I pasionirano čitam „Draga Saveta“ kolumne na uglavnom američkim sajtovima. Ima toga u tragovima kod nas, u ženskoj štampi, ali nije to – to.
Moja ljubav prema ovakvim rubrikama počela je u ranom detinjstvu, kad sam prevrtala stare brojeve „Bazara“ (nemam pojma ko je to štekao, baba ili tetka, jer mama nije sigurno). Uživala sam u pismima čitalaca koji izlažu svoje probleme, a u to vreme odgovarala im je fantastična psihoterapeutkinja Vesna Brzev.
Ako mene pitate, to je bio jedini zaista svetao trenutak u „Draga Saveta“ žanru u jugoslovenskoj štampi. Omladinski časopisi imali su slične pokušaje, ali to se uglavnom svodilo na probleme tinejdžera koji istražuju svoju seksualnost, a ne na situacije iz života odraslih.
Zapravo, moja iskrena ljubav prema „dragim Savetama“ direktno proizilazi iz mog najnižeg poriva da guram nos u tuđa posla. Znate ono kad svaka ulica ili zgrada ima jednu ludu komšinicu koja večito drži odškrinuta vrata i zna ko se s kim druži, kad se vraća s posla, šta mu stiže u poštansko sanduče? E, ja sam ta, samo na internetu. Činjenica da uglavnom čitam samo pitanja, a retko kad i odgovore savetnice ili savetnika, samo potvrđuje moju ljubav prema kvalitetnom traču iz nečijeg privatnog života.
Nekad sam rasipala pažnju na desetine tzv. „advice“ kolumni, ali vremenom su se iskristalisale dve baš po mom ukusu. A mom ukusu najviše odgovaraju kolumne uz koje može da se vrti glavom i cokće uz obavezno „juuu, šta sve ima na ovome svetu!“ Dakle, moje dve najdraže savetnice su Dear Prudence na slate.com i Alison Grin sa sajta askamanager.org. Prudence je kolumna koja postoji oko 20 godina i za to vreme su se promenile tri savetnice koje pišu pod istim imenom – Prudence, mada je uvek naznačeno ko stoji iza imaginarnog lika kom čitaoci tepaju „Prudi“.
Dok Prudi deli savete o svemu što u životu može da vas snađe, Ask a Manager je sajt koji savetuje isključivo na teme vezane za posao, poslovno okruženje i sve što uz to ide, ali, u suštini, ima tu mnogo privatnih detalja, čak i više nego kod Prudi. Kod „menadžerke“ su mi ovih dana zapela za oko dva slučaja: žena je šefica, dvoje njenih podređenih su se smuvali, kompanija dopušta veze među zaposlenima, ali, ali, ali… Šefica zna da je muškarac oženjen, a to krije od svoje nove devojke/koleginice i sad šefica muči muku da li da ovoj kaže ili ne, pogotovo što njih dvoje kriju romansu, ali ih je ona provalila. Mnogo dobro!
Drugi slučaj je „da se prekristiš i levom i desnom“. Devojka radi kao prodavačica u butiku. Vraća se kući s posla i šalje dečku SMS u kom se žali da pored nje sedi „debela krava koja smrdi da povratiš“. Sutradan dobija otkaz. Kako, pitate se. Tako što je iza nje sedela žena koja je baš tog dana pazarila nešto u butiku, prepoznala je, izvadila svoj telefon, te fotkala prodavačicu i ekran na kom se vidi poruka o „debeloj kravi“, pa je sve to lepo poslala menadžerki butika. Alo, brate, sediš u busu i sopstvenom dečku pišeš SMS, a neko te slika i šalje to šefu! I dobiješ otkaz. Potpuno sam spremna da ostavim svoj feminizam po strani, jer niko od nas nije 100 posto politički korektan u ličnim prepiskama. Naprotiv!
Ipak, malo mi je draža Prudi, pre svega zato što sajt bolje izgleda, ali i zato što je tamo često bolja žurka. Imam direktan uvid u „first world problems“ belih Amerikanaca. Na primer, ne biste verovali koliko su svekrve u stanju da cmizdre što ih snaje ne puštaju da prisustvuju njihovim porođajima, koliko majki ima želju da se obuče u belo na venčanju svog deteta i kako braća znaju da budu kreteni, pa da zaprose devojku na tuđoj svadbi i ukradu šou. Jednoj ženi se desilo da joj niko nije čestitao venčanje, jer se brat dohvatio mikrofona, saopštio da mu je verenica trudna i zaprosio je.
Dobra stvar je što i kod Prudi i kod menadžerke povremeno dobijemo apdejt od ljudi čiji su problemi publici baš zapali za oko. Recimo, Prudi se jednom obratila žena koja je sumnjala da je svekrva truje. Kad god bi otišla kod nje na ručak, posle je povraćala celu noć. Jednom je pokušala da natera muža da proba malo njene salate, ali je svekrva skočila i sprečila je. Prudi je bila u fazonu „ma to ti je na nervnoj bazi, ne voliš svekrvu, pa te muči želudac posle“. No, međutim, posle nekoliko meseci, žena se javila ponovo: uspela je krišom da zameni svoj i muževljev tanjir. Kasnije je muž povraćao cele noći. Ali tu nije kraj ludilu: kad je rekla mužu šta se dogodilo, car je stao na majčinu stranu! Razveli su se.
Dakle, ima raznih ludih stvari, ali meni lično najdraže i najluđe pismo svih vremena i ujedno najbolji i najneočekivaniji odgovor pojavio se kod Prudi pre tri ili četiri godine. Pazite sad ovo: dva brata, jednojajčani blizanci, gejevi, imaju preko 70 godina i žive u incestu. Vole se, žive pod istim krovom i poslednjih godina njihova veza je aseksualna. I sad se oni pitaju šta će ako ih neko razotkrije, jer su svesni da je sve to bolesno.
Naravno da mi je prva reakcija bila: ovo je izmišljeno, a onda bljak, fuj, zašto sam ovo morala da vidim? Prudi je napisala podugačak odgovor. Prvo, naglasila je kako je s godinama naučila da razlikuje prava od izmišljenih pisama. U ostatku odgovora me je potpuno zakucala, jer stvarno nisam očekivala ono što je rekla. A rekla je: ok, ljudi, obojica ste svesni da vam odnos nije zdrav, ali već ste u trećem dobu, koga briga šta radite ako ste vas dvojica srećni. Dva brata pod istim krovom teško da mogu da pobude sumnju u gej incest, a uz to, kad vas za 50 i kusur godina koliko ste u vezi niko nije otkrio, neće ni sad. Uostalom, ne planirate zajedničko potomstvo, tako da nema opasnosti od nekakvih genetskih mutacija i slično.
Na kraju, rekla je: ovaj odnos je potpuno protivan svim društvenim normama i onome što smatramo „normalnim“ i „prirodnim“, ali ni na koji način nema niti može da ima rđave posledice ni po vas ni po društvo, prema tome – volite se ljudi!
Sve u meni vrištalo je kako ovo apsolutno nije normalno, ali morala sam da priznam: Prudi je u pravu.
Iako „drage Savete“ čitam samo zato što volim da njuškam i tračarim, uz njih sam naučila da manje osuđujem ljude. To jest, ne osuđujem blizance koji žive u gej incestu, ali mi pada mrak na oči od šire familije koja bi ti izvadila bubreg da može. Mislim, skoro je pisala žena, pretekli joj embrioni od veštačke oplodnje, hoće da ih da muževljevom bratu koji je gej, a on i njegov partner žele bebu.
Meni je to zvučalo baš lepo, pogotovo jer žena kaže da mnogo voli svog devera, da je vrlo pažljiv i da čuva njenu decu i mnogo pati što nema svoju. Ali, onda se javila njena sestra i izvrištala se: „Kako se usuđuješ?! Ako tebi ne trebaju, onda su to moji embrioni!“
Pri tome je – trudna, na prirodno. Bože dragi, šta sve nema na ovom svetu…
