Sve one su tokom proteklih pet godina pohađale Vojnu školu „Army Foundation College” (AFC) u Harogejtu, u severnom Jorkširu, i kažu da su se ti incidenti dogodili kada su imale 17 godina.

U školi vlada opasna kultura mizoginije i seksualnog nasilja, tvrde sagovornice BBC-ja, koje o tome javno govore prvi put.

Navodi su „izuzetno uznemirujući i ozbiljni”, saopšteno je iz službe za odnose sa javnošću u vojsci.

BBC takođe otkriva da je policija Severnog Jorkšira, prema podacima dobijenim na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama, do juna primila 16 prijava za seksualna krivična dela povezana sa ovom vojnom školom.

Među prijavljenim delima su tvrdnje o nepristojnom izlaganju tela, voajerizmu i seksualnom napadu.

Nisu pružene informacije da li su prijave dovele do krivičnog gonjenja.

Prema podacima Ministarstva odbrane, u periodu od januara 2018. do juna 2025. podneto je ukupno 176 pritužbi zbog neprimerenog seksualnog ponašanja u ovoj školi.

Trideset dve pritužbe odnosile su se na stalno zaposleno osoblje, a 144 na vojnike na početnoj obuci (mlađe vojnike).

„Neprihvatljivom i kriminalnom ponašanju apsolutno nije mesto u našim oružanim snagama”, izjavio je portparol vojske.

„Ljudi ulaze u vojsku nadajući se da će izgraditi sjajnu karijeru; svaka takva prijava je neprihvatljiva i u potpunoj suprotnosti sa svim vrednostima koje vojska zastupa.”

AFC je najveća ustanova za vojnu obuku ljudi mlađih od 19 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu i u nju dolaze svi šesnaestogodišnji regruti.

Trenutno je u kampusu u Harogejtu 70 žena na početnoj obuci, od ukupno 889 polaznika.

Imena svih žena su izmenjena radi zaštite njihovog identiteta.

Tili je još od detinjstva želela da postane vojnikinja.

„Sviđala mi se ideja da budem pred izazovima i oduvek sam se divila ženama na netradicionalnim pozicijama”, kaže ona.

„Uvek sam volela akcione filmove.”

Međutim, kaže da joj je san uništen kada ju je u vojnom centru za obuku (AFC) silovalo nekoliko kolega vojnika.

„Pitali su me: ‘Hoćeš li da uđeš u sobu?’, a ja sam, kao naivna sedamnaestogodišnjakinja, odgovorila: ‘Važi, može'”, priseća se Tili.

„Počeli su da mi skidaju odeću, a zatim su prešli na radnje na koje nisam pristala. Bilo ih je mnogo.

„Dodirivali su me po određenim delovima tela, upućivali neprikladne komentare i nazivali me ‘stvar’ umesto devojkom.

„A onda su me silovali… više vojnika – regruta, mojih vršnjaka. Sve je to trajalo satima. Osećala sam se kao komad mesa.”

Tili je napustila vojsku dve nedelje posle napada.

„Nisam mogla da ostanem tamo. Razgovarala sam sa mamom i ona mi je rekla da moram da odem”, kaže ona.

„Ostala bih upamćena samo kao devojka koja se sa ‘svakim kresala’ – to bi bio moj imidž do kraja karijere, a istina je bila sasvim drugačija.”

Prema saznanjima BBC-ja, Tili je prijavila navodno silovanje policiji, ali optužnica nije podignuta, delom i zbog policijske istrage koju je Služba državnog tužilaštva kasnije opisala kao „potpuno neadekvatnu”.

Tili je postigla finansijsku nagodbu sa policijom Severnog Jorkšira, pri čemu ta služba nije priznala odgovornost.

Još dve od tri žene sa kojima je BBC razgovarao takođe su se obratile policiji, ali ne iznosimo detalje tih istraga kako bi zaštitili njihov identitet.

Druga žena, Monika, kaže da ju je jedan kolega vojnik zatvorio u sobu i napao.

„Stajao je na vratima tako da nisam mogla da izađem.

„Zatim se pribio uz mene, počeo da me ljubi po licu i dodiruje svuda po telu. Seksualno me je napao”, kaže ona.

„Uspela sam da ga odgurnem. Nisam sigurna kako, jer je veoma snažan”, dodala je.

Monika je iz zdravstvenih razloga (koji nisu povezani sa ovim incidentom) napustila koledž, ali kaže da joj je to donelo olakšanje posle svega što je preživela.

Priču treće žene ispričala nam je njena majka, Šeril.

Njena ćerka Ejmi je, kako kaže, bila žrtva seksualnog napada i tokom obuke se suočavala sa gotovo svakodnevnim seksualnim uznemiravanjem.

Pošto brava na Ejminim vratima nije radila, Šeril kaže da je ona „spavala ispred vrata kako bi sprečila vojnike da uđu”.

Mojoj ćerki su „obećali san” kada su je regrutovali na koledž, dodaje ona, ali se u stvarnosti ispostavilo da je situacija potpuno drugačija.

Četvrta žena koja je pristala da govori za BBC opisuje kako su se mizogini stavovi i ponašanje osoblja AFC-a preneli na neke od mladića na obuci.

Pred grupom novih regruta, tokom prve nedelje na koledžu, Eli – koja kaže da je u AFC-u bila žrtva seksualnog napada i uznemiravanja – priseća se kako je jedan od instruktora rekao:

„Sve se svodi na p…u i na to koliko možeš da je dobiješ.”

Instruktori su takođe ocenjivali izgled devojaka na skali od 1 do 10, kaže ona, i „ulazili u naše spavaonice bez kucanja, dok smo mi stajale samo u donjem vešu – a oni bi prosto buljili”.

Eli kaže da je imala veliku želju da postane pešadinka.

„Želela sam da služim svojoj zemlji, a biti vojnik značilo je da to mogu da činim u vreme rata.

„Nisam bila tip devojke koja voli tipično ženske stvari i to mi je jednostavno delovalo kao savršen izbor.”

Međutim, događaji u AFC-u naveli su Eli da odluči kako karijera u vojsci nije za nju.

Iz vojske su za BBC izjavili:

„Pozivamo sve koji su doživeli neprihvatljivo ili kriminalno ponašanje na Koledžu vojne obuke ili mu prisustvovali, da to prijave.”

Uz priznanje da taj korak može da bude težak, saopštili su da su uveli nekoliko reformi za pružanje podrške žrtvama.

Među njima je i osnivanje Komande za teška krivična dela u okviru sistema odbrane (Defence Serious Crime Command), koja obezbeđuje specijalizovanu podršku tokom pravnog procesa, nezavisno od vojnog lanca komandovanja.

Nekoliko instruktora u AFC-u je tokom proteklih pet godina osuđeno pred vojnim sudovima zbog fizičkog i seksualnog nasilja – među njima i kaplari Danijel Konvej i Sajmon Bartram.

Konvej je 2023. osuđen na više od sedam godina zatvora zbog silovanja koleginice dok je spavala.

Iste godine, Bartram je proglašen krivim za seksualni napad i osuđen na 20 meseci vojnog pritvora.

Nijedna od optužbi iz našeg istraživanja ne odnosi se na ove instruktore, ali četiri žene kažu da te presude pokreću ozbiljna pitanja o kulturi koja vlada u toj ustanovi.

Seksistički stav prema ženama podstiču pojedini muški instruktori, smatra Tili.

Pošto je silovana, kaže da je čula jednog instruktora kako govori: „Jeste li čuli za onu drolju koja se kr….a sa svim tim tipovima?”

„Kada to dolazi od instruktora, jednostavno nije u redu – šalje se pogrešna poruka o ženama i momci usvajaju stav da smo mi dobre samo za jednu stvar”, kaže ona.

Šeril kaže da je njena ćerka Ejmi takođe prijavila da je bila izložena mizoginom verbalnom zlostavljanju.

„Stajala bi u redu u hodniku, a izdvajali su je i nazivali droljom ili kurvom, jer su [instruktori] tvrdili da je ona kriva što je ljudi gledaju.

„Rekli su joj: ‘Svake godine postoji jedna koju [regruti] žele, a izgleda da si ove godine ti ta koju žele.’

„To mi je slomilo srce, jer se često zaboravlja da je ona još dete.

Potrebno je postaviti ozbiljna pitanja da li taj koledž treba da nastavi sa radom, kaže Ema Luel, poslanica Laburističke stranke i članica Odbora za odbranu.

„Da se ​​ovo dešava bilo gde drugde, ustanova bi do sada već bila zatvorena ili bi neko detaljno ispitivao šta se tamo zapravo dešava”, navodi ona.

„Potrebno je da se sprovede hitna nezavisna istraga o radu koledža, koju bi predvodio čovek sa značajnim iskustvom u oblasti zaštite dece, uz mogućnost da razgovara sa onima koja tamo borave.”

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva definiše dete kao svakog čoveka mlađeg od 18 godina.

Iz vojske su za BBC izjavili da je u januaru 2026, tokom posete Komesara za decu i članova nadležnih tela za zaštitu dece Koledžu za vojnu obuku mladih (AFC), prepoznata „kultura brige i poverenje koje mladi vojnici imaju u iznošenju zabrinutosti”.

„Čvrst sistem discipline” na koledžu je „izvanredan”, ocenila je tada školska inspekcija „Ofsted”, koja posećuje ovu ustanovu svake tri godine.

Tvrdnje o AFC deo su šire priče o zabrinutosti za bezbednost žena u oružanim snagama.

U izveštaju koji su 2021. sačinili poslanici parlamenta, zabeleženi su slučajevi silovanja, seksualnog iskorišćavanja regrutkinja mlađih od 18 godina.

Pomenuti su i slučajevi u kojima su žene drogirane pre nego što su napadnute.

U dokumentu – u javnosti poznatom kao „Aterton izveštaj” (prema njegovoj autorki, bivšoj poslanici Sari Aterton) – zaključuje se da je ženama uskraćena pravda zbog vojnog sistema za podnošenje pritužbi koji je ocenjen kao „krajnje neadekvatan”.

Pet godina kasnije, i dalje postoji „veoma, veoma ozbiljna zabrinutost, na šta ukazuju iskustva ovih devojaka [u AFC-u]”, kaže Ema Norton, pravna zastupnica Centra za vojnu pravdu (Centre for Military Justice), organizacije koja pomaže bivšim pripadnicima oružanih snaga.

„Reč je o ženama čvrstog karaktera – one očekuju strog tretman, tako da se ovde ne radi o pritužbama na stvari koje bi nama ili vama možda teško pale.

„Govorimo o kontinuiranom seksualnom uznemiravanju i izuzetno teškim oblicima seksualnog nasilja – pri čemu su neki od tih činova počinjeni nad decom – tako da su ulozi za vojsku zaista maksimalni.”

Prošle godine, bivši zastavnik osuđen je na šest meseci zatvora zbog seksualnog napada na devetnaestogodišnju vojnikinju, koja je kasnije oduzela sebi život.

Zastavnik Majkl Veber (43) prikovao je za pod Džejsli Bek, pripadnicu Kraljevske artiljerije, i pokušao da je poljubi u julu 2021.

Ona je pet meseci kasnije pronađena mrtva u kasarni u Larkhilu, u Viltširu.

U istrazi je utvrđeno da su seksualni napad i propust vojske da preduzme odgovarajuće mere „više nego minimalno” doprineli da ona oduzme sebi život.

Izveštaj Ministarstva odbrane iz prošle godine pokazao je da je 67 odsto žena u oružanim snagama doživelo bar jedan oblik seksualno neprimerenog ponašanja u prethodnih 12 meseci, u poređenju sa 34 odsto muškaraca.

Ranije ove godine, u internom izveštaju Ministarstva odbrane o centrima za vojnu obuku i neprihvatljivom ponašanju piše da dokazi ukazuju da komandni lanac „ima dug put pred sobom pre nego što kultura inkluzivnosti dopre do najnižih nivoa”.

„Neke polaznice su prijavile da su se osećale nepoželjne jer se smatralo da žene predstavljaju ‘previše problema'”, piše u izveštaju.

Dodaje se i da postoji zabrinutost za mlađe polaznice koje nemaju dovoljno samopouzdanja da prijave ili javno ukažu na neprihvatljivo seksualno ponašanje ili seksizam.

Iz vojske su za BBC saopštili da su posvećeni stvaranju profesionalnog, podsticajnog i bezbednog okruženja za sve regrute, te da „svaka suprotna tvrdnja nije u skladu sa vrednostima, poštovanjem i inkluzivnošću koje zastupamo”.

Sada kada više nije u oružanim snagama, Tili ponovo gradi vlastiti život, ali i dalje oseća duboke posledice kratkog boravka u centru AFC.

Tvrdnje vojske o borbi protiv nejednakosti i promovisanju inkluzivnosti i različitosti, kako ona kaže, ne poklapaju se sa onim što je ona doživela u Harogejtu.

„Znam da, kada bih imala ćerku, nikada je ne bih poslala u vojsku”, kaže ona.

BBC

Prema novim pravilima koje je usvojio danski parlament, tinejdžerke će zajedno sa muškim vršnjacima biti deo takozvanog sistema lutrije, koja bi mogla da ih pošalje na služenje vojnog roka.

Vojni rok za žene uveden je u trenutku kada NATO zemlje povećavaju izdatke za odbranu usred pojačane bezbednosne zabrinutosti u Evropi.

Dankinje su do sada mogle da budu učestvuju u vojnoj službi pošto na napune 18 godine, ali dobrovoljno.

Punoletni muškarci i žene od utorka će morati da se registruju kako bi prošli procenu oko potencijalnog odlaska u vojsku.

Prvo će biti regrutovani dobrovoljci, a preostali broj će se popunjavati sistemom lutrije.

Ovom promenom se takođe produžava period regrutacije za tijendžere sa četiri na 11 meseci.

Oko 4.700 Dankinja i Danaca služilo je kratki vojni rok 2024, a oko 24 odsto njih bile su dobrovoljke.

Očekuje se da će nova pravila o regrutaciji dovesti do toga da ukupan broj vojnika koji služi rok godišnje poraste na 6.500 do 2033.

Danska sledi primer susedne Švedske i Norveške, koje su poslednjih godina uvele regrutaciju žena.

Vlada je u martu takođe najavila povećanje izdataka za odbranu za 40,5 milijardi danskih kruna (oko pet miliona evra) u narednih pet godina kako bi se ispunili ciljevi NATO-a.

Trenutno u Danskoj ima 9.000 profesionalnih vojnika.

Pukovnik Kenet Strom, šef programa regrutacije danske vojske, rekao je da je promena „zasnovana na političkoj odluci i sporazumu koji su partije postigle”.

„I očigledno je da je zasnovana na trenutnoj bezbednosnoj situaciji kako bi se dobila veća borbena moć i imale potrebne veštine za vojsku, mornaricu, vazduhoplovstvo ili čak za Specijalne operativne snage”, dodao je.

U razgovoru za novinsku agenciju Rojters, Katrin, dobrovoljka iz danske vojsce, rekla je: „U svetskoj situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, neophodno je imati više regruta, i mislim da žene treba da doprinesu tome podjednako, kao i muškarci.”

„Mislim da je to pozitivna promena.”

Edith, poznatija pod nadimkom Eci, bila je Jevrejka iz Mađarske koja je u stravičnom paklu plinske komore u logoru Aušvic izgubila 39 članova porodice. Preživjele su jedino ona i njena majka koje su tog dana odvedene na prisilni rad. Punih šest užasnih mjeseci svakog su dana bile u opasnosti od pogubljenja, a da situacija bude još gora, Eci i njena majka bile su u Aušvicu u isto vrijeme kada je njime harao ozloglašeni doktor Josef Mengele, kojeg je istorija upamtila kao takozvanog “anđela smrti” zbog njegovih sadističkih eksperimenata nad logorašima.

John Mackay je na samom početku Drugog svjetskog rata zarobljen u Sjevernoj Africi i odveden u zatvor u Italiji. On i njegov prijatelj uspjeli su da se preruše u italijanske vojnike i pobjegnu iz te stravične tamnice. Punih 18 mjeseci bježali su od vučjih ralja i zarobljeništva i kada su napokon izbjegli svaku opasnost dobrovoljno su se prijavili u jedinicu škotskih komandosa. Godine 1944. John i ostali vojnici naišli su na kolonu zarobljenih Jevreja koje su nacistički čuvari tjerali iz Aušvica u drugi koncentracioni logor. Johnova jedinica je uspjela da spasi nesrećne logoraše, a među njima je bila i prelijepa mlada Mađarica Eci.

Kako bi proslavili oslobađanje logoraša, vojnici su organizovali ples u njihovu čast i tu je John prvi put ugledao Eci. Mnogo mu se svidjela, no bio je isuviše stidljiv da je zamoli za ples pa je poslao svog prijatelja da je pita da li bi plesala s njim. Mlada Eci je po istom prijatelju poručila da ako John želi da pleše s njom, mora sam da je pita. Čuvši to, John je skupio hrabrost i prišao joj, a taj prvi ples označio je početak predivne ljubavne priče koja je trajala više od 70 godina!

John i Eci su se vjenčali 17. jula 1946. godine i odselili u njegovu rodnu Škotsku gdje su otvorili hotel “Atholl Arms” u Pitlochryju. Iz njihove velike ljubavi na svijet su stigli kćerka Sharon i sin Peter, zahvaljujući kojima je bračni par Mackay imao sedam unučadi i pet praunučadi. Kada je starost zakucala na vrata, prvo je Eci otišla u starački dom, a godinu dana kasnije pridružio joj se i John.

Svakog dana John bi provjeravao da li je njegova supruga dobro i jedno drugo su uvijek zvali “dragi” i “draga”. Kada bi ih neko upitao za savjet u vezi ljubavi, njih dvoje bi svim parovima govorili da budu romantični tokom cijele godine, a ne samo na Dan zaljubljenih. Nažalost, tri sedmice prije njihove 71. godišnjice braka Eci je preminula u 92. godini života. I u zadnjim trenucima života njen John je bio uz nju.

Izvor: Deadline News, Bored Panda

Kadetkinje Avani Čaturvedi, Mohana Sing i Bhavana Kant su otvorile novo poglavlje indijskih Snaga odbrane, koje su se dugo protivile ulasku žena u njihove redove. Međutim, ove mlade djevojke, prekoračivši dvadesetu godinu, prekoračile su i granicu postavljenu ženama i omogućile da se u ratnim igrama one nađu i u borbenim ulogama.

Za Mohanu, čiji je otac vojni namjesnik indijskog vazduhoplovsta, a djed držao mitraljez u kopnenim snagama, odluka da se priključi vojsci je bila logičan slijed: “Želim da nastavim porodičnu tradiciju služenja naciji, a koji bi bolji način bio od vojske i vojnog pilota? Sanjam o tome da postanem dio budućih borbenih misija svoje zemlje i da se borim za svoj narod”, dodala je ona ističući da joj je cilj da bude među najboljim pilotima, čineći svoje roditelje ponosnim.

Potvrdu svog truda i upornosti ove tri djevojke će dobiti na skoroj paradi Akademije, kada će zvanično postati oficirke zadužene za vazdušne borbe. Nakon što im čestita ministar odbrane lično, one će biti upućene u jednu od vojnih baza kako bi nastavile sa daljim pripremama. Ova jednogodišnja obuka će ih spremiti za direktne sukobe, učeći ih borbenim manevrima i upotrebi oružja. Nakon intenzivnih treninga, početnice će umjeti da se snađu u svim situacijama i biti spremne da se ravnopravno suprotstave kako borcima u starim MiG-21s tako i onima u novim Sukhoi-30MKIs avionima.

Iako je prijemom tri nove članice srušen odbrambeni zid odbrambenih snaga Indije, vojska i mornarica i dalje ne namjeravaju da uključuju žene u oklopne ili artiljerijske jedinice, niti da im daju mjesto na ratnim brodovima. Čak ni Vazdušne snage, u kojima 94 žene koje upravljaju helikopterima i transportnim avionima, ne vide ulazak u borbene odrede i direktne sukobe definitivnim, već ga uzima za kratkotrajni test.

Ipak, ovaj petogodišnji eksperiment može da dokaže da žene zaslužuju da stoje rame uz rame sa svojim muškim kolegama i da gledaju oči u oči (ili da kažamo krilo uz krilo) sa svojim protivnicima. I protivnicama.

Vidjećemo za pet godina.

Do tada – želimo sreću hrabroj ženskoj trojci i vjerujemo da će promijeniti svijet, bar za milimetar. A vi razmislite o milimetru koji biste vi željele da pomjerite.

Kada razmislite o holivudskom načinu života i slavi, vjerovatno pustite uzdah oduševljenja, a možda i zavisti. Međutim, biti glumac defintivno nije lak posao. Biti profesionalac u holivudskoj produkciji znači mnogo truda, rada, treninga, odricanja i discipline. Reklo bi se da Holivud od jednog glumca traži gotovo sve što se zahtjeva i od jednog profesionalnog vojnika. Izrael i SAD već odavno dobro sarađuju vojno-politički, a ta veza je proširena i na vojno-filmsku, kada su se američka filmska industrija i izraelska vojska sreli u liku glumice Gel Gedot.

Ova zaista sjajna zvijezda novog filma o Betmenu i Supermenu i lice modnih magazina otkrila je po nešto o svom životu, ženama, snazi i Izraelu, zemlji u kojoj je služenje vojske jednako obaveza žena kao i muškaraca.

Glumica je rekla kako je dvogodišnja služba u Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) zaista dobro pripremila za showbiz. “Vojska mi nije bila teška. Zapravo, dala mi je odličan trening za Holivud”, rekla je upečatljiva tridesetogodišnjakinja.

Gel je 2008. godine svojim znanjem o oružju impresionirala reditelja filma Brzi i bijesni, Džastina Lina, a ostavila je kaskadere bez posla, jer je sama izvodila sve vratolomije u filmovima u kojima se pojavljivala.

Inače, iako je vojska obavezna za sve Izraelce starije od 18 godina, ne prihvataju je svi sa oduševljenjem kao Gel.

Bar Rafeli, tridesetogodišnji izraelski model, izazvala je kontroverze 2007. godine, kada je izbjegla služenje u IDF-u. Rafeli je poslije priznala da ne žali što nije služila vojsku, jer se to kasnije uveliko isplatilo. “To je jednostavno tako: slavne osobe imaju drugačije potrebe. Nadam se da je moj slučaj uticao na vojsku da to shvati”, rekla je ova Jevrejka.

Njena sunarodnica potpuno drugačijeg stava u međuvremenu se priprema za vodeću ulogu za Wonder Woman, ostvarenje koje stiže u bioskope naredne godine. Nekadašnja mis Izraela ne krije uzbuđenje što će obući kostim superheroja.

“Ona je krajnji simbol snage. Nikada ni u svojim najluđim snovima nisam mislila da ću dorasti da glumim nekoga ko je toliko uticao na žene kao što je to učinila Wonder Woman.”

Da je ona pravi izbor za tumačenje ove heroine, potvrdila je kada je kao čudesna žena u borbi protiv kriminala stajala rame uz rame s Ben Aflekom i Henri Kavilom, u ostvarenju “Betman protiv Supermena: Pad pravde”, koji je imao premijeru u martu ove godine.

“Bilo mi je je jako važno da pokažem njenu nezavisnost. Ona se ne oslanja ni na jednog muškarca i ona nije tu ni zbog kakve ljubavne priče. Ona nije tu da bi služila bilo kome.”, podijelila je Gel svoje viđenje Wonder Woman.

Treba istaći da je ovo je veliki trenutak ne samo za Gel, već i za strip i kinematografiju, jer Wonder Woman ima sedamdeset i pet godina dugu istoriju, a tek sada se, napokon, prikazuje na velikom platnu.

Gel je zvijezda i u ovogodišnjem blokbasteru “Kriminalac”, uz Rajana Rejnoldsa i Kevina Kostnera. Tu je ova snažna žena pokazala i svoju nježnu stranu: “Bila je jedna jako teška, dirljiva scena između mog i Kostnerovog lika, u kojoj njih dvoje sruše sve barijere koje su postojale među njima. Bilo je vrlo emotivno. Plakala sam cijeli dan.”

U ovom filmu crnokosa ljepotica igra suprugu Rajana Rejnoldsa, a šezdesetogodišnji Kostner glumi opasnog kriminalca u kog su ugrađene vještine, tajne i uspomene mrtvog operativca CIA-e, kako bi završio njegov posao.

Kako se priča završava i šta se nalazilo iza barijera koje su dvoje odlučili spustiti kada se žena ratnica nije mogla pribrati i vratiti u relani svijet cijeli dan, saznajte sami. Eto jednog od dobrih prijedloga šta da gledate, dok čekate da se u bioskopima pojavi Wonder Woman.

A kada je o Gel riječ i njenom privatnom životu, najbolje bi je opisala riječ: snaga. Ona je bila udata za izraelskog biznismena Jaron Varšanoa od 2008. godine, a sada njih dvoje dijele starateljstvo nad trogodišnjom ćerkom Almom.

O tom žongliranju između rada i porodičnog života, Gel kaže: “Danas je teško biti žena, jer mi žene moramo biti najbolje supruge, najbolje majke, najbolje radnice, najbolje sve! Ali s druge strane, ja zaista vjerujem da smo snažnije. Mi smo jače, sofisticiranije i možemo postići ono što želimo. To je ono što bih željela da i moja kćerka zna.”

Ako tako kaže Gel, ne treba joj protivrječiti. Nesuđena koreografkinja i pravnica je pronašla svoj put. Jaka, nezavisna, a istovremeno lijepa i osjećajna pa neka neko kaže da nije čudesna. A izgleda da i život za nju piše samo čudesne scenarije. Ili možda ona piše scenarije životu? U svakom slučaju, nekada su lakši, nekada teži, ali nikako obični.

.