanje očekujete.

eKlinika

Šta se zapravo krije iza iscrpljenosti koja nadilazi običan umor i prerasta u duboko psihološko stanje?

U novoj epizodi Oslobođene, psihologinja Elma Pašić govori o burnoutu, pritiscima koje sami sebi namećemo, perfekcionizmu i društvenim očekivanjima koja žene guraju da budu sve u isto vrijeme.

Kada borba za balans postaje neizdrživa, šta znači izgovoriti “ne mogu više” i kako prepoznati prve znakove sagorijevanja te naučiti postaviti granice bez osjećaja krivnje.

Istaknula je da ljudi, bez obzira na godine, često nisu sposobni prepoznati vlastite emocije. Iako razvijamo različite vrste pismenosti (digitalnu, medijsku ili financijsku) emocionalna pismenost ostaje zanemarena. Kako objašnjava, nemoguće je upravljati emocijama ako ne znamo šta tačno osjećamo.

– Da bismo negdje stigli, moramo znati gdje idemo. Isto je i s emocijama; ne možemo ih regulisati ako ih ne prepoznajemo, poručila je Pašić, naglašavajući da je imenovanje emocije prvi i ključni korak ka njenom razumijevanju i upravljanju.

Govoreći o emocionalnoj regulaciji, govorila je o sistemu preživljavanja, koji se aktivira u trenucima stresa i ugroze, kada dominiraju hormoni poput kortizola i adrenalina. Tada je fokus isključivo na “pregurati dan”. Drugi je akcijski ili dopaminski sistem, usmjeren na postignuća i konstantno pomjeranje granica. On nas motivira da budemo produktivniji i uspješniji, ali nosi i rizik, nikada nema

kraja. Uvijek postoji “još nešto” što treba uraditi, što često vodi ka iscrpljenosti i sagorijevanju. Pašić upozorava da je stalna zauzetost postala svojevrsni statusni simbol. U društvu se često vrednuje pretrpan raspored, što dodatno pojačava pritisak, posebno kod žena koje su od malih nogu učene da svoju vrijednost dokazuju kroz rad i postignuća.

Zaključuje da je emocionalna pismenost ključna za kvalitetan život, kako na poslu, tako i u privatnom životu, te da je važno učiti prepoznati i imenovati emocije kako bismo ih mogli zdravo regulisati.

Psihologinja Pašić govorila je i o sve češćoj temi sagorijevanja na poslu. Prema njenim riječima, sindrom sagorijevanja razvija se kod ljudi koji su izrazito posvećeni onome što rade, koji ulažu emociju, energiju i entuzijazam, ali pritom ne postavljaju jasne granice.

– Da bi neko sagorio, mora postojati gorivo, a to je unutrašnja strast i želja. Oni koji rade posao bez većeg angažmana, rijetko će doći do tog stanja, pojašnjava Pašić.

Naglašava da burnout nije rezultat samo lične ambicije, već kombinacije unutrašnjih i vanjskih faktora. S jedne strane, tu su radni uslovi, nejasni zadaci, kratki rokovi, nesigurnost i izostanak povratne informacije. U takvom okruženju ljudi često počinju preispitivati vlastiti rad i vrijednost. S druge strane, značajnu ulogu igraju i unutrašnji obrasci ponašanja. Perfekcionizam, potreba da se bude najbolji ili uvjerenje da “ako ne uradim ja neće niko”, dodatno povećavaju pritisak. Kako ističe Pašić, perfekcionizam nije težnja ka izvrsnosti, već često prikriveni oblik anksioznosti i straha od neuspjeha ili odbacivanja.

– Iza toga stoji duboko uvjerenje da nismo dovoljno dobri i strah da ćemo biti zamijenjeni ili odbačeni, zaključuje ona, dodajući da je upravo prepoznavanje tih obrazaca prvi korak ka prevenciji sagorijevanja.

Izvor: Oslobođenje

Đurđina je ljubav: Sreća u nesreći i najveće životno iskušenje

Učiteljica u penziji iz Mladenovca satkana je od ljubavi. Svaka njena reč je topla, majčinska, teši, leči. Ne biste rekli kada je vidite danas da je gledala smrti u oči. Izgleda zdravo. Nije ljuta ni na koga. Zanima je samo ljubav: da je diše, deli, neguje. Baš kao omiljene crvene ruže, baš kao što je milovala znanjem i rukama svoje đake dok ih je učila, baš kao što pazi njene ljubimce, kuce i mace…

Dijagnoza adenokarcinoma, krupnoćelijskog karcinoma pluća u četvrtom stadijumu pogodila ju je kao grom 2020. godine. Imala je, kaže u ispovesti za eKlinika portal, sreću u nesreći da je u pitanju baš taj tip, jer se na osnovu analiza utvrdilo da može da prima najsavremeniju imunoterapiju, čuvenu Keytrudu. Međutim, put do tog saznanja trajao je godinama. Sreća pa je to grdno izgubljeno vreme nije koštalo glave. Zaslužila je!

Nešto nije bilo redu, osećala sam to: Lutanje je trajalo tri godine, a onda i šokantna dijagnoza – rak pluća

– Sve je počelo kada sam imala 50 godina. Osetila sam da se nešto neuobičajeno dešava u mom organizmu, iako nisam imala one tipične simptome karakteristične za karcinom pluća. Kod mene je to bio pre svega ogroman, strašan, neobjašnjiv umor. Tri godine sam lutala tražeći dijagnozu. Išla sam kod lekara raznih specijalnosti: od endokrinologa za štitnu žlezdu, do fizijatra… Čak sam išla i na fizikalne terapije gde su mi struju stavljali tačno na mesto gde je bio karcinom, ne znajući da ga imam, uz opasnost da se raseje dalje… Dobila sam i Herpes Zoster, što je dodatno odvuklo pažnju od onog najbitnijeg, snimanja pluća. Osećala sam da promene ne prolaze, već se pogoršavaju. Posle te tri godine lutanja pokupila sam dokumenta i prešla u drugi dom zdravlja. Neurolog me je uputio na snimanje grudnog koša i tada sam saznala da imam karcinom pluća u četvrtom stadijumu. Niko mi za te tri godine nije rekao da snimim pluća, a onda sam za samo 15 dana saznala istinu – priča Đurđina Jovanović.

Želela sam da umrem, bolovi su bili neizdrživi

Zamislite da saznate da imate neizlečivu bolest u četvrtom stadijumu, sa metastazama na jetri i plućnoj maramici!? Kako se neko uopšte sa tim nosi? Da li se nosi?

– Bio je to veliki šok. Izgubila sam mnogo vremena, sigurno da je stanje bilo mnogo gore nego da je bolest otkrivena u začetku. Urađena mi je VATS intervencija na Grudnoj hirurgiji kod doktora Vešovića, uzet uzorak za analizu, što mi je i omogućilo imunoterapiju. Međutim, moje stanje je bivalo sve gore. Nisam više mogla samostalno da brinem o sebi, ukućani su morali da rade sve oko mene. Bolovi su postali neizdrživi. Počela sam da koristim morfijum. Život mi se sveo na spavanje i drogiranje lekovima. Kad se probudim i ne znam gde sam, onda osetim ponovo te bolove, bilo mi je krivo što sam se uopšte probudila. Tada nisam mogla da mislim pozitivno. Za razliku od drugih koji žele da se bore, ja sam tada želela da umrem, samo da oči više ne otvorim i da bol prestane. Nije to bio život, već mučenje. To su nepodnošljivi bolovi, zna samo onaj ko je osetio. Ali, ja stvarno nisam upoznala nikog bar kad je karcinom pluća u pitanju sa kim bih mogla o tome da pričam – svesna je naša sagovornica.

Terapija počinje da deluje: Prvi udah, povratak na posao, zagrljaji učenika i ljubav veća od rizika

Na prvu terapiju jedva je otišla uz pomoć ukućana, isto tako jedva došla i do kreveta. Muke tu ne staju, pa dobija temperaturu od 40 stepeni. Mislila je da je to kraj o kojem je maštala. Međutim, to je bila reakcija organizma. Iako izmučen do krajnjih granica, borio se!

Negde na sredini perioda između dve terapije, priča Đurđina, posle dužeg vremena je uspela da udahne vazduh duboko, kao što to mogu zdravi ljudi. Tada je i shvatila dragocenost tog udisaja, koji često olako zanemarimo.

– Taj jedan udah mi je bio dovoljan da vidim svetlost i nadu posle mraka. Moja ćerka, koja sada radi na Klinici za pulmologiju a tada je bila student Medicinskog fakulteta, stalno mi je čitala, prevodila neke stručne tekstove i uveravala me da će terapija da deluje. A ja nisam verovala sve dok nisam osetila taj dah života. Onda je moje stanje polako počelo da se popravlja. Pridigla sam se, uspravila, ojačala, pa iako je to za mene bio opasan potez, vratila sam se u školu u jeku korone! Ljubav je bila jača od straha, ti zagrljaji moje dece su meni bili spas. Dobila sam i koronu, i nju sam preživela. I izvela jednu generaciju učenika do kraja. Na kraju sam otišla u penziju ne zato što mi je bilo lošije, već zato što nisam mogla da ispratim tempo rada po povratku u redovan režim nastave uz terapije i brigu o sebi – objašnjava žena, koja danas neumorno, ali uvek potpuno iskreno razgovara sa znanima i neznanima koji je kontaktiraju da bi sa njima podelila iskustvo, utešila ih, ohrabrila.

Ko je Đurđina danas, skoro šest godina od strašne dijagnoze

Ono što svako ko je sa njom u kontaktu vidi potvrđuje i rečima: Đurđina je danas osoba koja diše punim plućima. Pored Keytrude, jedine terapije koju je primala a prima i danas, karcinom joj je tretiran i ‘X nožem’ na Neurohirurgiji UKCS kod doktorke Šehe. I to je bilo uspešno. Ne zna, sleže ramenima, kako su joj se ta vrata otvarala sa ogromnim brojem metastaza koje je imala. Njena bolest svedena je na stabilnu hroničnu. Sa osmehom kaže da nekad i zaboravi da ima karcinom pluća.

– Da nema terapija i da nema ljudi koji me zovu, ja bih mislila da sam ista kao i svi zdravi, a to naravno nije tako. Eto koliko je medicina napredovala. Ali, stvarno i psiha mora da bude jaka, da deluje na čoveka tako da pokuša da nađe lepo i u onome što je nesreća. Kad sam prvi put išla na terapiju osećala sam se kao u logoru, gledajući sve te namučene ljude, kakva sam i sama bila. Ali, adaptirate se… Bude onih koji su loše, pa im bude bolje, bude i onih koji odu… Sada je odlazak na terapiju za mene nešto kao svečani čin. Ne idem u trenerci, sredim se, našminkam, kao da idem na posao. Stekla sam tamo prijatelje. Zbližite se sa ljudima, ista je to muka, poveže vas. Imam divnu porodicu, svoje životinje (tri psa i četiri mačke), uspomene na moje učenike, ruže, crvene – koje obožavam… Razumevanje, poštovanje… Sve je to ljubav koja me pokreće, sve što sam mogla u nju sam pretvorila – dobijamo i uputstvo za ponovno pronalaženje smisla ako dobijemo drugu šansu.

Zahvalna medicini, medicinskom osoblju i Bogu

Preživela je strahotu i po tome nije izuzetak u odnosu na one koje pogodi maligna bolest. Priznaje nam da se ponekad noću probudi i na tren vrati u vrtlog beznađa ne znajući gde je, valjda su to, misli, ostaci preživljene traume.

No, pre svega je zahvalna i ponosna na zdravstvo – Kliniku za pulmologiju UKCS, čije osoblje brine ne samo o njoj već o svim pacijentima ne bi li im produžili život, učinili ga što boljim i lakšim.

– Kako da ne budem zahvalna? Kad dođem da primim terapiju za koju su naučnici dobili Nobelovu nagradu, pa meni mladi medicinski tehničar Nikola, koga zovem Nikolica, trčeći donosi ćebe da me ušuška jer reagujem groznicom… Vidi on da mi je hladno, da mi nije dovoljan moj džemper, kako da ne budem zahvalna do neba? E sad, dokle će bilo kod od nas živeti, to ne zavisi ni od medicinskog osoblja, možda ne mnogo ni od nas. Ja sam se na svom slučaju uverila da Bog postoji. Eto, i njemu sam se prepustila – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal Đurđina Jovanović, učiteljica u penziji iz Mladenovca.

Za kraj, poručuje da bilo dobro da svi pacijenti bez obzira na vrstu karcinoma i stadijum bolesti dobijaju savremene terapije, tako bi poražavajuća statistika bila bolja. Naravno, najveća želja joj je da da bude što manje pacijenata sa njenom dijagnozom, pa naglašava da moramo kao pojedinci i društvo u celini da radimo na prevenciji. A ako se ipak razbole kao ona… onda neka bude što više Đurđina – toj želji se pridružuje i tim našeg portala.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Najnovija studija sugeriše da nekoliko varijanti gena koje su česte kod populacije povećavaju rizik od razvoja bolesti, iako mnogi poseduju te varijante a nikada ne obole, prenosi Gardijan.

Istražitelj i profesor Univerziteta u Edinburgu Kris Ponting nazvao je rezultate istraživanja “pozivom na buđenje” koji pokazuje da genetika može da preokrene ravnotežu i odredi da li će neko oboleti od sindroma ME/CFS.

Kako navodi Gardijan, potrebno je još istraživanja da bi se razvili dijagnostički testovi ili skrining kako bi se identifikovale osobe sa visokim rizikom od obolevanja.

Naučnici su, ipak, nazvali studiju prekretnicom koja izjednačava ovaj sindrom sa drugim iscrpljujućim bolestima koje slabe organizam i otvara put ka potencijalnom lečenju.

“Ovo doprinosi kredibilitetu kada je reč o ljudima koji pate od ME sindroma”, izjavila je naučnica Sonija Čauderi.

Ona je dodala da su mnogi oboleli od lekara dobijali komentare da to nije prava bolest i nailazili na nevericu.

Naučnici znaju vrlo malo o uzrocima ovog sindroma, iako je većina pacijenata prijavila da je pre prvih simptoma imala neku infekciju.
Procenjuje se da od sindroma ME/CFS pati 67 miliona ljudi u svetu.

Ne postoji lek ni test za dijagnozu ove bolesti, navodi Gardijan.

Jedan od istražitelja, Endi Devero Kuk, kazao je da će rezultati studije imati ogroman značaj za pacijente.

“Ogromna većina njih je na jedan ili drugi način napuštena, od porodice, vlade i zdravstvenog sistema. Iako studija ne pruža odgovore ni praktičnu pomoć, ona je dobrodošla kap u moru kako bi se klima vezana za ovu bolest promenila”, zaključio je on.

Profesorka En Mekardl istakla je da rezultati istraživanja nude solidnu osnovu za budući rad koji će pomoći da se ubrza razvoj leka za ovu tešku bolest.

Izvor: politicki.rs

Leslie objašnjava da njena porodica nije bogata, ona i njen muž još uvijek otplaćuju studentske kredite i ne putuju često na odmore.

“Oboje mnogo radimo. Kad nismo na poslu, posvećeni smo djeci i njihovim akivnostima, idemo u crkvu ili slavimo rođendane. Imamo dvije kćerkice koje su na pragu puberteta i šestomjesečnog sinčića”, priča Leslie i dodaje rečenicu sa kojom će se poistovjetiti mnogobrojni roditelji:

“Oboje smo umorni. Preumorni.”

Večeri u domu porodice Means provode se nad domaćim zadacima, slanju raznoraznih dozvola i pripremama za spavanje. Ona i njen muž se smatraju srećnima ako oko 21:00 uspiju leći i pogledati neki film ili seriju uz koji obično i zaspe. Leslie je svjesna da njena porodica ima mnogo obaveza i ne žali se zbog toga, ali, kako sama kaže, to ne znači da ona i njen muž ponekad ne mogu učiniti nešto sami za sebe. I upravo to je ona i uradila kada je jednog dana na ormariću vidjela otiske prstiju i mrlju od kečapa na stolici.

“Nisam plakala, znam koliko je moja kuća prljava. No, nasmijala sam se i izgovorila riječi zbog kojih bi se moja majka zgrozila. Noću sam preumorna da to sredim, a vikendima želim provesti više vremena sa ljudima koje volim nego sa metlom u ruci. I u tom trenutku sam odlučila da zaposlim kućnu pomoćnicu”, otkriva Leslie.

Valerie Williams je zaposlena majka dvoje djece koja idu u školu i priznaje da se i ona često osjeća preumorno. No, za razliku od Leslie, umjesto da nađe kućnu pomoćnicu ona ili čisti i posprema toliko da ne može provesti kvalitetno vrijeme sa svojom djecom ili ignoriše nered i onda kuka nad njim. Najviše je nervira to što ljudi često govore da su osobe koje imaju kućne pomoćnice lijene.

“Ne bih rekla da su ljudi koji imaju kućne pomoćnice lijeni, već pametni. Zapamtite, ako ste majka i želite pronaći kućnu pomoćnicu to ne znači da ste lijene. Ni u kom slučaju! Ako imate tu sreću da s vremena na vrijeme možete sebi priuštiti da platite nekoga ko će vam pomoći sa kućnim poslovima, to je sjajno zato što ćete moći uživati sa svojom djecom”, naglašava Valerie.

Leslie je očekivala da će je prijateljice kritikovati zbog njene odluke, ali se prijatno iznenadila kada su joj one rekle da su uradile istu stvar.

“Majke i žene se često boje da traže pomoć, čak i kad nema razloga da osjećaju strah. Ja sam shvatila šta mi je potrebno da budem srećna i ne sramim se da to uradim, čak i ako ću imati manje novca zbog toga. Danas je neko umjesto mene oprao kupatilo i toalet, izribao kuhinju, pokupio sve Lego kockice i sredio prljavi veš. Zar to nije predivno?”, sa osmijehom na licu govori Leslie.

Kao što i sama Leslie kaže, mame se ne trebaju bojati da urade nešto što će im olakšati živote. Nada se da će ih njena priča podsjetiti da iako su sve one super-žene ponekad i njima treba odmor i definitivno su ga zaslužile.

Izvor: Scary Mommy

Lajmska bolest je posledica infekcije koja se razvija usled delovanja bakterije Borrelia burgdorferi, koju prenose zaraženi krpelji roda Ixodes ricinus. Lekari kažu da većina krpelja nije zarazna, s tim da je moguće da se neki krpelji posle sisanja krvi ptica, glodara ili sitnih životinja inficiraju bakterijom Borrelia burgdorferi i prenesu je na ljude. Prvi znak lajmske bolesti u oko 80 odsto slučajeva je kožna lezija, na mestu uboda krpelja uočava se crvenilo. Samo kod 20 odsto pacijenata lezija poprima klasičan izgled „bikovog oka“ koji se obično povezuje sa lajmskom bolešću.

Ubod krpelja je često neosetan

Lekari kažu da rani simptomi Lajmske bolesti mogu da oponašaju tegobe koje se uočavaju i kod gripa, kao što su povišena telesna temperatura, osećaj jeze, bol u mišićima i otok limfnih čvorova. U prvih pet do deset dana infekcije većina osoba će imati ove simptome. Kada se na vreme dijagnostikuje i leči antibioticima, brzo dolazi do izlečenja. Najveći problem je činjenica da ubod krpelja nekada ne osetimo, pa on može da ostane na koži i nekoliko dana. Zato se savetuje da posle svakog boravka u prirodi, šetnje kroz visoku travu pregledamo telo i proverimo da nema uboda krpelja.

Simptomi koji zbunjuju i lekare

Kod čak 10 odsto pacijenata bolest nije dijagnostikovana i lečena na vreme i tada je moguće da dođe do razvoja dugotrajnijih zdravstvenih problema. Nije do kraja jasno šta tačno uzrokuje hroničnu lajmsku bolest, ali se smatra da hronična bolest može da bude posledica faktora rizika kao što su učestale bakterijske infekcije ili genetske predispozicije.

Pedijatar i stručnjak za infektivne bolesti prof. dr Amy Edwards, sa Case Western Reserve University School of Medicine, kaže da se kod jednog manjeg broja osoba sa lajmskom bolešću javljaju složeni simptomi koji često zbunjuju i lekare.

– Svaki put kada neko tokom leta dođe sa čudnim simptomima, pomislim: „Da li je u pitanju možda lajmska bolest?“ – kaže Edwards.

Da bi bakterija Borrelia burgdorferi prodrla u telo, dovoljno je da krpelj bude pričvršćen za kožu manje od 24 sata. I pored toga što se uglavnom uspešno leči, nevolju predstavlja činjenica da je lajmska bolest sistemsko oboljenje, što znači da je ugrožen ceo organizam – srce, nervni sistem…

Srčani problemi

Kada se lajmska bolest ne leči na vreme, može da dođe do srčanih, neuroloških i reumatoloških tegoba, kaže specijalista za infektivne bolesti dr Amy Duckro, Kaiser Permanente u Koloradu. Kod jednog od svakih 100 pacijenata, bakterija Borrelia burgdorferi prodire u srčano tkivo i izaziva lajmski karditis. Ova bolest se manifestuje simptomima vrtoglavice, nesvestice, kratkog daha, palpitacija srca i bolom u grudima.

U pojedinim slučajevima dolazi i do razvoja atrioventrikularnog bloka – delimičnog ili potpunog prekida u provođenju električnih impulsa iz pretkomora u komore srca.

– U slučaju da je atrioventrikularni blok posebno jak, pacijentima je često potreban privremeni pejsmejker uz intravensku upotrebu antibiotika – kaže dr Sunjya K. Schweig iz Fondacije za lajmsku bolest u oblasti zaliva San Franciska.

Dr Schweig zato napominje da nove i iznenadne palpitacije srca (prebrzo kucanje srca) moramo ozbiljno da shvatimo.

– Ovo je bolest koja može da se leči i izleči, ali ako se ne otkrije na vreme, u nekim situacijama može i da ubije – kaže dr Schweig.

Moždana magla

Kirsten Stein je bilo potrebno više od dve godine i više od 15 poseta lekarima da otkrije lajmsku bolest. Tokom tog perioda, Kirsten navodi da se borila sa nizom mentalnih i fizičkih tegoba. Najalarmantniji su bili moždana magla i problemi sa kratkoročnim pamćenjem.

– Srela sam blisku prijateljicu i nisam mogla da se setim imena njene dece, iako sam tu decu viđala više puta nedeljno. Tokom razgovora sa mužem, nisam mogla da nađem izraz za „staklo“, već sam prstom morala da pokažem o čemu je reč. Desilo se da sam odvezla sina u školu i pet minuta kasnije pitala ćerku gde joj je brat – kaže Kristen.

Dr Schweig potvrđuje da se mnogi pacijenti žale na slične simptome.

– Verovatno je sve posledica upale centralnog nervnog sistema zbog Lajmske bolesti. Javljaju se teškoće sa fokusiranjem, razmišljanjem, čitanjem i prijemom informacija, do te mere da je nekada onemogućeno uobičajeno funkcionisanje. Pacijenti nisu sposobni da uče, rade, obavljaju svakodnevne aktivnosti – objašnjava dr Schweig.

Belova paraliza

Belova paraliza (pareza facijalisa) je akutno oboljenje nerva odgovornog za položaj i funkcionisanje mimične muskulature, usled čega dolazi do pada i slabosti jedne polovine lica.

Lajmska bolest može da bude uzrok Belove paralize, posebno kod odraslih pacijenata. Belova paraliza nastaje uglavnom u periodu od nekoliko nedelja do jednog meseca posle infekcije bakterijom Borrelia burgdorferi.

Problemi sa očima

U ranim fazama lajmske bolesti može da dođe i do iritacije oka i konjunktivitisa. Moguće je da dođe i do upale ili infekcije kranijalnih živaca, dvostrukih slika (diplopija). Istraživanja navode da lajmska bolest može da izazove iznenadni gubitak vida, oštećenje očnog živca i neurotrofični keratitis (zapaljenje rožnjače). Pojedini pacijenti se žale na zamućen vid, mušice pred očima, suzenje i pojačanu osetljivost na svetlost.

Problemi sa sluhom

Lajmska bolest zbog upale može da utiče i na unutrašnje uho i dovede do simptoma kao što su gubitak sluha i tinitus, a nekada se javljaju i vrtoglavice i problemi sa ravnotežom, objašnjava dr Schweig. U studiji u kojoj je učestvovalo 216 pacijenata, njih 162 je imalo otorinolaringološke simptome, a ove osobe su se najčešće žalile na simptome tinitusa (77 odsto).

Artritis

Jedna od najčešćih komplikacija lajmske bolesti, posebno kod mladih osoba, je artritis, kaže dr Amy Edwards.

Deca se jave u službu hitne pomoći najčešće u kasnu jesen sa simptomima jakog otoka kolena, nekada ne mogu da se oslone na nogu.

– Stanje nije izrazito bolno, ali boli do izvesnog stepena. Svi pomisle u prvi mah da se dete povredilo, dok se ne ustanovi da je artritis posledica komplikacije lajmske bolesti koja je nečujno počela tokom leta – navodi dr Edwards.

Deca se dobro oporave posle primene antibiotika koji se daju tokom 4 nedelje. Problem je što pojedini lekari ne utvrde da je otok kolena posledica lajmske bolesti, pa se dugo čeka na tačnu dijagnozu i početak lečenja.

Iscrpljujući umor

Lajmska bolest može da izazove jak i uporan umor čak i kada se dijagnostikuje i leči na vreme. Caitlin Durcan, 27, dobila je lajmsku bolest na letnjem kampu. Mesecima je imala niz simptoma – migrene, emocionalnu nestabilnost, moždanu maglu i očne probleme, pre nego što je ustanovljena bolest.

– Bila sam veoma umorna, išla sam na fakultet i vraćala se kući da spavam – kaže Caitlin.

Ona nikada nije imala uobičajene simptome lajmske bolesti poput osipa.

– Lajmska bolest je zaista nezgodna i čudna, kod svakoga se manifestuje na različite načine. Bitno je da posumnjamo da se iza tih nespecifičnih tegoba nekada može da krije i lajmska bolest – kaže ona.

Izvor: eklinika.telegraf.rs

Šta čini AminoGran Immun jedinstvenim?

DR. GRANDEL AminoGran Immun sadrži:

• 7 ključnih aminokiselina – uključujući glutamin za energiju i imunostimulaciju, arginin za imunomodulaciju i lizin sa antivirusnim dejstvom.
• 7 esencijalnih vitamina – poput vitamina C, moćnog antioksidansa, vitamina E koji stabilizuje ćelijske membrane, i vitamina B kompleksa koji podržavaju metabolizam i regeneraciju ćelija.
• 7 vitalnih minerala – cink i selen za proizvodnju antitijela, magnezijum za energetski balans ćelija, kao i bakar, mangan i molibden za enzimske procese i zaštitu organizma.

Nauka iza formule

Aminokiseline su ključne za aktivaciju imunoloških ćelija, dok vitamini i minerali igraju nezamjenjive uloge u stvaranju energije, zaštiti od slobodnih radikala i regulaciji imunoloških reakcija. Na primjer:

• Vitamin C jača funkciju leukocita, posebno neutrofila i monocita
• Cink podstiče nespecifičnu imunološku odbranu poput fagocitoze i stvaranja antitijela
• Selen povećava sintezu imunoglobulina i jača odbrambene procese tijela.

I ostali sastojci će vas ODUŠEVITI, jer tu je i bakar i magnezijum i vitamini i minerali – ali i aminokiseline.

Zašto i kada odabrati AminoGran Immun?

AminoGran Immun je idealan za:

• Zaštitu tokom sezone virusa – Počnite da ga koristite već pri prvim simptomima ili preventivno.
• Smanjen imunitet – Kod dugotrajnih bolesti, smanjene apsorpcije hranljivih materija ili oporavka.
• Ponavljajuće infekcije – Posebno kod problema sa grlom ili respiratornih infekcija.
• Terapije antibioticima – Za podršku imunološkom sistemu tokom leijčenja.
• Visok nivo stresa – Fizičkog ili emocionalnog.

Jednostavna primjena

AminoGran Immun dolazi u praktičnim kesicama sa prahom koji se brzo rastvara u vodi. Samo jedna čaša dnevno obezbjeđuje optimalan unos svih ključnih sastojaka za snažan imunološki sistem.

Zdravlje koje možete da osjetite

Uz snažnu i pouzdanu formulu AminoGran Immuna, vaš imunološki sistem imaće potrebnu podršku za svakodnevnu borbu protiv stresa, infekcija i iscrpljenosti. Jer zdravlje nije luksuz, već temelj srećnog i aktivnog života.

Podržite svoje tijelo najboljim što priroda i nauka mogu da ponude. Izaberite AminoGran Immun!

Za više informacija poslušajte razgovor nutricionistkinje MArijane Zubac i naše urednice upravo o ovom proizvodu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Brankica Raković (@brankicarakovic)

Ako ste u dvadesetim ili tridesetim godinama, vjerovatno ovim stvarima nećete ni pridavati neki preveliki značaj. Ali, šta ako vam kažemo da to sve mogu biti rani simptomi multiple skleroze?

Simptomi multiple skleroze mogu početi već u dvadesetim godinama, pojavljivati se i nestajati u nepredvidivim obrascima, a obično se pojavljuju pod maskom simptoma s kojima se suočavate češće u svakodnevnom životu.

Mnogi simptomi koji se pojavljuju kod multiple skleroze mogu se pojaviti i kod drugih oboljenja – nekih oboljenja koja su učestalija nego što je multipla skleroza. Neki od ranih znakova mogu se generalizovati, kao što je povećanje ukupnog nivoa umora, što u početku otežava uspostavljanje dijagnoze.

Multipla skleroza može se desiti bilo kome – više od 2.5 miliona ljudi širom svijeta trenutno živi s ovim oboljenjem, a to je samo gruba procjena. Pošto je simptome prilično teško raspoznati, veliki broj ljudi i ne zna da ima ovo oboljenje.

Žene su dva do tri puta pod većim rizikom da razviju ovo oboljenje u odnosu na muškarce, oboljenje kod kojeg vaš imuni sistem pravi havariju na centralnom nervnom sistemu i oštećuje veze između mozga i tijela. Iako još uvijek nije tačno poznato šta uzrokuje ovo oboljenje, poznato je da rano otkrivanje može smanjiti šanse za dugoročnu invalidnost.

Bilo bi i više nego mudro da obratite pažnju na sljedeće simptome.

Ukoliko vaše radno mjesto podrazumijeva rad na računaru, tokom skoro pa cijelog radnog dana, sasvim je normalno da će vam se vid prilagođavati čim oči odvojite od monitora. Ali, ako doživljavate zatamnjenje, zamućenje, udvostručavanje ili potpuni gubitak vida – pogoto ako se radi o samo jednom oku – možda osjećate efekte nečega što se zove “optički neuritis”, čest simptom multiple skleroze koji izaziva zapaljenje optičkog nerva.

Pojava problema sa vidom vezanim za multiplu sklerozu obično je spora, jer se pogoršanje odvija tokom vremena. Optički neuritis se može desiti i “samostalno” (nije simptom multiple skleroze), a kao rezultat infekcije, nedostatka vitamina ili nekog drugog autoimunog oboljenja.

Svako se, s vremena na vrijeme, može spotaknuti, ali multipla skleroza uzrokuje nešto više od svakodnevne trapavosti i nespretnosti – jedan od njenih najranijih simptoma je ekstremna vrtoglavica, što vam zaista može zavrtiti glavu.

U slučaju da je osjetite, sigurno ćete je lako prepoznati, jer ćete imati osjećaj kao ili da se vi vrtite ili kao da se prostor oko vas obrće poput vrteške. Ovo može uzrokovati mučninu i povraćanje, a može se pogoršavati kako se krećete.

Međutim, vrtoglavica ne mora biti samo simptom multiple skleroze: problemi sa unutrašnjim uhom, anemija, nizak nivo šećera u krvi, nizak krvni pritisak i određene vrste lijekova takođe mogu uticati na pojavu vrtoglavice.

Sigurno postoje oni dani kada se osjećate iscrpljeno. Međutim, iznenadna i ozbiljna iscrpljenost koja traje sedmicama i koja sprečava vaše normalno funkcionisanje na svakodnevnom nivou, može biti znak da multipla skleroza oštećuje nerve u kičmi.

Ova vrsta iscrpljenosti čini čak i jednostavne zadatke veoma teškima (kao što je odlazak do toaleta). Često nije proporcionalna vašim aktivnostima, ne prolazi nakon što se naspavate, a ima tendenciju da se pogoršava ako vam je vruće.

Kada je centralni nervni sistem pod opsadom multiple skleroze, signali koje mozak i kičmena moždina šalju ka ostatku tijela mogu u potpunosti nestati. Rezultat: utrnulost. Utrnulost i/ili peckanje i trnci koji su uporni (traju više od nekoliko dana) rani je simptom koji zaslužuje provjeravanje kako bi se utvrdio uzrok.