To se ne dešava preko noći. Niko se jednog jutra ne probudi sa mišlju da je izgubio sebe u vezi. Naprotiv, taj proces je tih, postepen i često neprimetan. Odluke koje donosimo iz ljubavi vremenom prerastaju u navike, a navike u način života u kojem naše želje, potrebe i snovi polako padaju u drugi plan.

Psiholozi upozoravaju da upravo zato mnogi ljudi godinama ne primećuju da su izgubili kontakt sa sobom. Ako se prepoznajete u sledećim znakovima, možda je vreme da zastanete i zapitate se kada ste poslednji put nešto uradili samo zbog sebe.

1. Zaboravili ste šta vas je nekada ispunjavalo

Sećate li se hobija, planova i snova koji su vam nekada bili važni?

Možda ste voleli da slikate, putujete, čitate ili učite nove stvari. Ako danas više ne možete ni da se setite kada ste poslednji put izdvojili vreme za ono što volite, moguće je da ste sopstvene želje potisnuli zarad veze.

Kada izgubimo dodir sa stvarima koje nas raduju, gubimo i deo svog identiteta.

2. Vaše potrebe su uvek na poslednjem mestu

Koliko često kažete: “Nije važno šta ja želim”?

Ako partnerove potrebe redovno stavljate ispred svojih, verujući da ćete se svojim željama baviti “kasnije”, vrlo lako možete doći do tačke u kojoj više ni ne znate šta vam je zaista potrebno.

Zdrava veza podrazumeva kompromis, ali ne i stalno odricanje od sebe.

3. Dani prolaze na autopilotu

Budite se, obavljate obaveze, završavate posao, brinete o porodici i odlazite na spavanje.

Ako vam život izgleda kao beskrajni niz ponavljanja bez radosti, spontanosti i uzbuđenja, možda ste se toliko prilagodili rutini da ste izgubili vezu sa sopstvenim željama.

Kada živimo samo da bismo ispunili očekivanja drugih, lako zaboravimo šta nas zaista pokreće.

4. Neprestano vas prate briga i strah

Stalno razmišljate o tome šta bi moglo da pođe po zlu?

Brinete da li ćete razočarati partnera, da li će veza opstati ili šta će se dogoditi ako nešto promenite?

Takvi obrasci često nastaju kada sopstvenu sigurnost previše vezujemo za odnos sa drugom osobom.

5. Uvek prvo mislite na druge

Pomaganje i briga o voljenima jesu lepe osobine. Problem nastaje kada sebe potpuno zanemarite.

Ljudi koji su izgubili sebe u vezi često imaju osećaj da moraju svima da ugode, da budu dostupni u svakom trenutku i da rešavaju tuđe probleme pre svojih.

Vremenom to može dovesti do iscrpljenosti, frustracije i osećaja nevidljivosti.

6. Više ne osećate istinsku radost

Nekada ste se radovali sitnicama, a danas vam ništa ne pričinjava posebno zadovoljstvo?

Kada izgubimo kontakt sa sobom, emocionalni život postaje siromašniji. Radost traje kratko, entuzijazam nestaje, a nezadovoljstvo tinja ispod površine.

Mnogi ljudi u toj fazi osećaju da samo “preživljavaju” dane umesto da ih zaista žive.

7. Prazninu pokušavate da popunite drugim stvarima

Prejedanje, beskrajno skrolovanje po telefonu, kupovina stvari koje vam nisu potrebne ili maratonsko gledanje serija često nisu problem sami po sebi.

Ponekad predstavljaju pokušaj da popunimo emocionalnu prazninu koju osećamo.

Stručnjaci ističu da je važno vratiti se osnovama – kvalitetnom snu, fizičkoj aktivnosti, zdravoj ishrani i aktivnostima koje donose osećaj smisla.

8. Imate osećaj da ne živite svoj život

Možda je ovo i najvažniji znak.

Ako se često pitate gde su nestali vaši snovi, planovi i ambicije, moguće je da ste se previše udaljili od sebe.

Mnogi ljudi opisuju taj osećaj kao da posmatraju sopstveni život sa strane, svesni da negde duboko nisu zadovoljni pravcem kojim idu.

Kako da se vratite sebi?

Povratak sebi ne znači kraj veze.

Naprotiv, zdrava ljubav podrazumeva da obe osobe imaju svoj identitet, interesovanja i prostor za lični razvoj.

Počnite od malih koraka. Setite se šta vas je nekada radovalo. Odvojite vreme za sebe bez osećaja krivice. Postavite granice i naučite da vaše potrebe nisu manje važne od partnerovih.

Baš kao što u avionu prvo stavljate masku sa kiseonikom sebi, pa tek onda drugima, tako i u ljubavi morate sačuvati sebe da biste mogli iskreno da budete tu za nekog drugog.

Ona.rs

Šta je metoda “spaljenog plasta sena”?

Prema Bri Templ, ljubavnoj savetnici u kompaniji Tawkify, ova metoda se, umesto na pasivno biranje, fokusira na namernu eliminaciju.

“To zaista štedi vreme”, ističe ona. U suštini, metoda podrazumeva odlučno odbacivanje osoba koje se ne podudaraju s vašim vrednostima, moralom i životnim ciljevima. Ideja je da simbolično “spalite” plast sena kako biste lakše pronašli iglu u sredini – svog idealnog partnera.

“Ona pretvara izlaske iz igre brojeva u jasan, ciljno usmeren proces. Ovom metodom prestajete da budete onaj koga biraju i postajete onaj koji bira – i to dobro i s namerom”, kažeTempl.

Koje su prednosti?

Prečesto se gubi vreme na odnose sa osobama koje nam ne odgovaraju, a jedna od najčešćih grešaka je ulaganje u nečiji potencijal umesto u stvarnu osobu. Iako se neki odnosi razvijaju s vremenom, važno je rano prepoznati osnovne nekompatibilnosti.

“Primena ove strategije može vam pomoći da izbegnete sagorevanje jer nećete gubiti vreme na izlaske s nekim za koga od početka znate da nije za vas. Na taj način možete se držati svojih principa umesto da ih kompromitujete zbog prolazne strasti ili privlačnosti. Na kraju, to će dovesti do većeg samopoštovanja i sposobnosti donošenja zdravih odluka, kao i olakšati pronalaženje odgovarajućeg partnera”, kaže ona.

Kako primeniti metodu

Primena metode “spaljenog plasta sena” zahteva jasan i proaktivan pristup u nekoliko koraka.

Definišite šta vam je presudno

Svako ima svoje potrebe i želje u vezi. Dok bi nekima veza na daljinu bila neprihvatljiva, drugi bi možda upravo to preferirali. Ako ne znate šta su za vas stvari preko kojih ne prelazite, mogli biste gubiti vreme.

Ne izlazite s potencijalom, već s osobom kakva je sada

Umesto da se nadate da će se neko s vremenom promeniti ili dostići vaša očekivanja, fokusirajte se na osobu kakva je trenutno.

“Izbegavajte da ulažete previše nade u nečiji potencijal jer bi trebalo da se fokusirate na doslednost, a ne na ono što bi moglo da se dogodi”, savetuje Templ.

Znajte kada treba da odete

Ponekad je najzdravija stvar koju možete da uradite za sebe jednostavno da odete iz odnosa koji ne funkcioniše.

“Svakako treba da sebi dozvolite da odete ako vidite da stvari ne funkcionišu, umesto da to pokušavate da opravdate ili popravite. Uostalom, eliminisanjem pogrešnih partnera brže ćete doći do onog pravog”, zaključuje Templ.

Izvor: Superžena

Pogledajmo svaku od njih, a zatim vidimo kako, kada se kombinuju, stvaraju simbiotsku alhemiju kako bi par bio zdrav i srećan.

Potreba za fizičkom intimnošću

Fizička ili seksualna intimnost je poriv za seksualnom vezom. Ne zahtijeva nužno emocionalnu komponentu da bi se ostvarila ili bila zadovoljavajuća. Programirani smo “porivom za spajanjem” seksualno kako bi se vrsta održala i kako bi se odvijala reprodukcija. Ne samo da žudimo za fizičkom intimnošću, već uživamo i čak i bez emocionalne intimnosti, u dodiru i prisutnosti druge osobe dok se prepuštamo svoj senzualnosti koju fizička intimnost pruža.

Fizička intimnost uključuje određeni stepen ranjivosti i povjerenja – za neke više od drugih. Međutim, ne zahtijeva potpunu ranjivost i povjerenje da bi se dogodila. Jeste li ikada imali avanturu za jednu noć ili situaciju s prijateljima sa benefitima? U tim dvjema vrstama fizičkih veza može se uživati ​​bez dubokog osjećaja povjerenja između dva učesnika. Odrasli razumiju da dobra podloga emocionalne intimnosti poboljšava fizičku stranu veze, što objašnjava zašto se manje odraslih upušta u avanture za jednu noć ili situacije s prijateljima s benefitima, ili, ako to čine, obično su nezreli i neostvareni odrasli. Sam seks nas ne čini bližima drugoj osobi.

Emocionalna intimnost je takođe bitna

Suprotno fizičkoj intimnosti koja se može odvijati s malo ili nimalo ljubavne veze između partnera, emocionalna intimnost je veza koja raste i produbljuje se između dvoje ljudi koji su zaljubljeni. Zdrava, zrela ljubavna veza ne može postojati bez prisutnosti emocionalne intimnosti. Par se treba osjećati sigurno, potpuno vjerovati jedno drugome, imati sposobnost otkriti svoje ranjivosti i potrebe jedno drugome, a istovremeno biti uvjeren da će njihov partner uvijek biti tu za njih. Emocionalna intimnost je temelj bogate i ljubavne veze i treba je kontinuirano njegovati. Veza ne može opstati bez emocionalne intimnosti; ona je ono što pomaže ljubavi da preživi najteža vremena i podstiče nas da i dalje želimo voljeti i biti voljeni od strane naših partnera.

Koji je recept za emocionalnu intimnost?

1) Komunikacija – Ne samo dnevne provjere i rutinska pitanja o poslu. Emocionalna intimnost se produbljuje kada s partnerom vodite iskren razgovor u kojem ste oboje prisutni (bez zujanja mobitela ili upaljenih ekrana) i istinski se vidite.

2) Izloženost – Emocionalna intimnost se pojačava kada dijelite svoje trenutke sumnje, straha, tuge i bola i osjećate ruke svog partnera oko sebe i njegov glas koji vam govori da razumije i da je sve što doživljavate normalno i legitimno.

3) Povjerenje – Potrebno je 100 odsto povjerenje i otvorenost kako bi par iskusio emocionalnu intimnost.

Veza treba intimnost. Potrebna je i fizička i emocionalna intimnost kako bi se razvio odnos koji je istinski zreo, zdrav i zadovoljavajući za oba partnera.

Fizička i emocionalna intimnost, obje su podjednako važne

Istina je da ne možete imati dobru fizičku intimnost bez emocionalne intimnosti, a ne možete ni doživjeti emocionalnu intimnost bez fizičke komponente.

Ponekad ravnoteža nije savršena. U vezi će biti trenutaka kada jednoj osobi treba više jedne vrste intimnosti nego druge. Na početku većina parova želi da fizički intimni dio ove ravnoteže bude važniji. Kako parovi stare zajedno, doći će do prirodnog nagiba u korist emocionalne veze. To je posebno istinito dok prolazite kroz životne faze poput poroda, odgoja djece, sindroma praznog gnijezda, menopauze, bolesti i drugih događaja koji mogu uticati na učestalost seksa.

Ako želite izgraditi dugoročnu vezu, morate imati obje vrste intimnosti. Bez njih, veza je prilično prazna i par će imati osjećaj nesigurnosti. Zajedno služe stvaranju “ljepila” koje će vas držati zajedno tokom teških vremena. Ako jedno od toga nedostaje, nema temelja na koji se možete osloniti i veza će se raspasti.

Fizička intimnost često je “pokretačka snaga” koja prvo spoji dvoje ljudi. Ali upravo je emocionalna intimnost tajna dugotrajnih veza i seksa koji oduzima dah. To znači da par dobro komunicira, jer uspostavljaju konkretne veze povjerenja i otvorenosti. U ljubavnoj vezi, emocionalna intimnost postavlja temelje za suosjećanje, strast, privrženost i predanost jer se temelji na povjerenju, istini i međusobnom poštovanju te obećanju sigurnosti. Romantični partneri koji uspješno izražavaju svoje emocije uživaju u puno sretnijim brakovima i dužim životima od onih u kojima se jedan partner osjeća nelagodno ili odbija podijeliti svoju emocionalnu temperaturu.

Garantovan način da podignete nivo emocionalne intimnosti? Krenite zajedno na putovanje!

Krenite u avanturu. Istražite novo mjesto sa svojim partnerom, mjesto koje nijedno od vas nikada nije iskusilo. Ne samo da ćete stvoriti nova, zajednička sjećanja, već ćete se staviti u novo okruženje koje podstiče drugačije razgovore koje prije niste vodili.

Takođe ste izvan svoje uobičajene rutine, što vam omogućuje da se povežete na novi način, posebno seksualno.

Dakle, ako želite produbiti svoju fizičku i emocionalnu vezu, isplanirajte vikend ili putovanje na novo mjesto već danas, savjetuje vam “Marriage”!

Izvor: Nezavisne

Šta je pravilo 2-2-2?

Pravilo 2-2-2, koje je već dugo popularno na internet forumima o vezama, osmišljeno je kako bi pomoglo parovima da se usredsrede jedno na drugo i izbjegnu monotoniju. Princip je jednostavan.

Svake dvije sedmice izađite na spoj. Svaka dva mjeseca otiđite na zajednički vikend. Svake dvije godine priuštite sebi duži zajednički odmor. Na taj način parovi ne čekaju samo posebne prilike i godišnjice kako bi proveli romantično vrijeme zajedno, već redovno ulažu u svoj odnos, prenosi Index.hr.

Parovi bi pravilo trebalo da koriste kao smjernicu

Doktor Kuper-Lavet, seksualna terapeutkinja, pohvalila je ideju iza ovog pravila, ističući da ono može pomoći parovima da ožive izgubljenu strast i podsjetiti ih da je važno odvojiti vrijeme jedno za drugo.

U razgovoru za HuffPost izjavila je: „Ovo pravilo efikasno sprečava da životne obaveze stanu na put vašoj povezanosti, što je ključno. Intimnost ne raste sama od sebe, ona zahtijeva pažnju i trud.“

Napomenula je i da se parovi ne moraju strogo držati pravila, već ga mogu koristiti kao smjernicu. Takođe je istakla da novac ne mora biti presudan faktor jer je ključna namjera da se provodi više romantičnog vremena zajedno.

Kuper-Lavet je nastavila: „No, i odvajanje vremena za druženje kod kuće, poput večeri društvenih igara ili filma, svakako može pomoći iskri. Prečesto partnera doživljavamo kao drugog upravitelja domaćinstva, a ovo nas podsjeća da je on naš životni saputnik, kako za svakodnevne obaveze, tako i za zabavu.“

Iako je stručnjakinja naglasila da pravilo neće čarobno riješiti sve probleme, ono ipak može biti koristan alat za jačanje veze.

„Ako ga parovi mogu prilagoditi tako da funkcioniše u njihovim životima i vezama, mislim da može biti nevjerovatno korisno. Glavna poruka je redovno povezivanje i dijeljenje zabavnih iskustava“, zaključila je.

Izvor: Nezavisne

Često se oslanjamo na zaljubljenost, hemiju ili osećaj da je neko „pravi“, verujući da će sve ostalo doći samo od sebe. Međutim, savremena psihologija odnosa pokazuje da dugoročna ljubav ne opstaje zahvaljujući inicijalnim emocijama, već zahvaljujući vrlo konkretnim obrascima ponašanja.

Jedan od najrelevantnijih svetskih autoriteta na ovu temu je američki psiholog Džon Gotman, čija su istraživanja pomogla da se sa velikom tačnošću predvidi da li će brak opstati ili ne. Na osnovu višedecenijskog rada sa parovima, Gotman je izdvojio ključne kriterijume koji čine temelje stabilne i dugotrajne veze.

Način na koji vas partner tretira važniji je od zaljubljenosti

Gotman naglašava da kvalitet veze ne zavisi od toga koliko se partneri vole, već kako ponašaju u svakodnevnom životu.

„Uspešne veze se ne zasnivaju na tome koliko su partneri slični, već na tome kako upravljaju svojim razlikama“, ističe Gotman.

Poštovanje, ljubaznost i emocionalna sigurnost daleko su važniji od intenziteta emocija. Njegova istraživanja su pokazala da su prezir, podsmeh i omalovažavanje najpouzdaniji pokazatelji budućeg razvoda.

„Prezir je daleko najopasniji otrov za vezu“, navodi Gotman, objašnjavajući da on razara osećaj bliskosti i poverenja.

Uzajamno poštovanje kao temelj dugoročnog odnosa

Jedan od ključnih kriterijuma za izbor doživotnog partnera jeste poštovanje – ne samo u lepim trenucima, već i tokom konflikata. Gotman naglašava da partneri koji se poštuju ne pokušavaju da kontrolišu jedno drugo niti da pobeđuju u raspravama.

„U srećnim vezama, partneri razgovaraju jedni s drugima sa istim poštovanjem koje bi pokazali prema bliskom prijatelju“, objašnjava on.

Ako nekoga ne cenite kao osobu, dugoročna veza se vremenom pretvara u izvor frustracije, bez obzira na početnu privlačnost.

Kompatibilnost vrednosti važnija je od zajedničkih hobija

Suprotno uvreženom mišljenju, Gotman smatra da partneri ne moraju imati ista interesovanja, ali moraju deliti kompatibilne životne vrednosti.

„Većina trajnih konflikata u vezama proizilazi iz razlika u osnovnim vrednostima, a ne iz sitnih nesuglasica“, navodi Gotman.

Pitanja poput odnosa prema porodici, novcu, karijeri, deci i životnim ciljevima presudna su za dugoročnu stabilnost. Kada te vrednosti nisu usklađene, parovi često ulaze u začarani krug nerazumevanja.

Emocionalna dostupnost i odgovor na potrebe partnera

Jedan od centralnih pojmova u Gotmanovom radu jeste emocionalna povezanost, odnosno sposobnost partnera da odgovori na emocionalne potrebe druge osobe. On to opisuje kao „okretanje ka partneru“.

„Male svakodnevne reakcije – da li ćete se okrenuti ka partneru ili od njega – određuju sudbinu veze“, kaže Gotman.

Partner koji je emocionalno prisutan ne mora uvek imati rešenje za problem, ali pokazuje interesovanje, razumevanje i spremnost da bude tu.

Hemija je važna, ali ne i presudna

Fizička i emocionalna privlačnost igraju važnu ulogu, ali Gotman upozorava da same po sebi nisu dovoljne za dugoročnu vezu.

„Strast može započeti odnos, ali prijateljstvo ga održava“, ističe on.

Prema njegovim istraživanjima, najstabilniji parovi pre svega imaju snažno prijateljstvo – međusobno poverenje, bliskost i osećaj sigurnosti.

Način rešavanja konflikata važniji je od njihovog broja

Gotman je utvrdio da većina parova ima iste probleme tokom celog života, ali da uspešni parovi znaju kako da s njima žive.

„Nije važno da li imate probleme, već kako o njima razgovarate“, naglašava on.

Partner koji ume da sluša, pravi kompromise i ne eskalira sukobe mnogo je bolji izbor za doživotnu vezu od nekoga ko deluje savršeno, ali izbegava odgovornost.

Osećaj da ste u istom timu

Na kraju, Gotman ističe da je jedan od najvažnijih kriterijuma za dugoročnu vezu osećaj partnerstva.

„Srećni parovi imaju duboko ukorenjeno uverenje da su na istoj strani“, navodi on.

Važan aspekt Gotmanovog rada odnosi se i na sposobnost partnera da preuzme odgovornost za sopstveno ponašanje. Prema njegovim istraživanjima, jedan od ključnih prediktora uspešne veze jeste spremnost da se prizna greška i da se partneru uputi iskreno izvinjenje. Gotman ističe da u stabilnim odnosima partneri ne pokušavaju da dokažu ko je u pravu, već da sačuvaju odnos.

„Veze ne propadaju zbog problema, već zbog odbijanja da se preuzme odgovornost“, navodi on. Partner koji ume da kaže „pogrešio sam“ ili „razumem kako si se osećao“ stvara prostor za emocionalno povezivanje i oporavak nakon konflikta. Nasuprot tome, konstantna defanzivnost i prebacivanje krivice vremenom urušavaju poverenje i stvaraju distancu. Upravo zato, sposobnost samorefleksije i emocionalne zrelosti predstavlja jedan od najvažnijih, ali često zanemarenih kriterijuma prilikom izbora partnera.

Izvor: Zadovoljna.nova.rs

Cilj joj je u početku bio da izdrži tri meseca. Bez seksa, bez zavođenja. Tri meseca su se pretvorila u još tri, pa u još tri. Pre nego što je shvatila, prošla je cela godina u celibatu.

Danas kaže da je to bilo najbolje vreme u njenom životu.

Febos je razgovarala sa Ostinom Krosom u emisiji AirTalk o svojoj godini bez seksa, o kojoj detaljno piše u svojoj novoj knjizi The Dry Season: A Memoir of Pleasure in a Year Without Sex.

Na sajtu laist.com prenose šta je naučila iz tog iskustva.

Celibat kao dobar period

Šta se dogodi kada izbacite seks iz svog života? Za Febos to je značilo da odjednom ima više vremena za sebe, svoju porodicu i prijatelje. Imala je više vremena da bude kreativna i da upozna sebe na način na koji nikada ranije.

“Već posle nekoliko dana, najkasnije nedelju dana, shvatila sam da mi je zapravo sjajno“, rekla je, što je i bio razlog da nastavi i posle početnog cilja.

Intimnost je skup iskustava

Šta je intimnost i odakle je crpimo? To je bilo ključno pitanje na njenom putu. Jedna od najvažnijih lekcija koju je naučila ticala se njene navike da u vezama uskraćuje „punu realnost toga ko ona zaista jeste“.

Tokom svoje godine bez seksa Febos je počela da posmatra intimnost kao nešto aktivno što se može praktikovati svakodnevno — ne samo s drugima, već i sa sobom. A ta praksa? Iskrenost prema samoj sebi.

Društvo nas je izneverilo

Često sebe smatramo neuspešnima ako naši odnosi propadnu, ali šta ako nas zapravo društvo postavlja za neuspeh? Kao mlade žene, učimo da sopstveno samopouzdanje tražimo kroz ljubav, romansu i seks. Govore nam da treba da budemo privlačne i vredne ljubavi.

Nakon skoro 20 godina monogamnih veza bez pauze, u kojima se trudila da bude junakinja svoje sopstvene romantične komedije, sve se srušilo.

„Katastrofalna veza, pa još gori raskid“ bili su poslednji udarac. Kada se oslobodila slike o tome ko je mislila da bi trebalo da bude, počela je da stvara novu verziju sebe — onu koju je zaista želela.

Do kraja godine u celibatu Febos je bila toliko zadovoljna sobom da je ozbiljno razmatrala mogućnost da više nikada ne bude u vezi. Međutim, pred kraj te godine upoznala je nekoga. U braku su već devet godina. Da li bi to uspelo da nije provela godinu u celibatu?

„Ni najmanje“, rekla je.

Izvor: Zadovoljna.nova.rs

Potkopavanje partnera ili omalovažavanje njegovih uspjeha jasan su znak za uzbunu – ako nekoga volite, trebali biste ga podržavati u teškim vremenima i slaviti njegove pobjede. No, jedan stručnjak za veze upozorio je na fraze koje su, iako manje očito štetne, jednako toksične, piše Unilad.

Psiholog Jeffrey Bernstein za Psychology Today objasnio je: “Ljudska je priroda uzimati stvari zdravo za gotovo. Nažalost, to se događa i u našim intimnim vezama, gdje možemo izgubiti iz vida koliko su nam partneri dragocjeni i posebni.”

“Ovo su neka zapažanja koja često uočavam kod parova koji mi dolaze na savjetovanje, posebno vezano uz to koliko se opuste jedno pred drugim i pritom počnu loše postupati jedno prema drugome”, dodao je.

“Preosjetljiv/a si”

Ova fraza omalovažava nečije osjećaje i poništava ono što može biti potpuno razumna reakcija na nešto uznemirujuće ili neugodno. Bernstein dodaje da je ovakva izjava ponekad praćena tzv. “stonewallingom”, odnosno emocionalnim zatvaranjem i povlačenjem u sebe.

“S obzirom na to da je obilježje svake zdrave veze sposobnost vođenja mirnih i konstruktivnih razgovora, ‘stonewalling’ ne sluti na dobro za budućnost bilo kojeg odnosa”, rekao je.

“Pretjeruješ”

“Gaslighting” je pojam koji se često zloupotrebljava na društvenim mrežama, a u praksi se odnosi na uvjeravanje nekoga da je lud ili da umišlja stvari. U vezi je to metoda kontrole koja se može koristiti za odbacivanje problema ili uvjeravanje partnera da problem zapravo ne postoji, primjerice govoreći mu da “pretjeruje”.

Bernstein se prisjetio para koji je nazvao “Lisa” i “Aaron”, u čijoj se vezi pojavila upravo ta fraza.

“Ona je ispričala: ‘U počecima mi je Aaron govorio da je lud za mnom, ali posljednjih nekoliko godina sve što radi jest da mi govori da sam luda kada pokušam razgovarati s njim o važnim stvarima u našoj vezi'”, objasnio je.

“Nekoliko mjeseci kasnije primio sam hitan poziv od Aarona, kojeg sam sreo samo jednom. Molio me da dođe s Lisom. Lisa je nevoljko pristala na razgovor. Bila je hladna kao led prema Aaronu dok je on ležao na podu mog ureda. Lisa je bila odlučna: ‘Gotova sam!’. Njihova je veza bila gotova”, ispričao je Bernstein.

“Nije to ništa strašno”

I ova se izjava svodi na poništavanje nečijih emocija, umjesto da se one priznaju i da se problem pokuša riješiti. Iako se jednom partneru problem možda ne čini velikim, drugome može biti izuzetno važan, zbog čega se može osjećati odbačeno i kao da ga se ne sluša.

Bernstein je također istaknuo da je loše i “vođenje evidencije” pritužbi jer to može dovesti do “zbrajanja”.

“Biti vezan za mentalno zbrajanje stvari poput toga tko se zadnji ispričao, pokrenuo intimnost ili pospremao po kući, stvara ogorčenost i borbe za moć”, zaključio je.

Izvor: Index

Ili je neko od vaših prijatelja započeo romantičnu vezu sa osobom za koju mislite da mu uopšte ne odgovara, ali njihova veza ipak postaje samo sve snažnija?

Psiholozi su napravili dve skale faktora koji utiču na to kako započinjemo i održavamo veze.

Na jednoj skali se meri koliko značaja polažemo na prvi utisak i na rane pokazatelje kompatibilnosti, dok se na drugoj skali meri verovatnoća da izađemo na kraj sa problemima u vezi.

Nazivaju se implicitnim teorijama veza (jer se o njima uglavnom ne govori).

Svako od nas možda intuitivno doživljava sebe kao osobu koja manje ili više veruje u pravu ljubav, ali to nije nešto o čemu otvoreno razgovaramo sa drugima ili čega smo čak svesni kada ulazimo u novu vezu.

Ove dve skale nam zajedno pokazuju da li je verovatno da izbegavamo da sa svojim partnerom razgovaramo o problemima, da tražimo mane i tamo gde ih nema i da iz veza izađemo „goustovanjem”.

Razlike u ovim implicitnim pristupima takođe mogu da nam pomognu da shvatimo zbog čega nam tuđi romantični izbori često deluju neobjašnjivo.

Da biste saznali svoj rezultat na ovim skalama, uradite dva kviza koji slede.

Skala „srodne duše”

Odgovorite na sledeća pitanja brojem na skali od jedan do sedam, s tim da jedan označava da se izrazito ne slažete a sedam da se u potpunosti slažete.

1. Uspeh u romantičnoj vezi uglavnom se zasniva na tome da li su ljudi „pravi” jedno za drugo.
2. Negde postoji osoba koja je savršena (ili skoro savršena) za mene.
3. U braku, mnogi ljudi otkriju (umesto da razvijaju) duboku intimnu povezanost sa bračnim partnerom.
4. Izuzetno je važno da moj bračni partner i ja budemo strastveno zaljubljeni jedno u drugo nakon što se venčamo.
5. Ne bih mogao/mogla da se venčam sa nekim ako nisam strastveno zaljubljen/a u tu osobu.
6. „Gospodin Pravi” i „gospođa Prava” ne postoje.
7. Očekujem da moj budući suprug ili supruga bude najsjajnija osoba koju sam upoznao/upoznala.
8. Ljudi koji tragaju za savršenim parom gube vreme.
9. Većina brakova propada zbog toga što ljudi nisu pravi jedno za drugo.
10. Povezanost između ljudi obično postoji pre nego što se upoznaju.

Da biste izračunali rezultat, prvo saberite odgovore na pitanja 1, 2, 3, 4, 5, 7, 9 i 10.

Za pitanja 6 i 8, svoje odgovore treba da oduzmete od broja 8 i da razliku koju dobijete računate kao odgovor na to pitanje.

Na primer, ako ste odgovorili „6”, dodajte dva na zbir.

Kad dobijete konačni zbir, podelite ga sa 10 da biste utvrdili prosek na ovoj skali.

Skala „rad na vezi”

Odgovorite na sledeća pitanja brojem na skali od jedan do sedam, s tim da jedan označava da se izrazito ne slažete a sedam da se u potpunosti slažete.

1. Uspeh u romantičnoj vezi uglavnom se zasniva na tome koliko se ljudi trude da veza uspe.
2. U braku, trud je važniji od kompatibilnosti.
3. Ljubav u vezi raste (umesto da se otkriva).
4. Kada bi se ljudi samo dovoljno potrudili, većina brakova bi uspela.
5. Mogao/mogla bih da budem u srećnom braku sa većinom ljudi, pod uslovom da su razumni.
6. Većina brakova propada zbog toga što se ljudi ne trude dovoljno.
7. Koliko dobro nekoga poznajete zavisi od toga koliko dugo poznajete tu osobu.
8. Kada bih se venčao/venčala sa nasumičnom osobom, bio/bila bih zadovoljan/na.
9. O partneru učimo protekom vremena.

Da biste izračunali rezultat, saberite svoje odgovore i podelite zbir sa 9.

Pitanja u ovom kvizu preuzeta su iz Upitnika o teorijama veza koji koristi Rene Freniak sa Univerziteta Aurora u Ilinoisu, u okviru svog istraživanja implicitnih teorija, zadovoljstva u vezi i trajnosti veza.

Freniak koristi pojmove „srodne duše” i „rad na vezi” da opiše ove dve skale.

Drugi istraživači koriste pojmove „sudbina” i „rast” za opisivanje sličnih skala.

Ako ste za veru u „srodne duše” dobili visok rezultat, a to vas iznenađuje, Freniak tvrdi da u tome niste usamljeni.

„Ljudi su skloni očekivanju da pripadaju tipu koji veruje u rad na vezi, ali zapravo skala ‚srodne duše’ ima prilično veliku podršku.

Kada letimično pogledamo ove teorije, pojam ‚srodna duša’ odbija ljude zato što nije naučan, već je samo obična reč.

Možemo skali da damo i nekakav drugačiji naziv, zbog kog će ljudi želeti da se poistovete sa tim romantičnim idejama.

Nije iznenađujuće što želimo da verujemo u takve ideje, jer toliko toga u Zapadnoj kulturi gura ljude u tom pravcu.”

Sada kad znate rezultat, na šta bi trebalo da obratite pažnju?

Kada u vezi postoje poteškoće, ljudi sa visokim rezultatom na skali rasta najbolje se snalaze.

Štaviše, postojanje problema koji je potrebno rešiti može da oznaži vezu; parovi koji imaju visok rezultat na skalama rasta zapravo tvrde da se osećaju bolje u pogledu svog odnosa nakon što izađu na kraj sa nekim sukobom.

Takvim ljudima je možda čak i neophodno da se mali i relativno beznačajni problemi pojavljuju u vezi, jer tako par ostaje usredsređen na saradnju.

Što više parovi sebe ulažu u vezu, to se posvećenije osećaju. Uživaju u tom izazovu.

Zbog tih razloga, vernici u rast će preći preko velikih razlika u kompatibilnosti.

Što se njih tiče, kompatibilnost će se možda popraviti s vremenom, a to je nešto zbog čega se vredi truditi.

Suprotno važi za ljude sa snažnom verom u sudbinu, a to može da ima neke emotivno štetne posledice.

Naročito u ranim stadijumima veze, postojanje problema može da izazove ili ubrza raskid, jer vernik u sudbinu shvata da njegova „savršena” srodna duša ipak može da pogreši.

Vernik u sudbinu će možda tvrditi da ga njegov partner „nikada nije zapravo razumeo” ili da je mala mana partnera „dokaz da nismo stvarno komptabilni”.

To se dešava čak i ako su ljudi prilično dobro upareni, po mišljenju Freniak.

Još je gore što će možda izaći iz veze na način koji nije preterano plemenit ni velikodušan.

Veća je verovatnoća da će ljudi koji veruju u pravu ljubav „goustovati” bivše partnere, izbegavajući kontakt dok bivši partner ne odustane od komunikacije.

Razlog možda leži u tome što osoba koja goustuje smatra da nastojanje da se održi odnos ne vredi truda ako druga osoba nije idealna za nju i zbog toga ne vidi korist od reagovanja ili odgovaranja.

„Oni to ne smatraju negativnim ponašanjem”, kaže Gili Fridman, psiholog koja proučava odbacivanje i radi na Koledžu Sejnt Meri u Merilendu.

„Rezultat na skali rasta ima manji ukupni uticaj, ali ako ste dobili visok rezultat za rast, verovatnije je da imate negativna osećanja u vezi sa goustovanjem.”

Ako vernik u sudbinu ne raskine sa partnerom zbog nekog problema i još uvek veruje da je pronašao svoju pravu ljubav, možda će prosto prenebregnuti taj problem u potpunosti.

„Vernici u sudbinu uglavnom lakše opraštaju partneru i verovatnije je da će izbeći svađu, zato što veruju da je ta osoba njihova srodna duša”, kaže Freniak.

To može da bude pozitivno kada se radi o neznatnim neslaganjima.

„Ali ako izbegavate velike sukobe, na kraju ostajete u vezi sa nekim ko nije dobar za vas.”

Posledice toga mogu biti izuzetno ozbiljne.

Vernici u sudbinu koji su dugo u vezi verovatnije će preći preko problema, zavaravajući se da sa partnerom čine bolji par nego što je zapravo slučaj, zbog dužine vremena koje su proveli zajedno.

„Utvrdili smo da što duže teoretičari sudbine ostanu u vezi sa nekim ko nije prava osoba, tim više prijavljuju nasilje u vezi”, kaže Freniak.

„Oni umanjujuju značaj problematičnih veza. Osobi s kojom su u vezi će možda pružati šansu duže nego što bi drugi ljudi.

Neki od njih će možda rano prepoznati znake upozorenja i raskinuti, ali ima i onih koji ne smatraju da su u vezi sa pravom osobom ali će u njoj ostati iz ekonomskih razloga.

Njihove crte ličnosti čine ih sklonijim opraštanju, što ih dovodi u opasne situacije.”

Čini se da stavovi o romantičnoj ljubavi ostaju nepromenjeni protekom vremena. Osoba koja veruje u sudbinu će uvek zadržati tu veru.

„Ove teorije su duboko usađene. Kada ljudi dođu do dvadesetih i tridesetih godina života, njihove ličnosti su prilično stabilne.

Kao i ličnost, način građenja veza razvija se u ranom uzrastu – deca obrazuju mišljenje o tome na osnovu odnosa koji ih okružuju”, kaže Freniak.

Međutim, ove dve implicitne teorije nisu nužno međusobne isključive.

„Možete da imate stav da se veze poboljšavaju ako parovi rade zajedno na njima, ali da [svejedno verujete] da postoji ‚prava’ osoba za vas”, kaže Fridman.

„Nema mnogo ljudi koji uopšte ne veruju u mogućnost rasta. Osim toga, možemo i da izmenimo način na koji ispoljavamo ove stavove.

Za očekivati je da prethodna iskustva utiču na to kako pristupamo novim vezama.”

Dakle, iako verujete u romantičnu sudbinu, možda ćete raskidati veze na saosećajniji način, umesto da goustujete partnera, ili ćete uložiti svestan napor da rešite probleme, umesto da ih samo prenebregnete.

Kažu da tok prave ljubavi nikada nije gladak, ali veća svest o sopstvenim sklonostima u romantičnoj ljubavi može da nam pomogne da se snađemo i kroz neravnine i prevoje na tom putu.

Izvor: bbc.com

Ekonomija

Jedan od najkonkretnijih razloga jeste finansijska nesigurnost. Cene stanova, troškovi života i nestabilnost tržišta rada čine da mladi često osećaju da brak predstavlja prevelik rizik. Pre nego da se upuste u formalnu zajednicu, mnogi prvo teže finansijskoj stabilnosti i sopstvenoj nezavisnosti. Ovo važi podjednako i za muškarce i za žene koje nemaju više opciju da potpuno zavise od partnera.

Pored toga, vrednosti mladih su se promenile. On više nije nužni simbol uspeha; individualizam, lični razvoj, karijera i putovanja često imaju veći prioritet. Mladi žele da grade identitet i slobodu pre nego da ispune društvena očekivanja ili tradicionalne norme. Žele maksimalno da „osete život“. Neki pak veruju da je brak nešto što ograničava u svim životnim poljima.

Skepsa prema braku

Mladi takođe često svedoče razvedenim roditeljima ili prijateljima, što povećava strah od neuspeha i emocionalnog bola. Brak se doživljava kao formalna institucija koja može stvoriti novi izvor stresa, a ne nužno garantovati sreću. Takođe, udaljavanjem od tradicionalnih vrednosti udaljavamo se i od ideje da „na braku treba raditi“ ili to da „brak treba spasiti“. Sve su to negativna uverenja od kojih mladi danas beže i u čiju težinu ne veruju.

Društvo nudi mnoge alternative: vanbračne zajednice, dugoročne veze bez papira i fleksibilniji modeli partnerstva.

Mediji i društvene mreže dodatno promovišu ideju da ljubav i partnerstvo ne moraju biti vezani za formalni dokument. “Slow dating” i samostalnost postali su moderni narativi koji inspirišu mlade da kreiraju život po svom ritmu.

Ostalih razloga ima, ali ukoliko iskreno sagledamo tematiku, mešavina ova dva razloga uvek je bila primarni izvor problema kada je reč o mladima i odluci da stupe u bračnu zajednicu.

Izvor: buro247.rs

Kada je 41-godišnja Sarah Jenkins prijateljicama otkrila da njezina veza s 25-godišnjakom kojeg je upoznala na Bumbleu postaje ozbiljna, njihova reakcija bila je očekivana: “Ali on je 16 godina mlađi od tebe!”. Sarah je, naravno, i sama znala zbrojiti dva i dva.

“Bila sam iscrpljena od izlazaka s muškarcima u četrdesetima koji su se ili bojali vezati, bili ogorčeni zbog razvoda ili jednostavno emocionalno nedostupni”, objašnjava ona.

“Kada sam upoznala Lea, mislila sam da će to biti samo prolazna avantura. No, nakon prvog spoja postalo je jasno da je drugačiji. Nije bio samo zabavan i sladak, već je posjedovao emocionalnu svijest i rječnik koji sam ja godinama učila na terapiji. Tada sam shvatila: ‘Ova generacija je odrasla s tim'”, piše Vogue.

Kulturološka promjena na pomolu

Iskustvo Sare Jenkins odražava širu promjenu u društvu. Dok je Hollywood dugo prikazivao veze starijih žena i mlađih muškaraca kroz stereotipe o grabežljivim “kuguarkama” ili očajnim ženama, noviji filmovi poput “Bridget Jones: Mad About the Boy” signaliziraju da se narativ napokon mijenja.

Nedavno istraživanje Bumblea pokazalo je da je 59% žena otvoreno za veze s mlađim muškarcima, dok je studija seksualnog edukatora Justina Lehmillera otkrila da upravo starije žene u vezama s mlađim partnerima iskazuju najveće zadovoljstvo.

Emocionalna inteligencija kao glavni adut

Najnovija inačica ovog trenda je spoj milenijalki i muškaraca iz generacije Z. Odrastajući u eri u kojoj su terapija i svijest o mentalnom zdravlju normalizirani, muškarci generacije Z privlačni su milenijalkama koje su radile na sebi i umorne su od preuzimanja cjelokupnog emocionalnog tereta u vezama. Za ove žene, privlačnost nadilazi fizički izgled.

“Ne privlači ih dobna razlika, već drugačija razina emocionalne usklađenosti”, objašnjava trenerica za emocionalnu inteligenciju Sascha Haert. “Milenijalci su oblikovani stoicizmom i modelom muškosti gdje se ranjivost smatrala slabošću.” S druge strane, muškarci generacije Z odrasli su u “potpuno drugačijem emocionalnom ekosustavu – oblikovanom kulturom terapije, otvorenosti i jezikom za osjećaje koji starije generacije nikada nisu naučile”, dodaje Haert.

Kontrast je očit. Jedan tjedan izlazite s 27-godišnjakom koji objašnjava kako je droga izliječila njegove traume iz djetinjstva, a već sljedeći s 45-godišnjakom koji za sve svoje neuspjele veze krivi bivše partnerice. “Gotovo uvijek sam izlazila s mlađima”, kaže 37-godišnja Janel Higgs.

“Muškarci mojih godina ili stariji dolaze s puno tereta – nespremnošću za komunikaciju, rad na emocijama ili iskreno otvaranje.” S njom se slaže i Romy Lazzara (40): “Veze s muškarcima generacije Z prilično su oslobađajuće. Lakše je komunicirati s njima, iskreni su i iznenađujuće velikodušniji.” Ipak, dodaje, nisu ni oni sveci – mnogi još uvijek nisu spremni za ozbiljnu vezu.

Izazovi i realnost takvih veza

Stručnjakinja za veze Michaela Boehm ističe kako se žene u kasnim tridesetima i četrdesetima suočavaju sa suženim izborom vršnjaka. Mnogi su svježe razvedeni, u braku ili traže mlađe partnerice. To ostavlja izbor između starijih muškaraca koji “često dolaze s puno tereta” i mlađih koji “odgovaraju našoj energiji, nemaju teret i bolje se usklađuju s našim seksualnim nagonom i željom za avanturom.”

No, velika razlika u godinama nosi i stvarne rizike. Žena u četrdesetima možda želi djecu i brak, dok muškarac u srednjim dvadesetima još želi završiti fakultet, putovati i istraživati. Životne faze i ciljevi mogu biti potpuno različiti.

Spremnost na trud je ključna

Ipak, uspjeh je moguć, kao što pokazuje priča 40-godišnje Franziske Ienz. “Moj suprug je imao samo 22 godine kad smo se upoznali. Iznenađujuće, bio je predaniji našoj vezi nego moj bivši, koji je bio stariji od mene”, kaže ona. Kada su se suočili s izazovima nakon rođenja djeteta, on je pristao na terapiju za parove, što njezin bivši partner nikada ne bi prihvatio. Upravo ta spremnost na zajednički rad pogađa srž problema.

Žene više nisu spremne pristati na partnere koji im ne mogu emocionalno parirati, bez obzira na njihove godine. Kako muškarci generacije Z postavljaju novi standard za emocionalnu inteligenciju, stariji se muškarci suočavaju s izborom: razvijati se ili ostati po strani.

Izvor: Index