Volela bi’ da imam nekoga da jedemo skupa.
Da je tu kad mi treba. Kad mi se zatraži.
Da je tu kad ja to poželim, kad ja to hoću.
Nije da ležem i ustajem s tom mišlju, ne. Samo bi’ volela.
Volela bi’ da je pored mene kad mi se ne bude sama.
I da ga nema kad mi ne treba.
Da nestane kad višak postane.
Da mi kuva čaj. Da zna da med ne stavlja odmah u čaj. Da zna koliko meda u čaju hoću.
Da ne traži ništa zauzvrat, a da da sve.
Da uživa u tome što daje i jer daje. Meni. Baš meni.
Da zna šta mi pogled znači i šta poručujem.
Da ne moram puno da mu pričam. I da objašnjavam. Jer me to umara. A neću da se umaram.
Ja bi’ tog nekog. Jednog. Dvojicu. Možda čak i trojicu.
Volela bi’ da ima sluha. Da lepo peva.
Da meni peva.
Da ima lepe zube.
Da obožava stopala.
Da mi obožava stopala.
I ja njegova.
Da zna kad je dosta bez da mu se kaže. I pokaže.
Da mu je mekana brada. Da me ne grebe kad se ljubimo. Ne volim to.
Da je nepušač.
Da ne želi decu.
I da nikad ni ne pomisli na decu sa mnom.
Da je nevernik.
Sve bi’ to ja da je on.
Da. Da.
Da voli kerove i mačke. I zečeve. I leptire.
Da mi masira noge.
Da ne žali ni vremena ni love.
Da nosi vesele čarape. I gaće. Da, i gaće.
Dok sam s njim, da maštam o drugom. I trećem.
Da, da.
Dok on spava, da budem s drugim. I trećim.
I kad je budan da budem s drugim. I trećim.
Da me voli. Želi. Sanja. I mašta o meni.
I ne samo o meni.
Da ga obgrlim nogama.
Da ćutimo skupa.
Da se smijemo.
Da ja okom, on skokom.
Da je zdrav.
Da mene nikad ne dovodi u pitanje. Mene i moje izbore i odluke. Nikad.
Da je i sirov i nežan u isto vreme. U zavisnosti od toga šta ja određenog dana želim da bude.
Da uvek zna da možda tu nije zauvek. Da zna da to zauvek zavisi isključivo od mene i mog raspoloženja i mojih želja i potreba.
Da ukrade od komšije šaku višanja i meni ih donese. I opere pre nego mi ih da, naravno.
Da spavamo odvojeno, jer ja volim da imam celi krevet za sebe, ali da me noću promatra i pokriva ako se otkrijem. Da ne ozebem.
Ja bi’ nekog ko ne želi da me ženi i da me ne umara tim i sličnim glupostima.
Da mi ljubi rame. Onako usputno.
I u čelo da me ljubi, da.
Da me lupi po dupetu. Onako u prolazu.
Da je dosta kad ja kažem. Bilo čega dosta.
Ja bi’ tog nekog. Ja bi’ takvog nekog.
Sve ovo si želim za rođendan. I na rođendan.
Ali znam da taj neki takav ne postoji.
I zato znam da ću DUMREM sama.
Znam.
