Ovaj stručnjak je gostujući u podkastu Lood govorio o tome koliko u razvoju i vaspitanju dece uticaj ima okruženje, u kojem su nekada glavni bili roditelji, bake i deke, a danas – nepoznati ljudi koji kroz društvene mreže utiču na našu decu.

„Šta usmerava naše ponašanje? To je jako važno da svi shvate jer su naša deca u problemu, zarobljena su. Zašto? Pričali smo kada dete hoće da hoda i kada prohoda, mi kažemo bravo. Pohvala njima znači da su uradili nešto dobro. Pa onda kada hoće da nauče da voze bicikl… Muče se jedan dan, dva dana, pet metara, padnu, tri metra držimo ih, i evo ga, odjednom, 20 metara kreću. Većina dece stane, to je otprilike četiri-pet godina, gledaju tatu, mamu, prolaznike, kao da hoće da kažu ‘ja znam da vozim bicikl’, možda i vrište od sreće. Mozak je naučio, ovo je bilo teško i to si naučio, oni su srećni. A šta rade mama i tata? Bravo! Baka, deka kažu bravo… Znači, pohvala nama govori da radimo nešto dobro i to nas usmerava. Međutim, kada dobiju društvenu mrežu i kada stave neki snimak, ako dete opere sa tatom auto i to stave na Jutjub, koliko će dobiti lajkova? Pet, i to je puno. Ali ako urade nešto loše, užasno, koliko dobiju lajkova? Dvesta, trista, petsto. To je, znači, pohvala, i šta im mozak kaže? E, ovo smo super uradili, dobili smo 500 pohvala! Oni rade stvari za lajkove. Znači, nas usmerava nepoznata grupa ljudi sa društvenih mreža, koja nam govori bravo i naše dete ponašanje usmerava prema lajkovima. Kad je to bilo? Nikad!“, rekao je dr Rajovi, pa nastavio:

„Kad bi roditelji pre 30, 50 godina dozvolili da nepoznati ljudi usmeravaju njihovo dete? Pa ne bi to nikad dozvolili, ali to se dešava na društvenim mrežama. Mi smo decu pustili u taj svet. Ja se bojim da ne platimo veliku cenu, mora da se to reguliše. Ja 10 godina pričam, dajte telefone, nemojte pre 12 godine, nemojte ni pre 14. Niko ne sluša. Kao, pa imaju svi, pa ima i moj sin. Čekaj, ne radi se o tvom sinu ili ćerki. Oni ovde ulaze u jednu zamku, gde ne mogu da se izvuku. Jer ovde se zavisnost jako brzo javlja, za 15 dana gotovo, već kreću svađe, već oni ne daju svoj telefon, onda prevare mamu i tatu… Drže ga u sobi i onda uključe telefon od jedan do tri ujutru, mi i ne znamo šta oni rade. Znači, to je takva prevara da oni ulaze u virtuelni svet, a tamo se sve brzo dešava, dobiju pohvale, sve ide jako brzo, mozak im treperi. I šta je onda problem? Kada izađu u realan svet, njima je sve dosadno. Ne mogu da sede, ne mogu da pišu, da uče, nemaju koncentraciju, pa mi to vidimo danas“.

„Ako su oni u telefonu sa stotinama lajkova u glavi, pa šta će oni da uče? Oni nemaju fokus duže od pola sata“, poručio je dr Rajović.

Zelena učionica

Laure Boutron-Marmion, odvjetnica koja zastupa porodični kolektiv Algos Victima, podnijela je tužbu pred sudom.

“Kombinacija ovisničkog dizajna aplikacije s nedostatkom moderiranja sadržaja čini doista problematičan proizvod. Viralnost se miješa sa štetnim sadržajem”, upozorila je Boutron-Marmion.

“Iskorištavam temeljna načela francuske građanske odgovornosti”, rekla je za Euronews i dodala da za svaku grešku koju je počinila druga osoba po zakonu mora nadoknaditi štetu.

Tik Tok se brani

TikTok je rekao da roditelji mogu kontrolirati i ograničiti korištenje aplikacije svojim tinejdžerima putem načina rada Family Connection u 2020. i istaknuo da postoji više od 630 moderatora platforme koji govore francuski, piše Dnevnik.hr

“Kada ljudi izvrše pretragu koja uključuje riječi kao što je samoubistvo, odmah se preusmjeravaju na stranicu s namjenskim resursima, kao i broj za lokalnu liniju za pomoć ili liniju za prevenciju”, poručili su iz Tik Toka za Euronews.

“Moja kći je i danas mogla biti tu”

Boutron-Marmion je naglasila ranjivost djece i tinejdžera koji se mogu suočiti sa sadržajem koji promiče samopovređivanje ili samoubistvo.

Stéphanie Mistre, majka jedne od tinejdžerica koje su si oduzele život, izjavila je za francuske medije da bi njezina lći i danas mogla biti ovdje da nije bilo aplikacije. Ona je podnijela tužbu zbog poticanja na samoubistvo, nepružanja pomoći osobi u opasnosti i propagande ili reklamiranja načina izvršenja samoubistva.

“Pogoršanje zdravstvenog stanja tinejdžera je vrlo, vrlo ozbiljno. To su djeca koja su ili bila blizu smrti ili više nisu ovdje”, rekla je Boutron-Marmion i istaknula da verzija aplikacije postavljena u Kini ima zaštitne mjere za račune maloljetnika, poput dnevnog vremenskog ograničenja ili digitalnog policijskog sata.

Australija povlači drastičan potez

S druge strane svijeta, australska vlada kani zakonski zabraniti društvene mreže za djecu mlađu od 16 godina, što je prvi takav prijedlog na svijetu.

“Društvene mreže štete našoj djeci i tome želim stati na kraj”, izjavio je australski premijer Anthony Albanese.

Zakon će parlamentu biti poslan ove godine, a na snagu bi stupio 12 mjeseci nakon što ga zastupnici prihvate. Izuzetak neće biti korisnici koji imaju pristanak roditelja.

Kako bi izgledao svijet bez društvenih mreža? Teško je zamisliti, zar ne?

Mnogi od nas provode sate i sate na društvenim mrežama. Teško je sjetiti se šta samo radili prije nego što su one postojale.

Postoji mnogo pozitivnih stvari u vezi online povezivanja s ljudima, ali kako da nađemo balans kad imamo konstantni prilivi notifikacija od prijatelja, porodice, selebritija i brendova koji se neprestano bore za našu pažnju?

Pitali smo naše čitaoce kako se osjećaju povodom društvenih mreža. 25 posto čitaoca slaže se s tvrdnjom da društvene mreže imaju negativan efekat na našu dobrobit, a 53 posto smatra da bi skraćeno vrijeme provedeno na mrežama moglo biti od pomoći.

66 posto ljudi, koji imaju problema s mentalnim zdravljem, misli da bi trebali da skratimo vrijeme na društvenim mrežama.

29 posto ispitanika smatra da je par dana pauze od online svijeta ključno za mentalno zdravlje. Ovaj broj je na 46 posto kada su pitanju ljudi od 15-25 godine.

Kako društvene mreže utiču na mentalno zdravlje?

 Šta kažu istraživanja o efektima društvenih mreža na zdravlje? Nećete se iznenaditi kada vam kažemo da rezultati nisu pozitivni.

Istraživanje iz 2015. godine, sprovedeno u Velikoj Britaniji, pokazalo je da su djeca koja koriste društvene mreže, više od 3 sata dnevno, podložnija mentalnim problemima.

Studija iz 2018. godine pokazala je da postoji direktna veza između manjeg korištenja društvenih mreža i poboljšanog mentalnog zdravlja.

U istraživanju ExpressVPN, 86 posto od 1500 Amerikanaca izjavilo je da društvene mreže utiču na njihovu sreću i sliku o sebi. Između 79 i 83 posto navelo je depresiju, usamljenost i anksioznost kao negativne efekte.

Međunacionalno online istraživanje, rađeno u Americi, Velikoj Britaniji, Australiji i Norveškoj, pokazalo je da su oni, koji su koristili društvene mreže za zabavu tokom pandemije, imali lošije mentalno zdravlje.

Iako se upotreba društvenih mreža za povezivanje s ljudima povezivala s poboljšanim mentalnim zdravljem, i dalje postoji neupitna korelacija između lošijeg mentalnog zdravlja i vremena provedenog na društvenim mrežama.

S druge strane, pilot studija iz 2021. godine, otkrila je da studenti koji manje koriste društvene mreže imaju bolji san, raspoloženje i smanjenu anksioznost.

Podaci su prilično jasni. Ako ne želite da imate lošu sliku o sebi, anksioznost, depresiju, loš san – vrijeme je da promjenite nešto u vezi upotrebe društvenih mreža.

Šta da radimo ako nismo na telefonu?

Vaše mentalno zdravlje je važnije od vašeg Instagram feeda. Šta da radimo umjesto skrolanja i postovanja?

Život je pun mogućnosti. Postoji čitav neistražen svijet mogućnosti oko nas koje ne vidimo jer smo prikovani za naše telefone.

Ako identifikujemo odakle dolazi naša potreba za društvenim mrežama, shvatićemo da je možemo ispuniti i na druge načine.

Ako koristite društvene mreže za relaksaciju

Ako ste vi osoba koja koristi telefon kada se osjeća loše, razmislite o ovim alternativnim opcijama:

–           Prošetajte

–           Pustite muziku

–           Zapalite svijeću

–           Čitajte knjigu

–           Crtajte

–           Kuvajte

–           Igrajte se s vašim ljubimcem

–           Pokušajte s jogom ili meditacijom

–           Napravite sebi čaj ili toplu čokoladu

–           Gledajte stare slike u albumu

Ako koristite društvene mreže za povezivanje s drugima

Ako vam nedostaje kontakt s ljudima i poželite da otvorite feed, pokušajte s ovim:

–           Pozovite prijatelja ili člana porodice (videocall!)

–           Pozovite nekog na piće ili večeru

–           Ispecite nešto i ponudite to svojim komšijama

–           Organizujte šoping, ručak ili planinarenje s prijateljima

–           Istražite online grupe i otiđite na neku aktivnost

–           Volontirajte u nekoj organizaciji

–           Otiđite na kurs

–           Učlanite se u crkvu, neki klub ili neprofitnu organizaciju

–           Otiđite na jogu

Ako koristite društvene mreže za zabavu

Umjesto mimova i videa od 30 sekundi, izaberite drugu vrstu zabave:

–           Otiđite na koncert

–           Naučite da svirate neki instrument

–           Otiđite na čas plesa i borilačkih vještina

–           Otiđite u šetnju

–           Posjetite muzej

–           Oprobajte se u baštovanstvu

–           Poslušajte podcast

–           Pročitajte knjigu

–           Okupite prijatelje i igrajte društvene igre

Kako da postavite zdrave granice u odnosu na društvene mreže

Važno je da ne budemo pregrubi prema sebi kada uzimamo pauze od društvenih mreža.

Ako su društvene mreže dio tvog života – to je u redu. Postoje načini kako da ublažimo negativne efekte i akcentujemo pozitivne.

Predlažemo:

–           Unfolovujte profile koji utiču negativno na vas i vašu sliku o sebi

–           Uklonite slike s vašeg profila s kojima niste sretni

–           Obrišite sve negativne poruke ili spamove

–           Izbrišite sačuvane postove koji vas tjeraju da se poredite s drugima

Takođe, možete i vi biti ti koji će inspirisati druge da promjene svoj način upotrebe društvenih mreža

Predlažemo:

–           Ne koristite filtere

–           Postavljate slike na kojima niste savršeni

–           Podsjećajte druge da ste stvarna osoba s manama i nesigurnostima

–           Ostavljate pozitivne komentare na tuđe postove

–           Pričajte o pauzama od društvenih mreža i tako ćete inspirisati druge da urade isto

Zaključak

Društvene mreže su neizbježan dio naših života, ali mi imamo moć da odredimo hoće li imati pozitivan ili negativan uticaj na nas.

Ako ih koristimo svjesno, uzimamo pauze i balansiramo ih s drugim aktivnostima, društvene mreže mogu biti zdrav alat za povezivanje i ekspresiju.

Prevela: Iris Janković