Nakon godina hitova koji ne poznaju generacije, sale, trgove, ni granice, Čola ovog ljeta dolazi u Trebinje sa produkcijom i repertoarom koji prave spektakl.

Zbog velikog interesovanja za Čoline koncerte, u martu i aprilu ove godine održano je ukupno pet velikih koncerata u sarajevskoj Zetri, kao i dva termina na banjalučkoj tvrđavi Kastel prošle godine, a uspješna saradnja sa agencijom Travel 4 Fun nastavlja se i u Trebinju.

Ono što de izdvojiti ovaj koncert na listi svih događaja ovog ljeta pored pjesama koje su van vremena, je svakako i sam ambijent Grada Sunca, koji de hercegovačku ljetnu nod pretvoriti u scenu dostojnu najvedih regionalnih open-air dešavanja.

Publiku 25. jula ne čeka samo koncert. Čeka je događaj oko kojeg će se planirati putovanja, okupljati društva i brojati dani.

Ulaznice su u prodaji putem platforme ulaznica.org

Kako je saopšteno iz Čolićevog PR tima, emotivnu baladu koja donosi priču o ljubavi, preispitivanju i strahu od gubitka bliskosti, potpisuje Maya Sar, čime se, po treći put, nastavlja njihova kontinuirana i autorski prepoznatljiva sradnja.

“Nakon ‘Zar se nismo shvatili’ i ‘Prije nego te izgubim’, novi singl dodatno potvrđuje njihovu sklonost temama intimnih odnosa, s naglaskom na krhkost, nesigurnost i potrebu za bliskošću. Upravo u toj emotivnosti leži snaga nove pjesme, koju Čolić interpretira smireno, ali izražajno, unoseći posebnu snagu u svaki stih i stvarajući pjesmu koja ostaje u pamćenju”, pojašnjeno je u saopštenju.

Videospot, kako je navedeno, u režiji Gorana Kovačića, dodatno naglašava intimnost pjesme.

“Uz Mayinu klavirsku pratnju, Čolić interpretira nove stihove, stvarajući emotivan dijalog između glazbe i vokala. Ta minimalistička scena isprepliće se s vizualima romantične Venecije, čime spot dobiva dodatnu emocionalnu i estetsku dimenziju”, navedeno je u nastavku.

A nakon izlaska nove pjesme i spota, Čolić nastavlja i koncertnu sezonu.

“Tijekom ovog i sljedećeg mjeseca, u Sarajevu ga očekuje čak pet rasprodanih koncerata sa simfonijskim orkestrom u dvorani Zetra, dok će ga hrvatska publika imati prilike slušati 20. lipnja u Slavonskom Brodu, u jedinstvenom ambijentu Tvrđave Brod, uz repertoar koji već desetljećima obilježava regionalnu glazbenu scenu”, zaključeno je u saopštenju.

Izvor: Nezavisne

Pjesma, kako je saopšteno iz Čolićevog PR tima, nosi sve ono što obožavaoci i očekuju – duboku emociju, nostalgičnu toplinu i neodoljivu melodiju koja poziva na sjećanje, ali i nadu.

“I ovoga puta, pjesmu po mjeri glasa i senzibiliteta Čolića, napisalo je ‘zlatno pero’ perfekcioniste Dine Merlina, nastavljajući tako, dugi niz godina, neraskidivu sinergiju između ova dva umjetnika”, navedeno je u saopštenju.

Kako je dalje pojašnjeno, posebnu vizuelnu dimenziju donosi spot koji je u cijelosti snimljen u, ovom slučaju i opjevanom, kultnom zagrebačkom hotelu Esplanade – mjestu koje samo po sebi nosi duh elegancije, prošlih vremena i bezvremenskih priča, a upravo tamo, među bijelim fasadama, fontanama i proljetnim magnolijama, ispisana je muzička priča o ljubavi, čekanju i vječnoj čežnji.

“U glavnim ulogama videospota pojavljuju se poznata glumačka imena hrvatske scene – Arija Rizvić i Filip Juričić, koji utjelovljuju par rastrgan između prošlosti i sadašnjosti. Uz njih se pojavljuju i Zvončica Vučković, Igor Kovačić i Angelina Kovačić, koji dodatno obogaćuju vizualnu emociju pjesme”, stoji dalje u saopštenju.

Navedeno je da stihovi poput “Proljeće za ljubavnike budi stara sjećanja, pred nama su dugi sati čekanja, al’ još ima nade, Hotel Esplanade…” prizivaju slike izgubljenih trenutaka i neizgovorenih riječi, dok muzika i Čolićev prepoznatljiv glas nose slušaoca kroz horizont uspomena.

“‘Proljeće za ljubavnike’ nije samo pjesma – to je filmska priča, posveta vremenu i osjećajima koji se nose sa sobom”, zaključeno je u saopštenju.

Izvor: nezavisne.com

Posebno interesovanje vlada za dolazak španske muzičke dive Luz Kasal, koja će 8. jula po prvi put nastupiti u Bosni i Hercegovini. Slušaoci sa naših prostora zavoljeli su njene pjesme “Un ano de amor” i “Piensa en mi” iz filma Pedra Almodovara “Visoke potpetice”, ali i hit “Madrugadas” – špansku verziju pjesme “Pukni Zoro”.

Po prvi put na velikoj sceni Banja Luka Fest-a nastupiće i čuvena Josipa Lisac, koja će u pratnji vrhunskih muzičara izvesti svoje najveće hitove. Nakon dugih trinaest godina uvijek savremena, snažna, jedinstvena umjetnica pred publikom na Kastelu potvrdiće zašto je smatraju kraljicom scenskog nastupa i nevjerovatne glasovne interpretacije.

Glamurozno otvaranje festivala, kada će crvenim tepihom prodefilovati naše najveće glumačke i muzičke zvijezde, biće u znaku Bajage i Instruktora i njihovog  koncerta za rok grupu, orkestar i hor.

Osmišljen pod dirigentskom palicom čuvenog Vojkana Borisavljevića ovaj nastup kojim su predstavili najveće hitove za 35 godina karijere svojevremeno je proglašen za koncert godine.

Svake večeri, nakon zvaničnog festivalskog programa uslijediće i posebno osmišljeni after party-ji kojima će moći da prisustvuju samo oni koji su obezbijedili svoje ulaznice za program Banja Luka Fest-a, koji se od 6 do 9. jula održava na tvrđavi Kastel.

Svi programi dogodiće se u specifičnom ambijentu koncertne dvorane na otvorenom, sa sjedećom platformom koja garantuje vrhunski muzički ugođaj i VIP iskustvo za svakog posjetioca.

Festival se realizuje uz podršku partnera: Mtel, Coca cola, Carlsberg, Gorki list i mnogih drugih.

Rok velikani, grupa Bajaga i Instruktori otvoriće festival 6. jula koncertom za rok grupu, orkestar i hor, dok će na zatvaranju 9. jula nastupiti Zdravko Čolić! Naša najveća muzička zvijezda premijerno u Banja Luci održaće koncert u pratnji simfonijskog orkestra. Publika Banja Luka Fest-a imaće priliku da prisustvuje svjetskoj premijeri koncerta „Zdravko Čolić Symphonic“!

Vanvremenska muzička diva, Josipa Lisac nastupiće druge večeri Banja Luka Fest-a 7. jula, dok će treće festivalsko veče, 8. jula biti rezervisano za svjetski poznatu, špansku muzičku zvijezdu Luz Kasal, koja je poznata po čuvenim muzičkim temama iz filmova Pedra Almodovara, prije svih “Piensa En Mi” i “Un Ano de Amor” iz kultnog filma “Visoke potpetice”.

Naša publika, Luz Kasal dodatno je zavoljela i kroz pjesmu “Madrugadas”, naslovnu numeru filma “Montevideo, vidimo se”. Ove numere biće dio repertoara za njen prvi koncert u Bosni i Hercegovini, koji priprema sa posebnom pažnjom. Gostovanje španske dive na Banja Luka Fest-u biće prilika za povezivanje kultura dvije zemlje.

Muzički spektakl za pamćenje i atraktivna festivalska lokacija na velikoj sceni tvrđave Kastel, učiniće Banja Luku i ovog ljeta centrom regiona.

– Sa prvim izdanjem festivala već smo stekli veliko povjerenje publike, pa je samim tim ove godine odgovornost još veća. Srećni smo da smo uspjeli da pozicioniramo Banja Luka Fest kao jednu od najznačajnijih muzičkih manifestacija u ovom dijelu regiona, zbog čega su naše ambicije bile zaista velike kada su u pitanju ovogodišnji program, produkcija i  organizacija. Bogatim programom, u kome će publika uživati tokom četiri festivalska dana, sigurna sam da ćemo i ove godine uspjeti da pošaljemo još snažniju poruku iz Banja Luke, kao mjesta dobrih susreta. – rekla je Biljana Čigoja, direktor Banja Luka Fest-a.

Banja Luka Fest već je stekao status festivala za koji se vezuje prepoznatljiv umjetnički program, visok produkcijski standard, elegancija i glamur. Ova manifestacija obogatila je kulturni život Bosne i Hercegovine i na sebe skrenula pažnju kompletne javnosti. Medijske ekipe iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, kao i svi značajniji domaći mediji, već su najavili svoje prisustvo na ovogodišnjem crvenom tepihu festivala sa koga će izvještavati tokom četiri festivalska dana. Pored muzičkih velikana čiji koncerti se iščekuju sa velikom željom i interesovanjem, događaju će prisustvovati naše najveće glumačke i TV zvijezde.

I ove godine, organizatori pripremaju sjedeću platformu sa kojom će Kastel zablistati u novom sjaju i na taj način publici ponuditi nezaboravno iskustvo koncerata na otvorenom. Svako festivalsko veče pratiće i posebno osmišljeni after party-ji na otvorenom sa bogatim muzičkim programom.

Vidimo se na Banja Luka Fest-u!

Ovaj talentovani umetnik proživeo je dinamičan život dostojan filmskog scenarija. Veliki umetnik i čovek o kome niko nikada nije rekao nijednu ružnu reč, Kemal Monteno, preminuo je dvadeset prvog januara u zagrebačkoj bolnici Rebro. Umro je od posledica jake upale pluća i komplikacija koje su usledile nakon transplantacije bubrega, a biće sahranjen u rodnom Sarajevu. Zauvek je zatvorio oči u šezdeset sedmoj godini, a tu vest ceo region dočekao je s velikom tugom i žaljenjem.

Legendarni kantautor, miljenik lepšeg pola, Kemal Monteno, rođen je u Sarajevu, gradu koji je obeležio njegov privatni i profesionalni život. Skromno detinjstvo naučilo ga je da ceni ljude, uživa u životu i nesebično pomaže prijateljima. Muziku je zavoleo još kao dečak u društvu Cigana s kojima je tokom odrastanja proveo najviše vremena. Već pred kraj osnovne škole shvatio je da će ljubav prema sportu zameniti muzikom, a kopačke gitarom. Počeo je da komponuje i učestvuje na brojnim muzičkim festivalima. Iako je od Subotice do Sarajeva na svim takmičenjima osvajao uglavnom prva mesta, uvek su mu više značili aplauzi i podrška publike. Njegovi roditelji nisu bili muzički obrazovani, ali podržavali su njegovu odluku da život posveti notama koje su obeležile četiri decenije jugoslovenske scene.

“Rođen sam rano ujutro 17. septembra 1948. godine u sarajevskoj bolnici Jezero koja se nalazi na brdu iznad stadiona Koševo, na kome sam kasnije proveo veći deo svog detinjstva. Moji roditelji, otac Osvaldo i majka Bahrija, koji nažalost više nisu živi, radili su kao radnici na tom stadionu. Bili smo veoma siromašni pa smo stanovali u baraci odmah iznad stadiona. Mi na verandi, a ispod nas, u podrumu, bila je jedna ciganska familija. Ja sam ih obožavao, stalno sam se družio s njihovom decom i češće sam spavao kod njih nego u svojoj kući. Voleo sam njihov način života, veselje koje je uvek bilo prisutno u njihovom domu i pesme koje su pevali. Oni su me naučili šta je muzika, pesma, ali i šta je ljubav”, sećao se Kemal dok je pričao svoju životnu priču za magazin Story u martu 2011. godine. Pevačev otac poreklom je Italijan iz Monfalkonea i došao je za vreme Drugog svetskog rata sa italijanskom vojskom u Bosnu.

“Moj tata je 1945. godine kao okupator stigao u Sarajevo iz Italije. Poslali su ga nadređeni jer je na biciklu pokušavao da pobegne iz svoje zemlje. Po kazni je došao u ratom zahvaćenu Jugoslaviju. U Sarajevu je upoznao moju majku i tu je i ostao. Otac je u Italiji imao ženu s kojom se venčao veoma mlad, ali ju je, iako je bila u drugom stanju, ostavio zbog moje majke, tako da u Italiji imam polusestru Danijelu koja je dve godine starija od mene. Kako je moj otac znao samo italijanski, dok sam odrastao, pevao mi je njihove pesme, a majka je pevala sevdalinke dok je sređivala stan ili prala prozore. Izgleda da sam se tada zarazio ovim muzičkim žanrovima jer mi danas mnogi kažu da u mojim pesmama ima i italijanske kancone i naših sevdalinki”, pričao je pevač.

Dok je bio u osnovnoj školi, Kemal je s drugarima najviše voleo da igra fudbal na stadionu, želeći da postane profesionalni fudbaler. Ipak, razredni starešina primetio je u osmom razredu njegov istančan sluh i uputio ga je na muzičko takmičenje.

“Voleo sam školu i sve do osmog razreda bio sam odličan đak, imao sam samo četvorke i petice. Ali, kada sam otkrio muziku, knjige su mi bile manje interesantne. Počeo sam da pevam u osmom razredu. Razredni starešina prijavio me je na takmičenje pevača amatera u Sarajevu. Sećam se da je u žiriju bio Kornelije Kovač, koji je u tom periodu došao iz Subotice u Sarajevo na studije. Bio sam šokiran što vidim tako mladog kompozitora jer sam smatrao da ta profesija podrazumeva mnogo starije ljude. Pobedio sam na prvom takmičenju, iako me tada muzika nije preterano zanimala, već sam smatrao da mi je fudbal na prvom mestu i družio sam se sa fudbalerima. Nakon takmičenja Kornelije mi je rekao da je njegov otac direktor muzičkog festivala u Subotici i pitao me je da li bih se takmičio s njegovom pesmom. Otišli smo zajedno u studio kako bih probao pesmu i nakon toga prijavili smo se na festival. Sećam se da su na istom takmičenju počinjali Josipa Lisac, Zlatko Golubović, Seka Kojadinović i mnogi drugi. Te 1965. godine upoznao sam i Vojkana Borisavljevića, tada mladog dirigenta, i odneo još jednu pobedu. Posle trijumfa počeo sam da pišem muziku i 1967. godine nastala je moja prva pesma Lidija s kojom sam se takmičio na sarajevskom festivalu Vaš šlager sezone. Nakon toga učestvovao sam na brojnim festivalima u Zagrebu, Beogradu, Splitu, a na mnogima sam osvajao prva mesta i nagrade. Pisao sam pesme i za druge, među kojima su bili i Indeksi”, govorio je Kemal, koji je neke od najboljih pesama stvorio tokom odsluženja vojnog roka 1969. i 1970. godine.

“Tada sam napisao mnogo pesama, kao što su Dušo moja, Jedne noći u decembru, Šta sam skrivio, Sinoć nisi bila tu… Kada sam odslužio vojni rok, ponovo sam otišao na festival Vaš šlager sezone gde sam upoznao i Zdravka Čolića. Organizatori su mi predložili da njemu dam pesmu koju sam inače bio namenio Josipi Lisac. Prihvatio sam i otišao na Ekonomski fakultet da ga pronađem. Sedeo je u jednoj od učionica i odmah sam mu predložio da odemo kod mene i da proba da je otpeva. Odlično mu je legla, što je kasnije potvrdio i stručni žiri koji mu je dao nagradu za interpretaciju, a osvojio je i treće mesto po glasovima publike. Kasnije sam nastavio saradnju s njim, napisao sam mu pesmu Gori vatra s kojom je učestvovao na Evroviziji, čak smo kasnije Kornelije Kovač, Arsen Dedić i ja radili mnoge Čoline ploče”, ponosno je isticao Kemal koji je među svojim kolegama važio za pravog prijatelja i nesebičnog čoveka.

“Sarađivao sam s mnogim pevačima. Indeksima sam napisao pesme Bacila je sve niz rijeku, Zemljo moja… Radio sam za Terezu Kesoviju koja je pobedila na festivalu Mesam, za Gabi Novak… Srećan sam jer imam mnogo prijatelja među kolegama i nakon svih ovih godina u muzici ta činjenica mi je najveća nagrada. Volim kada dobijam priznanja. Nedavno su mi u Skoplju dodelili nagradu za životno delo i četrdeset godina rada, ali publika i njen aplauz ipak su mi najveće priznanje i zbog toga trajem ovoliko”, iskreno je pričao Monteno.

Svojom ljubavlju iz školskih dana, Brankom, oženio se kada je izašao iz vojske. Kemal je često isticao da mu je za mnoge pesme inspiracija bila upravo njegova voljena supruga s kojom je živeo više od četrdeset godina u skladnoj zajednici. Od samog upoznavanja osvajao ju je muzikom i šansonama koje je pevao samo za nju dok su još kao tinejdžeri provodili vreme na sarajevskom šetalištu.

“Branka i ja upoznali smo se na sarajevskom korzou. Imala je samo sedamnaest, a ja dve i po godine više. Od trenutka kada smo se upoznali, znali smo da smo suđeni jedno drugom, a da nismo pogrešili, potvrđuje to što smo i dan-danas zajedno. Venčali smo se 26. juna 1971, nedugo pošto sam izašao iz vojske. Već u februaru sledeće godine rodila nam se ćerka Adrijana, a dve godine kasnije i sin Đani. Danas su moj izvor radosti i života unuke, Lejla koja je rođena 1993. godine u Sarajevu i dve godine mlađa Lora koja je na svet došla u Nemačkoj. Sada su već velike devojke koje idu u gimnaziju i na koje sam veoma ponosan”, pričao je muzičar.

Kemal je oduvek isticao kako je porodičan čovek koji veoma poštuje tradicionalne vrednosti. Iako su mu supruga i deca uvek bili na prvom mestu, patio je što u jednom periodu života nije mogao u potpunosti da im se posveti.

“Kada sam dobio prvo dete, organizovao sam feštu u Hamam baru u Sarajevu. Pevali su i svirali tamburaši, bilo je veselo. Moji gosti bili su Gabi Novak i Arsen Dedić, koji me je pitao kako će se zvati devojčica. Odgovorio sam da će njeno ime biti Klaudija, kao moja rođaka iz Italije, ali Arsen mi je rekao kako je mnogo bolje da joj damo ime Adrijana jer je to prelepo ime, a znači Jadranka i asocira na Jadransko more. Prihvatio sam predlog i tako je Arsen bio kum mojoj ćerki. Inače, moja Branka i ja venčali smo se mladi, a tada sam već imao velike turneje po Jugoslaviji, ali i po Sovjetskom Savezu i često nisam bio kod kuće. Nekada su mi turneje trajale i po dva meseca. Sećam se da sam jednom svoju Adrijanu ostavio kod kuće dok je puzala, a kada sam se vratio iz Rusije, u zagrljaj mi je pritrčala devojčica. Nisam je prepoznao”, iskren je bio Kemal koji je isticao da je za mnoge svoje pesme inspiraciju pronalazio u supruzi. Ipak, Branka nikada nije želela da sa njim putuje na turneje, već je energiju usmeravala na porodicu. Jedino je volela da sa njim otputuje na Opatijski festival, na koji su izvođači inače dolazili sa svojim emotivnim partnerima. Imali su običaj da nakon takmičenja svi odu na izlet u Trst. Ipak, Branka nije jedino žensko ime koje je prozivao u svojim pesmama.

“Sva ženska imena iz mojih pesama vezana su za realne osobe, počev od Lidije, devojke koja mi je bila simpatija u osnovnoj školi, preko supruge Branke, ćerke Adrijane, Lore i Lejle, mojih unuka. Pesmu Olivija napisao sam nakon ogledanog filma Briljantin jer me je fascinirala Olivija Njutn Džon. Pisao sam o Sarajevu, o bivšoj Jugoslaviji, o svima koje volim i koji su moji”, govorio je pevač koji je kao najtužniji period u životu označavao april 1992. godine kada se raspala bivša Jugoslavija, jer je često isticao da je obišao ceo svet, ali da nigde nije video lepšu zemlju.

Uvek se sa osmehom prisećao nastupa pred predsednikom SFRJ Josipom Brozom Titom. Iako ga nije upoznao, pevao mu je krajem 1970. godine u Bugojnu. Tito je bio u lovu, a njega i Davorina Popovića uveče su pozvali da predsedniku otpevaju nekoliko pesama. Za Kemala nikada nisu postojale granice između bivših republika, osim što ih je nakon raspada Jugoslavije prelazio s pasošem. Te teške godine, pored tuge, donele su mu i zdravstveni problem jer mu je ustanovljen dijabetes.

“Nisam znao da imam šećer. Tokom rata pili smo sve i svašta, a pošto mi se stalno vrtelo u glavi, mislio da je to od pića. Tako je bilo sve dok nisam otišao u Ljubljanu gde su mi ustanovili dijabetes. Danas vodim računa o sebi, ali ne previše. Slušam svoj organizam i pijem sve što mi se pije ili jede”, govorio je Kemal, koji je 1979. godine napisao i muziku za film Pjevam danju, pjevam noću u kojem je čak i glumio. Poslednji album Dunje i kolači objavio je 2004. godine.

“Nikada nisam bio popularan, i ne znam šta to znači. Popularnost valjda proizilazi iz minulog rada, pesama, sigurno ne zbog mene jer nisam ni lep ni mlad. Ljudi često kažu kako sam snimio mnogo dueta. Nisam, snimio sam najmanje od svih pevača, ali album “Kemo i prijatelji” s Arsenom Dedićem, Gabi Novak, Terezom Kesovijom, Borisom Novkovićem i drugima bio je uspešan i gotovo sve kompozicije postale su hitovi. Moje pesme ljudi očigledno vole i to je ključ uspeha”, pričao je Kemal koji je 2014. godine morao da se podvrgne transplantaciji bubrega jer je godinu dana bio na dijalizi.

“Sad se super osećam, prvo ću dobro da se odmorim i naspavam, jer me umorilo stalno ležanje u bolničkom krevetu. Nisam mogao da se krećem, samo korak-dva napred, korak nazad. Bilo mi je kao da sam u Hagu”, ispričao je Monteno nakon operacije. Planirao je da novogodišnje praznike provede u Španiji, ali organizam mu nije to dozvolio.

Zbog povišene temperature, hospitalizovan je početkom godine, a već u drugoj polovini januara zauvek je zatvorio oči. Čovek je živ sve dok živi sećanje na njega, a Kemal Monteno je ostavio toliko pesama da će zauvek ostati u srcima svih koji su ga voleli i rado slušali.