Ovaj izuzetno talentovani umetnik do sada je naslikao Novi Sad, Beograd i Njujork, a uskoro završava sliku Čikaga. Rodni grad Pančevo još uvek nije preneo na platno, ali bi to mnogo voleo. Otkriva mi da ga je do sada uradio tri puta u velikom formatu, ali da te slike nisu na ovom nivou, jer ih je radio pre desetak godina.

– Putujem dosta, ali živim u Pančevu. Tu se nalazi atelje koji sam pre nekoliko godina renovirao i prilagodio svojim potrebama, tako da bi mi bilo teško da pronađem takav prostor u nekom drugom gradu. U Njujorku sam bio mesec dana, radio sam na promociji printova i išao da osetim umetničku scenu u tom gradu. Sada kad sam se vratio u Srbiju, glavni zadatak mi je da stvorim radove za zakazanu izložbu u Njujorku u oktobru. Obzirom da na jednoj slici radim po nekoliko meseci, nadam se da ću uspeti pored Čikaga da naslikam još dva grada, jedan srpski i jedan američki.

Vukove radove možete pogledati na izložbi koja je otvorena do 5. januara 2017. u galeriji Bel Art u Novom Sadu.

– Do sada sam slikao gradove koje poznajem i za koje me vezuju lepe uspomene. Međutim, Čikago koji trenutno slikam nikada nisam posetio. To mi je veliki izazov i nestrpljiv sam da vidim rezultat ovog likovnog eksperimenta. Dosta sam istraživao, odgledao sam mnogo filmova i emisija, čitao o njemu, pričao sa ljudima koju su ga posetili, našao sam milion fotografija grada, čak sam i slušao muziku koja se tamo stvara. Donekle ga smatram sličnim Njujorku. Deluje mi kao veoma živ i uzbudljiv grad, čije su ulice tokom relativno kratke istorije, mnogo toga videle. Planiram da ga posetim naredne godine i tada ću moći da uporedim iskustva – priča mi Vuk u njegovoj Priči sa dušom.

Gradovi odišu optimizmom i to jeste bio Vukov cilj. Ipak, kaže da su njegovi raniji radovi bili potpuno drugačiji i neoptimistični.

– Primetio sam da ne postižu efekat koji sam želeo. Verovao sam da upotrebom umetnosti u svrhu kritike društva mogu uticati na pozitivnu promenu. Ispostavilo se da slike deluju kao eho. Borac sam za očuvanje životne sredine i svojom serijom Gradovi želim da podsetim svakog od nas na lepotu koja nas okružuje i koju treba negovati.

Mada u seriji ima svega tri slike, zbog velikog broja detalja i boja, posmatrane izdaleka, na prvi pogled dosta liče jedna na drugu. Zbog toga se trudi da ih učini što različitijim, pa gleda da svakom gradu pronađe dominantnu boju. Novi Sad je narandžast, Beograd zelen, a Njujork plav. Što se detalja tiče, Beograd i Novi Sad imaju isti hipi kombi, a tu su i neki poznati domaći automobili.

– Volim da radim sam, u tišini, bez telefona. Ponekad pustim dobar džez ili rege. Moj radni dan traje 15, 16 sati, atmosfera je odlična, pa se ponekad desi da dočekam jutro u ateljeu. Kako nijedno veštačko svetlo ne može da zameni prirodno, trudim se da iskoristim što više od dana – iskren je Vuk, koji se slikarstvom veoma posvećeno bavi od 2003. godine.

Doktorske studije je upisao odmah nakon studija, 2010. godine, kada je želeo da se zaposli na fakultetu. Međutim, u međuvremenu se, kako kaže, dosta toga promenilo, pa i njegovo slikarstvo i želje, tako da je odlučio da svoje vreme i karijeru preusmeri na drugi put.

Sa svojom devojkom otvorio je umetnički studio Wolf Art, gde se međusobno dopunjuju, konsultuju i donose odluke. Upravo ona mu je najveća podrška u poslu i u umetnosti i najbolje ga razume od svih njemu dragih ljudi.

Autor: Nenad Blagojević

Izvor: Priče sa dušom