Praktična Lola

Umornoj novopečenoj mami: Kako da preživiš gubljenje svog identiteta

Draga novopečena mama,

Bila sam na tvom mestu.

Redakcija

Izvor: Maria Milojković - milojkovicmaria.journoportfolio.com

Foto: Unsplash.com

Htela sam da imam bebu. Bojala sam se da dobijem bebu. Dobila sam dve odjednom. Imala sam 35 godina.

Spavala sam 2 sata noću i 2 sata preko dana. Imali smo 11 flašica za bebe.

Dečak je imao grčeve više od 3 meseca. Ja sam imala mastitis i postporođajnu anemiju. On je imao tortikolis i morali smo da radimo fizikalne vežbe.

Budio bi se 3 puta u toku noći da traži flašicu dok nije napunio 2 godine. Devojčica je bila razdražljiva i bilo je teško uspavati je preko dana. Ujutro bi se budila u 5. Kada je malo porasla, budila bi se u 7. Još uvek se tako budi, a ima skoro 4 godine.

Sve smo pokušali da ih sinhronizujemo za rutinu spavanja. Ništa nije imalo efekta, bili su prosto previše drugačiji: njihovi temperamenti i njihove potrebe, od prvog dana.

Imala sam pomoć – prvo su to bili moja mama, moja sestra i moj partner. Kasnije smo uzeli bebisiterku da mi pomaže. Nije bilo dovoljno.

Nisam imala vremena da operem kosu. Naravno, oprostila sam se od viđanja sa prijateljima. Primetila sam da sam prvi put sela da se odmorim kada su počeli da hodaju.

Brojala sam dane koliko treba da porastu da ne bude više grčeva. Da mogu da sede. Da mogu da puze. Hodaju. Da mogu da imaju samo jedno spavanje u toku dana tako da konačno možemo da im sinhronizujemo rutine spavanja (a nismo uspeli). Da dečak prestane da plače i traži flašicu u toku noći. Da prođe ekcem. Da prođu upale ušiju.

Foto: Unsplash.com

Brojanje je dobra stvar. Daje ti nadu da će trenutna situacija da se promeni nakon određenog vremenskog perioda. Brojanje je nezgodno. Vrlo često to jednostavno nije tačan vremenski period. Kada konačno odustaneš od onoga što želiš i prihvatiš okolnosti, situacija se promeni. Postepeno.

Želećeš da se sami umire i sami zaspe. Možda ćeš i da plačeš nakon što ih čuješ kako plaču u svojim krevecima kada ih ostaviš u sobi. To je u redu. Ja sam plakala. I dalje nisam sigurna da je taj metod dobar. Treba da slušaš i svoj unutrašnji osećaj.

Nećeš više znati ko si.

Prvo nećeš imati vremena da razmišljaš o tome. Jednostavno ćeš hteti da prođe taj najzamorniji period. Nadaćeš se da će sve biti drugačije nakon toga. Možda i hoće.

Kako meseci budu prolazili, shvatićeš da si ti i dalje mama. Taj status se nikad ne menja. Uvek za tebe postoji nešto da radiš. Nećeš imati one stare trenutke dokolice veoma dugo. Bićeš neko ko uvek stavlja svoje potrebe na drugo mesto jer su oni mali.

Možda će tvoja karijera da pati jer dan jednostavno ne traje 30 sati. Posao, dečije potrebe, kućni poslovi, vreme za igru, rutina odlaska u krevet.

I tvoja veza će verovatno da propati. Ne samo seksualni život. Intimnost uopšte. Biće srdžbe. Ravnodušnosti. Neprijateljstva. Svađe. I to se dešava svima nama.

Roditeljstvo je teško.

To je doživotna obaveza. I ne možeš da ga položiš sasvim uspešno. Pravićeš greške. Iste one za koje si se zaklela da ih nikad nećeš praviti. Ili sasvim suprotne od njih.

Prihvati da u nečemu nećeš uspeti, ali uvek imaj dobre namere.

Roditeljstvo je neprocenljiva lekcija – natera te da konačno prihvatiš sopstvena ograničenja. Svoje strahove i nerealistična očekivanja. Mane svog partnera. Videćeš te nedostatke u svojoj deci. Shvatićeš da je razdražljivo ponašanje deo nečije prirode. Ljudi se sa time rađaju. Neke stvari ne mogu da se promene čak i sa najboljim namerama i puno rada na njima.

Roditeljstvo te čini tolerantnijim. Više prihvataš okolnosti jer ima važnijih stvari, nemaš vremena, potrebna ti je pomoć, ne možeš da promeniš nečiju prirodu.

Foto: Unsplash.com

Tako da, draga mama,

Ti zaista dobijaš nešto veliko i divno.

Nikad više nećeš biti ista.

I da, htećeš po nekad da ubiješ boga u njima. I često ćeš ih najviše voleti onda kada spavaju.

Ali imaćeš čitavo jedno funkcionalno biće ili dva nastalih iz malog zrnceta tvog tela. Negovaćeš ih dok ne postanu deca, a onda ne odrastu, najbolje što znaš. Učinićeš sve da ih zaštitiš i pomogneš im da postanu dobri ljudi. Daćeš im bezuslovnu ljubav.

Imaj na umu da oni nisu tvoji projekti. Od prvog dana oni će imati spostvenu prirodu. Ti ćeš morati da prilagodiš svoj pristup njima da bi ih naučila onom što misliš da je ispravno.

Kako budu počeli da rastu, videćeš više plodove sopstvenog rada – kako si ih učila da se ponašaju, koje moralne vrednosti da imaju i kako da razlikuju dobro od zla. Videćeš da se čitav trud isplati.

Tako da, draga mama,

Besane noći će proći.

Fizički umor će proći.

Nastupi besa će proći.

Biće ređe bolesni.

Postaće nezavisniji.

Imaćeš više vremena.

Niko ne zna da ti kaže kada će se tačno to desiti.

Ali imaćeš jednu ili dve osobe (ili čak više) koje ćeš da voliš zauvek. Zaista se isplati.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na američkoj platformi MEDIUM

Pročitaj još

Od iste osobe

 

Najnovije