Vjerujte onom dijelu sebe koji zna da postoji mnogo više od vas. Mnogo više od života. Postoji više od onoga sa čim se zadovoljavate. U vašem životu postoji više od dosade, nelagode i anksioznosti.

Vjerujte onom dijelu sebe koji je gladan obilja, rasta, inspiracije i smisla. Vjerujte dijelu sebe koji vas moli za promjenu. Bilo da je u pitanju novi posao, preseljenje u novi grad, raskidi ili samo istražujete nove navike.

Vjerujte dijelu sebe koji vas moli da ostavite određene stvari iza sebe. Taj dio vas zna da će biti više štete nego koristi ukoliko to ne učinite.

Pratite onaj dio sebe koji vjeruje uprkos svim izgledima da će stvari ići u vašu korist kad skočite u nepoznato. Vjerujte onom dijelu sebe koji vas tjera da prekršite pravila i krenete neutabanim putevima zbog kojih se morate odreći sigurnosti kako bi započeli novu avanturu koja bi vam mogla promijeniti život.

Vjerujte dijelu sebe koji zvuči ludo jer je malo ludila ponekad sve što vam treba da ostvarite svoje najveće snove.

Vjerujte dijelu sebe koji vam kaže da nešto nije u redu ili da nešto više nije dobro za vas, čak i ako je to teško priznati. Vjerujte dijelu sebe koji vas tjera da okončate stvari koje niste spremni da završite jer ovaj dio vas zna je nešto iza ugla bolje za vas, ali morate napraviti malo prostora za to.

Prvo morate biti prazni prije nego što opet budete ispunjeni.

Vjerujte dijelu sebe koji zna kada je vrijeme da krenete dalje, jer taj dio takođe zna šta će vas kretanje dalje naučiti. Nova vrata koja će se otvoriti. Nove prilike koje će se pojaviti kada rizikujete. Stvari koje će doći naći će vas kada priznate sebi da tražite i da ste slobodni.

Vjerujte dijelu sebe koji vam govori kada da odustanete, jer to znači da vas čeka novi početak i duboko u sebi znate da je prošlo predugo otkako se pojavilo nešto zbog čega ste se radovali sutrašnjem danu. Duboko u sebi znate da vam je očajnički potrebna promjena.

Duboko u sebi znate da ne možete živjeti novim životom ako se i dalje držite starog koji vas više ne ispunjava.

Vjerujte dijelu sebe koji zna kada je vrijeme da se oprostite. Dijelu koji možda nema savršen plan za budućnost, ali ima vjeru da nešto veliko dolazi kada jednom počnete koračati ka tome. Kada počnete ići drugim putem kako bi to i pronašli.

U poslednje vreme mi ljudi često govore da izađem iz te komforne zone. To je neki neopsihološki izraz koji označava „naizgled siguran mentalni prostor u kome nam se čini da nas ništa ne može povrediti.“ Činilo mi se ili ne činilo, ne mogu da se ne zapitam: šta kome smeta što želim da sam bezbedna?!

Univerzum nam se opasno raširio do najdaljih granica nasilja i ludila, bombarduju nas potrebnim i nepotrebnim informacijama i samo čekamo da nas proguta neka crna rupa – zašto je, onda, toliki greh želeti biti bezbedan? Zašto je toliko strašno sanjati miran i topao dan za sebe i sve svoje ljubavi? Zašto je toliko pogrešno raditi posao koji voliš na način na koji voliš?

Ja ću da vam kažem zašto. Zato što smo loši prevodioci.

Postoje dva „komfora“. Prvi je komfor koji je od latinskog confortare putovao preko Nemačke, pa nam došao kao Komfort – udobnost. Drugi je konformizam, latinski conformis, a po naški oportunizam, povinovanje mišljenju većine.

Al’ što dva kad može dva u jedan? Eto takav smo mi narod.

Ja kažem: lepo mi je, oni kažu: prilagodila se. Ja kažem: mekano mi u mom svetu, oni kažu: ušuškala se i ne zna da stvarno živi. Ja kažem: neću ništa na silu, oni kažu: ne ume da odgovori na izazove.

Dođe mi nekad da vrisnem: Prestanite da mešate babe i žabe! Komforno mi je, nisam konformista!

Al’ znam, oni će opet reći kako se branim jer su oni u pravu. I šta je to jedno slovo razlike? M i N su, maltene, jedno te isto.

– Izađi iz zone komfora!

– A zašto?

– Uradi nešto drugačije. Prihvati izazov.

– A zašto?

– Možda ti se desi nešto lepo.

– Ali, meni je VEĆ lepo. Ja VEĆ radim stvari drugačije.

– Izađi NAPOLJE!

– More, marš iz moje zone komfora!

Ako nešto mrzim, to je kad me neko na nešto tera. Ili kad me iz moje avlije tera. Zar vam je toliko neudobno u vašim kožama da hoćete mene iz moje da isterate?

Za mene je zona komfora, u stvari, oaza. Toplo, mirno i najlepše mesto na svetu. Baš kao udobna fotelja iz definicije reči „komforan“ u rečniku. Bez te sigurnosti i topline ja ne umem da mislim drugačije od većine. Bez tog unutrašnjeg sunca lako mi mogu ugasiti i ovo spoljašnje što se šepuri na nebu. To je moja u žuto okrečena soba, sa zamkama za snove umesto zavesa, sa čipkom umesto prekrivača, sa plavim vratima, sa dušekom na podu. Odatle čitam, odatle pišem, odatle volim. Tu sam bezbedna. I neću, (eto, lepo neću!) da unutra pustim loše prevode, podstrekačke poglede i uvrede umotane u dobronamerne savete.

Mogu da pogledam kroz prozor, mogu da izađem i u baštu, ali vi ne možete unutra. Jer sam ja tu moju kuću stvorila da mi bude lepo. Nisam konforna, meni je moja duša komforna. Em mi je udobno, em me vaše mišljenje većine ne zanima.

 Pogledajte u rečniku šta to znači.